Сигналне станице
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/37/Wiki.%C4%90erdap_III_Signalna_stanica_Varnica_233.jpg/220px-Wiki.%C4%90erdap_III_Signalna_stanica_Varnica_233.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2c/Wiki.%C4%90erdap_III_Kazan_%28klisura%29_263.jpg/250px-Wiki.%C4%90erdap_III_Kazan_%28klisura%29_263.jpg)
Сигналне станице или „балон” станице биле су део система за регулацију пловидбе Дунавом, лоциране на обе обале реке у Ђердапској клисури. Изграђене су ради олакшавања услова пловидбе коју су угрожавале непрегледност, сужења, брзаци и честа промена нивоа воде у казану, пре изградње бране у најопаснијем делу реке.[1]
Принцип рада[уреди | уреди извор]
Бродовима су сигнали са станица слати заставама и балонима. Попут „речног семафора”, балон је мењањем положаја давао знак капетанима бродова: подигнут балон означавао да је пролаз реком слободан, а оборен да је неопходно да се сачека пролаз лађе из супротног правца.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1a/Wiki.%C4%90erdap_III_Signalna_stanica_Varnica_467.jpg/220px-Wiki.%C4%90erdap_III_Signalna_stanica_Varnica_467.jpg)
Након завршетка радова на регулацији пловидбе Ђердапом започетих 1890. године, угарска влада просекла је од Голупца до Кладова девет подводних канала (сипски канал), а до средине 20. века изграђено је и 13 сигналних станица. Првобитно је изграђено девет балон станица: Стара Молдава (сигнална и пилотска станица где су се укрцавали или мењали лоцови), Кула (изнад природног канала Коронина код Голупца), Брњица, Дренкова (сигнална и пилотска станица, Мунтеана, Излаз, Гребен, Водице (преко пута Аде Кале) и Сип (главна сигнална станица на српској обали Дунава, која је служила за управљање саобраћајем кроз доња три канала - Ђевренски, Сипски и Мали Ђердап.
Сигналне станице Дренкова, Мунтеана, Излаз и Гребен међусобно су биле повезане телефонском линијом, у то време најсавременијим видом комуникације. Између два светска рата, у време међународне управе, у Казанима су изграђиване станице Врбица и Пена, за пловидбу између Малог Казана и Дубовског залива на румунској страни.
Сигнали су бродовима са сигналних станица слати заставама, а на станицама Дренкова, Врбица, Пена, Варница и Мраконија балонима.
У другој половини 20. века подигнута је и сигнална станица Варница. После изградње ХЕ Ђердап I и подизања нивоа Дунава, престале је потреба за основном сигналних станица.
До данас су сачуване три станице: балонска станица Мраконија, адаптирана у црквицу испод Децебаловог лика (на румунској страни), станица Пена (ликовна галерија) и Варница (туристички објекат).
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Istorija plovidbe u Đerdapu pre Đerdapske rečne uprave”. Đerdapska biciklistička ruta. Приступљено 14. 3. 2021.
Литература[уреди | уреди извор]
- Више аутора (2015). Лексикони националних паркова Србије - Ђердап. Београд: ЈП Службени гласник - Географски институт "Јован Цвијић" САНУ. стр. 273—274. ISBN 978-86-519-1799-1.