Сентиментализам (књижевност)

КЊИЖЕВНОСТ

антика хеленска књижевност римска књижевност средњовековна ренесанса треченто петраркизам барок рококо класицизам нови век просветитељство сентиментализам преромантизам романтизам реализам надреализам натурализам парнасизам симболизам импресионизам модернизам постмодернизам савремена

Сентиментализам је књижевни правац који је доминирао између 1730. и 1780. године, највише у Енглеској, да би се током друге половине 18. века развио и у дугим европским књижевностима. У Енглеској књижевности овај правац се назива још и књижевношћу осећајности (енгл. literature of sensibility), а касније се уз одређене појаве развија у предромантизам. У Немачкој је такође прихваћен под називом осећајност (нем. Empfindsamkeit) и претходи немачкој варијанти предромантизма која се назива Штурм унд Дранг (бујност и плаховитост - покрет је добио име према истоименој драми Фридриха Максимилијана Клингера, а појављује се као реакција на рационализам који је био доминантан у класицизму и просвећености).

Енглеска грађанска револуција у 18. веку (низ оружаних сукоба који су се одиграли у Енглеској крајем 17. века, а чији је узрок сукоб између краља Карла I и енглеског парламента) пољуљала је веру у могућност рационалног уређивања државе, као и веру у филозофију рационализма, која велича разум и препоручује потискивање емоција као једини пут ка врлини. Сентиментализам настаје и као побуна против ставова Томаса Хобса, изнетих у његовом делу „Левијатан“ (1651), који прокламује идеју по којој су основни покретачи људског понашања себични интереси и жеља за моћи. Одбацујући рационализам као непотпуну филозофију која запоставља две значајне сфере човековог духовног живота - емоцију и интуицију; сентиментализам као књижевни израз зрелог просветитељства под утицајем ставова Жан Жак Русоа негује доктрину да је доброта урођено својство човека, да је човекова природа у основи добронамерна и да морални развој треба да се заснива на проживљавању осећања емпатије, тј. саосећања са туђом срећом или несрећом.

Сентиментализам је заступао идеју да је срећа у самом човеку, а да би се постигло задовољство собом треба тежити добром, што је уједно највиши циљ. Пут ка врлини сентиментализам је видео у људским емоцијама, машту је истицао као суштину књижевног стварања. Сходно овим ставовима поетика сентиментализма је прокламовала стварање књижених дела чији ће основни циљ бити да изражавају човекове интимне тежње и осећања и да код читалаца пробуде емпатију, односно саживљавање.

Књижевна дела сентиментализма неговала су субјективан израз, отуда је честа употреба форме дневника, писма, исповести и сл.

Сентиментализам је у европској књижевности дао више писаца и дела. Тако су позната дела Манон Лако од Превоа, Нова Хелоиза од Русоа, Јади младог Вертера од Гетеа. Представник овог правца у нашој књижевности је Милован Видаковић са романом Усамљени јуноша.

Овај правац се временом претворио у предромантизам, а са предромантизмом започиње разарање класицизма, његових крутих правила, нарочито када је у питању драма, њена три јединства и подела на чинове.