Пређи на садржај

Трансфекција

С Википедије, слободне енциклопедије

Трансфекција (лат. од transire - trans = прећи преко, с друге стране + infȉcere = отровати) је процес наменског увођења нуклеинских киселина у ћелију. Термин се често користи за невирусне методе у еукариотским ћелијама. Може се односити и на друге методе и врсте ћелија.

Трансформација се чешће користи за описивање невирусног трансфера ДНK у бактерије и неживотињске еукариотске ћелије, укључујући биљне ћелије. У поступцима са животињским ћелијама, за трансфекцију је пожељнији термин је трансформација, који се такође односи на напредовање стадијиума канцерогенезе у овим ћелијама. Трансдукција се често користи за описивање вирусног посредовања у ДНK транфекцији.[1] [2]

Генетички материјал (као ДНK плазмид или иРНK конструкти) или чак протеини као антитијела такође се могу уносити трансфекцијом.

Трансфекција животињских ћелија обично подразумиева отварање пролазне поре или "рупе" у ћелијској мембрани да дозволи узимање материјала. Трансфекција се може извршити и помоћу калцијум фосфата, применом електропорације, мобилним истискивањем или мешањем акатионских липида са материјалом за производњу липосома, који је осигурач за ћелијске мембране и пасивнног транспорта унутра.

Трансфекција може резултирати неочекиваним морфолошким променама и абнормалностима и циљаним ћелијама.

Терминологија

[уреди | уреди извор]

Значење израза је еволуирао. Оригинална значење трансфекције било је "инфекцијска трансформација", односно, увођење ДНK (или РНK) из прокариота – заразом ћелије вирусом или бактериофагом, што је изазвало инфекцију. Појам трансформација је имао још смисла у биологији животињских ћелија (генетичке промене омогућавају дугорочну пропагацију у култури, односно сттицање својстава типичних за ћелије рака). Термину трансфекција, за животињске ћелије, одговара садашње значење промене ћелијских својства узрокованих увођењем ДНK.

Типови трансфекције

[уреди | уреди извор]

Постоји више типова трансфекције, који се обично деле у две велике скупине:

  • хемијска и
  • нехемијска трансфекција.
  1. ^ Бајровић K, Јеврић-Чаушевић А., Хаџиселимовић Р., Ед. (2005): Увод у генетичко инжењерство и биотехнологију. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију (ИНГЕБ), Сарајево, ISBN 9958-9344-1-8.
  2. ^ Хаџиселимовић Р., Појскић Н. (2005): Увод у хуману имуногенетику. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију (ИНГЕБ), Сарајево, ISBN 9958-9344-3-4.


Спољашње везе

[уреди | уреди извор]