Наводници

Из Википедије, слободне енциклопедије
ГЛАВНИ ИНТЕРПУНКЦИЈСКИ ЗНАКОВИ
ИНТЕРПУНКЦИЈСКИ ЗНАКОВИ
тачка .
упитник  ?
узвичник  !
запета ,
тачка-зарез  ;
двотачка  :
црта
цртица
наводници „ ”
заграде ( )   [ ]
ОСТАЛИ ПРАВОПИСНИ И ПОМОЋНИ ИНТЕРПУНКЦИЈСКИ ЗНАКОВИ
тротачка
полунаводници ’ ’
апостроф
коса црта /
звездица *
ситна бројка 1
постакценатска дужина ̄
генитивна дужина ̂
знакови за нагласке ̏    ̀   ̑    ́
знакови порекла <   >
једнакост =
плус +
минус
знак множења ×
знак дељења ÷
витичасте заграде { }
знак понављања
секција §
степен °
ОСТАЛИ ИНТЕРПУНКЦИЈСКИ ЗНАКОВИ
два упитника
два узвичника
упитник‐узвичник
узвичник‐упитник
oбрнути упитник ¿
oбрнути узвичник ¡
цртица‐минус -
oбрнута коса црта \
aмперсанд &
eт‐знак @
пилкроу
булет
каретa ^
крстић †   ‡
тараба #
нумеро
проценат  %
промил
базна тачка
прим ′   ″   ‴
тилда ~
доња црта _
усправна црта |   ‖   ¦
заштита ауторског права ©
заштита ауторског права на тонски запис
Жиг — регистрована робна марка ®
Жиг — заштићена сервисна марка
Жиг — заштићена робна марка
aстеризам
флеурон
индикатор
интеробенг
дијамант
знак референце
повезница
размак  
интерпункт ·
знак валутa ¤

Наводници [„...”] су интерпункцијски знак којим писац текста издваја ријечи које нису његове, него су преузете. Уколико се ради о приповједачкој прози наводницима се означавају дијалози, што значи да су то знаци који по жељи писца текста замјењују црту [—].

Наводници могу обиљежавати ријечи којима писац текста даје супротно значење од оног које иначе има (те ријечи се изричу са иронијом, подсмјехом, сумњом итд.). Наводницима се могу издвајати наслови дјела, одређена имена различитих установа, публикација, као и фигуративно значење општих појмова — нарочито ако постоји могућност забуне ако се као име користи ријеч која иначе има друго значење.

Полунаводници [’...’] су варијанта наводника и користе се ако се издваја ужи навод у оквиру ширег навода, који је означен наводницима. Могу се писати умјесто наводника или курзива као блажи вид издвајање неког обрасца или појма.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  • Пешикан, Митар (2010). Правопис српског језика. Нови Сад: Матица српска.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)