1730
Изглед
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
1730. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 30. јануар — Умро руски цар Петар II., чиме је окончана директна мушка лоза Романових. Врховни тајни савет бира Ану, кћи Ивана (до 1740). Она потписује "Кондиције", којима даје значајну власт Савету.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 15. фебруар — Магнетска олуја изазива аурору бореалис на нижим географским ширинама.
- 19. фебруар — Побуна на ђеновској Корзици: побуњеници заузели Бастиљу.
- 21. фебруар — Умро је папа Бенедикт XIII., конклава за избор новог траје од марта до јула, са многим фракцијама.
- 26. фебруар — Руска царица Ана започиње владавину - одбацује Кондиције и распушта Врховни тајни савет. Важну улогу током њене владавине имају Андреј Остерман и Ернст Бирон, док су Голицини и Долгорукови пали.
- 28. фебруар — Витус Беринг се вратио у руску престоницу са прве Камчатске експедиције - потребно је још истраживања, на следећу експедицију креће 1733.
Март
[уреди | уреди извор]- 9. март — Османско-персијски рат: генерал Надер креће из Шираза у успешну Западноперсијску кампању против Османлија. До августа осваја Нахаванд, Хамадан, Керманшах и Табриз.
Април
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Мај
[уреди | уреди извор]- 15. мај — Британски министар вањских послова Чарлс Товншенд подноси оставку након чега његов дотадашњи сарадник и пријатељ, а сада велики супарник, премијер Роберт Ваполе преузима потпуни надзор над владом поставши и де фацтом шефом британске владе, односно првим премијером у модерном смислу ријечи.
Јун
[уреди | уреди извор]- 1 - 7. јун — Црквено-народни сабор у Београду: одбацује се и друга деклараторија, из 1729, којим се сужавају српске повластице.
- 19. јун — У Вирџинији донесен Закон о инспекцији дувана (то је артикал у Троугаоној трговини).
- 24. јун — Побуна покупских кметова на имањима препошта Каптола, Гори и Међуречу. Придружили се и бискупски кметови у суседству, потакнути од крајишника Костајничке и Зринске крајине - сломљени војском следеће године.
Јул
[уреди | уреди извор]- 8. јул — Разоран земљотрес и цунами погодили Валпараíсо и средњи Чиле. Број жртава је мали захваљујући претходном удару.
- 12. јул — Кардинал Лорензо Цорсини (78), префект Апостолске сигнатуре, изабран је за папу под именом Клемент XИИ. (до 1740). Први задатак му је опоравак финансија Свете столице.
Август
[уреди | уреди извор]- 5. август — Пруски крунски принц Фридрик је покушао са пријатељем побећи у Енглеску - откривени су, пријатељ је погубљен, Фридрик је затворен одн. конфиниран до 1732.
- 7. август — Умро Митрополит београдски Мојсије, наследиће га Вићентије Јовановић (1731-37).
- 12. август — Персијски генерал Надер је освојио Табриз од Османлија - западна Персија је поново под иранском влашћу. Али, Надер мора кренути на североисток Ирана, где Афганци опседају Машхад.
- 25. август — Протестанткиња Марие Дуранд је затворена на југу Француске у Аигуес-Мортес, до 1768.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 1. септембар — На канарском острву Ланзароте почиње период вулканизма, у коме ће до 1736. настати 32 вулкана и четвртина отока бити прекривена лавом.
- 3. септембар — Сардински краљ Виктор Амадеус II абдицирао пошто се морганатски оженио љубавницом Аном Каналис ди Кумиана, наслеђује га син Карло Емануел III (до 1773). Виктор се покушао вратити на престо 1731. али је ухапшен.
- 14. септембар — Умро господар Влашке Никола Маврокордат, наслеђује га син Константин Маврокордат који је до смрти 1769. шест пута кнез Влашке и четири пута Молдавије. Већ у октобру га замењује Михај Раковица (до 1731).
- септембар — Католички бискуп у Београду Антон гроф Тхурн-Валсасина је добио једну бившу џамију за цркву; ове године су у граду постављена још четворица каноника.
- 19. септембар — Умро етиопски цар Бакафа, наслеђује га малолетни син Иyасу II (до 1755), царица-мајка Ментеваб је намесница.
- 30. септембар — Обновљена је руско-пруска алијанса (до новог уговора 1740).
- 30. септембар — 2. октобар — Устанак Патроне Халила у Цариграду током кога јањичари на челу са Патроном Халилом османског султана Ахмеда III присиљавају на абдикацију у корист његовог нећака Махмуда I (до 1754).
- Задављен је велики везир Ибрахим-паша Новошехерлија, завршен је Период лала. Уништена су многа лепа здања која су побуњеници сматрали декадентним.
- Буна у Цариграду подстиче нереде и у унутрашњости Царства.
- септембар — Побуна на спахилуку Пакрац грофа Имбсена - славонски командант ген. Локатели прво истражује а затим гуши побуну.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 12. октобар — Умро је Фредерик IV, краљ Данске и Норвешке; наслеђује га син Кристијан VI (до 1746).
- 22. октобар — У Русији довршена изградња Ладошког канала којим су се спојиле ријеке Нева и Свир.
- 23. октобар — Проглашење парохије се сматра почетком историје аргентинског града Парана.
- октобар — Кресапов рат: почиње оружани сукоб између Пенсилваније и Мериланда око спорног подручја - оружана фаза до 1738, спор решен 1767. повлачењем Масон–Диxонове линије.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 25. новембар — Махмуд I даје погубити Патрону Халила и 7000 његових присташа, помогли су му кримски кан, муфтије и јаничарски ага.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 22. децембар — На Корзици су изабрани генерали нације - прекид са Ђеновом.
Рођења
[уреди | уреди извор]Март
[уреди | уреди извор]- 31. март — Етјен Безу - француски математичар.
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Преподобни мученик Пахомије - хришћански светитељ.
- Википедија:Непознат датум — Преподобни Акакије - хришћански светитељ.
Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]