Господар прстенова (филмска трилогија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

„Господар прстенова“ је триологија која је снимана у периоду од 2001. до 2003. године. Састоји се из три дела епско-фантазијског жанра: „Дружина прстена“ (2001); „Две куле“ (2002) и „Повратак краља“ (2003). Снимана је по истоименој триологији Џ. Р. Р. Толкина.

Филмови су снимани на Новом Зеланду. Режисер је Питер Џексон. Продуценти су WingNut Films и The Soul Zaentz Company, а дистрибутер је New Line Cinema.

Трилогија представља један од највећих подухвата у историји филмске индустрије. Буџет је варирао између 281$ до 330$ милиона, у зависности од извора.[1]

"Добродошли у Хобитон" натпис у месту Матамата, Нови Зеланд

Радња у филмовима[уреди]

Пролог се дешава 3000 година пре главног дела радње. Било је много прстења: 3 за виловњаке, најмудрија и бесмртна бића; 7 за патуљке, који су живели под планином, бавећи се рударством; и 9 за људе, осуђене на смрт. Без знања осталих народа, мрачни господар Саурон је у Планини Усуда ископао Једини прстен, како би завладао Међуземљом (место дешавања радње). Једну по једну, он је покоравао све земље, али је било оних који су се одупирали. Склољен је последњи савез људи и виловњака, који се успротивио Саурону и Једином прстену. Победа је била близу, али је тада пред војску иступио Саурон. У том окршају гине Елендил, краљ људи, а његов син, Изилдур, од крхотина очевог мача убија Саурона. Пошто Једини прстен може да буде уништен искључиво у ватри у којој је искован, Елронд, виловњачки краљ, и Изилдур су се упутили на планини Усуда. Међутим, Једини прстен је корумпирао Изилдурове мисли и опстао је. Издао је Изилдура (убила га је чета орка) и био је изгубљен дуго времена. Пронашао га је Голум, а на крају је доспео код Хобита Библа Багинса, што је најневероватнији догађај. Прстен је служио Билба наредних 60 година. Потом је Саурон поново почео да се буди.[2]

Чаробњак Гандалф је после Билбовог одласка из Округа (града у коме живе Хобити) открио шта је Једини прстен и даје задатак Фроду Багинсу, Билбовом нећаку, да однесе прстен у Ривендел (највећи и најлепши град Виловњака), да би се одлучио шта и како даље. За то време Гандалф одлази у Ајзенгард, како би се саветовао са пријатељем и вођом, Саруманом. Међутим, на путу Фродо није сам, прати га најоданији пријатељ, Семвајз (Сем) Гемџи, а успут наилазе и два рођака у крађи поврћа, Перегрин Тук (Пипин) и Мериадок Брендибак (Мери). На путу наилазе на многе недаће: јуре их „Црни јахачи“ (Назгули), потом поново (због Фродове неспретности) у градићу Брију и на Брегу ветрова, где је Фродо убоден моргул-бодежом. „Страјдер“ (Арагорн), човек ког су упознали у Брију, упркос својим вештинама, није могао да им помогне. Спасила их је Аруена, Елрондова ћерка. Гандалф је умало страдао у Ајзенгарду, јер је Саруман одлучио да се придружи Саурону. На састанку у Ривенделу је створена Дружина прстена, чији је задатак био да помогне Фроду да уништи прстен. Чинили су је Фродо, Сем, Мери, Пипин, Гандалф, Гимли (Патуљак), Леголас (Виловњак), Арагорн и Боромир (син демостроитеља Гондора, најјачег људског краљевства). Дружину су на путу ометали Саруман, Урук-хаји (посебна врста Орка, коју је Саруман производио) и Гоблини. У руднику Морији је у борби са чудовиштем Балрогом пао Гандалф. Дружина је затим свратила у Лориен, град Видовњака, да се окрепи. Урук-хаји предвођени Лурцом код некадашње осматрачнице Амон Хена пресрећу Дружину. Фродо и Сем су побегли и наставили ка Планини Усуда; Боромир је погинуо, Мери и Пипин су отети (јер Саурон и Саруман не знају који полутан носи Једини прстен); а Арагорн, Гимли и Леголас крећу у потеру за отетим Хобитима.

