Господар прстенова (филмска трилогија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Господар прстенова
Lotr logos.png
Лого за филмове из серијала Господар прстенова
Изворни насловThe Lord of the Rings
РежијаПитер Џексон
СценариоРоман:
Џ. Р. Р. Толкин
Сценарио:
Питер Џексон
Френ Волш
Филипа Бојенс
ПродуцентПитер Џексон
Френ Волш
Главне улогеЕлајџа Вуд
Шон Астин
Ијан Макелен
Виго Мортенсен
Били Бојд
Доминик Монахан
Кристофер Ли
Лив Тајлер
МузикаХауард Шор
КамераЕндру Лесни
Издавачка кућаВорнер брадерс
СтудиоЊу лајн синема
Вингнут филмс
Година2001.
ЗемљаНови Зеланд Нови Зеланд
Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство
Сједињене Америчке Државе САД
Језикенглески
Веб-сајтwww.lordoftherings.net

Господар прстенова је филмски серијал од три епска авантуристичка филма у режији Питера Џексона, заснована на истоименом роману Џ. Р. Р. Толкина. Трилогија обухвата делове Дружина прстена (2001), Две куле (2002) и Повратак краља (2003), у дистрибуцији Њу лајн синема.

Са поставком у фиктивном свету Међуземља, филм прати хобита Фрода Багинса (Елајџа Вуд) док заједно са Дружином креће у потрагу за уништењем Јединог прстена, како би осигурали елиминацију његовог творца, мрачног господара Саурона. Дружина се на крају разилази и Фродо наставља потрагу са својим верним другом Семом (Шон Астин) и издајничким Голумом (Енди Серкис). У међувремену, Арагорн (Виго Мортенсен), наследник у егзилу на трон Гондора, заједно са Леголасом (Орналдо Блум), Гимлијем (Џон Рис-Дејвис), Меријем (Доминик Монахан), Пипином (Били Бојд) и чаробњаком Гандалфом (Ијан Макелен), уједињују се како би окупили слободни народ Међуземља у Рату прстена, да помогну Фроду да ослаби Сауронове снаге.

Три филма снимана су истовремено, у Џексоновом родном Новом Зеланду, од октобра 1999. до децембра 2000. године, са додатним снимцима направљеним од 2001. до 2004. Један је од највећих и најамбициознијих пројеката у филмској индустрији, са пријављеним буџетом од 280 милиона долара. Проширено издање сваког филма објављено је за ВХС, DVD и Блу-реј диск.

Господар прстенова сматра се једним од највећих и најутицајнијих филмских трилогија икада снимљених. Био је велики финансијски успех, са укупном зарадом од 2,918 милијарди долара у свету, што је рекорд за филмски серијал. Сваки од филмова изузетно је награђен, освојивши 17 од 30 номинација за Оскара.

Радња[уреди]

Applications-multimedia.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Пролог се дешава 3000 година пре главног дела радње. Било је много прстења: 3 за виловњаке, најмудрија и бесмртна бића; 7 за патуљке, који су живели под планином, бавећи се рударством; и 9 за људе, осуђене на смрт. Без знања осталих народа, мрачни господар Саурон је у Планини Усуда ископао Једини прстен, како би завладао Међуземљем (место дешавања радње). Једну по једну, он је покоравао све земље, али је било оних који су се одупирали. Склољен је последњи савез људи и виловњака, који се успротивио Саурону и Једином прстену. Победа је била близу, али је тада пред војску иступио Саурон. У том окршају гине Елендил, краљ људи, а његов син, Изилдур, од крхотина очевог мача убија Саурона. Пошто Једини прстен може да буде уништен искључиво у ватри у којој је искован, Елронд, виловњачки краљ, и Изилдур су се упутили на Планину Усуда. Међутим, Једини прстен је корумпирао Изилдурове мисли и опстао је. Издао је Изилдура (убила га је чета орка) и био је изгубљен дуго времена. Пронашао га је Голум, а на крају је доспео код хобита Библа Багинса, што је најневероватнији догађај. Прстен је служио Билба наредних 60 година. Потом је Саурон поново почео да се буди.[1]

