Убице (филм из 1956)
Убице | |
---|---|
Режија | Марика Беику Александар Гордон Андреј Тарковски |
Сценарио | Марика Беику Гордон, Александар Витаљевич |
Главне улоге | Јулиј Фајт Александар Гордон Валентин Виноградов Вадим Новиков Јуриј Дубровин Андреј Тарковски Василиј Шукшин |
Продуцентска кућа | ВГИК |
Година | 1956. |
Трајање | 19 минута |
Земља | Совјетски Савез |
Језик | руски |
IMDb веза |
Убице (рус. Убийцы) је студентски филм из 1956. совјетског и руског филмског редитеља Андреја Тарковског и његових колега студената Марике Бејку и Александра Гордона.[1] Филм је заснован на краткој причи Убице Ернеста Хемингвеја, написаној 1927. године. Био је то први филм Тарковског, снимљен када је био студент на Институту за кинематографију Герасимов (ВГИК).
Прича
[уреди | уреди извор]Убице је адаптација кратке приче Ернеста Хемингвеја.[2] Прича је подељена на три сцене.[3] Прву и трећу сцену режирали су Беику и Тарковски, другу Гордон.
Прва сцена приказује Ника Адамса (Јули Фајт) како посматра два гангстера (Валентин Виноградов и Вадим Новиков) у црним капутима и црним шеширима како улазе у ресторан у малом граду где Адамс једе. Они кажу власнику Џорџу (Александр Гордон) да траже боксера Олеа Андресона и да желе да га убију. Они везују Ника Адамса и кувара Сема и чекају да се појави Оле Андресон. Три муштерије улазе у ресторан и Џорџ их испраћа. Једну од муштерија игра Тарковски, који звижди Успаванки из Бирдланда.
Друга сцена приказује Ника Адамса у посети Олеу Андресону ( Васиљ Шукшин ) у његовом скровишту, малој соби. Он упозорава Андресона на два гангстера, али Андресон је помирен са судбином и не жели да побегне.
Трећа сцена приказује Адамса како се враћа у ресторан и обавештава власника о Андресоновој одлуци.
Глумачка подела
[уреди | уреди извор]- Јули Фаит као Ник Адамс
- Александар Гордон као Џорџ
- Валентин Виноградов као Ал
- Вадим Новиков као Макс
- Јуриј Дубровин као 1. купац
- Андреј Тарковски као други купац
- Василиј Шукшин као Оле Андресон
- Ерменгелд Коновалов као кувар Сем
Продукција
[уреди | уреди извор]Ученици су морали да раде филмове у групама од по двоје или троје због недостатка опреме у филмској школи ВГИК. Андреј Тарковски и Александар Гордон замолили су Марику Бејку да ради са њима. Идеја за адаптацију кратке приче Ернеста Хемингвеја дошла је од Тарковског. Све улоге су играли студенти ВГИК-а, а камером и осветљењем су се бавили колеге студенти Алфредо Алварез и Александар Рибин.
Беику, Гордон и Тарковски су у студију филмске школе поставили амерички бар, који је у то време симбол изопачености и постаје мала атракција међу студентима. Реквизите су доносили ученици из својих домова, те од родбине и пријатеља. Филм је похвалио Михаил Ром, професор и учитељ Беикуа, Гордона и Тарковског.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Tarkovsky”. Parajanov-Vartanov Institute (на језику: енглески). 2017-02-12. Приступљено 2022-05-23.
- ^ „Andrei Tarkovsky's Very First Films: Three Student Films, 1956-1960 | Open Culture” (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-23.
- ^ „The Killers”. The Criterion Collection (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-23.
- ^ Gordon, Alexander (1990). „Student Years”. Nostalgia.com. Архивирано из оригинала 23. 08. 2006. г. Приступљено 2013-06-28.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- The Killers на сајту IMDb (језик: енглески)
- Ubiytsy part 1/2 of film на сајту YouTube (English sub-titles)