Цртица-минус
Цртица-минус (-) је типографски карактер који се користи у дигиталним документима и рачунарству. Он може представљати цртицу (-) или знак минус (-).[1]
Опис
[уреди | уреди извор]Употреба једног истог карактера за цртицу и минус је компромис направљен у раним данима писаћих машина са фиксном ширином и компјутерских екрана.[2] Међутим, у правилном слагању и графичком дизајну постоје различити знакови за цртице, црте и знак минус . Цртица-минус је ипак још увек у широкој употреби, јер је опште позната, лако ју је унети на тастатури и на истој је локацији у свим уобичајеним скуповима карактера.
Као знак минус
[уреди | уреди извор]Већина програмских језика, ограничавајући се на седмобитни ASCII, користе цртицу-минус, а не Уникод знак U+2212 − minus sign, за одузимање и негативне бројеве.[3][4]
Знак минус је номинално исте ширине као и знак плус. У пропорционалним фонтовима, знак минус је дужи од цртице. Приликом заокруживања речи може доћи до прелома код цртице-минуса, али не и код знака минус, јер се он третира као математички симбол. Због ових разлика, користити карактер „-” као замену за знак минус, непожељно је у професионалној типографији.
Командна линија
[уреди | уреди извор]ASCII цртица-минус се такође често користи приликом одређивања опција командне линије. Знак обично прати једно или више слова која указују на одређене радње.
Остале употребе
[уреди | уреди извор]На писаћим машинама, било је уобичајено да се користе две цртице уместо црте, а ова конвенција се још увек понекад користи при куцању текста на рачунару.
Цртица-минус се често користи за представљање црте, која се може користити за означавање опсега (као што је временски опсег „2000–2004”), смер (нпр. „ауто-пут Београд–Загреб”), и слично. Црта је обично дужа него цртица, али у фонту са фиксном ширином нема разлике.
У неким програмским језицима, секвенца --
означава почетак коментара. Такође се може користити као почетак електронског потписа.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Korpela, Jukka K. (2006). Unicode explained. O'Reilly. стр. 382. ISBN 978-0-596-10121-3.
- ^ „The Evolution of Character Codes, 1874-1968” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 18. 03. 2017. г. Приступљено 2016-11-16.
- ^ „C Reference Manual” (PDF). c. 1975. Приступљено 2016-12-07.
- ^ „Haskell 2010 Language Report” (PDF). Приступљено 2016-12-07.