Пређи на садржај

Храм у Дендери

С Википедије, слободне енциклопедије
Храм у Дендери

Храм у Дендери
Информације о храму
Држава Египат
Нома Горњи Египат
Божанства Хатор (главно), Изис
Историјске информације
Период Шеста династија, Средње краљевство, Птолемејиди
Изградња започета Старо краљевство (Пепи I)
Опис

Шема храма
Ширина главног храма 35 метара
Дужина главног храма 81 метар

Храм у Дендери је староегипатска група храмова у Дендери, 55 км северно од Луксора у Горњем Египту. То је један од најпознатијих храмова Египта и био је посвећен богињи Хатор. Налази се у области античке провинцијске престонице Тентириса, који је важио за важан религијски центар. Данас очувани комплекс храмова спада у најбоље очуване египатске храмове.

Историја

[уреди | уреди извор]

Данас очувани храм потиче из доба династије Птолемејида, али се базира на ранијим грађевинама, које су ту постојале од Старог краљевства. Култ богиње Хатор постојао је у Дендери, по неким изворима, још у праисторији. Текстови у крипти помињу да је храм основан у прединастичко време. Он се помиње у доба Кеопса на једној кутији у краљевској палати у Мемфису.[1] Најранији познати храм је изграђен у време владавине Пепија I, који је био први фараон носилац титуле „Син (богиње) Хатор, господарице Дендере“, што указује на посебан значај који је Дендера имала у време шесте династије.

Најранији остаци потичу из Средњег краљевства и налазе се у капели божанства Ka Ментухотепа II. У једном декрету Аменемхета I по први пут се помиње фестивал храма у Дендари. Неки рециклирани камени блокови носе имена фараона од Ментухотепа II у доба Средњег краљевства, до Шебитка у двадесетпетој династији. Током осамнаесте династије храм је обновљен у време Тутмоса III, а декорацију су додали различити владари Новвог краљевства, као то су Аменофис III, Рамзес II и Рамзес III-[1]

У време касних Птолемејида дошло је до изградње потпуно новог главног храма, што је изведено у три етапе. Прва етапа почела је 16. јула 54. године п. н. е.[1] са изградњом централне грађевине у време Птолемеја XII. Године 29. п. н. е. храм је био скоро саграђен, и свештеници су почели да обављају своје дужности. Цар Тиберије је започео изградњу пронаоса са стубовима богиње Хатор, на којима се налазе и имена царева Калигуле, Клаудија и Нерона.

Трећа етапа изградње је била у време Нерона, када је уређена унутрашњост храма, двориште са стубовима и капија. Овај пројекат није довршен. За време владавине Домицијана и Трајана настала је капија на северном улазу. Касније су изграђени базен са светом водом, санаторијум и римске цистерне. Последња грађевина била је коптска базилика из петог века.[2]


Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Cauville: Encyclopedia of the Archaeology of Ancient Egypt, 1999, S. 252
  2. ^ Cauville: Encyclopedia of the Archaeology of Ancient Egypt, 1999, S. 252-253