Пређи на садржај

Циста пасеменика

С Википедије, слободне енциклопедије
Циста пасеменика
СинонимEpididymal cyst
Циста пасеменика
Специјалностиурологија
УзроциУрођено, али се манифестује код одраслих.
Дијагностички методКлиничким прегледом изгледа као маса која подсећа на грозд. Такође се може открити коришћењем теста трансилуминације, где ће се маса појавити у облику „кинеске лампе”.
ЛечењеХируршка ексцизија се може извести, али није пожељна код младих одраслих особа јер може изазвати неплодност, као и психолошке ефекте код пацијента.

Циста пасеменика или епидидимална циста јесте безопасна (бенигна) израслина испуњена течношћу на мушком тестису (тестису). Она је прилично честа и обично не захтева лечење. Многи мушкарци их напипавају у виду туморске масе и забринути су да имају рак тестиса, али само лекар може да уочи разлику прегледом и/или ултразвучним скенирањем, да ли се ради о безопасној или малигној промени.[1]

Мушкарци који имају цисту пасеменика нису изложени повећаном ризику од неплодности ако су иначе доброг здравственог стања.[2]

Етиопатогеназа

[уреди | уреди извор]

Циста пасеменика тестиса, дугачког уског канала који служи за развој, акумулацију и промовисање сперматозоида код мушкараца је доброћудни (бенигни) рак. Пасеменик такође лучи течност неопходну за сазревање и моторичку активност мушких полних ћелија. Под нормалним условима, излазних канала здрави мушки сперматозоида нашег тела треба редовно празнити. Мешутим ако под одређеним условима (нпр након повреде) дође до застоја у пражњењу, настаје пуњења пасеменика семеном, и тако настаје цистична формација са капсулом везивног ткива.[3][4]

Даље повећање цисте изазива прекомерни притисак на вас деференс пасеменика, због чега је нормалан одлив семене течности поремећен, што може резултовати поремећајем репродуктивне функције код мушкараца.

Циста пасеменика обично потичу из периода адолесценције, а напредују и развијају се током времена. Највиши ниво развој је у старости од 30-40 година, а до педесетих година већ је примећена потпуна клиничка слика болести, која може утицати на око 30% укупне мушке популације.[5]

Клиничка слика

[уреди | уреди извор]

Епидидималне цисте као сперматокеле не изазивају симптоме. Када се открије, епидидимална циста је обично величине зрна грашка и осећа се одвојено од врха тестиса.

Клинички симптоми цисте су обично у каснијим фазама процеса болести, или се јављају у другим случајевима основни болести, а налазе се случајно или током рутинске инспекције.

Цист пасеменика су обично мала по величини, око 2-5 центиметара у пречнику и практично не узрокује забринутост пацијенту.

Понекад циста може имати перзистентну тенденцију повећања, и у неким случајевима прате је значајни и упорни болови током повлачење, нарочито током физичког напора или сексуалног односа. Понекад циста може да се толико увећа да узрокује неугодност током ходања, седења, моторних активности и прачена је осећајем притиска и тежине у мошницама и перинеуму.

Дијагноза

[уреди | уреди извор]
Ултразвук показује цисту у десном пасеменику.[6]

Дијагностиковање епидидималних циста обично је лако јер су оне типичне по начину на који се опипавају и лекар може лако да их открије физичким прегледом.[2] Након палпације циста се описује као сферни, мобилни, глатко-еластични и практично безболни тумор у било којој области пасеменика или у сперматичној врпци. Понекад се ствара илузија о наводном "трећем тестису".

Ако лекар није сасвим сигуран о каквој се квржици ради, он може то да установи ултразвучним скенирањем мошница.[7][8]

У тешким случајевима могу се дијагностиковати супуратвни, инфламаторни и стагнирајући процеси.[9]

Диференцијална дијагноза

[уреди | уреди извор]

Већина мушкараца са епидидималном цистом је прилично здрава. Постоје нека прилично ретка стања која су повезана са епидидималном цистом:[2][10]

  • Цистична фиброза: наследна болест у којој постоје цисте у плућима, панкреасу и другим деловима тела.
  • Полицистичка болест бубрега: наследно стање у коме се цисте развијају у бубрезима и другим деловима тела.

Терапија

[уреди | уреди извор]

Не захтева третмана. Ако је циста мала и не изазива бол или нелагодност, све што лекар треба да уради је да повремено прати пацијента и евентуално правовремено уочи повећање цисте.

Хируршко уклањање

Велике или болне цисте могу се хируршки уклонити[11] или лечити аспирацијом и ињекцијом супстанце за смањење и облитерацију цисте.[12][13][14][15][16]

Деци обично није потребно лечење јер већина циста нестаје сама, иако то може потрајати до четири године. Хируршко уклањање може бити неопходно ако постану болни или не почну да се смањују.

