Пређи на садржај

Цртица-минус

С Википедије, слободне енциклопедије
Главни интерпункцијски знаци
Знаци интерпункције
тачка .
упитник ?
узвичник !
запета ,
тачка-зарез ;
двотачка :
црта
цртица
наводници „ ”
заграде ( )   [ ]
Остали правописни и помоћни интерпункцијски знаци
тротачка
полунаводници ’ ’
апостроф
коса црта /
звездица *
ситна бројка 1
постакценатска дужина ̄
генитивна дужина ̂
знакови за нагласке ̏    ̀   ̑    ́
знакови порекла <   >
једнакост =
плус +
минус
знак множења ×
знак дељења ÷
витичасте заграде { }
знак понављања
секција §
степен °
Остали интерпункцијски знаци
два упитника
два узвичника
упитник‐узвичник
узвичник‐упитник
oбрнути упитник ¿
oбрнути узвичник ¡
цртица‐минус -
oбрнута коса црта \
aмперсанд &
eт‐знак @
параграфски знак
булет
каретa ^
крстић †   ‡
тараба #
нумеро
проценат %
промил
базна тачка
прим ′   ″   ‴
тилда ~
доња црта _
усправна црта |   ‖   ¦
заштита ауторског права ©
заштита ауторског права на тонски запис
Жиг — регистрована робна марка ®
Жиг — заштићена сервисна марка
Жиг — заштићена робна марка
aстеризам
флеурон
индикатор
интеробенг
дијамант
знак референце
повезница
размак  
интерпункт ·
знак валутa ¤

Цртица-минус (-) је типографски карактер који се користи у дигиталним документима и рачунарству. Он може представљати цртицу (-) или знак минус (-).[1]

Глиф за цртицу-минус је ужи него знак плус.

Употреба једног истог карактера за цртицу и минус је компромис направљен у раним данима писаћих машина са фиксном ширином и компјутерских екрана.[2] Међутим, у правилном слагању и графичком дизајну постоје различити знакови за цртице, црте и знак минус . Цртица-минус је ипак још увек у широкој употреби, јер је опште позната, лако ју је унети на тастатури и на истој је локацији у свим уобичајеним скуповима карактера.

Као знак минус

[уреди | уреди извор]

Већина програмских језика, ограничавајући се на седмобитни ASCII, користе цртицу-минус, а не Уникод знак U+2212 minus sign, за одузимање и негативне бројеве.[3][4]

Знак минус је номинално исте ширине као и знак плус. У пропорционалним фонтовима, знак минус је дужи од цртице. Приликом заокруживања речи може доћи до прелома код цртице-минуса, али не и код знака минус, јер се он третира као математички симбол. Због ових разлика, користити карактер „-” као замену за знак минус, непожељно је у професионалној типографији.

Командна линија

[уреди | уреди извор]

ASCII цртица-минус се такође често користи приликом одређивања опција командне линије. Знак обично прати једно или више слова која указују на одређене радње.

Остале употребе

[уреди | уреди извор]

На писаћим машинама, било је уобичајено да се користе две цртице уместо црте, а ова конвенција се још увек понекад користи при куцању текста на рачунару.

Цртица-минус се често користи за представљање црте, која се може користити за означавање опсега (као што је временски опсег „2000–2004”), смер (нпр. „ауто-пут Београд–Загреб”), и слично. Црта је обично дужа него цртица, али у фонту са фиксном ширином нема разлике.

У неким програмским језицима, секвенца -- означава почетак коментара. Такође се може користити као почетак електронског потписа.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Korpela, Jukka K. (2006). Unicode explained. O'Reilly. стр. 382. ISBN 978-0-596-10121-3. 
  2. ^ „The Evolution of Character Codes, 1874-1968” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 18. 03. 2017. г. Приступљено 2016-11-16. 
  3. ^ „C Reference Manual” (PDF). c. 1975. Приступљено 2016-12-07. 
  4. ^ „Haskell 2010 Language Report” (PDF). Приступљено 2016-12-07.