Чаробњак Гандалф је после Билбовог одласка из Округа (града у коме живе хобити) открио шта је Једини прстен и даје задатак Фроду Багинсу, Билбовом нећаку, да однесе прстен у Ривендел (највећи и најлепши град виловњака), да би се одлучио шта и како даље. За то време Гандалф одлази у Ајзенгард, како би се саветовао са пријатељем и вођом, Саруманом. Међутим, на путу Фродо није сам, прати га најоданији пријатељ, Семвајс Гемџи (Сем), а успут наилазе и два рођака у крађи поврћа, Перегрин Тук (Пипин) и Мериадок Брендибак (Мери). На путу наилазе на многе недаће: јуре их „Црни јахачи“ (Назгули), потом поново (због Фродове неспретности) у градићу Брију и на Брегу ветрова, где је Фродо убоден моргул-бодежом. „Страјдер“ (Арагорн), човек ког су упознали у Брију, упркос својим вештинама, није могао да им помогне. Спасила их је Аруена, Елрондова ћерка. Гандалф је умало страдао у Ајзенгарду, јер је Саруман одлучио да се придружи Саурону. На састанку у Ривенделу је створена Дружина прстена, чији је задатак био да помогне Фроду да уништи прстен. Чинили су је Фродо, Сем, Мери, Пипин, Гандалф, Гимли (патуљак), Леголас (виловњак), Арагорн и Боромир (син демостроитеља Гондора, најјачег људског краљевства). Дружину су на путу ометали Саруман, Јурук-Хаи (посебна врста Орка, коју је Саруман производио) и гоблини. У руднику Морији је у борби са чудовиштем Балрогом пао Гандалф. Дружина је затим свратила у Лориен, град виловњака, да се окрепи. Урук-хаји предвођени Лурцом код некадашње осматрачнице Амон Хена пресрећу Дружину. Фродо и Сем су побегли и наставили ка Планини Усуда; Боромир је погинуо, Мери и Пипин су отети (јер Саурон и Саруман не знају који полутан носи Једини прстен); а Арагорн, Гимли и Леголас крећу у потеру за отетим хобитима.

Фродо и Сем у Емун Муилу срећу Голума, и користе га како би пронашли пут у Мордос. За то време, Леголас, Гимли и Арагорн не могу да сустигну чету Урук-хаја. На њихову срећу, Рохирими, предвођени Еомером, који је протеран из Рохана (јер је краљу Теодену отрован мозак), уништавају целу чету Урук-хаја, пред улаз у шуму Фангорн. Хобити су побегли у Фангорн, где су их чували Енги. Леголас, Гимли и Арагорн су пронашли Гандалфа, иако се веровало да је мртав. Међутим, он је постао Гандалф бели (пре пада у борби са Балрогом је био Гандалф сиви). Они потом ослобађају Рохан и краља Теодена. Пошто се Ајзенгард спрема за рат, цео Рохан се сели из Едораса у Хемпову клисуру. За то време је Голум довео Фрода и Сема до Црних двери, међутим, кроз њих се не може проћи, па се враћају назад како би прошли кроз тврђаву Кирит Унгол. У Северном Итилијену их заробљавају ренџери Гондора, предвођени Фарамиром, братом настрадалог Боромира. Када сазнаје да поседују Једини прстен, одлучује да их одведе у Минас Тирит. Затим се бију две велике битке: у Хелмповој клисури и у Озгилијагу (урушеном граду код Минас Тирита). Битка код Хелмпове клисуре је била дуга и крајње уништитељска. Најјаче оружје је била мина, којом су Урук-хаји разорили зид (најважнији Роханов савезник у свим биткама за Хелмпову клисуру). Рохан је успео да извуче Пирову победу, уз помоћ два јуриша на крају битке: један од 20-ак Рохирима, предвођених Теоденом и Арагорном; и војска савезничких Рохирима (око 2000), предвођени Еомером и Гандалфом. Гондор је одбранио Озгилијат, а Фарамир је ослободио Фрода, Сема и Голума.[2]

