Пол Самјуелсон
Пол Самјуелсон | |
---|---|
Датум рођења | 15. мај 1915. |
Место рођења | Гари, САД |
Датум смрти | 13. децембар 2009.94 год.) ( |
Место смрти | Белмонт, САД |
Пол Самјуелсон (енгл. Paul Anthony Samuelson; Гари, 15. мај 1915 — Белмонт, 13. децембар 2009), амерички економиста, добитник Нобелове награде за економију. Приликом доделе награде 1970. године, Шведске краљевске академије су изјавиле да је „учинио више од било ког другог савременог економисте да подигне ниво научне анализе у економској теорији“.[1] Економски историчар Рендал Е. Паркер назвао га је „оцем модерне економије“,[2] а Њујорк тајмс га сматра „најистакнутијим академским економистом 20. века“.[3]
Семјуелсон је вероватно био најутицајнији економиста друге половине 20. века.[4] Године 1996, када је добио Националну медаљу науке, која се сматра највећом америчком почасти за науку, председник Бил Клинтон је похвалио Самјуелсона за његов „фундаментални допринос економској науци“ током више од 60 година.[1] Семјуелсон је сматрао да је математика „природни језик“ за економисте и значајно је допринео математичким основама економије својом књигом Основи економске анализе.[5] Био је аутор најпродаванијег уџбеника економије свих времена: Економија: Уводна анализа, први пут објављеног 1948. године.[6] Био је то други амерички уџбеник који је покушао да објасни принципе кејнзијанске економије. Сада је у свом 19. издању и продат је у скоро 4 милиона примерака на 40 језика.[7] Џејмс Потерба, бивши шеф Одељења за економију МИТ-а, приметио је да Самјуелсон својом књигом „оставља огромно наслеђе, као истраживач и наставник, као један од гиганата на чијим плећима стоји сваки савремени економиста“.[1]
Он је радио као саветник председника Џона Ф. Кенедија и Линдона Б. Џонсона и био је консултант Трезора Сједињених Држава, Бироа за буџет и Председничког Савета економских саветника. Семјуелсон је писао недељну колумну за часопис Њузвик заједно са економистом Чикашке школе Милтоном Фридманом, где су они представљали супротстављене стране: Самјуелсон је, како је себе описао као „кејнзијанац из кафетерије“,[4] тврдио да узима кејнзијанску перспективу, али прихвата само оно што је сматрао добрим у томе.[4] Насупрот томе, Фридман је представљао монетаристичку перспективу.[8] Заједно са Хенријем Волихом, њихове колумне из 1967. донеле су часопису специјалну награду Гералд Лоеб 1968.[9]
Биографија
[уреди | уреди извор]Пол Самјуелсон рођен је 15. маја 1915. године. Дипломирао је на Чикашком универзитету, докторирао на Харварду 1941. године. Углавном је радио на МИТ-у, а био је и гостујући професор на Њујоршком универзитету.
Дао је фундаменталне доприносе у бројним областима теоријске економије, као што су потрошачка теорија, економика благостања, спољна трговина, финансијска теорија, општа и динамичка равнотежа, теорија капитала, макроекономија. Сматран је највећим економски теоретичарем друге половине XX века.
Прво важно дело је Основи економске анализе (Foundations of Economic Analysis, 1947), у коме је реформулисао класичну економску теорију на модеран, математички начин. Његов уџбеник Економија: уводна анализа (Economics: An introductory analysis, 1948), са више издања, представња најпопуларнији уџбеник свих времена.
Нобелову награду за економију добио је 1970. године, чиме је постао први Американац који је из области економије добио ту престижну награду. Из образложења: 'Опште говорећи, Самјуелсонов допринос био је да је, више него иједан савремени економиста, допринео подизању аналитичког и методолошког нивоа економске науке. Он је једноставно поново написао знатне делове економске теорије. Он је такође показао фундаментално јединство како проблема, тако и аналитичких техника у економији, делимично кроз систематску примену метода максимизације за широки скуп проблема'.
Био је економски саветник Џона Ф. Кенедија. Био је отац шесторо деце који су му подарили петнаесторо унучади.
Пол Самјуелсон умро је 13. децембар 2009. године у свом дому у Белмонту у Масачусетсу у 94. години.
Списак публикација
[уреди | уреди извор]- Samuelson, Paul A. (1947), Enlarged ed. 1983. Foundations of Economic Analysis, Harvard University Press.
- Samuelson, Paul A. (1948), Economics: An Introductory Analysis, ISBN 0-07-074741-5; with William D. Nordhaus (since 1985), 2009, 19th ed., McGraw–Hill. ISBN 978-0-07-126383-2
- Samuelson, Paul A. (1952), "Economic Theory and Mathematics – An Appraisal", American Economic Review, 42(2), pp. 56–66.
- Samuelson, Paul A (1954). „The Pure Theory of Public Expenditure”. Review of Economics and Statistics. 36 (4): 387—89. JSTOR 1925895. S2CID 153571905. doi:10.2307/1925895.
- Samuelson, Paul A. (1958), Linear Programming and Economic Analysis with Robert Dorfman and Robert M. Solow, McGraw–Hill. Chapter-preview links.
- Samuelson, Paul A. (1960). „Efficient paths of capital accumulation in terms of the calculus of variations”. Ур.: Arrow, Kenneth J.; Karlin, Samuel; Suppes, Patrick. Mathematical models in the social sciences, 1959: Proceedings of the first Stanford symposium. Stanford mathematical studies in the social sciences, IV. Stanford, California: Stanford University Press. стр. 77—88. ISBN 9780804700214.
