Хлинкова Гарда
Хлинкова гарда (слч. Hlinkova garda; нем. Hlinka-Garde; скраћено ХГ) је била милиција коју је водила Словачка народна партија у периоду од 1938. до 1945. године. Добила је име по Андреју Хлинки.[1]
Хлинкиној гарди је претходила организација Родобрана, која је постојала од 1923. до 1927. године, када су чехословачке власти наредиле њено распуштање. Током кризе изазване Хитлеровим захтевом за Судетима (у лето 1938.) спонтано је настала Хлинкова гарда, а 8. октобра те године, недељу дана пошто је Хитлеров захтев прихваћен на Минхенској конференцији, гарда је била званично успостављена.Карољ Сидор (1901–1953) је био првим командант.
Гарда је била позната по учешћу у Холокаусту у Словачкој; чланови су присвојили јеврејску имовину и окупљали су Јевреје за депортацију 1942. У новембру 1938, Хлинкова гарда је учествовала у депортацији хиљада Јевреја.[2] Године 1942. гарда је била укључена у депортацију скоро 60.000 словачких Јевреја у окупирану Пољску.[3] Жртве су имале само четири сата упозорења, како би се пречили да побегну. Премлаћивање и бријање под присилом били су уобичајена појава, као и подвргавање Јевреја инвазивним претрагама како би се откриле скривене драгоцености. Неки чувари су искористили свој положај да силују Јеврејке.[4]
Новембра 1938, гарда је учествовала у депортацији хиљада Јевреја .[2] Године 1942. гарда је била укључена у депортацију скоро 60.000 словачких Јевреја у окупирану Пољску.[3] Жртве су имале само четири сата упозорења, како би се пречили да побегну. Премлаћивање и бријање под присилом били су уобичајена појава, као и подвргавање Јевреја инвазивним претрагама како би се откриле скривене драгоцености. Неки чувари су искористили свој положај да силују Јеврејке.[4]
У послератном периоду, према једном од Бенешевих декрета, бр. 16/1945 зв., за чланство у Хлинковој гарди била је предвиђена казна од 5 до 20 година затвора.
Током 2010-их, униформе Хлинкове гарде поново су се појавиле у Словачкој као омиљене униформе политичара Маријана Котлебе и његове странке Наша Словачка. Котлебина група је направила мање измене на униформама, јер је ношење оригиналних униформи и даље нелегално у Словачкој.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Niewyk, Donald L. (24. 7. 2012). The Columbia Guide to the Holocaust. United States: Columbia University Press. ISBN 9780231528788.
- ^ а б Rajcan, Vadkerty & Hlavinka 2018, стр. 844.
- ^ а б Rajcan, Vadkerty & Hlavinka 2018, стр. 847.
- ^ а б Sokolovič 2013, стр. 346–347.
- ^ Walker, Shaun (14. 2. 2019). „How a Slovakian neo-Nazi got elected”. The Guardian. Приступљено 14. 2. 2019.
Литература
[уреди | уреди извор]- Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany. Encyclopedia of Camps and Ghettos. 3. Bloomington: United States Holocaust Memorial Museum. 2018. стр. 842—852. ISBN 978-0-253-02373-5.
- Sokolovič, Peter (2013). Hlinkova Garda 1938 – 1945 [Hlinka Guard 1938 – 1945] (PDF). Bratislava: Ústav pamäti národa. ISBN 978-80-89335-10-7.
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- Jelinek, Yeshayahu (1971). „Storm-Troopers in Slovakia: The Rodobrana and the Hlinka Guard”. Journal of Contemporary History. 6 (3): 97—119. JSTOR 259881. S2CID 159713369. doi:10.1177/002200947100600307.
- Hruboň, Anton (2010). 5. poľná rota Hlinkovej gardy [The Fifth Company of the Hlinka Guard] (PDF). Forum Historiae (на језику: словачки). Ružomberok: Historia nostra. ISBN 978-80-9700-80-2-4. Архивирано из оригинала (PDF) 2015-09-24. г. Приступљено 2019-01-06.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