Пипин је користио Палантир илити види-камен, иако је то било опасно. Међутим, прошао је без лоших последица. Чак је открио да ће бити напад на Минас Тирит. Гандалф и Пипин потом одлазе у Гондор. Рохан прихвата позив за помоћ, и у месту Дунхароу окупља војску. Елронд на жељу своје кћерке, која воли Арагорна, а и он њу, поново кује мач Нарсил, којим управља краљ Гондора (Арагорн је наследник). Арагорн, уз пратњу Леголаса и Гимлија, креће дубоко у планину, како би укротио Мртву војску. Они су се заветовали Изилдуру да ће поћи у рат када буде требало, међутим, погазили су реч, због чега су проклети. Само краљ Гондора може да им наређује, а то је управо Арагорн. Са том војском пресреће Црне веслаче из Умбара и креће за Гондор. За то време, у близини тунела који води за Кирит Унгол, Голум је преварио Фрода да отера Семе, што је он и учинио. Фродо је упао у замку. Ухватила га је Шилоб, огромни паук. Срећа у несрећи је то што је Сем открио да је преварен и вратио се, чак је и поразио Шилоб. Али, орци су одвели Фрода у Кирит Унгол, мада је Сем успео да га ослободи, после чега настављају пут. Битка за Минас Тирит је увелико почела. Гондор се чврсто бранио, али је полако падао. Први савезници који су дошли су Рохирими. Они су јуришем уништили скоро целу армију Орка, али нису имали решења за Мумакиле (ратне слонове). Потом, долази Мртва војска, са којом је извучена Пирова победа. Да би сконцентрисали Саурона на једну тачку (како би Фродо и Сем дошли до Планине Усуда), Дружина предводи војску од преживелих у борбу испред Црних двери. Следи драматична завршница. Једини прстен корумпира Фродов ум, међутим, Голум отима прстен (што је још одавно планирао), после чега Фродо гура Голума (и прстен) у ватру. Уследили су дани мира за Међуземље. Арагорн је постао краљ. Трилогија се завршава тако што Фродо, Билбо и Гандалф напуштају Међуземље последњим бродом у Сивим лукама.[3]

Продукција[уреди]

„Добродошли у Хобитон” натпис у месту Матамата, Нови Зеланд.

Џексон је почео да сарађује са Кристијаном Риверсом у августу 1997, и убрзо започео пројектовање Међуземља са својом екипом.[4] Џексон је ангажовао дугогодишњег сарадника, Ричарда Тејлора, да предводи Вета Воркшоп на пет главних елемената дизајна: оклоп, оружје, протетику/шминку, створења и минијатуре. У новембру 1997,[5] прослављени Толкинови илустратори, Алан Ли и Џон Хоу, придружили су се пројекту. Слика већине сцена у филмовима базирана је на различитим илустрацијама.[6] Сценограф Грант Мејџор је био задужен за претварање илустрација у архитектуру, креирање модела сетова, док је Ден Хена радио као уметнички директор, извиђајући локације и организујући изградњу сетова.

Џексонова визија Међуземља описана је као „Реј Харихаузен упознаје Дејвида Лина”, од Рандала Кука.[7] Џексон је желео истрајан реализам и историјски поглед на фантазију, и покушао је да направи свет као рационалан и уверљив. На пример, војска Новог Зеланда помогла је у изградњи Хобитона више месеци пре почетка снимања, како би биљке заиста почеле да расту.[8] Створења су дизајнирана тако да буду биолошки уверљива, као што су огромна крила пале звери, како би могла да полети.[9] Weta Workshop креирао је укупно 48000 комада оклопа, 500 лукова и 10000 стрела.[10] Креирали су и велики део протетике, као што је 1800 парова стопала хобита за глумце,[5] као и доста ушију, носа и главе за глумачку екипу, са преко 19000 ношених, плетених костима.[5] Сваки елемент специјално је дизајниран од стране одсека за дизајн, узимајући у обзир различите величине.[5]

Снимање[уреди]

