Птолемејиди

Из Википедије, слободне енциклопедије

Птолемејиди (или Лагиди) су македонска (хеленска) династија, која је владала Египтом од 305. п. н. е. до 30. п. н. е. . Оснивач династије је Птолемеј, један од војсковођа Александра Великог.

После Александрове смрти 323. п. н. е. Птолемеј је именован сатрапом (намесником) Египта. Краљ Египта постаје 305. п. н. е. као краљ Птолемеј I, знан касније као Птолемеј I Сотер („спасилац“).

Египћани брзо прихватају Птолемејиде као наследнике фараона у независном Египту. Птолемејиди владају до 30. п. н. е.. Мушки чланови династије узимају име Птолемеј, а имена краљица су обично била Клеопатре, Арсиноја или Береника. Најпознатија је последња краљица Клеопатра VII, позната по својој улози у римским грађанским ратовима Јулија Цезара и Помпеја, а касније између Октавијана и Марка Антонија. Кад су Римљани окупирали Египат, Клеопатра је извршила самоубиство и тиме је завршена владавина Птолемеја али и доба хеленизма на пољу политичке историје.

Птолемејевићи: краљеви и краљице[уреди]

Датуми у заградама означавају време краљевске власти. Обично би владали заједно са својим супругама, које су им обично биле сестре. Неколико краљица је обављало краљевску дужност, а најпознатија је Клеопатра VII (51. п. н. е.—-30. п. н. е.).

Други чланови Птолемејске династије[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]