Пређи на садржај

Улица кнегиње Љубице (Београд)

С Википедије, слободне енциклопедије
Улица
КНЕГИЊЕ ЉУБИЦЕ
Општина Стари град
Почетак Улица Васе Чарапића
Крај Дунавска улица
Дужина 996 m
Ширина 15 m
Створена 1872.
Названа 2004
Стари називи Змај Јовина улица и Љубичина улица

Улица кнегиње Љубице простире се на територији Градске општине Стари град, од улице Васе Чарапића до Дунавске улице.

Име улице

[уреди | уреди извор]

Ово име Улица кнегиње Љубице добила је 2004. године на основу Решења о промени назива улица на територији градских општина Стари Град и Врачар (Службени лист града Београда, број 4) [1], којим је одређено да се делу Змај Јовине улице, од Васе Чарапића до Дунавске улице додели назив у част Љубице Обреновић.

Љубица Обреновић (кнегиња Љубица) била је жена кнеза Милоша Обреновића и мајка кнеза Михаила. Остала је упамћена по активном учешћу у политичком животу Србије. Њена резиденција била је у Конаку кнегиње Љубице, у који је касније смештен Београдски Лицеј.

Када је 1842. године дошло до промене власти у Србији, пред побуњеним народом кнегиња се са сином повукла у Земун, да би 1943. године умрла у прогонству у Новом Саду. Сахрањена је у манастиру Крушедол на Фрушкој гори.

Историја

[уреди | уреди извор]

Од 1972. године, од када постоји, ова улица је у више наврата мењала име. Прво које је носила, када се пружала од Обилићевог венца до Господар Јевремове улице, било је Љубичина улица. Потом је у периоду од 1896. до 1935. године улица продужена до Дунавске и добила назив Кнегиње Љубице. Да би затим од 1947. носила име Болеслава Бјерута, па од 1950. Јована Јовановића Змаја.

Змај Јовина улица простирала од Обилићевог венца до Дунавске улице, а онда је 2004. године ова траса подељена на два дела од којих је један сачувао стари назив Змај Јовина улица, а други део, који се спушта низ дорћолску падину до Дунавске улице, добио нови, односно вратио стари назив, Кнегиње Љубице.[2]

Суседне улице

[уреди | уреди извор]
  • Капетан Мишина улица
  • Добрачина улица

Значајни објекти

[уреди | уреди извор]

ЈКП Инфостан технологије, Кнегиње Љубице 3

Завод за интелектуалну својину, Кнегиње Љубице 5

Кафе 4 дуње, Кнегиње Љубице 16

Кафе бар Блазнавац, Кнегиње Љубице 18

Градско саобраћајно предузеће Београд, Кнегиње Љубице 29[3]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Службени лист града Београда” (PDF). Приступљено 05. 12. 2021. 
  2. ^ Леко, Милан (2003). Београдске улице и тргови: 1872-2003. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. ISBN 978-86-17-10816-6. 
  3. ^ „План плус”. Приступљено 01. 12. 2021.