Примарна фотографија за сва три филма спроведена је једновремено, на многим локацијама унутар заштићених подручја Новог Зеланда и националних паркова. Снимање се одвијало између 11. октобра 1999. и 22. децембра, у току од 438 дана. Додатни снимци рађени су на годишњем нивоу, од 2001. до 2004. године.[11] Серијал је сниман на преко 150 различитих локација,[10] са седам различитих јединица, као и звучних сцена око Велингтона и Квинстауна. Заједно са Џексоном, који је режирао читаву продукцију, од осталих режисера се издвајају Џон Махафи, Геоф Марфи, Френ Волш, Бери Озборн, Рик Порас, асистенти режије, продуценти, писци. Џексон је надгледао јединице путем сателитских канала уживо, и са додатним притиском константног унапређивања скрипте и вишеструким јединицама које су интерпретирале његов замишљени резултат, добијао је већ око четири сата сна дневно.[12] Због удаљености између појединих локација, филмска посада би такође носила комплете за преживљавање, у случају да хеликоптери не стигну на одредиште да их врате кући на време.[5] Департман за очување животне средине у Новом Зеланду је критикован због одобравања снимања у оквиру националних паркова, без адекватног разматрања неповољних ефеката и без јавног саопштења.[13] Нежељени ефекти снимања битака у националном парку Тонгариро су последица због које је касније морао да се реконструише.[14]

Глумци[уреди]

Глумац Улога

Постпродукција[уреди]

Пример виловњачког оклопа из филмова.

За сваки филм је читава година издвојена за постпродукцију пре његовог издавања у децембру, често завршавајући у октобру или новембру, тако да је екипа непосредно могла почети са радом на следећем филму. У овом каснијем периоду, Џексон би се преселио у Лондон како би надгледао напредак и наставио уређивање, имајући компјутерски приступ дискусији у Дорчестер хотелу и „дебљу цев” Интернет веза из Пајнвуд студија, да би погледао специјалне ефекте. Имао је видео линк и 5.1 оклопљен тон, за организовање састанака и слушање нове музике и звучних ефеката, где год да се налази. Проширена издања су такође имала чврст распоред на почетку сваке године, да би се употпунили специјални ефекти и музика.[15]

Издање[уреди]

Онлајн промотивни трејлер трилогије први пут је објављен 27. априла 2000. и поставио нови рекорд за број преузимања, забележених 1,7 милиона у првих 24 сата од пуштања.[16] Трејлер је користио селекцију из саундтрека за Храбро срце и Бекство из Шошенка, између осталих. На Канском филмском фестивалу је 2001. године приказан исечак из серијала, примарно Морија, у трајању од 24 минута, а оставио је врло добар утисак.[17] Приказивање је такође укључило подручје које је дизајнирано да изгледа као Међуземље.[10]

Филм Дружина прстена објављен је 19. децембра 2001. Зарада је у САД износила 47 милиона долара током првог викенда, а у свету укупно 870 милиона долара. Претпреглед наставка, Две куле, уметнут је непосредно пре закључне шпице, на крају биоскопске пројекције.[18] Промотивни трејлер је избачен касније, а садржао је поновно снимљену музику из филма Реквијем за снове.[19] Две куле објављен је 18. децембра 2002. Зарада првог викенда у САД је износила 62 милиона долара, а укупно, на светском нивоу, надмашила је претходника са 926 милиона долара. Промотивни трејлер за Повратак краља ексклузивно је представљен пре почетка биоскопске пројекције за филм Матори Лавови, 23. септембра 2003. године.[20] Објављен је 17. децембра 2003, са зарадом првог викенда од 72 милиона долара у САД, а постао је и други филм по реду, после Титаника (1997), да глобално надмаши укупну зараду од једне милијарде долара.

