Zagrade

Из Википедије, слободне енциклопедије
ГЛАВНИ ИНТЕРПУНКЦИЈСКИ ЗНАКОВИ
ИНТЕРПУНКЦИЈСКИ ЗНАКОВИ
тачка .
упитник  ?
узвичник  !
запета ,
тачка-зарез  ;
двотачка  :
црта
цртица
наводници „ ”
заграде ( )   [ ]
ОСТАЛИ ПРАВОПИСНИ И ПОМОЋНИ ИНТЕРПУНКЦИЈСКИ ЗНАКОВИ
тротачка
полунаводници ’ ’
апостроф
коса црта /
звездица *
ситна бројка 1
постакценатска дужина ̄
генитивна дужина ̂
знакови за нагласке ̏    ̀   ̑    ́
знакови порекла <   >
једнакост =
плус +
минус
знак множења ×
знак дељења ÷
витичасте заграде { }
знак понављања
секција §
степен °
ОСТАЛИ ИНТЕРПУНКЦИЈСКИ ЗНАКОВИ
два упитника
два узвичника
упитник‐узвичник
узвичник‐упитник
oбрнути упитник ¿
oбрнути узвичник ¡
цртица‐минус -
oбрнута коса црта \
aмперсанд &
eт‐знак @
пилкроу
булет
каретa ^
крстић †   ‡
тараба #
нумеро
проценат  %
промил
базна тачка
прим ′   ″   ‴
тилда ~
доња црта _
усправна црта |   ‖   ¦
заштита ауторског права ©
заштита ауторског права на тонски запис
Жиг — регистрована робна марка ®
Жиг — заштићена сервисна марка
Жиг — заштићена робна марка
aстеризам
флеурон
индикатор
интеробенг
дијамант
знак референце
повезница
размак  
интерпункт ·
знак валутa ¤

Zagrade su znak interpunkcije koji jače odeljuje jedan deo rečenice ili teksta od drugoga te se tim delom nešto objašnjava, tumači ili je manje važno od ostatka.[1]

Vrste zagrada: oble (), uglate [], kose //, vitičaste {} ili izlomljene <>. Najčešće se, u književnoumetničkom diskurzu, upotrebljavaju oble zagrade.

Upotreba u jeziku[уреди]

Zagrade

U zagrade se stavljaju delovi rečenice koji služe objašnjavanju ili su naknadno dodani te ne pripadaju tome tekstu:

  • Sjedne Kosjenka Regoču do uva (a bijaše uvo Regočevo veliko kao cela Kosjenka) i povika mu u uvo. (Ivana Brlić-Mažuranić)
  • Sjedne Jaglenac upravo pod svetu brazdicu pred Bukača te zaviruje Bukaču pod vrat (jer bijaše mrak), da vidi bolje, kako mu se vrat napinje. (Ivana Brlić-Mažuranić)
  • ne gleda ona (tač je ohola) / zlata, snage, vere i časti. (Ivan Gundulić)
  • Tibulo! (reči daje ovde uvredljiv smisao: pjesnik - lažljivac, mistifikator). (Ranko Marinković)

Zarez se stavlja samo nakon drugog dela zagrade:

  • Samo to je miraz njegove žene (i ovde začuje Bela ponovo registre i kadence njezina glasa, tako da su i njegove misli podvostručile svoj intenzitet), dvorac je njezin, auto je njezin. (Milan Begović)

U zagradu se stavljaju i didaskalije koje se unutar zagrada obično navode kurzivom (za objašnjenje trotačke u zagradama pogledajte istoimeni članak):

POZZO: Oprez! On je opasan! (Estragon i Vladimir se gledaju)
ESTRAGON (tiho): Je li on?
(...)
POZZO (umiren): Gospodo, ne znam šta je to sa mnom bilo. Oprostite, molim vas. Zaboravite sve to (Sve više ovladava sobom). Ne znam više šta sam govorio, ali možete mi verovati da nijedna reč nije bila istinita (Uspravi se udarajući se u prsa). Zar ja izgledam kao čovek koji zbog nekoga pati? Nego, slušajte! (Traži po svojim džepovima.) Gde sam zametnuo lulu?

Zagrade služe i skraćenom označavanju dvostrukosti ili skraćenom pisanju istih delova:

  • dobrog(a), s(a), videv(ši)
  • (ne)čovek, (po)gledati, poveć(av)ati

Drugi se deo zagrade često koristi za odeljivanje brojeva ili slova pri nabrajanju:

1) srpski
2) latinski
3) grčki

a) pravopis
b) gramatika
c) pravogovor

Ili da bi se označilo kako nešto vredi za sve pojmove:

Mocart
Betoven
Hajdn

}

bečki klasičari

Ako unutar zagrade dolazi nove zagrade, stavljaju se uglate zagrade. Rečenični znakovi koji pripadaju delu unutar zagrade dolaze unutar zagrade, a oni koji pripadaju ostatku teksta dolaze izvan zagrade.[2]

Upotreba izvan jezika[уреди]

Matematika[уреди]

Koristi se za označavanje reda računskih operacija pri čemu se grupišu brojevi:

  • 2 + (4 * 32 - 13) - 17 : (2 + 1)

Takođe se unutar zagrada stavlja vrednost funkcija:

  • f(x) = 2x + 7

Koristi se i za označavanje koordinata tačaka u Kartezijevom koordinantnom sistemu:

  • A (7,2), B (-1, 3), C (4, 6)

U matematici se takođe koristi i za označavanje n-torke:

Fonetika[уреди]

Uglaste i kose zagrade koriste se za označavanje izgovora u fonetici i fonologiji:

Računarstvo[уреди]

Zagrade su u programiranju važan dio sintakse programskih jezika.

#include <stdio.h>

int main (void)
{
        puts ("Ovo je primjer u programskome jeziku C");
        return 0;
}

Reference[уреди]

  1. Straus, Jane. „Parentheses — Punctuation Rules”. The Blue Book of Grammar and Punctuation. grammarbook.com. Приступљено 2014-04-18. 
  2. Fogarty, Mignon. „Parentheses, Brackets, and Braces”. Quick and Dirty Tips. Приступљено 2011-03-27. 

Literatura[уреди]

  • Lennard, John (1991). But I Digress: The Exploitation of Parentheses in English Printed Verse. Oxford: Clarendon Press. ISBN 0-19-811247-5. 
  • Turnbull; et al. (1964). The Graphics of Communication. New York: Holt.  States that what are depicted as brackets above are called braces and braces are called brackets. This was the terminology in US printing prior to computers.

Spoljašnje veze[уреди]

  • Медији везани за чланак Brackets на Викимедијиној остави