Соларис (филм из 1972)
| Соларис | |
|---|---|
 Постер за филм | |
| Изворни наслов | Соля́рис |
| Режија | Андреј Тарковски |
| Сценарио | Станислав Лем |
| Главне улоге | Донатас Банонис Наталија Бондарчук Јури Јервет Николај Гринко Анатолиј Солоњицин |
| Година | 1972. |
| Трајање | 165 минута |
| Земља |  СССР |
| Језик | руски |
| Буџет | 4.000.000 долара |
| IMDb веза | |
Соларис (рус. Соля́рис), је совјетски филм из 1972. заснован на роману „Соларис“ пољског писца Станислава Лема. Режирао га је Андреј Тарковски. Римејк тог филма снимљен је 2002. године у режији Стивена Содерберга са Џорџом Клунијем у главној улози.[1]
Кратак садржај[уреди | уреди извор]
Соларис је планета потпуно прекривена океаном који представља неки облик интелигентног живота. Изнад планете лебди свемирска станица људи који истражују планету. После мистериозног нестанка једног научника са базе, Крис Келвин је послат како би истражио чудне околности и донео извештај о раду станице. Када је стигао пронашао је базу у хаосу, а посаду у тешком нервном растројству. Ускоро на станици сусреће своју жену која је мртва већ 7 година.[2]
Главне улоге[уреди | уреди извор]
- Донатас Банонис – Крис Келвин
- Наталија Бондарчук – Хари
- Јури Јервет – Др Снаут
- Николај Гринко – Келвинов отац
- Анатолиј Солоњицин – Др Сарторијус
Цитати[уреди | уреди извор]
- Др. Снаут :
Ми уопште не желимо да освојимо свемир. Ми бисмо хтели да проширимо земљу бесконачно. Нама не требају нови светови, нама треба огледало. Тражимо контакт са нечим а никада га нећемо остварити. Ми смо у глупој ситуацији човека који чезне за циљем а плаши га се и у ствари га не жели. Човеку треба човек!
- Крис :
Значиш ми више од било које научне истине.
Награде[уреди | уреди извор]
Кански Филмски фестивал[уреди | уреди извор]
Андреј Тарковски - ФИПРЕЦИ награда, велика награда критике и номинација за Златну Палму.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
 | Овај чланак везан за филмску уметност је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |