Извор странице Швајцарска

{{Инфокутија држава
| име државе = Швајцарска Конфедерација
| изворно име државе = {{native name|de|Schweizerische Eidgenossenschaft}}{{-}}{{native name|it|Confederazione Svizzera}}{{-}}{{native name|fr|Confédération Suisse}}{{-}}{{native name|rm|Confederaziun Svizra}}
| име генитив = Швајцарске
| положај = Europe-Switzerland.svg
| застава = Flag of Switzerland.svg{{!}}x95px
| грб = Coat of arms of Switzerland.svg
| мото = {{small|(традиционални)
}}
{{Native name|la|„[[Unus pro omnibus, omnes pro uno]]”| italics = off}}<br />{{small|„Један за све, сви за једног”}}
| химна = [[Швајцарски псалм]]{{-}}<div style="display:inline-block;margin-top:0.4em;">[[Датотека:Swiss Psalm.ogg]]</div>
| службени језик = [[Немачки језик|немачки]]{{-}}[[Француски језик|француски]]{{-}}[[Италијански језик|италијански]]{{-}}[[романш]]
| главни град = нема {{small|(''[[дејуре]]'')}}{{-}}[[Берн]] {{small|(''[[дефакто]]'')}}{{efn| name = fedcit group|Берн се сматра „федералним градом” ({{јез-њем|Bundesstadt}}, {{јез-фр|ville fédérale}}, {{lang-it|јез-итал}}). Швајцарски закони не препознају „главни град” као такав, али федерална скупштина и влада се налазе у Берну, док се федерални судови налазе у другим градовима.}}<ref name="Bundesstadt">''Federal city'' на  [http://www.hls-dhs-dss.ch/textes/d/D10102.php <span title="Federal city на њемачком">њемачком</span>], [http://www.hls-dhs-dss.ch/textes/f/F10102.php <span title="Federal city на француском">француском</span>] и [http://www.hls-dhs-dss.ch/textes/i/I10102.php <span title="Federal city на италијанском">италијанском</span>] на онлајн ''[[Историјски рјечник Швајцарске|Историјском рјечнику Швајцарске]]'',&#32;20. 03. 2015.</ref><ref name="deFacto">{{cite journal|last=Holenstein| first = André| title = Die Hauptstadt existiert nicht| journal = boris.unibe.ch|year=2012| doi = 10.7892/boris.41280| url = http://boris.unibe.ch/id/eprint/41280| accessdate=28. 04. 2018| publisher = Department Communication, University of Berne| location = Berne| language = de| quote = Als 1848 ein politisch-administratives Zentrum für den neuen Bundesstaat zu bestimmen war, verzichteten die Verfassungsväter darauf, eine Hauptstadt der Schweiz zu bezeichnen und formulierten stattdessen in Artikel 108: «Alles, was sich auf den Sitz der Bundesbehörden bezieht, ist Gegenstand der Bundesgesetzgebung.» Die Bundesstadt ist also nicht mehr und nicht weniger als der Sitz der Bundesbehörden.|pages=16-19}}</ref>
| latd=46| latm = 57| latNS = N| longd = 7| longm = 27| longEW = E
| највећи град = [[Цирих]]
| тип владавине = [[Федерална република|Федерална]] [[полунепосредна демократија]] под [[парламентарни систем|парламентарном]] [[директоријални систем|директоријалном републиком]]
| титула владара = [[Швајцарско савезно веће|Федерални савет]]
| име владара = {{unbulleted list
| [[Виола Амерд]] {{small|([[Председник Швајцарске Конфедерације|предсједник]])}}
| [[Карин Келер-Зутер]] {{small|(потпредседник)}}
| [[Ги Пармелин]]
| [[Ињацио Касис]]
| [[Алберт Рошти]]
| [[Елизабет Бом-Шнајдер]]
| [[Беат Јанс]]
 }}
| титула владара1 = [[Канцелар Швајцарске|Канцелар]]
| име владара1 = [[Виктор Роси]]
| законодавна_власт = [[Савезни скуп (Швајцарска)|Савезни скуп]]
| дом1 = [[Савет кантона Швајцарске|Савет кантона]]
| дом2 = [[Државни савет Швајцарске|Државни савет]]
| приступница догађај = [[Развој Старе швајцарске конфедерације|Датум оснивања]]
| приступница датум = око 1300. године (традиционално [[1. август]]а [[1291]])
| приступница догађај1 = [[Вестфалски мир]]
| приступница датум1 = [[24. октобар|24. октобра]] [[1648]]. 
| приступница догађај2 = Обнова конфедерације
| приступница датум2 = [[7. август]] [[1815]].
| приступница догађај3 = [[Швајцарска као савезна држава|Савезна држава]]
| приступница датум3 = 12. септембар 1848.
| приступница догађај4 =
| приступница датум4 = 
| површина = 41285
| површина поредак = 132
| воде = 4,2
| становништво поредак = 99 
| становништво        = 8.902.308
| извор_становништво = 
| попис становништва = 8.327.126
| година пописа = 2023 
| година пописа2 = 2015
| густина становништва = 207
| густина поредак = 63
| БДП година = 2023
| БДП = {{rast}} 788,33 млрд. $<ref name="IMFWEO.CH">{{Cite web |url=https://www.imf.org/en/Publications/WEO/weo-database/2023/October/weo-report?c=146,&s=NGDPD,PPPGDP,NGDPDPC,PPPPC,&sy=2020&ey=2028&ssm=0&scsm=1&scc=0&ssd=1&ssc=0&sic=0&sort=country&ds=.&br=1 |title=World Economic Outlook Database, October 2023 Edition. (Switzerland) |publisher=[[International Monetary Fund]] |website=IMF.org |date=10 October 2023 |access-date=5.3.2024.}}</ref>
| БДП поредак = 35
| БДП по глави становника = {{rast}} 89.537 $<ref name="IMFWEO.CH" />
| БДП поредак по глави становника = 6
| HDI година = 2021
| HDI = {{rast}} 0,962<ref>{{Cite web |date=8 September 2022 |title=Human Development Report 2021/2022 |url=https://hdr.undp.org/system/files/documents/global-report-document/hdr2021-22pdf_1.pdf |url-status=live |archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20221009/https://hdr.undp.org/system/files/documents/global-report-document/hdr2021-22pdf_1.pdf |archive-date=9 October 2022 |access-date=5.3.2024. |publisher=[[United Nations Development Programme]] |language=en}}</ref>
| HDI поредак = 1
| HDI категорија = <span style="color:darkgreen;">веома висок</span>
| валута = [[Швајцарски франак]] 
| код валуте = CHF
| временска зона = [[UTC+1|+1]] ([[Средњоевропско време|CET]])<br />UTC [[UTC+2|+2]] ([[Средњоевропско летње време|CEST]])
| домен = [[.ch]]
| позивни број = 41
| коментар = 
|БДП номинални={{rast}} 905,68 млрд. $<ref name="IMFWEO.CH" />|БДП номинални година=2023|БДП номинални поредак=20|БДП номинални по глави становника={{rast}} 102.865 $<ref name="IMFWEO.CH" />|БДП номинални поредак по глави становника=5}}

'''Швајцарска''' ({{јез-нем|{{audio|De-Schweiz.ogg| help = no|Schweiz}}}}, {{Јез-итал|{{audio|It-Svizzera.ogg| help = no|Svizzera}}}}, {{јез-франц|{{audio|Fr-Suisse.ogg| help = no|Suisse}}}}, {{јез-ром|{{audio|Rm-Svizra.ogg| help = no|Svizra}}}}, {{јез-лат|Helvetica}}), званично '''Швајцарска Конфедерација''' ({{јез-нем|{{audio|De-Schweizerische_Eidgenossenschaft.ogg| help = no|Schweizerische Eidgenossenschaft}}}}, {{јез-итал|Confederazione Svizzera}}, {{јез-франц|Confédération Suisse}}, {{јез-ром|Confederaziun Svizra}}, {{јез-лат|Confoederatio Helvetica}}), [[Федерација|федерална]] је [[парламентарна република]] у [[Средња Европа|средњој]] и [[Западна Европа|западној]] [[Европа|Европи]]. Чини је [[Кантони Швајцарске|26 кантона]] и град [[Берн]], који је сједиште федералних власти, заузима површину од 41.285 км², [[континентална земља|континентална је држава]] географски подијељена између [[Алпи|Алпа]], [[Швајцарски плато|Швајцарског платоа]] и [[Јурске планине|Јуре]]. Иако Алпи заузимају већи дeо територије, отприлике 8 милиона становника Швајцарске претежно је концентрисано на платоу, где се и налазе највећи градови: међу њима су два [[глобални град|глобална града]] и привредна средишта [[Цирих]] и [[Женева]]. Швајцарска се граничи са [[Италија|Италијом]] на [[југ]]у, [[Француска|Француском]] на [[запад]]у, [[Њемачка|Њемачком]] на [[север]]у и [[Аустрија|Аустријом]] и [[Лихтенштајн]]ом на [[исток]]у.

[[Стара швајцарска конфедерација]] основана је у касном средњем веку, а повод је био низ војних успеха против [[Аустријско војводство|Аустрије]] и [[Бургундско војводство|Бургундије]]. Независност Швајцарске од Светог римског царства формално је призната [[Вестфалски мир|Вестфалским миром]] 1648. године. Земља има дугу историју војне неутралности од периода Реформације; земља се није налазила у ратном стању од 1815. и није се придружила Организацији уједињених нација све до 2002. године. Ипак, земља води активну спољну политику и често је укључена у процесе стварања мира широм света. Поред тога што је родно место [[Црвени крст|Црвеног крста]], Швајцарска је дом многих међународних организација, укључујући и [[Канцеларија ОУН у Женеви|другу највећу канцеларију ОУН]]. На европском нивоу, она је један од оснивача [[Европска асоцијација за слободну трговину|Европске асоцијације за слободну трговину]], али није чланица [[Европска унија|Европске уније]], [[Европски економски простор|Европског економског простора]] или [[Еврозона|Еврозоне]]. Међутим, учествује у [[Шенгенска зона|Шенгенској зони]] и [[Европско јединствено тржиште|Европском јединственом тржишту]] кроз билатералне споразуме.

Налазећи се на раскршћу [[германски језици|германске]] и [[романски језик|романске]] Европе, Швајцарска обухвата четири главна језичка и културна подручја: [[Њемачка Швајцарска|њемачки]], [[Француска Швајцарска|француски]], [[Италијанска Швајцарска|италијански]] и [[Кантон Граубинден|романш]]. Иако већина становника говори њемачки језик, [[швајцарци|швајцарски]] [[национални идентитет]] вуче коријене из заједничке историјске позадине, дијелећи вриједности као што је [[федерализам]] и [[непосредна демократија]] и алпски симболизам. На кованом новцу и поштанским маркама, користи се латински назив (често скраћено као [[Хелветија]]) умјесто четири главна говорна језика.

Швајцарска је једна од најразвијенијих држава на свијету, са највишим номиналним [[богатство]]м по одраслој особи и има осми највећи [[бруто домаћи производ]] на свету према [[Међународни монетарни фонд|Међународном монетарном фонду]]. Швајцарска се налази на врху или међу првих десет држава у неколико показатеља националних перформанси, укључујући транспарентност владе, грађанске слободе, квалитет живота, економску конкурентност и [[Индекс хуманог развоја|хумани развој]]. Цирих и Женева се налазе међу водећим градовима на свијету према квалитету живота.

== Етимологија ==

Назив Швајцарске поријекло води од [[кантон Швиц|кантона Швиц]] ({{јез-њем|Schwyz}}), једно од три оснивачка кантона конфедерације 1291. године.

Топоним ''Швиц'' први пут је забиљежен 972. године, као старовисокоњемачка ријеч Suittes, која је можда повезана са ријечју swedan ’спалити’ (поређења ради, старонордијски svíða ’спржити, спалити’), а односи се на подручју шуме које је спаљено и очишћено ради изградње. Назив је проширен на подручје којим је управљао кантон, а накаон Швапског рата 1499. године постепено је почео да се користи за читаву Конфедерацију. Назив земље на [[швајцарски дијалекат|швајцарском њемачком]], Schwiiz, хомофон је са кантоном и градом, али се разликује по употреби одређеног члана (d'Schwiiz за Конфедерацију, а једноставно Schwyz за кантон и град).

== Географија ==
{{main|Географија Швајцарске}}
[[Датотека:Reliefkarte Schweiz.png|мини|десно| upright = 1.1|Физичка мапа Швајцарске]]

Простирући се преко сјеверних и јужних обронака Алпа у западној и средњој Европи, Швајцарска обухвата разнолике крајолике и климе на површини од 41.285 km².<ref name="Geo">{{cite web|url=http://www.swissworld.org/en/geography/ | title = Swiss Geography | publisher = Presence Switzerland, Federal Department of Foreign Affairs | website = swissworld.org | accessdate=12. 10. 2014 |url-status=dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20141008130616/http://www.swissworld.org/en/geography | archivedate=08. 10. 2014 }}</ref> Број становника је око 8 милиона, са просјечном густином насељености од око 195 становника по km².<ref name="Geo" /><ref name="maps">{{cite map|publisher=search.ch / Tamedia | title = Map of Switzerland with route planner | url = http://map.search.ch/index.en.html | map = map.search.ch |map-url=http://map.search.ch/index.en.html | cartography = TomTom, swisstopo, osm | type = online map | accessdate=27. 03. 2015 |url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20150325123010/http://map.search.ch/index.en.html | archivedate=25. 03. 2015 |df=dmy-all}}</ref> Јужни дио земље који се одликује са већим планинским предјелом, далеко је мање насељен од сјевера земље. Највећи кантон [[Кантон Граубинден|Граубинден]] у потпуности се налази на Алпима, а густина насељености је око 27 становника по km².<ref>{{cite web|title=STAT-TAB: Die interaktive Statistikdatenbank | publisher = Swiss Federal Statistical Office | url = http://www.pxweb.bfs.admin.ch/Dialog/varval.asp?ma=px-d-01-2A01&ti=St%E4ndige+und+Nichtst%E4ndige+Wohnbev%F6lkerung+nach+Region%2C+Geschlecht%2C+Nationalit%E4t+und++Alter&path=../Database/German_01%20-%20Bev%F6lkerung/01,2%20-%20Bev%F6lkerungsstand%20und%20-bewegung/&lang=1&prod=01&openChild=true&secprod=2 | language = de, fr | location = Neuchâtel, Switzerland | accessdate=12. 10. 2014 |archive-url=https://www.webcitation.org/6AqJGtWbu?url=http://www.pxweb.bfs.admin.ch/Dialog/varval.asp?ma=px-d-01-2A01 |archive-date=21. 09. 2012 |url-status=dead }}</ref>

Швајцарска се налази између 45° и 48° сјеверне географска ширине и 5° и 11° јужне географске дужине. Садржи три основне топографске области: [[Швајцарски Алпи]] на југу, [[Швајцарски плато]] или Средишњи плати и [[Јурске планине]] на југу. Алпе су висок планински вијенац који пролази кроз средишњи и јужни дио земље, обухватајући око 60% површине Швајцарске. Већина швајцарског становништва живи у Швајцарском платоу. Међу високим долинама Швајцарских Алпа пронађени су многи глечери, укупне површине од 1.063 km². Од њих потичу извори неколико главних ријека, као што су [[Рајна]], [[Ин]], [[Тичино (река)|Тичино]] и [[Рона]], које теку у четири главна правца по цијелој Европи. Хидрографска мрежа обухвата неколико највећих слатководних површина у средњој и западној Европи, међу којима су [[Женевско језеро]], [[Боденско језеро|Боденско]] и [[Мађоре]] језеро. Швајцарска има преко 1500 језера и садржи 6% европске сталне слатке воде. Језера и глечери покривају око 6% државне територије. Највеће језеро је Женевско, налази се на западу Швајцарске и она га дијели са Француском. Рона је најважнија притока и отока Женевског језера. Боденско језеро је друго највеће швајцарско језеро и исто као и Женевско језеро, само је успутна станица Рајне на граници са Аустријом и Њемачком. Иако се Рона улива у [[Средоземно море]], а Рајна улива у [[Северно море|Сјеверно море]], око 1000 км једна од друге, њихови извори у Швајцарским Алпима су удаљених само 22 км један од другог.<ref name="Geo" /><ref>{{cite web|url=http://www.bfs.admin.ch/bfs/portal/en/index/regionen/thematische_karten/maps/raum_und_umwelt/naturraum_schweiz.html | title = Map Gallery Switzerland: Physical Geography of Switzerland | publisher = Swiss Federal Statistical Office | location = Neuchâtel, Switzerland | accessdate=12. 10. 2014 |url-status=dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20141013071837/http://www.bfs.admin.ch/bfs/portal/en/index/regionen/thematische_karten/maps/raum_und_umwelt/naturraum_schweiz.html | archivedate=13. 10. 2014 |df=dmy-all}}</ref>

Укупно 48 швајцарских планина налази се изнад 4.000 м надморске висине. [[Монте Роза]] је највиша планина са 4.634 м, иако је [[Матерхорн]] (4.478 м) много познатији. Обје се налазе у [[Пенински Алпи|Пенинским Алпима]] у кантону [[Кантон Вале|Вале]], на граници са Италијом. Дио [[Бернски Алпи|Бернских Алпа]] изнад дубоке глацијалне долине [[Лаутербрунен]], садржи 72 водопада, а познат је по [[Јонгфрау]], [[Ејгер]]у и [[Менх]]у, као и по много сликовитих долине у региону. На југоистоку се налази долина [[Енгадин]], која обухвата [[Санкт Мориц]] у кантону Граубинден; највиши врх у сусједном планинским вијенцу [[Бернина]] је [[Пиц Бернина]] (4.049 м).<ref name="Geo" />

Насељенији сјеверни дио земље, који обухвата око 30% укупне површине земље, јесте Швајцарски плато. Подручје има веће отворене и брдовите крајолике, дјелимично шумовите, дјелимично отворене пашњаке, обично са стадима на испаши, или поља са воћем или поврћем. У овој области се налазе велика језера и највећи швајцарски градови.<ref name="Geo" />

У оквиру Швајцарске се налазе двије мале [[енклава|енклаве]]: [[Бисинген ам Хохрајн]] која припада Њемачкој и [[Кампионе д’Италија]] која припада Италији.<ref>{{cite web|title=Enclaves Of The World - Western Europe | url = http://enclaves.webs.com/westerneurope.htm | accessdate=28. 06. 2018 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20090918074336/http://enclaves.webs.com/westerneurope.htm | archivedate=18. 09. 2009 | language = en}}</ref> Швајцарске нема ексклаве у другим земљама.

=== Клима ===
[[Датотека:Switzerland Köppen.svg|мини|десно|[[Кепенова класификација климата]] у Швајцарској]]

Клима у Швајцарској је [[умереноконтинентална клима|умерено-континентална]], на планинама [[Планинска клима|планинска]], претежно алпска. У умереној зони [[Алпи]] имају климу која се одликује ниском температуром због висине (око 1º на висини од 200 m) и порастом падавина, нарочито снега. На већим висинама снег је стално присутан. Зиме на планинама су са наизменичним сунцем и снегом. На падинама се стварају [[микроклима]]тски услови, а у долинама дувају ветрови, нарочито током зиме са Алпа дува ветар звани „фен“. Клима је веома различита од места до места, од ледене на планинама до пријатне медитеранске климе на југу Швајцарске. Лето је топло и влажно са повременом кишом што је веома повољно за пашњаке и испашу стада, те је трава током целог лета зелена. Јужне долине у Валису су на таквом положају да остају суве. [[Кантон Граубинден|Граубинден]] такође по неки пут има суву климу и мање хладну, али са обилним снегом зими. Највлажније поднебље имају високи Алпи и Тесин ([[Кантон Тичино|Тичино]]), али и доста сунчаног времена са јаким кишама с времена на време. Исток је хладнији него запад Швајцарске, али високо на планинама време је хладно у било које доба године. Падавине су потпуно умерене у току године, али има и одступања у односу на годишње доба зависно од места. Јесен је најчешће најсувље годишње доба, али време у Швајцарској је веома променљиво из године у годину, тако да је веома тешко за предвиђање.

== Историја ==
{{Посебан чланак|Историја Швајцарске}}
=== Праисторија ===
Археолошки налази из пећине [[Вилдкирхли]] у [[Апенцел]]у наговештавају да су заједнице ловаца и скупљача плодова живеле крајем [[палеолит]]а у нижим пределима северно од [[Алпи|Алпа]]. У време [[неолит]]а, ово подручје је било релативно густо насељено, што произилази из бројних археолошких налазишта из тог времена. Остаци [[сојеница]] су пронађени у приобалним зонама бројних језера.

У неолитској Европи, од 5. миленијума п. н. е. на [[Швајцарска висораван|Швајцарској висоравни]] доминирала је [[култура линеарне керамике]] (шнур керамике), а на њеним североисточним границама у 3. миленијуму п. н. е. развила се [[култура линеарнотракасте керамике]], која је на почетку [[бронзано доба|бронзаног доба]] еволуирала у [[култура звонастих пехара|културу пехара]]. Прва [[Праиндоевропљани|индо-европска]] насеља највероватније потичу из 2. миленијума п. н. е., као део [[култура поља урни|културе поља урни]] из око [[1300. п. н. е.]] Швајцарска висораван лежи на западном делу пре- или прото-[[келти|келтске]] [[Халштатска култура|халштатске културе]], која се развила у келтску културу Ла Тене од 5. века п. н. е. У 1. веку п. н. е. Швајцарску висораван су запосели [[Хелвећани]] на западу и [[Винделици]] на истоку, док су алпске делове источне Швајцарске запосели [[Речани (племе)|Речани]].

=== Рана историја ===
[[Тиберије]] и његов син [[Друз Млађи|Друз]] су [[15. п. н. е.|15. године п. н. е.]] освојили алпску регију и увели је у састав [[Римско царство|Римског царства]]. Подручје Швајцарске које су насељавали Хелвећани је подељено у провинције [[Горња Германија]] (западни део) и [[Реција]] (источни део). На почетку [[средњи вијек|средњег века]], [[Алемани]] су населили Швајцарску висораван и долину Алпа. Територија Швајцарске је постала део [[Франачка|Франачке]] током [[530е|530их]], а касније је, као део [[Свето римско царство|Светог римског царства]], подељена на [[Алеманију]] и [[Горња Бургундија|Горњу Бургундију]]. До 1200. године на Швајцарској висоравни налазили су се поседи породица [[Савоја]], [[Захрингер]], [[Хабзбурзи|Хабзбург]] и [[Кибург]]. Са нестанком породице Кибург [[1264]], Хабзбурзи под [[Рудолф I Хабзбуршки|Рудолфом I Хабзбуршким]] су проширили своју територију на источни део Швајцарске висоравни.

=== Настанак ===
[[Датотека:Johann Heinrich Füssli 018.jpg|мини|Заклетва на ливади Ритли.]]
Швајцарска је настала после [[Заклетва на ливади Ритли|заклетве на ливади Ритли]], као конфедерација три [[пракантон]]а [[1. август]]а [[1291]]. на централном подручју данашње Швајцарске ([[Кантон Ури|Ури]], [[Кантон Швиц|Швиц]] и [[Унтервалден]]). Временом су у ту [[Стара швајцарска конфедерација|конфедерацију]] улазили нови кантони.<ref>{{cite news|url=http://www.ch.ch/schweiz/00143/00155/index.html?lang=en | title = Историја Швајцарске конфедерације | publisher = Службени портал Швајцарске |date=}}</ref> Име Швајцарске потиче од [[Кантон Швиц|кантона Швиц]] (Schwyz), једног од оснивача. Ови кантони су били формално и номинално део [[Свето римско царство|Светог римског царства]] још дужи временски период, али је њихова фактичка самосталност неспорна.

[[Датотека:Bundesbrief.jpg|мини|лево|„Федерална повеља“ (''Bundesbrief'') из 1291. године.]]
Уговор којим је основан овај савез-конфедерација на немачком носи име ''Bundesbrief'', а преводи се као „Федерална повеља“, што указује на то да је карактер овог савеза већ тада био озбиљнији и трајнији. Отуда се овај савез назива и Вечитим савезом. Циљ формирања је, слично грчким конфедералним творевинама попут [[Ахајски савез|Ахајског савеза]], био војно-одбрамбени, јер су [[Хабзбурзи]] представљали сталну претњу овим територијама.

Своју војну улогу савез је одиграо успешно јер се током 14. века ослободио како Хабзбурговаца, тако и Светог римског царства. После владавине Хабзбурга над Швајцарском, [[8. новембар|8. новембра]] [[1307]]. Швајцарска је прогласила своју независност. Од победе [[1499]]. године над немачким царем [[Максимилијан I Хабзбуршки|Максимилијаном I]] савез је стекао потпуну самосталност, засновану на афирмисаној војној снази и принципу неутралности. Савез је стално растао тако да је почетком [[16. век]]а већ бројао 13 кантона и одређени број зависних подручја која још нису била добила статус кантона.

Унутрашње уређење Швајцарске конфедерације у овом периоду је било следеће: врховни орган је ''Диет'', скупштина савеза, која се састајала повремено и у различитим местима. Кантони су слали различит број представника, обично са везаним мандатом, а сваки кантон је имао по један глас.

Следећи важан корак ка централизацији је био кад је [[Цирих]] преузео неформалну улогу руководећег кантона задуженог за сазивање скупштина, представљање савеза према иностранству и друга мање битна питања. Цирих је ипак остао ''primus inter pares'', што значи да није дошло до јачања супремације федералне државе. За одлучивање се захтевала једногласност која је генерално могла да води у неефикасан рад. Иако су швајцарски кантони у начелу били сложни, ово је теоријски била велика мана са становишта федерализма. Даље, кантони су одлуке Диета спроводили сами, преко својих органа. Никаквих органа конфедерације по кантонима није било, па тиме ни некакве заједничке јурисдикције. Ово је опет водило ка томе да су чланице заправо биле суверене. Историјски гледано, систем је функционисао услед тога што су кантони спроводили само оне одлуке за које су гласали (услед једногласности). Формално гледано, није било могућности да се то принудно спроведе. На унутрашњу сувереност кантона указује и шаренило уређења у њима, као и одсуство униформности закона. Није било федералног устава са којим би кантони усаглашавали своје законодавство. Једино су одлуке Диета биле на вишем нивоу, за које су и сами кантони гласали. Пренесено гледајући, могло би се рећи и да су их сами и донели, те сувереност кантона чак и ту остаје неокрњена. Спољни послови су били практично једина ствар где је сувереност кантона била ограничена.

Након појаве [[протестантизам|протестантизма]] и [[Мартин Лутер|Мартина Лутера]], стање се драстично променило у Швајцарској. [[Протестантска реформација|Реформација]] је тада била главна тема у неким кантонима. Реформација Цириха се под [[Улрих Цвингли|Улрихом Цвинглијем]] [[1519]]. драстично проширила до [[Женева|Женеве]]. Настале су тензије међу кантонима. Године [[1541]]. је дошло до појаве реформације у Женеви. Година [[1656]]. и [[1752]], због реформације је почео грађански рат између протестаната и католика.

Швајцарска је, после више битака, [[24. октобар|24. октобра]] [[1648]]. изборила самосталност од [[Свето римско царство|Римско-немачког царства]] и изградила традицију неутралности, али и добрих плаћеника.

=== Наполеоново доба ===
{{Посебан чланак|Хелветска Република}}
[[Датотека:Schweiz Wiener Kongress.png|мини|Границе Швајцарске по [[Бечки конгрес|Бечком конгресу]] 1815.]]
[[Датотека:Flag of the Helvetic Republic (French).svg|мини|лево|Застава Швајцарске током владавине [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона I Бонапарте]] (1798—1803). Тадашњи назив Швајцарске је било [[Хелветска република|Хелветска Република]].]]
Овакав систем остао је на снази све до бурног [[Наполеон I Бонапарта|Наполеоновог]] доба. Швајцарска је, иако верски подељена, избегла унутрашње сукобе у време [[Протестантска реформација|Реформације]] и [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњег рата]]. Сталне одлике овог периода и даље су представљали [[конфедерација|конфедерализам]] (који је фактички, ако не и формално, све више ублажаван), јака самосвојност [[Административна подела Швајцарске|кантона]] и [[република]]нско уређење.

После пада Швајцарске под [[Наполеон I Бонапарта|Наполеонову]] власт [[5. мај]]а [[1798]]. године, Швајцарска је добила свој први [[Устав Швајцарске|устав]], којим је уведена Хелветска Република, која је била сателитска држава зависна од [[Француска|Француске]]. Разлог који су Французи имали за улазак у Швајцарску је била њихова намера да опљачкају државну касу, као и да имају у својим рукама све клисуре који воде према [[Италија|Италији]]. Конфедерално уређење је било укинуто и држава је постала унитарна, а кантони су постали обичне административне јединице. Овај потез је наишао на снажан унутрашњи отпор, али треба приметити да то указује на то да је Швајцарска сматрана у [[Европа|Европи]] као једна целина. [[Конфедерација]] је овде временом губила међународноправна својства, што је процес који траје готово од самог њеног оснивања.

Већ [[1802]]. године овај устав је замењен новим који је ублажио унитарни режим. У самој Швајцарској постојали су сукоби у схватањима између унитариста и федералиста, што је Наполеон користио да донесе ''Посредничке акте'' којима је увео федерално уређење са неким конфедералним елементима и великим овлашћењима кантона. Систем није стигао да се покаже у пракси. Године [[1815]], после [[Бечки конгрес|Бечког конгреса]], границе Швајцарске су се прошириле ка западу. Тако су се три нова кантона ([[Кантон Женева|Женева]], [[Кантон Во|Во]] и [[Кантон Нешател|Нешател]]) придружили Швајцарској. Осим проширења на конгресу, Швајцарској је била гарантована независност од свих великих сила. После конгреса Швајцарска је добила своју физиономију са 22 кантона и конфедерално уређење. Кантони су склопили кратки Федерални пакт од само петнаестак чланова који је вратио јако конфедерално уређење. Слаб Диет је био једини орган, а централна власт је била сасвим безначајна. Ово је био увод у даље сукобе који су окончани [[1848]]. године доношењем федералног устава.

=== Модерна конфедерација ===
Свађе између либерално-прогресивних и конзервативно-католичких кантона су довеле Швајцарску [[1847]]. у Зондербундскриг (''Sonderbundskrieg''), савез састављен [[1845]]. године у Швајцарској између седам католичких и протестантских кантона, у циљу да се заштите њихови интереси од централизације власти. После пораза конзервативно-католичких кантона, Швајцарска је постала модерна конфедерација и аутономија кантона је уставом 1848. смањена. [[Берн]] је постао седиште парламента. Швајцарски устав је до данас два пута верификован ([[1874]]. и [[1999]]).

[[Датотека:Palais des nations.jpg|мини|''[[Палата народа]]'' у [[Женева|Женеви]], саграђена између 1929. и 1938, представљала је седиште Друштва народа. Данас, служи као [[Канцеларија Уједињених нација у Женеви|европско седиште Уједињених нација]].]]
Половином [[19. век]]а Швајцарска је осетила талас индустријализације и градње железничке пруге. Интеграција католика у нову конфедерацију уследила је [[1891]]. после избора првог католика у [[Швајцарско савезно веће|Савезно веће]]. Током [[Први светски рат|Првог светског рата]] Швајцарска је била „изолована“ од света, пошто су све суседне земље учествовале у рату. Током рата постојале су тензије међу становништвом: док су Швајцарци који причају [[Немачки језик|немачки]] били на страни Немачке, Швајцарци који причају [[Француски језик|француски]] су са друге стране били на страни [[Француска|Француске]]. По први пут је изабран један генерал за сигурност швајцарске границе. Недостајало је хране, фирме нису имали више пара и избеглице из суседних земаља су представљали проблем Швајцарске.

На иницијативу [[Анри Динан|Анрија Динана]] године [[1864]]. у Женеви је основан [[Црвени крст]]. У оба светска рата Црвени крст је био активан, а Швајцарска неутрална земља. Ипак, њена неутралност је била озбиљно угрожена краткотрајном [[Грим-Хофманова афера|Грим-Хофмановом афером]] из [[1917]]. Године 1920. Швајцарска је постала члан [[Друштво народа|Друштва народа]], а 1963. и [[Савет Европе|Савета Европе]].

Током [[Други светски рат|Другог светског рата]], Немци су направили детаљан план инвазије на Швајцарску, али се напад никада није догодио. Швајцарска је успела да остане неутрална захваљујући економским концесијама Немачкој и срећи да су већи догађаји током рата одлагали инвазију. Покушај мале нацистичке странке у Швајцарској да изазове уједињење са Немачком је пропао. Под генералом [[Анри Гизан|Анријем Гизаном]] је извршена масовна мобилизација. Швајцарска је била важна база за [[шпијунажа|шпијунажу]] обе зараћене стране и често је посредовала у комуникацији између [[Антихитлеровска коалиција|Савезника]] и [[силе Осовине|сила Осовине]]. Швајцарску трговину блокирали су и Савезници и силе Осовине. Економска сарадња и давање кредита Трећем рајху су варирали у зависности од извесности инвазије и могућности да се пронађе други трговински партнер. Концесије су достигле свој врхунац 1942. након што је тешко оштећена изузетно важна железничка веза у [[Вишијевска Француска|Вишијевској Француској]]. због чега је Швајцарска постала са свих страна окружена снагама сила Осовине. Током рата у Швајцарску је пристигло више од 300.000 избеглица, од чега су 104.000 били страни војници интернирани по ставу о правима и обавезама неутралних сила прописаних [[Хашке конвенције|Хашким конвенцијама]]. Даље, 60.000 избеглица су били цивили који су избегли из Немачке због прогона од стране нациста. Међутим, строге политике о имиграцији и азилима, као и финансијске везе са нацистичком Немачком су изазвали контроверзе. Швајцарско ратно ваздухопловство се борило и против Савезника и сила Осовине, оборивши 11 авиона [[Луфтвафе (Вермахт)|Луфтвафеа]] у мају и јуну 1940, а после и савезничке авионе, након промене политике због претњи из Немачке. Преко 100 савезничких бомбардера и њихове посаде су били интернирани током Другог светског рата. Савезнички авиони су током 1944. и 1945. грешком бомбардовали швајцарске градове [[Шафхаузен]], [[Штајн на Рајни]], [[Валц]], [[Рафз]], [[Базел]] и [[Цирих]].

Швајцарци су [[1971]]. године одобрили женама право гласа, а [[1. јануар]]а [[1979]], [[кантон Јура]] је добио, после више демонстрација свог становништва, своју независност од [[Кантон Берн|кантона Берн]]. Тако је кантон Јура постао најмлађи [[административна подела Швајцарске|кантон]] Швајцарске.

Чланство у [[Европски економски простор|Европском економском простору]] којем је Швајцарска влада тежила, пропало је 1992. године да би [[10. септембар|10. септембра]] [[2002]]. године, после референдума, постала чланица [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]].

==Туризам==
[[Датотека:St._Moritz_2007.jpg|мини|300x300пиксел|[[Санкт Мориц]] у кантону Граубинден]]
Туризам Швајцарске је значајна привредна грана у земљи, а одликују га градови, градски и културно-историјски туризам, као и Алпи, планински и зимски туризам.
[[Датотека:CH_Bern_Kramgasse.jpg|мини|300x300пиксел|Старо градско језгро [[Берн|Берна]]]]

Веома посјећени и туристички значајни градови са старим градским језгром у Швајцарској су: главни град [[Берн]] (кантон Берн), Шафхаузен (кантон Шафхаузен), Штајн ам Рајн ([[Шафхаузен]]), [[Раперсвил-Јона|Раперсвил]] (Санкт Гален), Буле (Фрибур), Белинцона (Тичино) и Нион (Во) и други.
[[Датотека:Grosser Aletschgletscher 3196.JPG|мини|300x300пиксел|Ледник Алеч, најдужи на Алпима]]
Швајцарска је свјетски позната по [[Алпи|Алпима]] и зимском туризму. Најзначајнији скијашки центри у Швајцарској су: [[Санкт Мориц]] и Давос (кантон [[Кантон Граубинден|Граубинден]]), Венген и Аделбоден (кантон Берн), Вербиер и [[Цермат]] (Валис), Енгелберг (Обвалден) и други.

== Политика ==
{{Политика Швајцарске}}
=== Политички систем ===
[[Датотека:Bundesrat der Schweiz 2012.jpg|мини|десно|200п|[[Швајцарско савезно веће|Савезно веће]]]]
Политика Швајцарске се одвија у оквиру федералне парламентарне демократске [[Република|републике]], по чему је [[Швајцарско савезно веће]] на челу [[Влада|владе]] и вишепартијског система. Извршну власт спроводи влада. Федералну правосудну моћ има и влада и два дома [[Бундесхаус (Швајцарска)|Бундесхауса]]. Судство је независно од извршне власти и законодавства. Швајцарска је од свих држава на свету најближа [[neposredna demokratija|директној демократији]]. За било коју промену у уставу референдум је обавезан; за било коју промену у закону, може се тражити референдум. Кроз референдуме, грађани могу да мењају било који закон који је изгласао Бундесхаус и кроз иницијативе могу да уводе амандмане у федерални устав, што Швајцарску чини државом [[neposredna demokratija|директне демократије]].

Парламент (Бундесхаус) се састоји од два дома: [[Савет кантона Швајцарске|Савета кантона Швајцарске]], који има 46 представника (два из [[административна подела Швајцарске|сваког кантона]] и по један из сваког полу-кантона) који се бирају по систему који одређује сваки кантон, и [[Државни савет Швајцарске|Државног савета]], који се састоји од 200 чланова који се бирају по систему сразмерних представника. Чланови оба дома служе четири године. Када оба дома заседају заједно, познати су као [[Савезни скуп (Швајцарска)|Савезни скуп]] (Bundesversammlung).<ref>{{cite news | url = http://www.swissinfo.org/eng/politics/political_system/The_heart_of_Swiss_politics.html?siteSect=1552&sid=7800972&cKey=1196932186000&ty=st | title = Срце политике Швајцарске | publisher = swissinfo.org | date =  | access-date = 03. 01. 2008 | archive-date = 25. 04. 2009 | archive-url = https://web.archive.org/web/20090425083511/http://www.swissinfo.org/eng/politics/political_system/The_heart_of_Swiss_politics.html?siteSect=1552&sid=7800972&cKey=1196932186000&ty=st | url-status =  }}</ref> Они су [[законодавна власт]] Швајцарске и заједно бирају, у случају рата, [[генерал]]а војске или бирају сваке четврте године нове чланове Савезног већа, који Швајцарску представљају у иностранству. Такође они разматрају молбе за помиловање, које му могу предати осуђеници које је осудио врховни суд. Швајцарска има вишепартијски систем, са бројним политичким странкама од којих ниједна нема често прилику да самостално стекне власт, и политичке странке морају међусобно сарађивати да створе коалиционе владе<ref>{{cite news | url = http://www.swissinfo.org/eng/politics/political_system/A_very_stable_political_spectrum.html?siteSect=1551&sid=7829153&cKey=1197369015000&ty=st | title = Партије: Четири велика и четири мала | publisher = swissinfo.org | date =  | access-date = 03. 01. 2008 | archive-date = 20. 12. 2008 | archive-url = https://web.archive.org/web/20081220044447/http://www.swissinfo.org/eng/politics/political_system/A_very_stable_political_spectrum.html?siteSect=1551&sid=7829153&cKey=1197369015000&ty=st | url-status =  }}</ref>

Главно извршно тело и шефа државе чини Швајцарско савезно веће, које се састоји од седам чланова ([[извршна власт]]). Иако устав захтева да парламент бира и надгледа чланове већа током четворогодишњег мандата, шеф државе и његова администрација су постепено преузели улогу у одређивању законодавног процеса као и у извршавању федералних закона. [[Швајцарско савезно веће|Председник Конфедерације]] се бира међу њих седморо да би преузео посебне представничке функције на једну годину, али такође задржава своју улогу у кабинету.<ref>{{cite news|url=http://www.ch.ch/schweiz/00143/00154/index.html?lang=en | title = Швајцарске савезно веће и њених функција | publisher = Службени портал Швајцарске |date=}}</ref>

Судска власт обухвата [[Савезни врховни суд Швајцарске|Савезни врховни суд]] (са седиштем у [[Лозана|Лозани]]), [[Савезни кривични суд Швајцарске|Савезни кривични суд]] (са седиштем у [[Белинцона|Белинцони]]), [[Савезни административни суд Швајцарске|Савезни административни суд]] (са седиштем у [[Берн]]у) и неколико других савезних судова, одговорних за контролисање нижих судова. Сви нижи судови припадају кантонима. Сваки кантон има своју судску власт и свој устав.

== Административна подела ==
{{Посебан чланак|Кантони Швајцарске}}
Швајцарска је подељена на 26 кантона, с тим што су три кантона подељена на полукантоне, и тако је релевантан број за избор у [[Савет кантона Швајцарске|Веће кантона]] 23. Сваки кантон има свој главни град. Они су конституенти, федералне јединице, Швајцарске [[федерација|федерације]]. Сваки кантон је једнак и има свој устав, законодавну, судску и извршну власт. Влада сваког кантона се састоји од пет до седам чланова (зависно од кантона).<ref>{{cite news | url = http://www.swissinfo.org/eng/politics/political_system/Cantons.html?siteSect=1551&sid=7829334&cKey=1180520420000&ty=st | title = Политика кантона | publisher = swissinfo.org | date =  | access-date = 03. 01. 2008 | archive-date = 26. 01. 2008 | archive-url = https://web.archive.org/web/20080126110837/http://www.swissinfo.org/eng/politics/political_system/Cantons.html?siteSect=1551&sid=7829334&cKey=1180520420000&ty=st | url-status =  }}</ref>

Све надлежности која према [[Устав Швајцарске|уставу]] не припадају влади, или нису законом додељена федералном нивоу, су у надлежности кантона (организација кантона, школски систем, понекад здравство, понекад планирање и градња, полиција, судство). У неким подручјима влада има велике надлежности, тако да то понекад изазива тензије између кантона и владе.

Највећи кантон по површини је [[Кантон Граубинден|Граубинден]] који покрива 17,2% површине Швајцарске, а кантон са највише становника је [[Кантон Цирих|Цирих]].

[[Датотека:Switzerland, administrative divisions - XY.svg|400п]]

{| border="1" cellpadding="1" style="border-collapse:collapse; border-color:#f2f2f4; margin-top:1px; margin-bottom:15px; font-size:84%; width:100%;"
|-
!  style="background:#efefef; width:3%;"|
!  style="background:#f2f2f4; text-align:left; width:24%;"| Кантони
!  style="background:#f2f2f4; text-align:left; width:11%;"| [[Главни град]]
!  style="background:#f2f2f4; text-align:center; width:24%;" colspan="2"| [[Немачки језик|На немачком]]
|-
| style="text-align:center;"|'''AR''' || [[Датотека:AppenzellRE-coat of arms.svg|18п]] [[Кантон Апенцел Аусероден|Апенцел Аусероден]]|| [[Херисау]]||''Appenzell Ausserrhoden''||''Herisau''
|-
| style="text-align:center;"|'''AI''' || [[Датотека:AppenzellRI-coat of arms.svg|18п]] [[Кантон Апенцел Инероден|Апенцел Инероден]]||[[Апенцел]]||''Appenzell Innerrhoden''||''Appenzell''
|-
| style="text-align:center;"|'''AG''' || [[Датотека:Argovie-coat of arms.svg|18п]] [[Кантон Аргау|Аргау]]||[[Арау]]||''Aargau''||''Aarau''
|-
| style="text-align:center;"|'''BS''' || [[Датотека:Wappen Basel-Stadt matt.svg|18п]] [[Кантон Базел-град|Базел-град]]||[[Базел]]||''Basel-Stadt''||''Basel''
|-
| style="text-align:center;"|'''BL''' || [[Датотека:BaleCampagne-coat of arms.svg|18п]] [[Кантон Базел-провинција|Базел-провинција]]||[[Листал|Лизтал]]||''Basel-Landschaft''||''Liestal''
|-
| style="text-align:center;"|'''BE''' || [[Датотека:Berne-coat of arms.svg|18п]] [[Кантон Берн|Берн]] ({{јез-фр|Berne}})||[[Берн]] ({{јез-фр|Berne}})||''Bern''||''Bern''
|-
| style="text-align:center;"|'''VS'''|| [[Датотека:Valais-coat of arms.svg|18п]] [[Кантон Вале|Вале]] ({{јез-фр|Valais}})||[[Сион]] ({{јез-фр|Sion}})||''Waalis''||''Sitten''
|-
| style="text-align:center;"|'''VD'''|| [[Датотека:Vaud-coat of arms.svg|18п]] [[Кантон Во|Во]] ({{јез-фр|Vaud}})||[[Лозана]] ({{јез-фр|Lausanne}})||''Waadt''||''Lausanne''
|-
| style="text-align:center;"|'''GL''' || [[Датотека:Glaris-coat of arms.svg|18п]] [[Кантон Гларус|Гларус]]||[[Гларус]]||''Glarus''||''Glarus''
|-
| style="text-align:center;"|'''GR'''|| [[Датотека:CHE Graubünden COA.svg|18п]] Граубинден||[[Хур]]||''Graubünden''||''Chur''
|-
| style="text-align:center;"|'''GE''' || [[Датотека:Coat of Arms of Geneva.svg|18п]] [[Кантон Женева|Женева]] ({{јез-фр|Genève}})||[[Женева]] ({{јез-фр|Genève}})||''Genf''||''Genf''
|-
| style="text-align:center;"|'''SO'''|| [[Датотека:Solothurn-coat of arms.svg|18п]] [[Кантон Золотурн|Золотурн]]||[[Золотурн]]||''Solothurn''||''Solothurn''
|-
| style="text-align:center;"|'''JU'''|| [[Датотека:Jura-coat of arms.svg|18п]] [[Кантон Јура|Јура]] ({{јез-фр|Jura}})||[[Делемон]] ({{јез-фр|Delémont}})||''Jura''||''Delsberg''
|-
| style="text-align:center;"|'''LU'''|| [[Датотека:Lucerne-coat of arms.svg|18п]] [[Кантон Луцерн|Луцерн]]||[[Луцерн]]||''Luzern''||''Luzern''
|-
| style="text-align:center;"|'''NE'''|| [[Датотека:Neuchatel-coat of arms.svg|18п]] [[Кантон Нешател|Нешател]] ({{јез-фр|Neuchâtel}})||[[Нешател]] ({{јез-фр|Neuchâtel}})||''Neuenburg''||''Neuenburg''
|-
| style="text-align:center;"|'''NW'''|| [[Датотека:Nidwald-coat of arms.svg|18п]] [[Кантон Нидвалден|Нидвалден]]|| [[Штанс]]||''Nidwalden''||''Stans''
|-
| style="text-align:center;"|'''OW'''|| [[Датотека:Obwald-coat of arms.svg|18п]] [[Кантон Обвалден|Обвалден]]||[[Зарнен|Сарнен]]||''Obwalden''||''Sarnen''
|-
| style="text-align:center;"|'''SG'''|| [[Датотека:St.Gallen-coat of arms.svg|18п]] [[Кантон Санкт Гален|Санкт Гален]]||[[Санкт Гален]]||''St. Gallen''||''St. Gallen''
|-
| style="text-align:center;"|'''TI'''|| [[Датотека:Tessin-coat of arms.svg|18п]] [[Кантон Тичино|Тичино]] ({{јез-итал|Ticino}})||[[Белинцона]] ({{јез-итал|Bellinzona}})||''Tessin''||''Bellinzona''
|-
| style="text-align:center;"|'''TG'''|| [[Датотека:Thurgovie-coat of arms.svg|18п]] [[Кантон Тургау|Тургау]]||[[Фрауенфелд]]||''Thurgau''||''Frauenfeld''
|-
| style="text-align:center;"|'''UR'''|| [[Датотека:Uri-coat of arms.svg|18п]] [[Кантон Ури|Ури]]||[[Алтдорф]]||''Uri''||''Altdorf''
|-
| style="text-align:center;"|'''FR''' || [[Датотека:Fribourg-coat of arms.svg|18п]] [[Кантон Фрибур|Фрибур]]/Фрајбург ({{јез-фр|Fribourg}})||[[Фрибур/Фрајбург|Фрибур]]/Фрајбург ({{јез-фр|Fribourg}})||''Freiburg''||''Freiburg''
|-
| style="text-align:center;"|'''ZH'''|| [[Датотека:Wappen Zürich matt.svg|18п]] Цирих||[[Цирих]]||''Zürich''||''Zürich''
|-
| style="text-align:center;"|'''ZG'''|| [[Датотека:Zug-coat of arms.svg|18п]] [[Кантон Цуг|Цуг]]||[[Цуг (град)|Цуг]]||''Zug''||''Zug''
|-
| style="text-align:center;"|'''SH'''|| [[Датотека:Schaffhouse-coat of arms.svg|18п]] [[Кантон Шафхаузен|Шафхаузен]]||[[Шафхаузен]]||''Schaffhausen''||''Schaffhausen''
|-
| style="text-align:center;"|'''SZ'''|| [[Датотека:Schwytz-coat of arms.svg|18п]] [[Кантон Швиц|Швиц]]||[[Швиц]]||''Schwyz''||''Schwyz''
|}

=== Градови и општине ===
[[Датотека:Landsgemeinde Glarus, 2009.jpg|250px|мини|[[Непосредна демократија]] у [[Гларус]]у]]
Најважнији градови Швајцарске су [[Берн]], [[Цирих]], [[Базел]], [[Луцерн]], [[Женева]] и други. Економско и саобраћајно средиште Швајцарске је Цирих, док је Берн административно средиште. Значајне улоге имају и Базел и Женева. Базел је седиште многих [[Биотехнологија|биотехнолошких]] и [[Хемија|хемијских]] институција, док се у Женеви налази [[Канцеларија Уједињених нација у Женеви|седиште Уједињених нација за Европу]]. Сваки град и свака општина има свог [[градоначелник]]а (општине већином једног представника из Парламента кантона), градске институције и локалну [[Полиција|полицију]].

Швајцарска данас броји 3032 општине и свака од њих има своје општинско или градско веће, (понекад уместо већа, народ се окупља на пленарној скупштини) и своју извршну власт са градском владом и градоначелником на челу (у појединим кантонима председником општине).

Контрола кантона над општинама и градовима ограничена је на надгледање да ли су општинске одлуке у складу са важећим прописима и, са друге стране, на одобравање предрачуна (понекад буџета) градских влада.

У надлежности општине је убирање пореза, управљање јавним комуналним предузећима, основно образовање, управљање добрима грађана, локална полиција, као и помоћ сиромашнима и болеснима.

У Швајцарској су права општине ограничена само законом. [[Општина]] је та која прва одлучује (нпр. у судском поступку она је првостепени орган), а [[Административна подела Швајцарске|кантон]] интервенише тек у случају жалбе.

=== Спољна политика ===
Швајцарска се сматра спољнополитички неутралном, тј. практикује политику немешања у сукобе између држава, и не меша се у унутрашње ствари других земаља. Неутралност Швајцарске је била призната на [[Бечки конгрес|Бечком конгресу]] [[1815]]. године. Ова неутралност је и данас међународно призната.<ref>{{cite news | url = http://www.swissinfo.org/ger/aussenpolitik/detail/Neutralitaet_ein_Grundprinzip.html?siteSect=1525&sid=7665128&cKey=1180012424000&ty=st | title = Неутралност Швајцарске | publisher = swissinfo.org | date =  | access-date = 03. 01. 2008 | archive-date = 26. 01. 2008 | archive-url = https://web.archive.org/web/20080126110850/http://www.swissinfo.org/ger/aussenpolitik/detail/Neutralitaet_ein_Grundprinzip.html?siteSect=1525&sid=7665128&cKey=1180012424000&ty=st | url-status =  }}</ref>

Швајцарска је чланица у многим међународним организацијама. Као једна од последњих држава, Швајцарска је постала [[2002]]. чланица [[Организација уједињених нација|УН]], али је истовремено и једина држава у којој се народ изјашњавао за приступ УН. Осим тога, Швајцарска је активна у [[Организација за европску безбедност и сарадњу|Организацији за европску безбедност и сарадњу]], [[Савет Европе|Савети Европе]] и [[Европска асоцијација за слободну трговину|ЕФТИ]]. Швајцарска учествује у програму [[НАТО]] [[Партнерство за мир|Партнерства за мир]] и потписала је [[Протокол из Кјота]].

У испитивању Швајцарска сарађује са неким европским организацијама. Оснивач је [[ЦЕРН]]-а, који има своје седиште у [[Женева|Женеви]].

Швајцарска није чланица [[Европска унија|Европске уније]], нити је чланица [[Европски економски простор|Европског економског простора]], али има важне билатералне споразуме са Европском унијом.<ref>{{cite news |url=http://www.swissinfo.org/eng/politics/foreign_affairs/Switzerland_and_the_EU_edge_closer.html?siteSect=1521&sid=7801226&cKey=1180615265000&ty=st |title=Швајцарска-ЕУ: Тешко је се приближити |publisher=swissinfo.org |date= |access-date=03. 01. 2008 |archive-date=26. 01. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080126110824/http://www.swissinfo.org/eng/politics/foreign_affairs/Switzerland_and_the_EU_edge_closer.html?siteSect=1521&sid=7801226&cKey=1180615265000&ty=st |url-status= }}</ref><ref>{{cite news | url = http://www.swissinfo.org/eng/swissinfo.html?siteSect=2605&sid=5247198&cKey=1181047971000&ty=st | title = Споразуме између Швајцарске и ЕУ | publisher = swissinfo.org | date =  | access-date = 03. 01. 2008 | archive-date = 26. 01. 2008 | archive-url = https://web.archive.org/web/20080126110844/http://www.swissinfo.org/eng/swissinfo.html?siteSect=2605&sid=5247198&cKey=1181047971000&ty=st | url-status =  }}</ref> Приступање Швајцарске у НАТО био би прекид неутралности Швајцарске.

:''Види још: [[Министарство иностраних послова Швајцарске]]

== Саобраћај ==
{{Главни чланак|Саобраћај у Швајцарској|Ауто-путеви Швајцарске}}
[[Датотека:Autobahnnetz schweiz.png|мини|Мрежа ауто-путева Швајцарске]]
Швајцарска је веома важна транзитна држава за људе и робу који путују ка унутрашњости [[Европска унија|Европске уније]]. Због свог [[Географија Швајцарске|географског положаја]], Швајцарска има велики значај у међународном саобраћају са посебно добро развијеном саобраћајном инфраструктуром.

Укупна дужина железничке мреже у Швајцарској је више од 5.000 km, што је једна од најгушћих [[железница|железничких]] мрежа на свету, а укупна дужина путева је већа од 70.000 km од чега је око 1.600 km [[ауто-пут]]ева. Већ данас, мрежа ауто-путева Швајцарске је једна од најразвијенијих на свету. Већина становника живи мање од 10 km од најближег излаза на ауто-пут. Швајцарска има добро развијен саобраћај.

Најзначајнија саобраћајница Швајцарске је друмско-железнички пут који спаја северну Швајцарску са [[Италија|Италијом]] ([[А2 (Швајцарска)|Ауто-пут А2]], [[Базел]] — [[Луцерн]] — [[Белинцона]] — [[Лугано (град)|Лугано]] — [[Италија]]; као и [[А1 (Швајцарска)|Ауто-пут А1]], [[Женева]] — [[Лозана]] — [[Берн]] — [[Цирих]] — [[Санкт Гален]] — [[Аустрија]]), који спаја западну Швајцарску и [[Француска|Француску]], са истоком [[Европа|Европе]] (Аустрија).

Швајцарску одликује велики број [[Планински превој|планинских превоја]], који су током историје били главне саобраћајне тачке између дијелова [[Јужна Европа|јужне Европе]] и предјела сјеверно од [[Алпи|Алпа]]. Најзначајнији је превој Готард, испод којег је 1882. године изграђен [[Железница|жељезнички]] тунел, Готардски тунел (''Gotthardtunnel''), дуг 15.003 метра, а 2016. године је отворен нови, [[Готардски базни тунел]] (''Gotthard-Basistunnel''), досада најдужи тунел на свијету, са дужином од 57,1 километара, кроз Урнске Алпе.

Кроз Швајцарску тече река [[Рајна]], важан водени пут који повезује Швајцарску са [[Атлантски океан|Атлантским океаном]]. Једина међународна лука Швајцарске се налази у Базелу на Рајни.

Аеродроми за међународни путнички саобраћај у Швајцарској су у Цириху, Базелу и [[Женева|Женеви]]. Са више од 20 милиона путника годишње, [[Аеродром Цирих]] је постао главна саобраћајна капија Швајцарске. Многе авионске компаније лете за Цирих, као нпр. [[Американ ерлајнс]], [[Луфтханза]] или [[Иберија (авиокомпанија)|Иберија]]. Остали међународни аеродроми Швајцарске су [[Евроаеродром Базел—Милуз—Фрајбург|Аеродром Базел]] и [[Аеродром Женева]].

== Привреда ==
{{Посебан чланак|Привреда Швајцарске}}
[[Датотека:Exportation importation suisse.png|мини|Износ извоза (плаво) и увоза (црвено) Швајцарске у периоду од 1990. до 2005. године (у милионима швајцарских франака).]]
Швајцарска је стабилна, развијена, модерна тржишна земља, са ниском стопом незапослености (Ø: 2,5%.<ref>{{cite news|url=http://www.blick.ch/news/schweiz/mehr-arbeitslose-in-der-schweiz-102406 | title = Mehr Arbeitslose in der Schweiz | publisher = blick.ch |date=10. 10. 2008}}</ref>), високо обученом радном снагом и са [[бруто домаћи производ|бруто домаћим производом]] по глави становника већим од најразвијенијих европских земаља.<ref>Data refer to the year 2007. [http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2008/01/weodata/weorept.aspx?pr.x=42&pr.y=5&sy=2007&ey=2007&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=512%2C446%2C914%2C666%2C612%2C668%2C614%2C672%2C311%2C946%2C213%2C137%2C911%2C962%2C193%2C674%2C122%2C676%2C912%2C548%2C313%2C556%2C419%2C678%2C513%2C181%2C316%2C682%2C913%2C684%2C124%2C273%2C339%2C921%2C638%2C948%2C514%2C943%2C218%2C686%2C963%2C688%2C616%2C518%2C223%2C728%2C516%2C558%2C918%2C138%2C748%2C196%2C618%2C278%2C522%2C692%2C622%2C694%2C156%2C142%2C624%2C449%2C626%2C564%2C628%2C283%2C228%2C853%2C924%2C288%2C233%2C293%2C632%2C566%2C636%2C964%2C634%2C182%2C238%2C453%2C662%2C968%2C960%2C922%2C423%2C714%2C935%2C862%2C128%2C716%2C611%2C456%2C321%2C722%2C243%2C942%2C248%2C718%2C469%2C724%2C253%2C576%2C642%2C936%2C643%2C961%2C939%2C813%2C644%2C199%2C819%2C184%2C172%2C524%2C132%2C361%2C646%2C362%2C648%2C364%2C915%2C732%2C134%2C366%2C652%2C734%2C174%2C144%2C328%2C146%2C258%2C463%2C656%2C528%2C654%2C923%2C336%2C738%2C263%2C578%2C268%2C537%2C532%2C742%2C944%2C866%2C176%2C369%2C534%2C744%2C536%2C186%2C429%2C925%2C178%2C746%2C436%2C926%2C136%2C466%2C343%2C112%2C158%2C111%2C439%2C298%2C916%2C927%2C664%2C846%2C826%2C299%2C542%2C582%2C443%2C474%2C917%2C754%2C544%2C698%2C941&s=NGDPDPC&grp=0&a= World Economic Outlook Database-April 2008], [[Међународни монетарни фонд]]</ref> Швајцарска је последњих година своју економску праксу прилагодила оној у [[Европска унија|ЕУ]] како би увећала своју конкурентност. Иако Швајцарци не теже ка чланству у ЕУ у блиској будућности, [[Берн]] и [[Брисел]] су [[1999]]. потписали споразум о даљој либерализацији трговинских веза. Швајцарска је остала рај за инвеститоре, јер је задржала могућност банкарске дискреције и дугорочну екстерну вредност [[швајцарски франак|франка]]. Најважнија привредна грана Швајцарске су услуге. У [[терцијарни сектор|терцијарном сектору]] ради највећи број запослених (73%). Главни сектори су трговина, здравство и образовање, као и банкарски и сектор осигурања. Такође је заступљена индустрија [[челик]]а, [[метал]]а, [[алуминијум]]а, машинска индустрија, индустрија прецизних инструмената (нпр. [[часовник]]а), електротехника, хемијска, фармацеутска и текстилна индустрија, индустрија коже, прехрамбена, керамичка, индустрија грађевинског материјала, [[банка]]рство (због неутралности у [[рат]]овима).

Земљиште није нарочито погодно за развитак пољопривреде, мада остаје важан фактор у Швајцарској. Развијено је [[сточарство]], а нарочито се узгајају краве за мужу, док ова грана привреде и даље у великој мери одолева модернизацији и задржава традиционалне елементе. Такође је развијен и [[зимски туризам]], са неким од најпознатијих скијашких центара лоцираним у швајцарским [[Алпи]]ма.

Бруто национални доходак Швајцарске је [[2006]]. године износио је око 486,2 милијарде франака, што је око 64.500 франака, односно 53.000 америчких долара по глави становника.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.bfs.admin.ch/bfs/portal/de/index/themen/04.html |title=Bundesamt für Statistik |date= |website= |publisher= |access-date=17. 4. 2013}}</ref>, чиме се она убраја у најбогатије земље света<ref>{{cite news | url = http://www.evd.admin.ch/index.html?lang=en | title = Бруто национални доходак Швајцарске 2004. | publisher = Министарство привреде Швајцарске | date =  | access-date = 14. 01. 2008 | archive-date = 01. 11. 2010 | archive-url = https://web.archive.org/web/20101101195816/http://www.evd.admin.ch/index.html?lang=en | url-status =  }}</ref><ref>Подаци се односе на 2006 годину. [http://siteresources.worldbank.org/DATASTATISTICS/Resources/GDP.pdf Total GDP 2006] & [http://siteresources.worldbank.org/DATASTATISTICS/Resources/POP.pdf Population 2006], World Development Indicators database, [[Светска банка]], April 11 2008</ref> [[Инфлација]] је према изворима из 2007. године износила 0,4%.

=== Економски подаци ===
Главни економски подаци бруто домаћег производа, инфлације, броја незапослености и спољнотрговинског развоја задњих година:
{| class="wikitable" style="width:560px;"
|- style="background:#ddd;"
! style="text-align:center;" colspan="11"| Промена [[Бруто домаћи производ|бруто домаћег производа]] (БДП), реално
|- style="background:#f0f0f0;"
! style="text-align:center;" colspan="11"| у % у односу на претходну годину
|- style="background:#d7d7d7;"
| style="background:#d3d3d3;"| Година
| style="text-align:right;"|1998
| style="text-align:right;"|1999
| style="text-align:right;"|2000
| style="text-align:right;"|2001
| style="text-align:right;"|2002
| style="text-align:right;"|2003
| style="text-align:right;"|2004
| style="text-align:right;"|2005
| style="text-align:right;"|2006
| style="text-align:right;"|2007
|-
| style="background:#d3d3d3;"| Промена<br />у % о. п. године
| style="text-align:right;"| 2,8
| style="text-align:right;"| 1,3
| style="text-align:right;"| 3,6
| style="text-align:right;"| 1,0
| style="text-align:right;"| 0,3
| style="text-align:right;"|− 0,2
| style="text-align:right;"| 2,3
| style="text-align:right;"| 1,9
| style="text-align:right;"| 2,7
| style="text-align:right;"|≈ 1,7
|-
| style="background:#eee;" colspan="9"|<small>Извор: bfai
! style="background:#eaeaea;" colspan="2"|≈ = процена </small>
|}

{| class="wikitable" style="width:560px;"
|- style="background:#ddd;"
! style="text-align:center;" colspan="8"| Развој БДП-а (номинално)
|- style="background:#ddd;"
! colspan="4" style="text-align:center; background:#f0f0f0; width:280px;"| приближно (у милијарди US$)
! colspan="4" style="text-align:center; background:#f0f0f0; width:280px;"| по становнику (у хиљадима US$)
|- style="background:#ddd;"
| style="background:#d7d7d7;"|Година
| style="text-align:right;"| 2003
| style="text-align:right;"| 2004
| style="text-align:right;"| 2005
| style="background:#d7d7d7;"| Година
| style="text-align:right; "|2003
| style="text-align:right; "|2004
| style="text-align:right; "|2005
|-
| style="background:#d7d7d7;"| БДП у милијарди US$
| style="text-align:right;"|323
| style="text-align:right;"|359
| style="text-align:right;"|367
| style="background:#d7d7d7;"| БДП по глави становника.<br />
(у хиљадима US$)
| style="text-align:right;"|44,0
| style="text-align:right;"|48,5
| style="text-align:right;"|49,5
|-
| style="background:#eee;" colspan="10"|<small>Извор: bfai</small>
|}

{| class="wikitable" style="width:560px;"
|- style="background:#ddd;"
! colspan="5" style="text-align:center; width:276px;"| Развој инфлације
! colspan="5" style="text-align:center; background:#ddd; width:284px;"| Развој незапослености
|- style="background:#f0f0f0;"
! style="text-align:center;" colspan="5"| у % у односу на претходну годину
!  style="background:#f0f0f0; text-align:center;" colspan="5"| у % у односу на претходну годину
|- style="background:#ddd;"
| style="background:#d7d7d7;"|Година
| style="text-align:right;"|2004
| style="text-align:right;"|2005
| style="text-align:right;"|2006
| style="text-align:right;"|2007
| style="background:#d7d7d7;"| Година
| style="text-align:right; "|2005
| style="text-align:right; "|2006
| style="text-align:right; "|2007
| style="text-align:right; "|2008
|-
| style="background:#d7d7d7;"| Инфлација
| style="text-align:right;"| 0,8
| style="text-align:right;"| 1,2
| style="text-align:right;"| 1,1
| style="text-align:right;"|≈ 0,4
| style="background:#d7d7d7;"| Незапосленост
| style="text-align:right;"| 3,7
| style="text-align:right;"| 3,3
| style="text-align:right;"| 2,8
| style="text-align:right;"|≈ 2,5
|-
| style="background:#eee;" colspan="8"|<small>Извор: bfai
! style="background:#eaeaea;" colspan="2"|≈ = процена  </small>
|}

{| class="wikitable" style="width:560px;"
|- style="background:#ddd;"
! style="text-align:center;" colspan="4"| Главни партнери (2005)
|- style="background:#f0f0f0;"
! colspan="2" style="text-align:center; width:280px;"| у извозу (у %)
! colspan="2" style="text-align:center; background:#f0f0f0; width:280px;"| у увозу (у %)
|-
| style="background:#e3e3e3; width:220px;"| Немачка
| style="text-align:right;"| 19,5
| style="background:#e3e3e3; width:220px;"| Немачка
| style="background:#fff; text-align:right;"| 31,6
|-
| style="background:#e3e3e3;"| САД
| style="text-align:right;"| 10,7
| style="background:#e3e3e3;"| Италија
| style="background:#fff; text-align:right;"| 10,5
|-
| style="background:#e3e3e3;"| Италија
| style="text-align:right;"| 9,1
| style="background:#e3e3e3;"| Француска
| style="background:#fff; text-align:right;"| 10,0
|-
| style="background:#e3e3e3;"| Француска
| style="text-align:right;"| 8,7
| style="background:#e3e3e3;"| САД
| style="background:#fff; text-align:right;"| 5,3
|-
| style="background:#e3e3e3;"| Уједињено Краљевство
| style="text-align:right;"| 5,4
| style="background:#e3e3e3;"| Холандија
| style="background:#fff; text-align:right;"| 4,8
|-
| style="background:#e3e3e3;"| Јапан
| style="text-align:right;"| 3,6
| style="background:#e3e3e3;"| Аустрија
| style="background:#fff; text-align:right;"| 4,6
|-
| style="background:#e3e3e3;"| друге земље
| style="text-align:right;"| 43,0
| style="background:#e3e3e3;"| друге земље
| style="background:#fff; text-align:right;"| 33,2
|-
| style="background:#e3e3e3;"| све земље Европске уније заједно
| style="text-align:right;"| 61,8
| style="background:#e3e3e3;"| све земље Европске уније заједно
| style="background:#fff; text-align:right;"| 80,4
|-
| style="background:#eee;" colspan="4"|<small>Извор: bfai </small>
|}

=== Инфраструктура и заштита животне околине ===
[[Датотека:Kkw leibstadt.jpg|мини|[[Нуклеарна електрана Лајбштат]] се налази у кантону [[Кантон Аргау|Аргау]]]]
Швајцарска добија [[Електрична енергија|електричну енергију]] углавном из [[хидроелектрана]] (53%) и [[нуклеарна електрана|нуклеарних електрана]] (42%), док се остатак добија из конвенционалних извора енергије, што за резултат даје мало [[загађење ваздуха|загађивање атмосфере]] [[угљен-диоксид]]им.

Дана 18. маја 2003. одбијене су две иницијативе против нуклеарних електрана: ''Мораторијум плус'', чији је циљ била забрана изградње нових нуклеарних електрана (41,6% за и 58,4% против),<ref>{{cite web|url=http://www.admin.ch/ch/d/pore/va/20030518/det502.html | title = Vote No. 502 – Summary |date=18. 05. 2003| language = }}</ref> и ''Електрична енергија без нуклеарки'' (33,7% за и 66,3% против).<ref>{{cite web|url=http://www.admin.ch/ch/d/pore/va/20030518/det501.html | title = Vote No. 501 – Summary |date=18. 05. 2003| language = }}</ref> Претходни десетогодишњи мораторијум на изградњу нових нуклеарних електрана је био резултат грађанске иницијативе изгласане [[1990]]. са 54,5% за и 45,5% против. Планира се нова нуклеарна електрана у кантону Берн. Швајцарски савезни биро за енергију у оквиру Савезног министарства за природу, саобраћај, енергију и комуникације.<ref>{{cite web|url=http://www.bfe.admin.ch/forschungnetze/01223/index.html?lang=en | title = Federal government energy research |date=16. 01. 2008 | accessdate=27. 07. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090224105623/http://www.bfe.admin.ch/forschungnetze/01223/index.html?lang=en |archive-date=24. 02. 2009 |url-status=dead }}</ref>

Швајцарска приватно-јавна путна мрежа се финансира из [[путарина]] и пореза на возила. Швајцарски систем ауто-путева захтева куповину [[вињета]] које коштају 40 швајцарских франака за једну календарску годину да би се користили ауто-путеви, што важи и за путничка и теретна возила. Швајцарска мрежа ауто-путева је 2000. године била дугачка 1,638 km и узимајући обзир површину Швајцарске од 41,290 km², је такође једна од најгушћих путних мрежа на свету. [[Аеродром Цирих]] је највећи швајцарски међународни терминал, који је 2007. услужио 20,7 милиона путника. Други највећи аеродром је [[аеродром Женева]] са 10,8 милиона путника, а трећи [[Евроаеродром Базел—Милуз—Фрајбург|аеродром Базел-Милуз-Фрајбург]] са 4,3 милиона путника. Ова ова аеродрома Швајцарска дели са Француском.

Швајцарска је изузетно активна у погледу прописа о [[recikliranje|рециклажи]] и одлагању ђубрета, и једна од водећих држава у свету са око 66% до 96% различитих материјала који су рециклирани.

== Становништво ==
{{Посебан чланак|Демографија Швајцарске}}
[[Датотека:Switzerland demography 1970-2005.png|мини|десно|450п|Становништво Швајцарске у хиљадама 1970—2005. године]]
Према подацима из августа [[2008]]. године, Швајцарска има 7.610.248 становника, од чега 21,3% чине странци

Кантон са највећим бројем становника је кантон Цирих са 1.300.545 становника (2007).

У Швајцарској живи (према подацима Савезне службе за статистику Швајцарске за август 2008) 1.618.847 страних држављана, или 21,3% становништва Швајцарске, у које спадају [[избеглица|избеглице]], [[гастарбајтер]]и и њихове породице. Са простора Србије живи према подацима 2008. године 186.000 грађана, 270.000 из [[Италија|Италије]], 192.000 из [[Португалија|Португалије]], 224.000 из [[Немачка|Немачке]] и око 79.000 из [[Турска|Турске]]. Остали по бројности значајни инострани држављани су [[Албанци]], [[Бошњаци]], [[Французи]], [[Хрвати]] и [[Шпанци]].

У Тичину живи [[italijani|италијанска]] мањина, а у другим кантонима живе држављани преко 150 различитих држава. Све више странаца долазе да живи у Швајцарској. Док је [[2005]]. 1.655.300 странаца живело у Швајцарској, године [[2006]]. било их је 1.656.721.<ref>{{cite news|url=http://www.bfs.admin.ch/bfs/portal/de/index/themen/01/22/publ/ausl/presentation.html | title = Попис странаца у Швајцарској 2006 | publisher = Савезна служба за статистику Швајцарске |date=}}</ref>

Све више странаца који живе у Швајцарској желе да буду власници и швајцарских пасоша. Док је у [[2004]]. години 35.700 странаца добило швајцарски пасош, године 2005. тај број је износио 38.400. Један од критеријума за добијање швајцарског пасоша је да особа легално живи више од 12 година у Швајцарској. Особа мора такође добро говорити један од службених језика Швајцарске<ref>{{cite web|author= |url=http://www.bbc.co.uk/serbian/news/2008/06/080601_swiss_votes.shtml |title=Švajcarci odbacili strožiji zakon |date= |website= |publisher= |access-date=17. 4. 2013}}</ref>

С приходима од 38.000 евра по глави становника<ref>{{cite news|url=http://www.bfs.admin.ch/bfs/portal/en/index/themen/03/04.html | title = Зараде и БДП по глави становника | publisher = Савезна служба за статистику Швајцарске |date=}}</ref>, Швајцарска је друштво више класе. Широкогруд систем [[социјално осигурање|социјалног осигурања]] омогућава добро развијено здравство, надокнаде за незапосленост и остале социјалне предности.

=== Језик ===
[[Датотека:Map Languages CH.png|мини|десно|250п|Језици Швајцарске
{{legend|#fe9625| [[Немачки језик|немачки]] (62,8%) }}
{{legend|#52b041| [[Француски језик|француски]] (22,9%) }}
{{legend|#6a51a3| [[Италијански језик|италијански]] (8,2%) }}
{{legend|#91238d| [[Романш|реторомански]] (0,5%) }}]]
У члану 4 [[Устав Швајцарске|устава Швајцарске]] од [[1999]]. стоји: „''Службени језици Швајцарске су немачки, француски, италијански и реторомански''“. У члану 70<sup>1</sup> пише такође: „''Службени језици Швајцарске Конфедерације су немачки, француски и италијански. У комуникацији са људима ретороманског порекла, романш је такође службени језик Швајцарске Конфедерације''“. Устав Швајцарске не потврђује места у којем се говори овим језицима. У члану 70<sup>2</sup> пише да је надлежност кантона да сами изаберу своје службене језике, али морају да поштују језичке мањине и историјски састав те регије. Странци немају право да сарађују са владом кантона или општине на неком језику који није потврђен у уставу (нпр. [[Српски језик|српски]], [[Шпански језик|шпански]]). Укупно 62,8% популације Швајцарске говори [[Немачки језик|немачким језиком]]. Следе [[Француски језик|француски]] са 22,9%, [[Италијански језик|италијански]] (8,2%) и [[романш]] (0,5%), који се највише говори у кантону [[Кантон Граубинден|Граубиндену]].

Према подацима из 2016, око 5% становништва код куће прича енглески, 3,8% португалски, 3% албански, 2,6% шпански, док 2,5% причају српски и хрватски. Око 64% популације прича више од једног језика на дневној бази. 

=== Религије ===
[[Датотека:Religion map of Switzerland in 1800 - de.jpg|мини|десно|250п|Расподела вероисповести у Швајцарској око [[1800]].
{{legend|#fe9625| [[протестантизам|протестанти]] }}
{{legend|#52b041| [[католицизам|католици]] }}]]
[[Католицизам]] је био главна религија у Швајцарској до [[17. век]]а, кад је [[Протестантска реформација|реформација]] драстично променила стање. [[Улрих Цвингли]] је имао велику улогу у реформацији у Швајцарској. Он је био бивши реформатор [[Цирих]]а. Од реформације Цириха и [[Женева|Женеве]], у Швајцарској постоји протестантска црква, која постоји и дан данас.

Становништво кантона Цириха, Берна, Базела, Шафхаузена, Женеве, Воа и Апенцел Аусеродена је почетком [[19. век]]а било практично протестантско, док су становници кантона Фрибурга, Вале, Јуре, Солотурна, Луцерна, Оба и Нидвалдена, Урија, Швица, Цуга, Апенцела, Инеродена и Тичина били католици. Вероисповесно измешани били су кантони Гларус, Аргау, Санкт Гален и Граубинден. Подела вероисповести је била резултат употребе принципа територије при одабиру [[Конфесија|вероисповести]] после рата између католика и протестаната у [[16. век]]у.

Швајцарска нема званичну државну религију, иако већина кантона (осим Женева и Нешатела) признају званичне религије, у свим случајевима или [[Католичка црква|Католичку цркву]] или [[Швајцарска реформисана црква|Швајцарску реформисану цркву]]. Ове цркве, а у неким кантонима и заједнице [[Старокатоличка црква|Старокатоличке цркве]] и [[Јевреји|Јевреја]] се финансирају званичним опорезивањем својих верника.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2004/35487.htm |title=state.gov — Switzerland |date= |website= |publisher= |access-date=17. 4. 2013}}</ref> [[Устав Швајцарске|Швајцарски Устав]] јамчи слободу вероисповести тако да се нико не сме дискриминисати на верској основи.

Хришћанство је доминантна религија у Швајцарској, а 41,8% популације је католичке вероисповести, а 35,3% становништва припада разним протестантским црквама. Имиграција је донела [[ислам]] (4,3%, углавном [[Албанци]] са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]) и [[православље]] (1,8%) као значајне мањинске религије. Анкета Еуробарометра из 2005. је показала да су 48% становника верници, 39% становништва је показало веровање у неку „духовну или животну силу“, 9% су били [[атеизам|атеисти]], а 4% [[Агностицизам|агностици]].<ref name="EUROBAROMETER">{{cite web|url=http://ec.europa.eu/public_opinion/archives/ebs/ebs_225_report_en.pdf| title = Eurobarometer on Social Values, Science and technology 2005 -| accessdate=05. 05. 2007|pages=11}}</ref>

=== Највећи градови ===
{{Највећи градови у Швајцарској}}

== Култура ==
[[Датотека:Alphornblowers in Interlaken.jpg|мини|250п|Свирачи [[алпски рог|алпских рогова]] у [[Интерлакен]]у]]
Култура Швајцарске је била под утицајем својих суседних држава, али током година се створила самостална култура, уз неке регионалне разлике. Посебно француско говорно подручје ([[Романдија]]) има тенденцију да се оријентише ка француској култури и да највише буде [[Европска унија|проевропско]]. Генерално, Швајцарци су познати по својој дугој традицији [[хуманитаризам|хуманитаризма]] у Швајцарској. Швајцарска је родно место [[Црвени крст|Црвеног крста]] и седиште [[Веће Уједињених нација за људска права]]. Део Швајцарске у ком се говори немачки језик има јаку тенденцију према немачкој култури, иако се Швајцарци не идентификују строго као Немци, због разлика између дијалеката немачког који се говори у Швајцарској и Немачкој. Италијанско говорно подручје се више оријентише према италијанској култури. Једино остаје ретормоанска култура која покушава да очува своју лингвистичку и културну традицију. Швајцарски представник на избору за [[Песма Евровизије 1989.|Песму Евровизије 1989.]] била је песма [[романш]] језику.

Многе планинске области зими имају снажну, енергичну културу скијашких градова, док лети живе мирније, као рекреациони центри. У неким областима у сезони доминира туризам, док у пролеће и јесен има мање страних посетилаца, а више Швајцараца. Традиционална култура фармера и сточара такође преовлађује у многим областима и ова веза са земљом и пољопривредом је снажни „лепак“ који повезује све Швајцарце. Иако највећи број фарми сада не производи храну за себе, мале фарме су присутне свуда изван градова, а Швајцарци из градова често, поред гајења собног цвећа, одржавају баште или држе саксије са [[Здравац|здравцима]] на прозорима.

=== Наука, технологија и образовање ===
[[Датотека:ETH Zurich from Polyterrace.jpg|мини|десно|250п|Технички универзитет [[ЕТХ Цирих]], где су студирали [[Алберт Ајнштајн|Алберт]] и [[Милева Марић Ајнштајн|Милева Марић-Ајнштајн]].]]
Образовање у Швајцарској је врло разнолико, јер устав Швајцарске гарантује кантонима да сами одређују школски систем. Постоје и јавне и приватне школе, међу којима се налазе и многе међународне приватне школе. Минимална старост за основну школу је шест година и тако је у сваком кантону. Обично деца могу да изаберу своје школе, који језик желеа науче (француски, немачки или италијански). Основна школа траје до четири или пет године, у зависности од изабране школе. На крају основне школе или на почетку средње школе ученици се селектују према својим способностима у неколико (обично три) класа. Најдаровитији ученици похађају напредне школе, да би припремили за даље студије или матуру, док остали ђаци добијају професионално образовање које је прилагођено њиховим способностима.

У Швајцарској постоји 12 [[универзитет]]а, од којих се десет одржавају на кантоналном нивоу и обично нуде низ нетехничких предмета. Први универзитет у Швајцарској основан је [[1460]]. године. у [[Базел]]у (са медицинским факултетом) и има дугу традицију хемијских и медицинских истраживања у Швајцарској. Највећи универзитет у Швајцарској је [[Универзитет у Цириху]], са готово 25.000 студената. Два института универзитета која савезна влада Швајцарске спонзорише су: [[ЕТХ Цирих]] (основан 1855) и [[ЕПФЛ]] у [[Лозана|Лозани]] (основан 1969). Обе школе уживају велико међународно признање.

Многе [[Нобелова награда|Нобелове награде]] отишле су у руке швајцарских научника, попут [[Алберт Ајнштајн|Алберта Ајнштајна]] у подручју физике. [[Владимир Прелог]], [[Хајнрих Рорер]], [[Рихард Ернст]], [[Едмонд Фишер]], [[Ролф Цинкернагел]] и [[Курт Витрих]] су добили Нобелове награде у природним наукама. Укупно 113 добитника Нобелове награде имају неке везе са Швајцарском.<ref>Nobel prizes in non-science categories included.</ref> Такође 9 пута су међународне организације, који имају своје седиште у Швајцарској добиле [[Нобелова награда за мир|Нобелову награду за мир]]<ref name="urlMueller Science — Spezialitaeten: Schweizer Nobelpreisträger">{{cite web|url=http://www.muellerscience.com/SPEZIALITAETEN/Schweiz/SchweizerNobelpreistraeger.htm | title = Mueller Science — Spezialitaeten: Schweizer Nobelpreisträger | format = |work= | accessdate=31. 07. 2008}}</ref> Град [[Женева]] је седиште [[CERN|ЦЕРН]]-а, највећег светског центра за истраживање [[елементарна честица|елементарних честица]].

=== Гастрономија ===
[[Датотека:Roesti.jpg|мини|лево|Рести]]
[[Датотека:Emmentaler.jpg|мини|лево|Ементалер]]
Швајцарска кухиња је обликована утицајем [[Немачка кухиња|немачке]], [[Француска кухиња|француске]] и [[Италијанска кухиња|италијанске]] кухиње, уз неке оригиналне швајцарске рецепте. Швајцарска је земља брдско-планинске пољопривреде и стога се традиционална храна заснива на кромпиру и сиру.

Врсте хране које се најчешће повезују са Швајцарском су чоколаде (види десно) и [[Швајцарски сир|сиреви]]. Швајцарска је постојбина око 450 врста сирева Најпознатије врсте су [[ементалер]], [[гријер]], [[вахерин]], [[тилситер]] и [[апенцелер]]. Сиреви су главни састојак националних јела [[фонди]] и [[раклет]].

Други познати швајцарски рецепти су: [[рести]] (јело од печеног ренданог кромпира), [[мусли]] (мешавина жита, сушеног воћа и ораха), [[сервела]] (врста куваних кобасица), базелски хлеб и бисквити, [[шпански ветар]] (меринге) и др.

Швајцарска важи као постојбина [[апсинт]]а.

=== Спорт ===
[[Датотека:Turnerundsennenschwinger.jpg|мини|250п|Швинген]]
{{посебан чланак|Спорт у Швајцарској}}
Претежно планински предели земље су извршили пресудан утицај на избор омиљених спортова и рекреативних активности. Тако је крајем [[19. век|19.]] и почетком [[20. век]]а, скијање било један од омиљених швајцарских спортова. Развојем туризма и изградњом скијашких центара однос Швајцараца према зимским спортовима се још више укоренио. [[Скијање]], [[нордијско скијање|скијашко трчање]] и, у задње време, [[сноубординг]] су неки од омиљених швајцарских зимских спортова. Под утицајем планина су и летње слободне активности и спортови, као нпр. [[планинарење]] и пешачење.

Типичне швајцарске атлетске дисциплине су ''[[швинген]]'' (врста рвања на пиљевини) и ''[[хорнусен]]'' (спортска дисциплина слична [[крикет]]у и [[бејзбол]]у). Омиљени тимски спортови су [[фудбал]], [[одбојка]], [[рукомет]] и [[флорбал]] ([[Хокеј на трави|хокеј]] у дворани). Популаран је и [[хокеј на леду]], чија је Швајцарска прва лига једна од јачих у свету.

Махом због своје политичке и војне неутралности, многе међународне спортске организације имају седиште у Швајцарској. Између осталих то су: [[Међународни олимпијски комитет|МОК]], [[УЕФА]], [[ФИФА]] и [[ФИБА]]. Заједно са [[Финска|Финском]] и [[Шведска|Шведском]], Швајцарска је основала и Међународну хокејашку федерацију.

Крајем 20. и почетком 21. века, швајцарски тенисери [[Роџер Федерер]] и [[Мартина Хингис]] су освајали бројне велике тениске турнире и постали једни од најбољих тенисера свих времена. Истовремено, Швајцарац [[Стефан Ламбијел]] један од најбољих светских [[уметничко клизање|клизача]]. Градић [[Санкт Мориц]] је два пута био домаћин [[Зимске олимпијске игре|Зимских олимпијских игара]] [[Зимске олимпијске игре 1928.|1928.]] и [[Зимске олимпијске игре 1948.|1948]]. Швајцарска је била домаћин [[Светско првенство у фудбалу 1954.|Светског првенства у фудбалу 1954.]], а заједно са [[Аустрија|Аустријом]] била је и домаћин [[Европско првенство у фудбалу 2008.|Европског првенства у фудбалу 2008]].

== Слике Швајцарске ==
<center><gallery>
Датотека:St. Moritz 2007.jpg|Туристички градић [[Санкт Мориц]]
Датотека:Ibergeregg sea of fog.jpg|Панорама кантона Швица
Датотека:Swiss National Park, 2.jpg|Национални парк Швајцарске у близини [[Хур]]а
Датотека:Matterhorn Riffelsee 2005-06-11.jpg|[[Materhorn|Матерхорн]]
Датотека:Sion notre dame.jpg|Катедрала Нотре-Дам де Валер у [[Сион]]у
Датотека:Castelli.JPG|Тврђава Белинцона
Датотека:Genfersee.jpg|[[Женевско језеро]]
Датотека:Rheinfall bei Schaffhausen 02.JPG|Водопад Рајнфал, највећи водопад у [[Европа|Европи]]
Датотека:View Motta Salacina Maloja-Sils P1000738.JPG|Мота Салацина
Датотека:Opernhaus Zürich.jpg|Опера у Цириху
Датотека:Grosser Aletschgletscher 3178.JPG|Ледник Алеч
Датотека:CH Bern Kramgasse.jpg|Стари град [[Берн]]а
Датотека:Zytturm Ostseite Zug.jpg|Кула са сатом у Цугу је градски симбол
Датотека:Château de Neuchâtel.jpg|Тврђава Нешател
Датотека:WasserturmLuzern2007.jpg|Торањ и дрвени мост (Капелбрике) у [[Луцерн]]у 
</gallery></center>

== Види још ==
* [[Савезни скуп (Швајцарска)|Савезни скуп]]
* [[Регистарске ознаке у Швајцарској]]
* [[Романдија]]
* [[Саксонска Швајцарска]]
* [[Швајцарска гарда]]

== Напомене ==
{{напомене}}

== Референце ==
{{reflist|2}}

== Спољашње везе ==

* [http://www.ch.ch/ Службени портал Швајцарске]
* [http://www.myswitzerland.com/ Туристичка организација Швајцарске]
* [http://www.bfs.admin.ch/bfs/portal/de/index.html/ Савезна служба за статистику Швајцарске]
* [http://www.bstger.ch/index.asp?idL=de/ Савезни кривични суд] {{Wayback|url=http://www.bstger.ch/index.asp?idL=de/ |date=20160304124739 }}
* [http://www.bundesverwaltungsgericht.ch/ Савезни административни суд]
* [http://www.snb.ch/ Национална банка Швајцарске]
* [http://www.dhs.ch/ Историјски речник Швајцарске]
* [http://www.swissinfo.org/ Вести из Швајцарске] {{Wayback|url=http://www.swissinfo.org/ |date=20180510101728 }}

{{Списак кантона у Швајцарској}}
{{ЕФТА}}
{{Савет Европе}}
{{Европа}}
{{Подножје|Географија|Европа}}

[[Категорија:Швајцарска| ]]
[[Категорија:Државе у Европи]]
[[Категорија:Средња Европа]]
[[Категорија:Континенталне земље]]