Филм Биоскопска верзија Продужена верзија
Дружина прстена 178 минута[21] 208 минута[22]
Две куле 179 минута[23] 225 минута[24]
Повратак краља 200 минута[25] 252 минута[26]
Укупно трајање 558 минута 686 минута

Рецензија[уреди]

Реакција критичара[уреди]

Серијал Господар прстенова добио је универзално признање, а сврстан је међу најбољим филмским трилогијама икада снимљених.[27][28][29] Кенет Туран за Лос Анђелес тајмс написао је да „трилогија неће скоро, ако уопште икада, пронаћи свог еквивалента”.[30] Тод Макарти за Верајети описао је филмове као „један од најамбициознијих и феноменално успешних пројеката из снова, за сва времена”.[31]

Серијал се појављује на топ 10 листи од Далас-Форт Ворт удружења филмских критичара, Тајмових 100 ванвременских филмова, и топ 100 листи Џејмса Берардинелија.[32] Сваки филм налази се и на топ 250 листи на сајту ИМДб.[33] 2007. године, Ју-Ес-Еј тудеј је филмове из серијала назвао најважнијим филмовима у протеклих 25 година.[34] Ентертеинмент Викли их је истакао на „бест-оф” листи филмова деценије, речима: „Спровођење часне књиге на велико платно? Без проблема. Трилогија Питера Џексона — или, како волимо да је зовемо, наша драгоценоссссст — остварила је свој неодољив потез, са напредним високо-виловњачким говорницима и сличним новајлијама”.[35] Трилогија се налази и на топ 50 листи филмова деценије часописа Пејст,[36] као и на истоименој листи часописа Тајм.[37] Поред тога, шест ликова и њихових дотичних глумаца нашло се на Емпајеровој топ 100 листи најбољих филмских ликова, са Вигом Мортенсеном у улози Арагона - на 15. месту, Ијаном Макеленом у улози Гандалфа - на 30. месту, Ијаном Холмом у улози Билбоа Багинса (заједно са Мартином Фриманом као истог лика у серијалу Хобит) - на 61. месту, Ендијем Серкисом у улози Голума - на 66. месту, Шоном Астином у улози Сема - на 77. месту, и Орландом Блумом у улози Леголаса - на 94. месту.[38]

Признања[уреди]

Сва три филма су номинована за Оскара, 17 награда од укупно 30 номинација, што је рекорд за било коју филмску трилогију.[39] Дружина прстена освојио је 13 номинација, више него било који филм на 74. додели Оскара, са четири победе. Две куле освојио је две награде, од укупно шест номинација, на 75. додели Оскара. Повратак краља је наредне године поставио рекорд, освојивши награду из сваке категорије за коју је номинован, а са 11 награда успео је да надмаши рекорде који су поставили Бен-Хур (1959) и Титаник (1997).[40] Повратак краља постао је други наставак са освојеним Оскаром за најбољи филм (после Кум 2).

Серијал Господар прстенова на награђивању за Оскара[41][42][43]
Награда 74. Академијино награђивање 75. Академијино награђивање 76. Академијино награђивање
Дружина прстена Две куле Повратак краља
Филм Номинација Номинација Освојено
Режисер Номинација Освојено
Глумац у споредној улози Номинација
Адаптирани сценарио Номинација Освојено
Сценографија Номинација Номинација Освојено
Фотографија Освојено
Костимографија Номинација Освојено
Монтажа Номинација Номинација Освојено
Шминка Освојено Освојено
Оригинална музика Освојено Освојено
Оригинална песма Номинација Освојено
Звучни ефекти Освојено
Звук Номинација Номинација Освојено
Визуелни ефекти Освојено Освојено Освојено

Поред Оскара, сваки филм у серијалу је освојио Хугову награду за најбољу драмску презентацију, МТВ награду за филм године, као и награду Сатурн, за најбољу фантазију. Први и трећи филм су такође освојили БАФТА награду за најбољи филм. Саундтрек за Две куле није номинован због правила које је забрањивало узимање музике из претходног саундтрека, како би добио могућност номинације. Ово правило је измењено на време за Повратак краља, који је освојио Оскара за најбољу филмску музику. Удружење њујоркшких филмских критичара доделило је награду последњем филму на церемонији одржаној 2003. године, коју је водио Ендру Џонстон, тадашњи представник организације, назвавши га „мајсорским ремек делом.”[44]

Референце[уреди]

