Сударевић

Сударевић (такође и Сударовић, Судар, Сударев) је презиме уобичајено код Буњеваца. По први пут абележено је у Суботици 1686. г.^[1]

Међу мање-више познатим носиоцима овог презимена јављају се:

Гаја Сударевић, аустријски граничарски заставник у Чуругу, којем су, као и жени му (Шимлени) и сину им (Илији), 1. марта 1751. г. у Бечу уручени угарски племићки лист и грбовница. Племство је проглашено у Бачкој жупанији 1752. г.^[2]
Марко Сударовић и Врање Сударевић, који су, између осталих, у Суботици 2. маја 1896. г. потписали петицију за право народног језика у школи и општини, коју су Иван Малагурски, Калор Ђукић и њихови сарадници проследили у Будимпешту тадашњем министру просвете Влашићу.^[3]

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Презимена буњевачких родова“, у: Јован Ердељановић, О пореклу Буњеваца, Београд 1930, стр. 163.
^ Mirko Stojnić, „Heraldika plemena bunjevačkog“, Bunjevačke novine. Informativno-političko glasilo Архивирано на сајту Wayback Machine (5. октобар 2011), god. IV, novembar 2008, br. 41, pp. 25.
^ „Bunjevački jezik prid ministarstvom“, Neven. Zabavno-poučni misečnik za Bunjevce i Šokce, XIII, 1. libnja 1896, br. 6, pp. 82.