Пређи на садржај

Томас Хобс

С Википедије, слободне енциклопедије
Томас Хобс
Портрет Томаса Хобса, уље на платну
Лични подаци
Датум рођења(1588-04-05)5. април 1588.
Место рођењаМалмсбури, Краљевина Енглеска
Датум смрти4. децембар 1679.(1679-12-04) (91 год.)
Место смртиДербишир, Краљевина Енглеска
Филозофски рад
Школа филозофије


Томас Хобс (енгл. Thomas Hobbes; Малмсбури, 5. април 1588Дербишир, 4. децембар 1679) је био енглески филозоф, представник класичног енглеског емпиризма. Човека сматрао за слободног појединца, а државу као вештачку творевину насталу на основу уговора појединаца.[4] Његово главно дело је Левијатан (1651), чија је основна теза да је у човековом интересу да изађе из природног стања, у коме свако води рат против свих, и формира, кроз друштвени уговор, државу, која ће обезбедити друштвени мир.[5] Хобс је био шампион сувереног апсолутизма, али је такође развијао неке од основа модерне европске мисли:

  • право појединца
  • природна једнакост свих људи
  • вештачки карактер политичког реда (која је довела до касније разлике између цивилног друштва и државе)
  • поглед да сва легитимна политичка моћ мора бити репрезентативна и базирана на сагласности људи
  • либералну интерпретацију права која оставља људима слободу да чине оно што закон експлицитно не забрањује.

Хобс перципира природно стање из Аристотелове Политике, у којој пише да „ човек због своје природе, а не случајем стоји ван друштвене заједнице и по природи жели рат, будући да је сам и препуштен случају Природа је по Хобсу свеукупности сила и тела који се према одређеним законима сударају или усклађују. Људи су једина привилегована створења која поседују Божији дар стварања и зато имају слободу изласка ван дејства природних закона случајности. Људи излазе из природног стања друштвеним уговором којим стварају државу. Држава је вештачки производ активности људи. Хобс закључује да два елемента државе постоје и у природном стању: људи и закони разума у облику природних закона.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рани живот

[уреди | уреди извор]

Томас Хобс је рођен 5. априла 1588. (стари стил), у Вестпорту, који је сада део Малмзберија у Вилтширу, Енглеска.[6] Пошто је рођен прерано када је његова мајка чула за надолазећу инвазију Шпанске Армаде, Хобс је касније известио да је „моја мајка родила близанце: мене и страх.“[7] Хобс је имао брата Едмунда, отприлике две године старијег, као и сестру по имену Ана.

Иако је детињство Томаса Хобса у великој мери непознато, као ни име његове мајке,[8] познато је да је Хобсов отац, Томас старији, био викар Чарлтона и Вестпорта. Хобсов отац је био необразован, према Џону Обрију, Хобсовом биографу, и он је „презирао учење.“[9] Томас старији је био умешан у тучу са локалним свештенством испред своје цркве, након чега је био приморан да напусти Лондон. Као резултат тога, породица је остављена на бригу старијем брату Томаса старијег, Френсису, богатом произвођачу рукавица без сопствене породице.

Образовање

[уреди | уреди извор]

Хобс млађи се школовао у цркви Вестпорт од четврте године, прешао у школу Малмсбери, а затим у приватну школу коју је водио младић по имену Роберт Латимер, дипломац Универзитета у Оксфорду.[10] Хобс је био добар ученик и између 1601. и 1602. похађао је у Магдален Хол, претечу Хертфорд колеџа у Оксфорду, где је пратио предавања сколастичке логике и математике.[11][12][13] Настојник, Џон Вилкинсон, био је пуританац и имао је известан утицај на Хобса. Пре него што је отишао у Оксфорд, Хобс је превео Еурипидову Медеју са грчког на латински стих.[9]

