Слуњ

Координате: 45° 06′ 55″ С; 15° 35′ 06″ И / 45.11515° С; 15.58496° И / 45.11515; 15.58496
С Википедије, слободне енциклопедије
Слуњ
Центар Слуња
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаКарловачка
Становништво
Становништво
 — 2011.1.674
 — густина4,26 ст./km2
Агломерација (2011.)5.076
Географске карактеристике
Координате45° 06′ 55″ С; 15° 35′ 06″ И / 45.11515° С; 15.58496° И / 45.11515; 15.58496
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина392,54 km2
Слуњ на карти Хрватске
Слуњ
Слуњ
Слуњ на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникЈуре Катић (ХДЗ)
Поштански број47240
Позивни број+385 47
Регистарска ознакаKA

Слуњ је град у Хрватској, у Карловачкој жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 5.076 становника, а у самом насељу је живело 1.674 становника.[1]

Слуњ се налази на Кордуну, на обалама ријека Слуњчице и Коране. Кроз њега пролази главни магистрални пут која води према Плитвичким језерима и средњем и јужном Јадрану.

Историја[уреди | уреди извор]

Стара тврђава Франкопана

Слуњ се први пута спомиње у 12. стољећу, а о бурним прошлим временима свједоче и данас зидине Старог франкопанског града саграђеног на каменој узвисини изнад ријеке Слуњчице. Стари град историјско је средиште феудалног властелинства кнезова Крчких-Франкопана, а први пут се спомиње у 15. стољећу. Под његовом заштитом развија се насеље и оснује фрањевачки самостан на другој обали Слуњчице. Током 16. стољећа насеље пропада у турским ратовима, а феудални град се претвара у граничну одбрамбену тврђаву. Овде је била битка код Слуња (1584). Поткрај 17. стољећа насеље се обнавља и развија у данашњи град Слуњ.

Занимљиво је раздобље Слуња за вријеме краткотрајне француске владавине од 1809. до 1813. године који је тада био најисточнији гранични дио Наполеоновог царства. Иако су Наполеонови походи имали освајачки карактер они су уједно доприносили ширењу нових напреднијих идеја које су утицале на привредни и друштвени развој овог подручја. У то вријеме градили су се путеви, мостови преко ријека те житни магазини потребни за војне сврхе. Као свједок тог времена и данас штрче зидине Наполеоновог магазина.

Срби у Слуњу[уреди | уреди извор]

Градња православне капеле у Слуњу кренула је марта 1896. године позивом да се дају прилози који су послали председник црквене општине Петар Грба и перовођа Б. Добросављевић. Апел је имао успеха па се нижу бројни приложници. Године 1901. завршена је градња српске православне цркве у Слуњу; предстојала је опскрба ентеријера. Срби православци са свих страна слали су новчане прилоге или сами даровали црквене утвари и сасуди.[2] Храм је освећен на Св. Илију 1904. године, од стране владике Михајла. Жандармерија у саставу од 14 наоружаних људи је током свечаности злостављала поједине виђеније Србе, попут породице Николе Кукића.[3] Стојан Новаковић, пензионисани краљевски котарски акцесиста, који је у 74. години живота 1908. године преминуо у Слуњу, био је један од Срба који је веома допринијео напретку тог мјеста. Рођен је у селу Глини, а његовим трудом саграђена је у Слуњу православна црква и основана српска штедионица као задруга. Био је годинама начелник у Слуњу а сахрањен је у Слушници крај Слуња.[4]

Између два рата у Слуњу је основна школа била осморазредна 1928. године. Радила је и мешовита осморазредна Грађанска школа још од 1876. године.[5]

Током Другог светског рата хиљаде Срба је убијено у општини Слуњ и тиме је промењена демографска структура. Већински српска општина постала је већински хрватска. У слуњском срезу порушене су цркве у Вељуну и Примишљу.

У Слуњу је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Слуњ припада Архијерејском намјесништву карловачком у саставу Епархије Горњокарловачке.[6] У Слуњу се налази храм Српске православне цркве Светог Архангела Михаила, непозната година изградње, срушен у Другом свјетском рату, а обновљен 1967. године. Парохију сачињавају: Слуњ, Зечев Варош, Миљевац, Татар Варош, Кремен и Табориште.[6]

Слуњ се од јесени 1991. до августа 1995. налазио у Републици Српској Крајини.

Становништво[уреди | уреди извор]

Улица у Слуњу

Попис 2011.[уреди | уреди извор]

Попис 2001.[уреди | уреди извор]

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

  • општина Слуњ

укупно: 18.962

Слуњ (насељено место), попис 1991.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Слуњ је имало 2.026 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
1.149 56,71%
Срби
  
582 28,72%
Југословени
  
105 5,18%
Муслимани
  
15 0,74%
Црногорци
  
7 0,34%
Албанци
  
3 0,14%
Мађари
  
2 0,09%
Бугари
  
1 0,04%
Македонци
  
1 0,04%
Словенци
  
1 0,04%
Чеси
  
1 0,04%
остали
  
4 0,19%
неопредељени
  
119 5,87%
регион. опр.
  
1 0,04%
непознато
  
35 1,72%
укупно: 2.026

Попис — Слуњски дистрикт 1910.[уреди | уреди извор]

укупно: 46.360

  • Срби — 24.652 (53,2%)
  • Хрвати — 21.655 (46,7%)

Насељена места општине Слуњ, попис 1991.[уреди | уреди извор]

Општина Слуњ

  • површина: 802 km²
  • бр. становника: 18.962
  • бр. насељених места: 54

Батнога (481), Боговоља (372), Броћанац (175), Буковац Перјасички (26), Вељун (463), Глиница (123), Гнојнице (239), Гојковац (184), Горња Височка (28), Горња Мочила (39), Горње Примишље (418), Горњи Кремен (800), Горњи Лађевац (561), Горњи Поповац (453), Грабовац Дрежнички (209), Доња Височка (29), Доње Примишље (183), Доњи Лађевац (445), Доњи Никшић (920), Доњи Полој (32), Доњи Фурјан (470), Дрежник Град (830), Ђурин Поток (174), Загорје (72), Збјег Мочилски (0), Језеро II (део) (0), Кланац Перјасички (50), Комесарац (308), Кордунски Љесковац (316), Корита Раковичка (87), Крушковача (419), Кузма Перјасичка (42), Липовача Дрежничка (267), Маљевац (388), Машвина (191), Нова Кршља (251), Подмелница (1.128), Понор (159), Раковица (1.012), Рушевица (298), Садиловац (82), Селиште Дрежничко (649), Слуњ (2.026), Татар Варош (262), Тоболић (0), Точак (147), Тржић Примишљански (69), Хрватски Благај (128), Цвијановић Брдо (311), Цвитовић (929), Цетин Град (910), Цетински Варош (441), Црно Врело (137) и Шљивњак (229).

Насељена мјеста[уреди | уреди извор]

Насељена мјеста која припадају граду Слуњу:

Знамените личности[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 2. 5. 2013. 
  2. ^ "Српски сион", Карловци 1901.
  3. ^ "Српско коло", Загреб 1904.
  4. ^ Србобран, бр. 267. Загреб. 1908. 
  5. ^ "Школски лист", Сомбор 1880.
  6. ^ а б „Архијерејско намјесништво карловачко: Слуњ”. Српска православна црква: Епархија горњокарловачка. Приступљено 23. 06. 2012. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]