Страст и чежња
| Страст и чежња | |
|---|---|
 Страст и чежња | |
| Изворни назив | Força de um desejo |
| Преп. и као | The power of desire |
| Жанр | драма |
| Формат | теленовела |
| Продуцентска кућа | Реде Глобо |
| Сценарио | Жилберто Брага Алсидес Ногејра Сержио Маркес Марсија Пратес Лилијан Гарсија Елијане Гарсија Марилија Гарсија Филипе Мигез |
| Режија | Маркос Пауло Мауро Мендонса Фиљо Карлос Араужо Фабрисио Мамберти Жоао Камарго |
| Улоге | Малу Мадер Фабио Асунсао Клаудија Абреу Режиналдо Фарија |
| Земља |  Бразил |
| Локација | Рио де Жанеиро |
| Језик | португалски |
| Број епизода | 226 (национална верзија) 140 (међународна верзија) |
| Време трајања | ~50 минута |
| Продукција | Реде Глобо |
| Дистрибуција | Globo TV Internacional |
Емитовање | |
| Прво приказано на | Реде Глобо |
| Премијерно приказивање | 10. мај 1999. — 28. јануар 2000. |
Емитовање у Србији | |
| Емитер | Локалне телевизије 2000—2001. |
| Прво приказано на | ТВ Политика 1. јануар 2001 — 13. јул 2001. |
| Званични веб-сајт | |
| Профил на IMDb-ју | |
Страст и чежња (порт. Força de um desejo) бразилска је теленовела, продукцијске куће Реде Глобо, снимана 1999.[1][2]
У Србији је приказивана током 2000. и 2001. на локалним телевизијама.[3]
Синопсис
[уреди | уреди извор]
Главна јунакиња је Естер Деламаре, девојка скромног порекла која се у свет у којем претежно главну реч имају мушкарци, пробила захваљујући свом изгледу и интелигенцији. Постала је власница најпознатије јавне куће у Рио де Жанеиру, месту где се окупљају бројни племићи и милионери тражећи незаборавне тренутке задовољства и дружења. Живот јој се мења када упозна лепушкастог Инасија, старијег сина моћнога барона Енрикеа Собрала, власника плантаже кафе "Оуро Верде" у унутрашњости Бразила. Инасио напушта свој дом и живот на високој нози након огорчене свађе са оцем, који се ружно понео према његовој мајци Елени. Одлази у Рио де Жанеиро на студије са скромним наследством које му је оставио његов деда и тамо упознаје лепу Естер у коју се заљуби на први поглед.
Она, ненавикнута на искрену пажњу и љубав од стране мушкарца, резервисано приступа вези, али на крају се заљуби. Након низа неспоразума, он је остави, а она се уда за Енрикеа Собрала не знајући да је он отац љубави њеног живота. Ни сам Енрике не зна да му је син заљубљен у његову жену што је само још један степеник неспоразума и узрок бројних заврзлама које ће уследити у овом љубавном троуглу.
Паралелно се одвијају и друге приче, као ривалство између Енрикеа и Ижина Вентуре, бароновог највећег непријатеља, који се после десет година враћа у Бразил како би уништио Собрала јер му је отео Елену, љубав живота. Ривалство влада и између двојице браће, Инасија и млађег Абеларда. Абелардо је бесан на свог брата највише због болесне опсесије да буде попут њега, али и због љубави према Алиси, Ижиновој кћерки, која је заљубљена у Инасија.
Улоге
[уреди | уреди извор]| Глумац: | Улога: |
|---|---|
| Малу Мадер | Естер Сампајо |
| Фабио Асунсао | Инасио Собрал |
| Клаудија Абреу | Оливија Шавијер |
| Режиналдо Фарија | Барон Енрике Собрал |
| Пауло Бети | Ижино Вентура |
| Наталија Тимберг | Идалина Менезес |
| Лавинија Власак | Алисе Вентура |
| Селтон Мело | Абелардо Собрал |
| Марсело Серадо | Маријано Шавијер |
| Исабел Филардис | Лусија |
| Сонија Брага | Баронеса Елена Собрал |
| Денизе дел Векио | Барбара Вентура |
| Луис Кардосо Жомар | Переира да Силва |
| Клаудио Кореа и Кастро | Леополдо Силвејра |
| Жозе Левгој Фелисио | Кантуарија |
| Жозе де Абреу | Переира |
| Ђована Антонели | Виолета |
| Карлос Едуардо Долабела | командат Керојз |
| Нелсон Дантас | др Шавијер |
| Жулија Фелденс | Жулијана Шавијер |
| Шико Дијаз | Клементе |
| Шика Шавијер | Росалија |
| Антонио Граси | Виторио |
| Росита Томаз Лопес | Фабиола Шавијер |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Страст и чежња на Memória Globo Архивирано на сајту Wayback Machine (22. април 2012), Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Страст и чежња на Globo TV International[мртва веза], Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Страст и чежња на телевизији Политика Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2014), Приступљено 25. 4. 2013.