Пређи на садржај

Фотокопирање

С Википедије, слободне енциклопедије
Машина за фотокопирање

Фотокопирање је процес којим се брзо и јефтино праве папирне копије докумената и других графичких представа или слика. Већина садашњих фотокопир-апарата користе технологију која се зове ксерографија - процес сушења уз коришћење топлоте. Копир апарати могу такође да користе и друге излазне технологије као што су инк џет, али ксерографија је стандардни поступак за канцеларијско фотокопирање.

Комерцијално ксерографско канцеларијско фотокопирање увео је Ксерокс 1959. године и постепено је заменио копије које су правили Верифакс, Фотостат, карбон папир, мимеографске машине и друге машине за умножавање.[1]

Здравствени проблеми

[уреди | уреди извор]

Излагање ултраљубичастом светлу изазива забринутост. У раним данима фотокопирних машина, сензибилизирајући извор светлости је филтриран зеленом бојом како би одговарао оптималној осетљивости фотокондуктивне површине. Ово филтрирање је погодно уклонило сво ултраљубичасто зрачење.[2] Тренутно се користе различити извори светлости. Пошто стакло пропушта ултраљубичасте зраке између 325 и 400 нанометара, фотокопирни уређаји са светлима која производе ултраљубичасто светло, као што су флуоресцент, волфрам халоген или ксенонски блиц, излажу документе ултраљубичастом зрачењу.[2]

Неки су изразили забринутост у вези са емисијама из фотокопирних машина у вези са употребом селена и емисијом озона и испарења из загрејаног тонера.[3][4]

Форензичка идентификација

[уреди | уреди извор]

Слично форензичкој идентификацији писаћих машина, компјутерски штампачи и фотокопирни уређаји могу се пратити по несавршеностима у њиховом штампању. Механичке толеранције механизама за увлачење тонера и папира узрокују појаву трака, што може открити информације о механичким својствима појединачног уређаја. Често је могуће идентификовати произвођача и бренд, а у неким случајевима се појединачни штампач може идентификовати из скупа познатих штампача упоређивањем њихових излаза.[5]

Неки висококвалитетни колор штампачи и фотокопирни уређаји стеганографски уграђују свој идентификациони код у штампане странице, као фине и готово невидљиве шаре жутих тачака. Неки извори идентификују Ксерокс и Канон као компаније које то раде.[6][7] Electronic Frontier Foundation (EFF) истражила је овај проблем[8] и документовала како су серијски број Ксероксовог ДоцуЦолор штампача, као и датум и време отиска, кодирани у обрасцу од 8×15 тачака који се понавља у жутом каналу. EFF ради на реверзном инжењерингу додатних штампача.[9] EFF такође извештава да је америчка влада затражила од ових компанија да имплементирају такву шему праћења, како би се фалсификовању могло ући у траг. ЕФФ је поднео захтев Закона о слободи информација како би испитао импликације овог праћења на приватност.[10]

Влажно фотокопирање

[уреди | уреди извор]

Фотокопирање, користећи течни развијач, развили су Кен Меткалф и Боб Рајт из Лабораторије за стандарде одбране у Аделајду 1952. године.[11][12]

Фотокопирање, коришћењем течног развијача, коришћено је 1967. године.[13][14][15]

„Слике од 'влажног фотокопирања' не трају толико дуго као слике са сувим тонером, али то није због киселости.“[16]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „The Story of Xerography” (PDF). Xerox Corporation. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 1. 2021. г. Приступљено 28. 9. 2017. 
  2. ^ а б „Photocopier Hazards and a Conservation Case Study (notes 17,18)”. 1998. Приступљено 2009-11-20. 
  3. ^ „Photocopier and Laser Printer Hazards” (PDF). London Hazards Centre. 2002. Архивирано из оригинала (PDF) 2010-04-01. г. Приступљено 2009-11-20. 
  4. ^ „Health and Safety Representatives' Handbook”. [National Association of Schoolmasters Union of Women Teachers (NASUWT)]. 27. 7. 2009. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 7. 2011. г. Приступљено 30. 4. 2011. 
  5. ^ „Printer forensics to aid homeland security, tracing counterfeiters”. 2004-10-12. Приступљено 2009-11-20. 
  6. ^ Jason Tuohey (2004-11-22). „Government Uses Color Laser Printer Technology to Track Documents”. Архивирано из оригинала 2009-01-25. г. Приступљено 2009-11-20. 
  7. ^ Wilbert de Vries (2004-10-26). „Dutch track counterfeits via printer serial numbers”. Архивирано из оригинала 10. 11. 2022. г. Приступљено 2009-11-20. 
  8. ^ „Is Your Printer Spying On You?”. Electronic Frontier Foundation. Приступљено 2009-11-20. 
  9. ^ „List of Printers Which Do or Do Not Display Tracking Dots”. Electronic Frontier Foundation. 19. 9. 2007. Приступљено 2009-11-20. 
  10. ^ „Printers”. Electronic Frontier Foundation. 
  11. ^ „Wet xero/photocopying developed by Ken Metcalfe and Bob Wright at 1952 Defence laboratory in Adelaide”. AdelaideAZ. Приступљено 23. 4. 2022. 
  12. ^ „Aussie connection to digital's next frontier”. Sprinter. 28. 6. 2012. Приступљено 23. 4. 2022. 
  13. ^ Nix, George F. (26. 12. 1967). „US3360258 Photocopy paper package”. US patent. 
  14. ^ „Comparison of Volatile Organic Compounds from Processed Paper....” (PDF). Air Infiltration and Ventilation Centre. Приступљено 23. 4. 2022. „Sonnino et al., 1983) and wet photocopying machines (Grot et al., 1991; Tsuchiya, 1988; Tsuchiya and Stewart, 1990; Walkinshaw et al., 1987). The. 
  15. ^ Arrasjid, Harun; Arrasjid, Dorine (1972). Media: A Pocket Guide (на језику: енглески). Ardent Media. ISBN 978-0-8422-0255-8. 
  16. ^ Atwood, Cathy; Gullick, Michael (фебруар 1990). „Reviewed: Paper Preservation: Conservation Techniques and Methodology. 1988”. Abbey Newsletter. American Institute for Conservation. Приступљено 23. 4. 2022. „Volume 14; Number 1; Feb 1990; 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  • Proctor, Roy (14. 4. 1980). „1708 provides a showcase for photocopier art”. Richmond, Virginia: The Richmond News Leader. стр. A-44. „"Baudelaire thought machines would be the death of art," New York artist Louise Neaderland said this week during a chat at 1708 East Main [Gallery]. "On the other hand, if Leonardo da Vinci had had a photocopier, I think he would have used it."