Пређи на садржај

Фродо Багинс

С Википедије, слободне енциклопедије
Фродо Багинс
Елајџа Вуд као Фродо
Основне информације
Друга именагосподин Подбрдни
Датум рођења2968. Трећег доба
РођациБилбо Багинс
Подаци о лику
ВрстаХобит
Родмушки
Подаци о креацији
Прво прик.Дружина прстена (1954)
Последње прик.Билбова последња песма (1974)
ИзмислиоЏ. Р. Р. Толкин
ТумачЕлајџа Вуд (трилогија Господар прстенова и филм Хобит: Неочекивано путовање)
Кристофер Гард (Господар прстенова (1978))

Фродо Багинс (енгл. Frodo Baggins) је лик из Толкинове митологије. Појављује се у књигама Господар прстенова, Силмарилион и Незавршене приче.

Фродо је у Толкиновим књигама Хобит из Округа, као и Носилац Прстена у Рату за Прстен.[1][2]

Фродо Багинс, хобит из Округа, постао је једна од најславнијих личности у историји Средње земље када је на себе преузео задатак да уништи Сауронов Прстен, што би довело и до уништења самог непријатеља. Фродо је успео да однесе Прстен до Уклете Планине/Планине Усуда, дубоко у непријатељској земљи Мордор и да га уништи, упркос свим опасностима кроз које је прошао и великој личној жртви, доказујући се као херој раван најславнијим ратницима.

Лик Фрода Багинса

[уреди | уреди извор]

Фродо Багинс је нећак и духовни наследник Билба Багинса. Он функционално допуњује лик „најпознатијег” Хобита. Фродо је прво био чувар, а затим уништитељ Јединог прстена, наследник не само имовине, већ и мисије свог ујака Билба. Генеза лика одређена је сродношћу са митом, фолклором, легендама, али се могу видети и књижевне асоцијације. За разлику од традиционалног митског јунака, који се бори да освоји културни објекат, Фродо га уништава. Одустајући од апсолутне моћи, Фродо остаје јунак-трагач, који проналази смисао живота у потрази за истином. Прича Фрода почиње на дан када је напунио 33 године („цвет младости” за Хобите; Билбо Багинс је истог дана напунио 111 година, што је озбиљна, али не и дубока старост).[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Толкин, Џ. Р. Р. (2013). Силмарилион. Београд. стр. 431. 
  2. ^ Толкин, Џ. Р. Р. (2003). Незавршене приче. Београд. стр. 551. 
  3. ^ Енциклопедија књижевних јунака. Београд. 2013. стр. 680—681.