Амур

С Википедије, слободне енциклопедије
Амур
Khabarovsk panorama in Winter.jpg
Залеђени Амур код Хабаровска.
Amurrivermap.png
Слив реке Амур
Опште информације
Дужина2.824 km
Басен1.855.000 km2
Пр. проток10.800 ​m3s
Водоток
ИзворСпајањем Шилке и Аргуна
В. извора2.045 m
УшћеОхотско море
Географске карактеристике
Држава/е Русија,
 Монголија,
 Кина
НасељаХабаровск, Комсомолск на Амуру
ПритокеAmazar, Зеја, Буреја, Bira River, Тунгуска, Gorin, Амгун, Huma River, Сунгари, Усури, Анјуј, Аргун, Шилка, Kherlen River, Amurskaya Protoka, Bidzhan
ДРВ[ru]20030300112118100000012
Река на Викимедијиној остави

Амур (рус. Аму́р, монг. Хара-Мурэн - „Црна река“, кин. 黑龙江, Hēilóng Jiāng, манџ. Sahaliyan Ula)[1] – је река у источној Азији. [2]Слив реке Амур простире се на територији Русије, Монголије и Кине. Површина басена износи око 1.855.000 km². Амур настаје спајањем реке Шилка и реке Аргун.[2] Улива се у Охотско море. Дужина Амура износи 2.824 km, а од извора реке Аргун 4.444 km. По површини басена Амур се налази на четвртом месту у Русији (после Јенисеја, Оба и Лене)

У горњем току (до Благовјешченска) Амур је планинска река. Део до Хабаровска се сматра средишњим током реке; тамо река тече доста спорије, обале су понекад мочварне. Од Хабаровска река тече споро кроз Доњеамурску низију (Нижнеамурская низменность). На обалама реке налази се неколико већих језера као што су Болоњ, Удиљ и Орељ. Главне притоке су: Аргун, Зеја, Усури, Буреја, Сунгари[2], Амгун, Анјуј и Тунгуска. На ушћу проток воде износи 10.800 m³ у секунди. У Хабаровску 7.549 m³ у секунди. На реци се често колеба ниво воде; у горњем току ниво воде може да се промени за чак 10 метара. Амур често плави, а највеће поплаве су биле 1897, 1928. и 1956. године. Најнижи ниво воде у реци је крајем зиме. Важнији градови над реком су: Хабаровск, Благовјешченск, Комсомољск на Амуру, Николајевск на Амуру.

Највећа врста риба у Амуру је калуга, која може да достигне дужину и до 5,6 м.[3] У сливу реке налази се велики број великих предаторских риба, као што су северна змијоглава, амурска штука, тајмен, амурски сом, предаторски шаран и Elopichthys bambusa,[4] као и најсевернија популација амурске макано оклопне корњаче[5] и индијски лотос.[6]

Историја[уреди | уреди извор]

Нанајци прелазе залеђени Амур 1895.

Руси су за Амур први пут чули 1636. године. После три године Русија је почела да тражи реку. Први Руси су дошли до Амура 1644. године, када је на захтев Иркутског губернатора одред козака пошао да тражи реку. Лоше организована експедиција је претрпела велике губитке. Само део експедиције, под вођством Појаркова, је дошао до реке Зеја, а потом пловећи њом и до обала Амура. Између 1650. и 1653. године Јерофеј Хабаров је на челу малог одреда стигао чак до до горњег Амура.

На неколико места саградио је утврђења и оставио козаке у њима.

Кинеска обала реке

Године 1689. уговором у Нерчињску Амур је ушао у састав Кине. Међутим, године 1860. по Пекиншком споразуму Амур је поново ушао у састав Русије.

Први мост преко реке Амур направљен је код Хабаровска 1916, дуг је 2590 метара (једно време најдужи мост у Евроазији, данас се налази на новчаници за 5000 рубља). Са тим мостом Транссибирска железница је повезала и делове источније, без коришћења трајекта. 1941. испод реке направљен је и железнички тунел. 1975. отворен је комбинован железничко-путнички мост код Комсомолска-на-Амуру у дужини 1400 метара. 1999. додани су посебни железнички и путнички мостови у дужини 3890 метара.

Екологија[уреди | уреди извор]

Дана 14. новембра 2005. у једној од кинеских хемијских фабрика, у реку Сунгари кoја утиче у Амур излила се велика количина отровних материја (нитробензеола, нитробензина и других хмикалија), што је нанело велике штете реци.

  • Долина реке Амур је територија на којој обитава познати Амурски тигар (сибирски тигар), заштићена животињска врста.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Liaoning province's archive, Manchu Veritable Record Upper Vol《滿洲實錄上函/manju-i yargiyan kooli dergi dobton》
  2. ^ а б в Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 45. ISBN 86-331-2075-5. 
  3. ^ C. Michael Hogan. 2012. Amur River. Encyclopedia of Earth. Архивирано 2012-11-30 на сајту Wayback Machine Topic ed. Peter Saundry
  4. ^ FishBase: Species in Amur. Retrieved 17 February 2019.
  5. ^ Farkas, B., T. Ziegler, C.T. Pham, A.V. Ong and U. Fritz (2019). A new species of Pelodiscus from northeastern Indochina (Testudines, Trionychidae). ZooKeys 824: 71-86. doi:10.3897/zookeys.824.31376
  6. ^ Yi Zhang; Xu Lu; Shaoxiao Zeng; Xuhui Huang; Zebin Guo; Yafeng Zheng; Yuting Tian; Baodong Zheng (2015). "Nutritional composition, physiological functions and processing of lotus (Nelumbo nucifera Gaertn.) seeds: a review". Phytochem Rev. 14 (3): 321–334. doi:10.1007/s11101-015-9401-9

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]