Ксенон
![]() | |||||||
Општа својства | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Име, симбол | ксенон, Xe | ||||||
У периодном систему | |||||||
| |||||||
Атомски број (Z) | 54 | ||||||
Група, периода | VIII A, периода 5 | ||||||
Блок | p-блок | ||||||
Категорија | племенити гас | ||||||
Рел. ат. маса (Ar) | 131,293(6)[1] | ||||||
Ел. конфигурација | [Kr]4d105s25p6 | ||||||
по љускама | 2, 8, 18, 18, 8 | ||||||
Физичка својства | |||||||
Боја | безбојан | ||||||
Агрегатно стање | гасовито | ||||||
Тачка топљења | 161,4 K (−111,9 °C) | ||||||
Тачка кључања | 165,1 K (−108,1 °C) | ||||||
Густина | 5,9 kg/m3 | ||||||
Моларна запремина | 35,92×10−3 m3/mol | ||||||
Топлота фузије | 2,297 kJ/mol | ||||||
Топлота испаравања | 12,636 kJ/mol | ||||||
Сп. топл. капацитет | 158 J/(kg·K) | ||||||
Атомска својства | |||||||
Оксидациона стања | 0 | ||||||
Особине оксида | слабо кисели | ||||||
Електронегативност | 2,60 (Полинг) bd (Олред) | ||||||
Енергије јонизације | 1: 1.170,4 kJ/mol 2: 2.046,4 kJ/mol 3: 3.099,4 kJ/mol (остале) | ||||||
Атомски радијус | bd (108) pm | ||||||
Ковалентни радијус | 130 pm | ||||||
Валсов радијус | 216 pm | ||||||
Остало | |||||||
Кристална структура | постраничноцентр. кубична (FCC) | ||||||
Брзина звука | 1.090 m/s (293,15 K) | ||||||
Топл. водљивост | 0,00569 W/(m·K) | ||||||
CAS број | 7440-63-3 | ||||||
Ксенон (Xe, лат. xenon) племенити је гас VIIIA групе.[2]
Име потиче од грчке речи ksénos што значи стран. Количина ксенона у ваздуху износи 0,085 ppm (енгл. parts per million).
Ксенон су 1898. године открили Сер Вилијам Ремсеј и Морис В. Траверс (Енглеска). Ксенон је безбојан гас без мириса који се добија из течног ваздуха. Инертан је према свим елементима и хемикалијама, осим гасовитог флуора с којим ствара ксенон-флуорид.[3] Из ових веза се могу створити многе друге везе попут оксида, киселина и соли. Ксенон има малу комерцијалну употребу, али се у истраживањима користи као суперкритична течност.
Ксенон се добија фракцијском дестилацијом течног ваздуха. Користи се у просторијама за тестирање ракетних погона дизајнираних за рад у вакууму, тј. за истраживања свемира.
Као и криптон, може се добити + фракцијском дестилацијом течног ваздуха (кисеоника) или селективном адсорпцијом на активном угљенику.
Ксенон је једноатоман гас без боје, мириса и укуса. Није потпуно инертан елемент и под одређеним условима може дати више веза. Тако нпр. под притиском од 0,1 MPa и при температури од 0 °C лакше ствара хидрате од аргона.
Примене ксенона ограничене су само на специјалне намене. Употребљава се за пуњење посебних лампи. Електрични одводник у вакуумским цевима даје плаво светлуцање што указује на положај хемијских линија у спектру зрачења. Због велике масе атома погодан је за пуњење мехуричастих комора за детекцију јонизујућег зрачења. Из истог разлога је посебно интересантан као радни гас у будућим јонским пропулзивним моторима. Изотоп 133Xe користи се као радиоизотоп у радиолошким истраживањима.
Референце[уреди]
- ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305.
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
Спољашње везе[уреди]
![]() |
Ксенон на Викимедијиној остави. |