Ксенон
 | |||||||
| Општа својства | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол | ксенон, Xe | ||||||
| У периодном систему | |||||||
| |||||||
| Атомски број (Z) | 54 | ||||||
| Група, периода | VIII A, периода 5 | ||||||
| Блок | p-блок | ||||||
| Категорија | племенити гас | ||||||
| Рел. ат. маса (Ar) | 131,293(6)[1] | ||||||
| Ел. конфигурација | [Kr]4d105s25p6 | ||||||
по љускама | 2, 8, 18, 18, 8 | ||||||
| Физичка својства | |||||||
| Боја | безбојан | ||||||
| Агрегатно стање | гасовито | ||||||
| Тачка топљења | 161,4 K (−111,9 °C) | ||||||
| Тачка кључања | 165,1 K (−108,1 °C) | ||||||
| Густина | 5,9 kg/m3 | ||||||
| Моларна запремина | 35,92×10−3 m3/mol | ||||||
| Топлота фузије | 2,297 kJ/mol | ||||||
| Топлота испаравања | 12,636 kJ/mol | ||||||
| Сп. топл. капацитет | 158 J/(kg·K) | ||||||
| Атомска својства | |||||||
| Оксидациона стања | 0 | ||||||
| Особине оксида | слабо кисели | ||||||
| Електронегативност |
2,60 (Полинг) bd (Олред) | ||||||
| Енергије јонизације |
1: 1.170,4 kJ/mol 2: 2.046,4 kJ/mol 3: 3.099,4 kJ/mol (остале) | ||||||
| Атомски радијус | bd (108) pm | ||||||
| Ковалентни радијус | 130 pm | ||||||
| Валсов радијус | 216 pm | ||||||
| |||||||
| Остало | |||||||
| Кристална структура |
постраничноцентр. кубична (FCC) | ||||||
| Брзина звука | 1.090 m/s (293,15 K) | ||||||
| Топл. водљивост | 0,00569 W/(m·K) | ||||||
| CAS број | 7440-63-3 | ||||||
Ксенон (Xe, латински: xenon) племенити је гас VIIIA групе.[2]
Име потиче од грчке речи ksénos што значи стран. Количина ксенона у ваздуху износи 0,085 ppm (енглески: parts per million).
Ксенон су 1898. године открили Сер Вилијам Ремсеј и Морис В. Траверс (Енглеска). Ксенон је безбојан гас без мириса који се добија из течног ваздуха. Инертан је према свим елементима и хемикалијама, осим гасовитог флуора с којим ствара ксенон-флуорид.[3] Из ових веза се могу створити многе друге везе попут оксида, киселина и соли. Ксенон има малу комерцијалну употребу, али се у истраживањима користи као суперкритична течност.
Ксенон се добија фракцијском дестилацијом течног ваздуха. Користи се у просторијама за тестирање ракетних погона дизајнираних за рад у вакууму, тј. за истраживања свемира.
Као и криптон, може се добити + фракцијском дестилацијом течног ваздуха (кисеоника) или селективном адсорпцијом на активном угљенику.
Ксенон је једноатоман гас без боје, мириса и укуса. Није потпуно инертан елемент и под одређеним условима може дати више веза. Тако нпр. под притиском од 0,1 MPa и при температури од 0°C лакше ствара хидрате од аргона.
Примене ксенона ограничене су само на специјалне намене. Употребљава се за пуњење посебних лампи. Електрични одводник у вакуумским цевима даје плаво светлуцање што указује на положај хемијских линија у спектру зрачења. Због велике масе атома погодан је за пуњење мехуричастих комора за детекцију јонизујућег зрачења. Из истог разлога је посебно интересантан као радни гас у будућим јонским пропулзивним моторима. Изотоп 133Xe користи се као радиоизотоп у радиолошким истраживањима.
Референце[уреди]
- ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305.
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
Спољашње везе[уреди]
Медији везани за чланак Ксенон на Викимедијиној остави
