Станко Кораћ
Станко Кораћ | |
---|---|
Датум рођења | 1929. |
Место рођења | Чемерница, Краљевина СХС |
Датум смрти | 1994. |
Место смрти | Београд, СРЈ |
Др Станко Кораћ (Чемерница, Кордун, 28. август 1929 — Београд 13. октобар 1994) био је књижевник и историчар књижевности.[1][2] Био је један од врсних познавалаца књижевности Срба у Хрватској. Објавио је значајна дела из историје књижевности. Дуго година је био уредник и директор издавачког предузећа „Просвјета“ из Загреба.[2]
У Београд је дошао 1991. године и бавио се проучавањем хрватске и српске књижевности, а посебно књижевним радом Срба у Хрватској.[1][3]
Од 2008. године улица Нова 17. у Бусијама, приградском насељу Београда, носи име по Станку Кораћу[4].
Библиографија
[уреди | уреди извор]Важнија дела:[1]
- Андрићеви романи или свијет без бога (1970),
- Свијет, људи и реализам Владана Деснице (1972),
- Хрватски роман између два рата 1914–1941 (1972),
- Српски роман између два рата 1914–1941 (1982),
- Патња и нада (1982),
- Природно стање свијести у Ћипиковом дјелу (1987),
- Преглед књижевног рада Срба у Хрватској (1987),
- Модели приповиједања (1991) и др.
Године 1971. је уредио Споменицу Српског културног друштва „Просвјета“ поводом 25-годишњице рада под историјски веома тачним називом „ВЈЕТРОМ ВИЈАНИ“. У кратком предговору дао је приказ историје српског народа након губитка државе 1459. и пада под турску власт.[3]
- Кораћ, Станко, ур. (1971). Вјетром вијани: Споменица Српског културног друштва Просвјета. Загреб: Главни одбор СКД Просвјета.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Korać, Stanko”. enciklopedija.hr. Приступљено 31. 1. 2022.
- ^ а б Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 372.
- ^ а б „Станко Кораћ”. drustvozasrpskijezik.com. Приступљено 31. 1. 2022.
- ^ "Службени лист“ 02/2008