Филибастер
Термин филибастер (енгл. filibuster) у законодавном процесу означава право на неограничену расправу о одређеном питању. Користећи право на филибастер, могуће је одгодити или потпуно спречити гласање о неком закону или другом предлогу. Филибастер тако представља врсту опструкције у скупштини или другом органу за доношење одлука.
Реч филибастер долази из холандског и шпанског језика, а у 19. веку су се њоме означавали пирати.[1] У данашњем смислу, реч је први пут употребљена 1854. у Конгресу САД, када су противници Закона о Канзасу и Небраски покушали да одгоде његово доношење.[2]
Један од првих познатих практичара филибастера био је римски сенатор Марко Порције Катон Млађи. У расправама око доношења закона којима се посебно противио, Катон Млађи је често опструисао гласање о њима говорећи непрекидно до сумрака.[3] Како је Римски Сенат имао правило да се сви послови морају закључити до сумрака, Катонови дуги говори били су ефикасно средство за спречавање гласања.
У новије време реч филибастер се углавном користи за тактику опструкције у америчком Сенату, иако се сличне тактике користе и у другим државама.
У Сенату САД, правила дозвољавају сенатору, или групи сенатора, да говоре колико год желе о било којој теми коју изаберу, све док „три петине изабраних сенатора који су положили заклетву“[4] (обично 60 од 100 сенатора) не гласа за затварање дебате.
Најдужи филибастер у Сенату САД одржао је сенатор Стром Термонд из Јужне Каролине. У покушају да спречи доношење Закона о грађанским правима из 1957, Термонд је говорио непрекидно 24 сата и 18 минута,[5] али је закон ипак усвојен.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ U američkom senatu se očekuje značajan politički sukob povodom parlamentarne taktike «filbastera»[мртва веза], Глас Америке
- ^ Safire 1993, стр. 245–246.
- ^ Goldsworthy 2006, стр. 583
- ^ „Precedence of motions (Rule XXII)”. Rules of the Senate. United States Senate. Архивирано из оригинала 31. 01. 2010. г.
- ^ „Strom Thurmond Biography”. Strom Thurmond Institute. Архивирано из оригинала 9. 7. 2011. г.
Литература[уреди | уреди извор]
- Safire, William (1993). Safire's New Political Dictionary: The Definitive Guide to the New Language of Politics. Random House. стр. 245—246. ISBN 978-0-679-42068-2.
- Beth, Richard; Bach, Stanley. Filibusters and Cloture in the Senate. Congressional Research Service.
- Binder, Sarah A. and Steven S. Smith (1996). Politics or Principle: Filibustering in the United States Senate. Washington, D.C.: Brookings Institution Press. ISBN 978-0-8157-0952-7.
- Eleanor Clift, "Filibuster: Not Like It Used to Be," Newsweek, 24 Nov. 2003.
- Bill Dauster, "It’s Not Mr. Smith Goes to Washington: The Senate Filibuster Ain’t What it Used To Be" Архивирано на сајту Wayback Machine (16. октобар 2015), The Washington Monthly, Nov. 1996, at 34-36.
- Alan S. Frumin, "Cloture Procedure," in Riddick's Senate Procedure, 282-334. Washington, D.C.: Government Printing Office, 1992.
- Koger, Gregory (2010). Filibustering: A Political History of Obstruction in the House and Senate. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-44964-7. OCLC 455871593..
- Lazare, Daniel (1996). The Frozen Republic: How the Constitution Is Paralyzing Democracy. Harcourt. ISBN 9780151000852. OCLC 32626734.
- Goldsworthy, Adrian (2006). Caesar: Life of a Colossus. New Haven: Yale University Press. стр. 583.
- Jessica Reaves, "The Filibuster Formula Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јануар 2013)," Time
- U.S. Senate, "Filibuster and Cloture."
- U.S. Senate, "Filibuster Derails Supreme Court Appointment."
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Buš: Kraj 2007. se približava, a novi Kongres ima malo toga da pokaže[мртва веза], Глас Америке
- Обрад Кесић: Нека виси филибастер, Политика
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
