Пређи на садржај

Цела нота

С Википедије, слободне енциклопедије
цела нота

Нота (лат. знак) је знак којим бележимо трајање тона или звука.

Облици нота су разноврсни: итд. Њима одређујемо и бележимо различита трајања тонова. Најдужи тон по трајању у данашњој нотацији означава се знаком и зове се цела нота (фр. ronde, engl. whole note)[1]. Њеним дељењем стварамо мање нотне вредности, што најбоље илуструје следећи пример:

Дељењем целе ноте стварамо мање нотне вредности.

Чиме се продужава нотна вредност

[уреди | уреди извор]

Свака нотна вредност, па и цела нота[2][3], може да се продужи:

  1. тачком иза нотне главе
  2. луком који спаја две исте висине
  3. короном изнад или испод ноте

Референце

[уреди | уреди извор]