Сунгари

Координате: 47° 41′ 56″ С; 132° 31′ 03″ И / 47.699° С; 132.5176° И / 47.699; 132.5176
С Википедије, слободне енциклопедије
Сунгари (Сунгхуа)
Сунгари (тамно плаво)
Опште информације
Дужина1.897 km (1.179 mi)[1] km
Басен549.077 km2
Пр. проток76,2 km3/a (2.410 m3/s) до 81,8 km3/a (2.590 m3/s).[2][1] ​m3⁄s
Слив557.180 km2 (215.130 sq mi)[3]
Пловностна 1.000 km
Водоток
ИзворЈезеро Сунгари
УшћеАмур
Коор. ушћа47° 41′ 56″ С; 132° 31′ 03″ И / 47.699° С; 132.5176° И / 47.699; 132.5176
Географске карактеристике
Држава/е Кина
НасељаХарбин, Пинкјанг
ПритокеНен
Река на Викимедијиној остави

Сунгари или Сунгхуа (кин: Sōnghūa jiāng, рус. Сунгари) је река у североисточној Кини, највећа притока реке Амур. Дугачка је око 1.927 km.[4][1] Пловна је на дужини од преко 1.000 km. Површина басена износи око 549.077 km². Улива се у Амур код града Донђијанг. На реци се налази брана која служи за производњу хидроелектричне енергије. Хидроелектрана је капацитета 255.140 kW[5]. Највећа притока реке Сунгари је река Нен. Сунгари се замрзава у новембру и остаје замрзнута све до марта. Највећи ниво воде река достиже у току пролећа када се топи снег са околних планина. Пловна је до града Харбина за бродове средње величине. Мањи бродови могу да плове реком до града Јилин. Пошто протиче кроз Манџуријску низију река врло често меандрира. Најважнија пристаништа на реци су: Јунгки и Пинкјанг.

Река дренира 557,180 km2 (215,128 sq mi) земље и има годишњи проток од 76,2 km3/a (2.410 m3/s) до 81,77 km3/a (2.591 m3/s).[6][1][7]

Екстремна равност Североисточне кинеске равнице,[8][9][10][11] је током времена изазвала вијугање реке, испуњавајући широку равницу језерима, као остацима претходних токова реке.

Историја[уреди | уреди извор]

Продавци на смрзнутом Сунгарију

У новембру 2005. река је контаминирана бензеном, што је довело до прекида водоснабдевања Харбина. Изливање се протегло на 80 km (50 mi) и на крају је стигло до реке Амур (Хеилонг) на граници Кине и Русије.[12] Поплаве су 28. јула 2010. однеле неколико хиљада буради из две хемијске фабрике у кинеском граду Ђилин. Нека од њих су садржала 170 kg (370 lb) експлозивног материјала попут триметилсилил хлорида и хексаметилдисилоксана.[13][14] Године 2016, део у близини града Ђилина захваћен је мањом поплавом.

Географија[уреди | уреди извор]

Сунгари извире јужно од Рајског језера, близу границе Кине и Северне Кореје.[15][16][17]

Одатле тече на север, где њен ток пресецају хидроелектране Бајшан, Хонгши и Фенгман. Брана Фенгман формира језеро које се протеже на 62 km (39 mi). Испод бране, Друга Сунгари тече на север кроз Ђилин, а затим на северозапад док јој се не придружи њена највећа притока, река Нен, близу Дана, да би створила праву Сунгари.

Сунгари скреће на исток кроз Харбин, а после града јој се са југа придружује река Аши, а затим река Хулан са севера.

Нова брана је изграђена 2007. у близини Бајана (50 km североисточно од Харбина), стварајући резервоар Дадингшан,[18] који је добио име по сликовитом подручју на јужној обали ().

Река тече даље кроз Ђамуси и јужно од ланца Малог Сингана, да би се на крају спојила са Амуром у Тонгђангу, Хејлонгђанг.

Река се смрзава од краја новембра до марта. Највеће протоке има када се планински снег топи током пролећног отапања. Река је пловна до Харбина бродовима средње величине. Мањи бродови могу пловити Сунгаријем до Ђилинаа и реком Нен до Ћићихара.