Сматра се да је на универзитету Томас Хобс следио сопствени наставни план и програм, јер га је мало привлачило школастичко учење.[10] Напуштајући Оксфорд, Хобс је завршио дипломске студије стичући диплому инкорпорацијом на Ст Јонов колеџ у Кембриџу, 1608. године.[14] Препоручио га је сер Џејмс Хаси, његов настојник у Магдалени, као учитеља Вилијаму, сину Вилијама Кевендиша,[10] барона од Хардвика (а касније и грофа од Девоншира), и започео је доживотну везу са том породицом.[15] Вилијам Кевендиш је уздигнут у племство након очеве смрти 1626. године, држећи статус две године до своје смрти 1628. Његов син, такође Вилијам, такође је постао трећи гроф од Девоншира. Хобс је служио као учитељ и секретар обојици људи. Млађи брат првог грофа, Чарлс Кевендиш, имао је два сина који су били Хобсови заштитници. Старији син, Вилијам Кевендиш, касније 1. војвода од Њукасла, био је водећи присталица Чарлса I током грађанског рата и лично је финансирао војску за краља, будући да је био гувернер принца од Велса, Чарлса Џејмса, војводе од Корнвола. Овом Вилијаму Кевендишу је Хобс посветио своје Елементе закона.[9]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Kenneth Clatterbaugh (1999). The Causation Debate in Modern Philosophy, 1637–1739. Routledge,. стр. 69. 2014,.
  2. ^ Orozco-Echeverri, Sergio H. (2012). „On the Origin of Hobbes's Conception of Language: The Literary Culture of English Renaissance Humanism”. Revista de Estudios Sociales. 44: 102—112. 
  3. ^ а б „Thomas Hobbes”. Thomas Hobbes (Stanford Encyclopedia of Philosophy). Metaphysics Research Lab, Stanford University. 2021. 
  4. ^ „Thomas Hobbes | Biography, Beliefs, Leviathan, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-03. 
  5. ^ Lloyd, Sharon A.; Sreedhar, Susanne (2020), Zalta, Edward N., ур., Hobbes’s Moral and Political Philosophy (Fall 2020 изд.), Metaphysics Research Lab, Stanford University, Приступљено 2021-02-03 
  6. ^ "Thomas Hobbes Biography." Encyclopedia of World Biography. Advameg, Inc. 2020. Retrieved 20 June 2020.
  7. ^ Hobbes, Thomas (1679). „Opera Latina”. Ур.: Molesworth, William. Vita carmine expressa. I. London. стр. 86. 
  8. ^ Jacobson, Norman; Rogow, Arnold A. (1986). „Thomas Hobbes: Radical in the Service of Reaction”. Political Psychology. W.W. Norton. 8 (3): 469. ISBN 978-0-393-02288-9. ISSN 0162-895X. JSTOR 3791051. LCCN 79644318. OCLC 44544062. doi:10.2307/3791051. 
  9. ^ а б в Sommerville, J.P. (1992). Thomas Hobbes: Political Ideas in Historical Context. MacMillan. стр. 256—324. ISBN 978-0-333-49599-5. 
  10. ^ а б в Robertson 1911, стр. 545.
  11. ^ „Philosophy at Hertford College”. Oxford: Hertford College. Архивирано из оригинала 15. 07. 2018. г. Приступљено 24. 7. 2009. 
  12. ^ Helden, Al Van (1995). „Hobbes, Thomas”. The Galileo Project. Rice University. 
  13. ^ King, Preston T. (1993). Thomas Hobbes: Politics and law. Routledge. стр. 89. ISBN 978-0-415-08083-5. 
  14. ^ Malcolm, Noel (2004). „Hobbes, Thomas (1588–1679), philosopher”. Oxford Dictionary of National Biography (online изд.). Oxford University Press. doi:10.1093/ref:odnb/13400.  (Subscription or UK public library membership required.)
  15. ^ O'Connor, J. J.; Robertson, E. F. (новембар 2002). „Thomas Hobbes”. School of Mathematics and Statistics. Scotland: University of St Andrews. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Додатна литература

[уреди | уреди извор]
  • Montmorency, James E. G. de (1913). „Thomas Hobbes”. Ур.: Macdonell, John; Manson, Edward William Donoghue. Great Jurists of the World. London: John Murray. стр. 195—219. Приступљено 12. 3. 2019 — преко Internet Archive. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]