  1. ^ „Gospodar prstenova - Družina prstena - 2001”. Opusteno.rs. Приступљено 18. 1. 2019. 
  2. ^ „Gospodar prstenova - Dve kule - 2002”. Opusteno.rs. Приступљено 18. 1. 2019. 
  3. ^ „Gospodar prstenova - Povratak kralja”. Opusteno.rs. Приступљено 18. 1. 2019. 
  4. ^ Russell 2003
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 The Lord of the Rings: The Fellowship of the Ring Appendices (DVD). New Line Cinema. 2002. 
  6. ^ Braun 2009
  7. ^ The Lord of the Rings: The Return of the King "Appendices" (DVD). New Line Cinema. 2004. 
  8. ^ „Hobbiton is being built”. The One Ring.net. 12. 4. 2006. Архивирано из оригинала на датум 11. 10. 2007. Приступљено 15. 10. 2006. 
  9. ^ French 2005, стр. 149-150.
  10. 10,0 10,1 10,2 Sibley 2002
  11. ^ The Lord of the Rings: The Return of the King "Appendices" (DVD). New Line Cinema. 2004. 
  12. ^ The Lord of the Rings: The Two Towers "Appendices" (DVD). New Line Cinema. 2003. 
  13. ^ Johnson, S. 2002. 'The Lord of the Rings and Vertical Limits Film Concessions and the Conservation Act 1987', 4 Butterworths Resource Management Bulletin Vol. 11:125–129, Butterworths of NZ, Wellington, New Zealand.
  14. ^ „Tongariro/Taupo Conservation Awards 2005”. Department of Conservation. Архивирано из оригинала на датум 21. 4. 2008. Приступљено 15. 5. 2019. 
  15. ^ Lloyd, Dennis (19. 11. 2003). „iPod helped to make Lord of the Rings”. iLounge. Архивирано из оригинала на датум 17. 12. 2007. 
  16. ^ „Lord of the Rings News | LoTR movie internet trailer preview”. Xenite.org. Архивирано из оригинала на датум 21. 8. 2008. Приступљено 30. 4. 2010. 
  17. ^ Davidson, Paul (15. 5. 2001). „IGN: LOTR Footage Wows Journalists”. Uk.movies.ign.com. Архивирано из оригинала на датум 15. 2. 2012. Приступљено 30. 4. 2010. 
  18. ^ Davidson, Paul (25. 1. 2002). „A Longer Fellowship Ending?”. IGN. News Corporation. Архивирано из оригинала на датум 13. 7. 2011. Приступљено 21. 2. 2011. 
  19. ^ „Movie Answer Man”. rogerebert.com. Архивирано из оригинала на датум 30. 8. 2009. 
  20. ^ „MovieWeb.com's News for 23 September 2003, last retrieved on 5 August 2006”. Movieweb.com. Архивирано из оригинала на датум 26. 7. 2008. Приступљено 30. 4. 2010. 
  21. ^ „THE LORD OF THE RINGS - THE FELLOWSHIP OF THE RING”. British Board of Film Classification. Архивирано из оригинала на датум 26. 3. 2018. Приступљено 9. 5. 2019. 
  22. ^ „THE LORD OF THE RINGS - THE FELLOWSHIP OF THE RING [Extended version]”. British Board of Film Classification. Архивирано из оригинала на датум 21. 3. 2018. Приступљено 9. 5. 2019. 
  23. ^ „THE LORD OF THE RINGS - THE TWO TOWERS”. British Board of Film Classification. Архивирано из оригинала на датум 21. 3. 2018. Приступљено 9. 5. 2019. 
  24. ^ „THE LORD OF THE RINGS - THE TWO TOWERS [Extended version]”. British Board of Film Classification. Архивирано из оригинала на датум 21. 3. 2018. Приступљено 9. 5. 2019. 
  25. ^ „THE LORD OF THE RINGS - THE RETURN OF THE KING”. British Board of Film Classification. Архивирано из оригинала на датум 22. 3. 2018. Приступљено 9. 5. 2019. 
