Станко Кораћ

Станко Кораћ
Датум рођења	1929.
Место рођења	Чемерница, Краљевина СХС
Датум смрти	1994.
Место смрти	Београд, СРЈ

Др Станко Кораћ (Чемерница, Кордун, 28. август 1929 — Београд 13. октобар 1994) био је књижевник и историчар књижевности. Био је један од врсних познавалаца књижевности Срба у Хрватској. Објавио је значајна дела из историје књижевности. Дуго година је био уредник и директор издавачког предузећа „Просвјета“ из Загреба.

У Београд је дошао 1991. године и бавио се проучавањем хрватске и српске књижевности, а посебно књижевним радом Срба у Хрватској.

Од 2008. године улица Нова 17. у Бусијама, приградском насељу Београда, носи име по Станку Кораћу.

Библиографија

Важнија дела:

• Андрићеви романи или свијет без бога (1970),
• Свијет, људи и реализам Владана Деснице (1972),
• Хрватски роман између два рата 1914–1941 (1972),
• Српски роман између два рата 1914–1941 (1982),
• Патња и нада (1982),
• Природно стање свијести у Ћипиковом дјелу (1987),
• Преглед књижевног рада Срба у Хрватској (1987),
• Модели приповиједања (1991) и др.

Године 1971. је уредио Споменицу Српског културног друштва „Просвјета“ поводом 25-годишњице рада под историјски веома тачним називом „ВЈЕТРОМ ВИЈАНИ“. У кратком предговору дао је приказ историје српског народа након губитка државе 1459. и пада под турску власт.

• Кораћ, Станко, ур. (1971). Вјетром вијани: Споменица Српског културног друштва Просвјета. Загреб: Главни одбор СКД Просвјета.