Фродо и Сем у Емун Муилу срећу Голума, и користе га како би пронашли пут у Мордос. За то време, Леголас, Гимли и Арагорн не могу да сустигну чету Урук-хаја. На њихову срећу, Рохирими, предвођени Еомером, који је протеран из Рохана (јер је краљу Теодену отрован мозак), уништавају целу чету Урук-хаја, пред улаз у шуму Фангорн. Хобити су побегли у Фангорн, где су их чували Енги. Леголас, Гимли и Арагорн су пронашли Гандалфа, иако се веровало да је мртав. Међутим, он је постао Гандалф бели (пре пада у борби са Балрогом је био Гандалф сиви). Они потом ослобађају Рохан и краља Теодена. Пошто се Ајзенгард спрема за рат, цео Рохан се сели из Едораса у Хемпову клисуру. За то време је Голум довео Фрода и Сема до Црних двери, међутим, кроз њих се не може проћи, па се враћају назад како би прошли кроз тврђаву Кирит Унгол. У Северном Итилијену их заробљавају ренџери Гондора, предвођени Фарамиром, братом настрадалог Боромира. Када сазнаје да поседују Једини прстен, одлучује да их одведе у Минас Тирит. Затим се бију две велике битке: у Хелмповој клисури и у Озгилијагу (урушеном граду код Минас Тирита). Битка код Хелмпове клисуре је била дуга и крајње уништитељска. Најјаче оружје је била мина, којом су Урук-хаји разорили зид (најважнији Роханов савезник у свим биткама за Хелмпову клисуру). Рохан је успео да извуче Пирову победу, уз помоћ два јуриша на крају битке: један од 20-ак Рохирима, предвођених Теоденом и Арагорном; и војска савезничких Рохирима (око 2000), предвођени Еомером и Гандалфом. Гондор је одбранио Озгилијат, а Фарамир је ослободио Фрода, Сема и Голума.[3]

Пипин је користио Палантир илити види-камен, иако је то било опасно. Међутим, прошао је без лоших последица. Чак је открио да ће бити напад на Минас Тирит. Гандалф и Пипин потом одлазе у Гондор. Рохан прихвата позив за помоћ, и у месту Дунхароу окупља војску. Елронд на жељу своје кћерке, која воли Арагорна, а и он њу, поново кује мач Нарсил, којим управља краљ Гондора (Арагорн је наследник). Арагорн, уз пратњу Леголаса и Гимлија, креће дубоко у планину, како би укротио Мртву војску. Они су се заветовали Изилдуру да ће поћи у рат када буде требало, међутим, погазили су реч, због чега су проклети. Само краљ Гондора може да им наређује, а то је управо Арагорн. Са том војском пресреће Црне веслаче из Умбара и креће за Гондор. За то време, у близини тунела који води за Кирит Унгол, Голум је преварио Фрода да отера Семе, што је он и учинио. Фродо је упао у замку. Ухватила га је Шилоб, огромни паук. Срећа у несрећи је то што је Сем открио да је преварен и вратио се, чак је и поразио Шилоб. Али, орци су одвели Фрода у Кирит Унгол, мада је Сем успео да га ослободи, после чега настављају пут. Битка за Минас Тирит је увелико почела. Гондор се чврсто бранио, али је полако падао. Први савезници који су дошли су Рохирими. Они су јуришем уништили скоро целу армију Орка, али нису имали решења за Мумакиле (ратне слонове). Потом, долази Мртва војска, са којом је извучена Пирова победа. Да би сконцентрисали Саурона на једну тачку (како би Фродо и Сем дошли до Планине Усуда), Дружина предводи војску од преживелих у борбу испред Црних двери. Следи драматична завршница. Једини прстен корумпира Фродов ум, међутим, Голум отима прстен (што је још одавно планирао), после чега Фродо гура Голума (и прстен) у ватру. Уследили су дани мира за Међуземљу. Арагорн је постао краљ. Трилогија се завршава тако што Фродо, Билбо и Гандалф напуштају Међуземљу последњим бродом у Сивим лукама.[4]

Глумци[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „The Lord of the Rings: Popular Culture in Global Context”. Google књиге. Приступљено 27. 12. 2018. 
  2. ^ „Gospodar prstenova - Družina prstena - 2001”. Opusteno.rs. Приступљено 18. 1. 2019. 
  3. ^ „Gospodar prstenova - Dve kule - 2002”. Opusteno.rs. Приступљено 18. 1. 2019. 
  4. ^ „Gospodar prstenova - Povratak kralja”. Opusteno.rs. Приступљено 18. 1. 2019. 

Спољашње везе[уреди]