Градови дуж реке укључују: Ђилин,[19][20][21][22][23] Харбин,[24][25][26][27][28] и Ђамуси.[29][30][31][32][33]

Екологија[уреди | уреди извор]

Дана 13. новембра 2005. године у кинеској провинцији Јилин хемијске фабрике су у реку испустиле велике количине бензена. Претпоставља се да је у реку испуштено око 100 тона хемијских материја. Отровна једињења су се Сунгаријем пренела у реку Амур, што је изазвало помор рибе све до Охотског мора. Због ове катастрофе Русија је поднела тужбу против Кине.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Eugene A., Simonov; Thomas D., Dahmer. „Amur-Heilong River Basin Reader” (PDF). ISBN 9789881722713. 
  2. ^ National Conditions: Main Rivers accessed October 21, 2010.
  3. ^ ), National Geographic Society (U.S (2008). National Geographic Atlas of China. стр. 36. ISBN 9781426201363. 
  4. ^ Мала енциклопедија Просвета из 1959 наводи 1.800 km.
  5. ^ Податак је из Мале Енциклопедије Просвете од 1959. године. Могуће је да се сада капацитат променио.
  6. ^ National Conditions: Main Rivers accessed October 21, 2010.
  7. ^ ), National Geographic Society (U.S (2008). National Geographic Atlas of China. стр. 36. ISBN 9781426201363. 
  8. ^ China: a Country Study, Library of Congress Country Studies, 1987. Retrieved 12-5-2019.
  9. ^ Great Soviet Encyclopedia, Northeastern Plain.
  10. ^ china.org.cn. CHINA FACTS & FIGURES 2002. Retrieved 12-5-2019.
  11. ^ Encyclopedia Britannica. Northeast Plain. Retrieved 12-5-2019.
  12. ^ China By Organisation for Economic Co-operation and Development. 2007. стр. 245. ISBN 9789264031159. 
  13. ^ Khabarovsk Region prevents poisoned Sungari water from reaching Amur, Jul 30, 2010, Moscow Time
  14. ^ Defence lines were opened in attempt to intercept the barrels with chemicals, RIA Novosti, 30.07.2010
  15. ^ Shin, Hyonhee. „Fulfilling a dream, South Korea's Moon visits sacred North Korean...”. U.K. (на језику: енглески). Приступљено 2018-09-22. 
  16. ^ Haas, Benjamin (2018-09-20). „'Dream come true' for Moon as Korean leaders make mountain pilgrimage”. the Guardian (на језику: енглески). Приступљено 2018-09-22. 
  17. ^ Sang-Hun, Choe (2016-09-26). „For South Koreans, a Long Detour to Their Holy Mountain”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2019-06-06. 
  18. ^ „Dadingzishan reservoir – will it have a happy future?”. Transrivers. China Daily. 2012-04-10. Приступљено 2019-10-17. 
  19. ^ „China: Jílín (Prefectures, Cities, Districts and Counties) - Population Statistics, Charts and Map”. 
  20. ^ Shih-shan Henry Tsai, The Eunuchs in the Ming Dynasty. SUNY Press, (1996) ISBN 0-7914-2687-4. Partial text on Google Books. P. 129-130
  21. ^ Edmonds, Richard Louis (1985). Northern Frontiers of Qing China and Tokugawa Japan: A Comparative Study of Frontier Policy. University of Chicago, Department of Geography; Research Paper No. 213. стр. 113, 115–117. ISBN 0-89065-118-3. 
  22. ^ 中国气象数据网 - WeatherBk Data (на језику: кинески). China Meteorological Administration. Приступљено 2018-11-09. 
  23. ^ 吉林 - 气象数据 (на језику: кинески). Weather China. Приступљено 2021-11-22. 
  24. ^ „Administrative Divisions”. Harbin Municipal Government. Архивирано из оригинала 17. 10. 2012. г. Приступљено 14. 9. 2011. 
  25. ^ „Survey of the City”. Basic Facts. Harbin Municipal Government. Архивирано из оригинала 30. 1. 2013. г. Приступљено 19. 7. 2011. 
  26. ^ „China: Hēilóngjiāng (Prefectures, Cities, Districts and Counties) - Population Statistics, Charts and Map”. 
  27. ^ „Illuminating China's Provinces, Municipalities and Autonomous Regions-Heilongjiang”. PRC Central Government Official Website. 2001. Архивирано из оригинала 28. 2. 2015. г. Приступљено 22. 4. 2014. 
  28. ^ „Harbin (Heilongjiang) City Information”. hktdc.com. 28. 1. 2014. Архивирано из оригинала 16. 4. 2014. г. Приступљено 16. 4. 2014. 
  29. ^ „China: Hēilóngjiāng (Prefectures, Cities, Districts and Counties) - Population Statistics, Charts and Map”. Citypopulation.de. Приступљено 29. 1. 2022. 
  30. ^ „Jiamusi (Heilongjiang) City Information”. china-trade-research.hktdc.com. 11. 12. 2013. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. 
  31. ^ 黑龙江省佳木斯口岸简介. 中国黑龙江信息网. Архивирано из оригинала 2014-01-13. г. Приступљено 2014-01-13. 
  32. ^ 中国地面气候标准值月值(1981-2010) (на језику: кинески). China Meteorological Data Service Center. Приступљено 28. 11. 2022. 
  33. ^ 佳木斯 - 气象数据 -中国天气网 (на језику: кинески). Weather China. Приступљено 28. 11. 2022. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Сунгари на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сунгари&oldid=27551687”