Компликације

[уреди | уреди извор]

Обично епидидималне цисте уопште не изазивају проблеме. Али повремено могу променити ток и постати веома болне, ако дође до њеног увртања (торзије)[17] која се дешава прилично брзо: у року од око пола сата. Како је увртање цисте јако болно оно обично захтева операцију, којом сециста одврче и уклони.[2]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Rioja J, Sánchez-Margallo FM, Usón J, Rioja LA. „Adult hydrocele and spermatocele”. BJU Int. 107 (11): 1852—64. јун 2011. 
  2. ^ а б в г „Epididymal Cyst (Testicular Lumps): Symptoms and Treatment”. patient.info (на језику: енглески). 2023-09-15. Приступљено 2023-09-27. 
  3. ^ De Braekeleer, Marc; Férec, Claude (1996). „Mutations in the cystic fibrosis gene in men with congenital bilateral absence of the vas deferens”. Molecular Human Reproduction. 2 (9): 669—677. ISSN 1360-9947. doi:10.1093/molehr/2.9.669. 
  4. ^ Blau, H.; Freud, E.; Mussaffi, H.; Werner, M.; Konen, O.; Rathaus, V. (2002-08-01). „Urogenital abnormalities in male children with cystic fibrosis”. Archives of Disease in Childhood (на језику: енглески). 87 (2): 135—138. ISSN 0003-9888. PMID 12138064. doi:10.1136/adc.87.2.135. 
  5. ^ Weatherly, David; Wise, Phil G.; Mendoca, Shawn; Loeb, Aram; Cheng, Younjun; Chen, John J.; Steinhardt, George (2018). „Epididymal Cysts: Are They Associated With Infertility?”. American Journal of Men's Health. 12 (3): 612—616. ISSN 1557-9891. PMC 5987960 Слободан приступ. PMID 27118455. doi:10.1177/1557988316644976. 
  6. ^ Gutman, Harvey; Golimbu, Mircea; Subramanyam, Bala R. (1986). „Diagnostic ultrasound of scrotum”. Urology. 27 (1): 72—75. ISSN 0090-4295. doi:10.1016/0090-4295(86)90213-x. 
  7. ^ „Testicular Ultrasound & Pathology of the Testes”. web.archive.org. 2016-12-23. Архивирано из оригинала 23. 12. 2016. г. Приступљено 2023-09-27. 
  8. ^ Sista AK, Filly RA. Color Doppler sonography in evaluation of spermatoceles: the "falling snow" sign. J Ultrasound Med. 27 (1): 141—3. јануар 2008.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  9. ^ Nashan, D.; Behre, H. M.; Grunert, J. H.; Nieschlag, E. (2009-04-24). „Diagnostic value of scrotal sonography in infertile men”. Andrologia. 22 (5): 387—395. ISSN 0303-4569. doi:10.1111/j.1439-0272.1990.tb02013.x. 
  10. ^ Belet, Umit; Danaci, Murat; Sarikaya, Saban; Odabaş, Ferda; Utaş, Cengiz; Tokgöz, Bülent; Sezer, Tuğrul; Turgut, Tayfun; Erdoğan, Nuri (2002). „Prevalence of epididymal, seminal vesicle, prostate, and testicular cysts in autosomal dominant polycystic kidney disease”. Urology. 60 (1): 138—141. ISSN 1527-9995. PMID 12100940. doi:10.1016/s0090-4295(02)01612-6. 
  11. ^ Gray CL, Powell CR, Amling CL (април 2001). „Outcomes for surgical management of orchalgia in patients with identifiable intrascrotal lesions”. Eur Urol. 39 (4): 455—9. . [QxMD MEDLINE Link].
  12. ^ Low, Li Sian; Nair, Shiva M.; Davies, Adam J. W.; Akapita, Teresa; Holmes, Michael A. (2019-10-18). „Aspiration and sclerotherapy of hydroceles and spermatoceles/epididymal cysts with 100% alcohol”. ANZ Journal of Surgery. 90 (1-2): 57—61. ISSN 1445-1433. doi:10.1111/ans.15467. 
  13. ^ Brockman, Scott; Roadman, Daniel; Bajic, Petar; Levine, Laurence A. (2022). „Aspiration and Sclerotherapy: A Minimally Invasive Treatment for Hydroceles and Spermatoceles”. Urology. 164: 273—277. ISSN 0090-4295. doi:10.1016/j.urology.2021.12.009. 
  14. ^ Jahnson S, Rosell J, Aljabery F. Modulation of the inflammatory response after sclerotherapy for hydrocoele/spermatocoele. BJU Int. 2018 Sep 25.
  15. ^ Wegner R, Akwar D, Guzman-Reyes S, Pednekar G, Chaudhry R, Grewal N,; et al. (јул 2017). „Evaluating the Adjuvant Effect of Dexamethasone to Ropivacaine in Transversus Abdominis Plane Block for Inguinal Hernia Repair and Spermatocelectomy: A Randomized Controlled Trial”. Pain Physician. 20 (5): 413—418. . [QxMD MEDLINE Link]. [Full Text].
  16. ^ Tammela TL, Hellstrom PA, Mattila SI (јун 1992). „Ethanolamine oleate sclerotherapy for hydroceles and spermatoceles: a survey of 158 patients with ultrasound followup”. J Urol. 147 (6): 1551—3. .
  17. ^ Ameli, Mojtaba; Boroumand-Noughabi, Samaneh; Gholami-Mahtaj, Leila (2015-12-21). „A 14-Year-Old Boy with Torsion of the Epididymal Cyst”. Case Reports in Urology (на језику: енглески). 2015: e731987. ISSN 2090-696X. doi:10.1155/2015/731987. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Циста_пасеменика&oldid=27861753”