- Samuelson, Paul A. (1982). „Quesnay's 'Tableau Economique' as a theorist would formulate it today”. Ур.: Meek, Ronald (author); Bradley, Ian C.; Howard, Michael C. Classical and Marxian political economy: essays in honour of Ronald L. Meek. London: Macmillan. стр. 45—78. ISBN 9780333321997.
- The Collected Scientific Papers of Paul A. Samuelson, MIT Press. Preview links for vol. 1–3 below. Contents links for vol. 4–7. OCLC 1079936608 (all editions).
- Samuelson, Paul A. (1966), Vol. 1 → via Google Books, 1937–mid-1964.
- Samuelson, Paul A. (1966), Vol. 2 → via Google Books, 1937–mid-1964.
- Samuelson, Paul A. (1972), Vol. 3 → via Google Books, mid-1964–1970.
- Samuelson, Paul A. (1977), Vol. 4 → via Internet Archive 1971–76.
- Samuelson, Paul A. (1986), Vol. 5 → via Google Books, 1977–1985 Description → via
- Samuelson, Paul A. (2011), Vol. 6, 1986–2009. Description → via Wayback Machine
- Samuelson, Paul A. (2011), Vol. 7, 1986–2009.
- Paul A. Samuelson Papers, 1933–2010, Rubenstein Library, Duke University. OCLC 664246147.
- Samuelson, Paul A. (1983). "My Life Philosophy," The American Economist, 27(2), pp. 5-12.
- Samuelson, Paul A. (2007), Inside the Economist's Mind: Conversations with Eminent Economists with William A. Barnett, Blackwell Publishing, ISBN 1-4051-5917-0
- Samuelson, Paul A. (2002), Paul Samuelson and the Foundations of Modern Economics, Transaction Publishers, ISBN 978-0-76-580114-2
- Samuelson, Paul A. (2004), Macroeconomics
- Samuelson, Paul A. (2004), Microeconomics
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Frost, Greg (13. 12. 2009). „Nobel-winning economist Paul A. Samuelson dies at age 94”. MIT News. "In a career that spanned seven decades, he transformed his field, influenced millions of students and turned MIT into an economics powerhouse"
- ^ Parker, Randall E. (2002). Reflections on the Great Depression. Cheltenham: Edward Elgar. стр. 25. ISBN 978-1-84376-335-2.
- ^ Weinstein, Michael M. (13. 12. 2009). „Paul A. Samuelson, Economist, Dies at 94”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 26. 4. 2016.
- ^ а б в "Paul Samuelson: The last of the great general economists died on December 13th, aged 94", The Economist, December 17, 2009
- ^ Solow, Robert (2010). „On Paul Samuelson”. Challenge. 53 (2): 113—116. S2CID 155020549. doi:10.2753/0577-5132530207.
- ^ Skousken, Mark (пролеће 1997). „The Perseverance of Paul Samuelson's Economics”. Journal of Economic Perspectives. 11 (2): 137—152. doi:10.1257/jep.11.2.137.
- ^ „Year 107 – 1967: Economics: An Introductory Analysis by Paul A. Samuelson | 150 Years in the Stacks”. libraries.mit.edu. Приступљено 26. 4. 2016.
- ^ Szenberg, Michael; Gottesman, Aron A.; Ramrattan, lall (2005). Paul Samuelson: On Being an Economist. New York: Jorge Pinto Books. стр. 18. ISBN 978-0-9742615-3-9.
- ^ Devaney, James J. (22. 5. 1968). „'Playboy', 'Monitor' Honored”. Hartford Courant. 131 (143) (Final изд.). стр. 36. Приступљено 20. 3. 2019 — преко Newspapers.com.
Литература
[уреди | уреди извор]- Backhouse, Roger E. (2017). Founder of Modern Economics: Paul A. Samuelson: Volume 1: Becoming Samuelson, 1915–1948. (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-066411-4. Description & arrow-scrollable preview.
- Dixit, Avinash (2012). „Paul Samuelson's Legacy”. Annual Review of Economics. Annual Reviews. 4: 1—31. S2CID 154427457. doi:10.1146/annurev-economics-080511-110957 .
- Fischer, Stanley (1987). Samuelson, Paul Anthony. The New Palgrave: A Dictionary of Economics. 4. London: Macmillan. стр. 234—41. ISBN 978-0-935859-10-2..
- Silk, Leonard (1976). The Economists. New York: Basic Books. ISBN 978-0-465-01810-9..
- Sobel, Robert (1980). The Worldly Economists. New York: Free Press. ISBN 978-0-02-929780-3..
- Business Cycles and Depressions: An Encyclopedia на сајту Гугл књиге
- De Vroey, Michel; Malgrange, Pierre (2012). „From The Keynesian Revolution to the Klein–Goldberger model: Klein and the Dynamization of Keynesian Theory”. History of Economic Ideas. 20 (2): 113—36.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Пол Самјуелсон на сајту MGP (језик: енглески)
- Paul A. Samuelson на сајту Nobelprize.org
- Presentation Speech by Professor Assar Lindbeck, Stockholm School of Economics, Award Ceremony, The Bank of Sweden Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel, 1970
- A History of Economic Thought biography, 2004
- „Paul Anthony Samuelson (1915–2009)”. The Concise Encyclopedia of Economics. Library of Economics and Liberty (2nd изд.). Liberty Fund. 2009.
- Paul Samuelson, Yale Honorands biography, May 2005
- "Nobel-winning economist Paul A. Samuelson dies at age 94", MIT News, December 13, 2009
- Пол Самјуелсон на сајту C-SPAN (језик: енглески)
- Пол Самјуелсон — индексиране публикације на Google Scholar