Пређи на садржај

Ада Кале

Координате: 44° 42′ 58″ С; 22° 27′ 20″ И / 44.716111° С; 22.455556° И / 44.716111; 22.455556
С Википедије, слободне енциклопедије
Ада Кале
Острво Ада Кале крајем 19. века
Ада Кале на карти Румуније
Ада Кале
Ада Кале
Географија
ЛокацијаДунав
Координате44° 42′ 58″ С; 22° 27′ 20″ И / 44.716111° С; 22.455556° И / 44.716111; 22.455556 44° 42′ 58″ С; 22° 27′ 20″ И / 44.716111° С; 22.455556° И / 44.716111; 22.455556
Површина0,875 km2
Дужина1,75 km
Ширина0,5 km
Висина59 m
Администрација
МехединциОршава
Демографија
Становништво600
Густина ст.685,71 стан./km2
Додатне информације
Временска зона

Ада Кале[1], Адакале или Ада-Кале (тур. ada — „острво” + kale — „град”) је некадашње острво и насеље на Дунаву у Текијско-оршавској долини, између горње клисуре Казана и низводне Сипске клисуре, код ушћа реке Черне на граници Србије према Румунији. Било је дуго 1.750 m. а широко 500 m. Острво је било познато по виновој лози званој адакалка. Ада Кале је потопљена 1971. године изградњом хидроелектране Ђердап I.

Опис

[уреди | уреди извор]

Ада Кале била је преостала турска енклава до 1912. године. На острву дугом 1,75 km и широком 0,5 km налазили су се тврђава и мали град са џамијом, базаром, малом православном капелом, неколико кафетерија, гувернерском палатом и неколико завојитих уличица. Последњих 600 (према другим изворима 1.000) углавном турских становника живело је претежно од риболова и производње слаткиша и дуванских производа. Живи туризам развио се у 20. веку; Ада Кале је служила становницима околних региона као романтична дестинација, захваљујући ослобађању од пореза приликом куповине турских слаткиша, накита и дуванских производа.[2][3] Ада Кале је такође била позната по узгоју ружа и производа добијених од њих (ружино уље и парфем).

Пре стварања Ђердапског језера главна историјска места на острву срушена су. Покушај да их поново изграде низводно на острву Шимијан у наредним годинама није завршен. Идеја о обнови острва Ада Кале још увек није напуштена, пројектом обнове главних споменика и грађевина на острву Шимијан.

Већина становника са острва Ада Кале одабрали су да се преселе у друге регионе Румуније, попут Доброге (Добруџе), или да емигрира у Турску.

Историја

[уреди | уреди извор]

Аду Кале су још Римљани утврдили, и на темељима тих утврђења грађена су друга тако да је оно увек служило у војне сврхе, јер је онај ко је био његов господар господарио је пловидбом кроз Ђердап.

Аустријанци последњи обнављају древна утврђења најпре 1689. када цар Леополд I гради утврђење које назива Нова Оршава, јер се налазио 3 km низводно од румунског града Оршаве, а затим и знатно ојачање 1718—1738. када је утврђење имало 5 кула, од којих 4 угаоне а једну са шанчевима на најистакнутијем делу, брегу Алион. Године 1718. ту је био царски стан одакле је цар Јосиф I посматрао борбу са Турцима. Турци су острво населили после аустријске окупације 1718—1739; до његовог потапања ту је било турско насеље.

Ада Кале је често мењала господаре. Била је српско, турско, аустроугарско и на крају румунско острво. Тек 1878. године по Берлинском уговору Турска напушта Аду Кале. После Балканских ратова од 1913. је у поседу је Аустроугарске, а после Првог светског рата припало је Румунији.

На овом острву је у ноћи 5/6. августа 1804. српска потера предвођена Миленком Стојковићем ухватила и погубила четворицу београдских дахија – Аганлију, Кучук-Алију, Мулу Јусуфа и Фочић Мехмед-агу.

Мировни уговор с Османским царством потписан је 10. августа 1920. године, али није ефективно спроведен због почетка Грчко-турског рата. Касније, 20. новембра 1922. започиње Лозанска међународна конференција о Босфорском и Дарданеловом теснацу, у којој учествује и Румунија, а 24. јула 1923. потписан је Мировни уговор с Турском, којим Анкара признаје права Румуније на острву Ада-Кале[4].

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Базар Ада Кале, 1968.
    Базар Ада Кале, 1968.
  • Ада Кале 1968. са минаретом.
    Ада Кале 1968. са минаретом.
  • Ада Кале 1968. Можете видети пошту са банком и минарет у позадини.
    Ада Кале 1968. Можете видети пошту са банком и минарет у позадини.
  • Ада Кале 1968.
    Ада Кале 1968.
  • Разгледница из око 1900. године
    Разгледница из око 1900. године
  • Тврђава Ада Калех (1912)
    Тврђава Ада Калех (1912)
  • Базар Ада Кале (1912)
    Базар Ада Кале (1912)
  • Ада Калех на мађарској мапи 1918.
    Ада Калех на мађарској мапи 1918.
  • Остаци острва у августу 1970. године (поглед са југа)
    Остаци острва у августу 1970. године (поглед са југа)
  • План острва Ада Кале, израђен у Оршави 1945.
    План острва Ада Кале, израђен у Оршави 1945.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Правопис српског језика, 2010, Правописни речник
  2. ^ Ellensohn, Christian (2014). „L’expérience de l’Orient : le tourisme sur l’île danubienne submergée d’Ada Kaleh (1878-1918, 1ère partie)”. Regard sur l'est. 
  3. ^ Ellensohn, Christian (2014). „L’expérience de l’Orient : le tourisme sur l’île danubienne submergée d’Ada Kaleh (1919-1968, 2ème partie)”. Regard sur l'est. 
  4. ^ Recunoașterea internațională a României Mari în tratatele de pace din 1919-1923, 28 noiembrie 2017, Dan Prodan, luceafarul.net

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Ада Кале на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ада_Кале&oldid=27738307”