Ђердапска клисура

Координате: 44° 40′ 16″ СГШ; 22° 31′ 47″ ИГД / 44.671111° СГШ; 22.529722° ИГД / 44.671111; 22.529722
С Википедије, слободне енциклопедије
Đerdapska klisura1.jpg
Đerdapska klisura100.jpg
Хидроелектрана Ђердап
Нова туристичка стаза кроз клисуру, тридесете године 20. века
Ђердапска клисура
Đerdapska klisura

Ђердапска клисура (рум. Porţile de Fier; мађ. Vaskapu; свк. Železné vráta; тур. Demirkapı; нем. Eisernes Tor; буг. Железни врата) је најдужа (100 km) и највећа клисура у Европи. Она формира део границе између Румуније и Србије, при чему се северно налази Румунија а јужно Србија. Румунски, мађарски, словачки, турски, немачки и бугарски назив има значење железна врата, док је клисура у Србији позната као Ђердап. На румунској страни се налази национални парк Железна врата (рум. Parcul Natural Porţile de Fier), а са српске национални парк Ђердап.

Ђердапска клисура представља композитну (чине је наизменично 3 котлине и 4 клисуре) и антесцедентну (усецање корита је ишло паралелно са тектонским померањима) долину и она изгледа овако:

Клисура је још и полигенетска, полифазна, попречна, дубока, лактаста и делом кањонска. Горњи део клисуре усекла је морска (језерска) отока Панонског мора која је отицала ка Понтијском мору. Нижи делови клисуре одговарају ерозији Дунава који је наследио отоку.

У Голубачкој клисури, са дна корита Дунава, дижу се остењаци. Љупковску котлину са јужне стране ограничава планина Шомрда. У клисури Госпођин вир има џиновских лонаца. У једном од њих измерена је дубина од 82 m што је једна од највећих речних дубина на планети. Са дна корита ове клисуре дижу се остењаци и прагови. Клисура Казан усечена је у старије и отпорније стене са скоро вертикалним странама. Она је најужа клисура у Ђердапу (150 m). У Великом Казану има дубоких џиновских лонаца (до 71 m) чија дна допиру испод нивоа мора. Корито Дунава у Сипској клисури је стеновито и пуно остењака. Од њих се састоји стеновита пречага Преграда. Целокупна клисура Ђердап добила је назив по једном делу Сипске клисуре. [1]

У клисури има археолошких налаза и културно-историјских споменика, као што су насеље Лепенски Вир, Голубачки град, остаци Трајановог моста, Трајанове табле, као и разни очувани примери народне словенске архитектуре.

Након изградње хидроелектране Ђердап, дошло је до подизања нивоа воде и тако је настало акумулационо Ђердапско језеро. Том приликом потопљени су многобројни веома важни археолошки локалитети, који спадају у најстарије у Европи.

Евидентирана културна добра са потопљеним локалитетима:

  • Ливадице(античко утврђење)
  • Брњица (римски преградни каструм)
  • Цезава (римски каструм)
  • Цезава (средњовековна некропола)
  • Салдум (римско и рановизантијско утврђење)
  • Зидинац (касноантички спецулум)
  • Козица (праисторијска насеља)
  • Босман (рановизантијско утврђење)
  • Госпођин Вир (античко и средњовековно налазиште)
  • Манастир – Госпођин Вир (праисторијско, античко и средњовековно налазиште)
  • Падина (насеље мезолита и старијег неолита)
  • Песаца (праисторијско насеље, античко утврђење и средњовековна некропола)
  • Стубица (насеље старијег неолита)
  • Велике Ливадице (праисторијско, античко и средњовековно насеље)
  • Мале Ливадице (насеље старијег гвозденог доба и античка осматрачница)
  • Клисура (насеље бронзаног доба)
  • Лепенски Вир (римска кула)
  • Лепенски Вир (праисторијска поткапина)
  • Катаринине Ливаде (насеље бронзаног доба)
  • Бољетин (римски и рановизантијски логор)
  • Бољетин (средњовековно насеље и некропола)
  • Власац (мезолитско насеље)
  • Равна (римско и рановизантијско утврђење)
  • Равна (средњовековно насеље и некропола)
  • Рибница (праисторијско и античко налазиште, средњовековно насеље и некропола)
  • Доњи Милановац – Велики Градац (римско и рановизантијско утврђење)
  • Мрфаја (комплекс праисторијских налазишта на потезу Поречке реке)
  • Поречка Река (сабирни центар за снабдевање римских трупа у Ђердапу)
  • Поречка Река (средњовековно насеље и некропола)
  • Мало и Велико Голубиње (праисторијско, римсковизантијско налазиште)
  • Пећка Бара (праисторијско, античко и средњовековно налазиште)
  • Хајдучка Воденица (праисторијска некропола)
  • Хајдучка Воденица (праисторијско насеље)
  • Хајдучка Воденица (касноантичко и рановизантијско утврђење)
  • Хајдучка Воденица (средњовековно насеље и некропола)
  • Бараце код Трајанове Табле (праисторијско и античко насеље)
  • Текија (римско утврђење – Трансдиерна)
  • Сип (касноантичко утврђење)
  • Косовица (римски мост)
  • Римски Пут кроз Ђердапску клисуру

Ђердап је видео и чувени путописац Евлија Челебија 1667: након што наведе разне теснаце и клисуре, "Демир капије", каже: "Од свих споменутих Демир Капија̄, највећа се мука мучи у овој Дунавској Демир Капији, у којој се сваке године разбију толике стотине бродова и подави толико тисућа људи!".[2]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Марковић, Јован; Павловић, Мила (1995). Географске регије Југославије (Србија и Црна Гора). Београд: Савремена администрација. 
  2. ^ "Политика", 18. јул 1938

Литература[уреди | уреди извор]

  • Марковић, Јован; Павловић, Мила (1995). Географске регије Југославије (Србија и Црна Гора). Београд: Савремена администрација. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]