Ксенон

Ксенон,  ₅₄Xe

Општа својства
Име, симбол	ксенон, Xe
Ксенон у периодном систему
Kr ↑ Xe ↓ Rn јод ← ксенон → цезијум
Атомски број (Z)	54
Група, блок	VIII A, p-блок
Периода	периода 5
Категорија	племенити гас
Рел. ат. маса (Ar)	131,293 u
Ел. конфигурација	[Kr]4d105s25p6
електрона по љускама	2, 8, 18, 18, 8
Физичка својства
Боја	безбојан
Агрегатно стање	гасовито
Тачка топљења	161,4 K (−111,9 °C)
Тачка кључања	165,1 K (−108,1 °C)
Густина	5,9 kg/m3
Моларна запремина	35,92×10−3 m3/mol
Топлота фузије	2,297 kJ/mol
Топлота испаравања	12,636 kJ/mol
Сп. топл. капацитет	158 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања	0
Особине оксида	слабо кисели
Електронегативност	2,60 (Полинг) bd (Олред)
Енергије јонизације	1: 1170,4 kJ/mol 2: 2046,4 kJ/mol 3: 3099,4 kJ/mol (остале)
Атомски радијус	bd (108) pm
Ковалентни радијус	130 pm
Валсов радијус	216 pm
Остало
Кристална структура	​постраничноцентрирана кубична (FCC)
Брзина звука	1090 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост	0,00569 W/(m·K)
CAS број	7440-63-3

Ксенон (Xe, лат. xenon) - је племенит гас VIIIA групе.

Име потиче од грчке речи ksénos што значи стран. Количина ксенона у ваздуху износи 0,085 ppm (енгл. parts per million).

Ксенон су 1898. године открили Сер Вилијам Ремсеј и Морис В. Траверс (Енглеска). Ксенон је безбојан гас без мириса који се добија из течног ваздуха. Инертан је према свим елементима и хемикалијама, осим гасовитог флуора с којим ствара ксенон-флуорид. Из ових веза се могу створити многе друге везе попут оксида, киселина и соли. Ксенон има малу комерцијалну употребу, али се у истраживањима користи као суперкритична течност.

Ксенон се добија фракцијском дестилацијом течног ваздуха. Користи се у просторијама за тестирање ракетних погона дизајнираних за рад у вакууму, тј. за истраживања свемира.

Као и криптон, може се добити + фракцијском дестилацијом течног ваздуха (кисеоника) или селективном адсорпцијом на активном угљенику.

Ксенон је једноатоман гас без боје, мириса и укуса. Није потпуно инертан елемент и под одређеним условима може дати више веза. Тако нпр. под притиском од 0,1 MPa и при температури од 0°C лакше ствара хидрате од аргона.

Примене ксенона ограничене су само на специјалне намене. Употребљава се за пуњење посебних лампи. Електрични одводник у вакуумским цевима даје плаво светлуцање што указује на положај хемијских линија у спектру зрачења. Због велике масе атома погодан је за пуњење мехуричастих комора за детекцију јонизујућег зрачења. Из истог разлога је посебно интересантан као радни гас у будућим јонским пропулзивним моторима. Изотоп 133Xe користи се као радиоизотоп у радиолошким истраживањима.