  26. ^ „THE LORD OF THE RINGS - THE RETURN OF THE KING [Extended version]”. British Board of Film Classification. Архивирано из оригинала на датум 21. 3. 2018. Приступљено 9. 5. 2019. 
  27. ^ „The 33 Greatest Movie Trilogies”. Empire Online. 27. 9. 2010. Архивирано из оригинала на датум 11. 12. 2015. Приступљено 9. 5. 2019. 
  28. ^ „The Best Movie Trilogies Of All Time”. Screen Rant. 29. 6. 2016. Архивирано из оригинала на датум 2. 7. 2016. Приступљено 9. 5. 2019. 
  29. ^ „From 'Jurassic Park' to 'The Godfather': America's favourite movie trilogies, ranked”. The Independent. 20. 9. 2018. Архивирано из оригинала на датум 21. 9. 2018. Приступљено 9. 5. 2019. 
  30. ^ Turan, Kenneth (16. 12. 2003). „'The Lord of the Rings: The Return of the King'. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала на датум 22. 9. 2010. Приступљено 14. 5. 2019. 
  31. ^ McCarthy, Todd (5. 12. 2003). „The Lord of the Rings: The Return of the King”. Variety. Архивирано из оригинала на датум 14. 5. 2019. Приступљено 14. 5. 2019. 
  32. ^ Berardinelli, James. „Berardinelli's All-Time Top 100”. Reelviews. Приступљено 16. 3. 2007. 
  33. ^ „IMDb Top 250”. IMDb. Amazon. Приступљено 10. 5. 2019. 
  34. ^ Wloszczyna, Susan (2. 7. 2007). „Hollywood highlights: 25 movies with real impact”. USA Today. Архивирано из оригинала на датум 7. 7. 2007. Приступљено 3. 7. 2007. 
  35. ^ Geier, Thom; Jensen, Jeff; Jordan, Tina; Lyons, Margaret; Markovitz, Adam; Nashawaty, Chris; Pastorek, Whitney; Rice, Lynette; Rottenberg, Josh; Schwartz, Missy; Slezak, Michael; Snierson, Dan; Stack, Tim; Stroup, Kate; Tucker, Ken; Vary, Adam B.; Vozick-Levinson, Simon; Ward, Kate (11 December 2009), "THE 100 Greatest MOVIES, TV SHOWS, ALBUMS, BOOKS, CHARACTERS, SCENES, EPISODES, SONGS, DRESSES, MUSIC VIDEOS, AND TRENDS THAT ENTERTAINED US OVER THE PAST 10 YEARS". Entertainment Weekly. (1079/1080):74-84
  36. ^ „The 50 Best Movies of the Decade (2000–2009)”. Paste Magazine. 3. 11. 2009. Архивирано из оригинала на датум 8. 12. 2011. Приступљено 14. 12. 2011. 
  37. ^ Corliss, Richard (29. 12. 2009). „The Lord of the Rings trilogy (2001–03) – Best Movies, TV, Books and Theater of the Decade”. TIME. Архивирано из оригинала на датум 1. 5. 2011. Приступљено 22. 4. 2011. 
  38. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 29. 3. 2016. Приступљено 1. 4. 2016. 
  39. ^ „'Star Wars' ties 'Lord of the Rings' with 30 Oscar nominations, the most for any series”. Mashable. 14. 1. 2016. Архивирано из оригинала на датум 12. 5. 2019. Приступљено 12. 5. 2019. 
  40. ^ „Most Oscars won by a film”. Guinness World Records. Архивирано из оригинала на датум 14. 8. 2018. Приступљено 9. 5. 2019. 
  41. ^ „The 74th Academy Awards”. Academy of Motion Picture Arts and Sciences. Приступљено 14. 5. 2019. 
  42. ^ „The 75th Academy Awards”. Academy of Motion Picture Arts and Sciences. Приступљено 14. 5. 2019. 
  43. ^ „The 76th Academy Awards”. Academy of Motion Picture Arts and Sciences. Приступљено 14. 5. 2019. 
  44. ^ „New York film critics honor 'Rings'. MSNBC. 15. 12. 2003. Архивирано из оригинала на датум 27. 9. 2012. Приступљено 10. 3. 2011. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]