Пролетњаци — разлика између измена

пролетњаци, Plecoptera; Временски распон: 299–0 Ma PreЄ Є O S D C P T J K Pg N Перм - данас
	ларва врсте Perla bipunctata, Лисинска река
	Eusthenia sp.
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Arthropoda
Класа:	Insecta
Поткласа:	Pterygota
Инфракласа:	Neoptera; Polyneoptera
Надред:	Plecopterida
Ред:	Plecoptera; Burmeister, 1839
подредови
	„Antarctoperlaria"; Arctoperlaria

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 28. март 2019. у 01:11

Пролетњаци (Plecoptera)^[2] су ред крилатих инсеката са богатом и дугом еволуционом историјом. Савремена светска фауна обухвата преко 3.500 врста пролетњака,^[3] и нове врсте се још увек откривају. Овај ред је скоро космополитски распрострањен (одсуствује једино на Антарктику).^[4]

Stoneflies are believed to be one of the most primitive groups of Neoptera, with close relatives identified from the Carboniferous and Lower Permian geological periods, while true stoneflies are known from fossils only a bit younger. The modern diversity, however, apparently is of Mesozoic origin.^[5]

Plecoptera are found in both the Southern and Northern Hemispheres, and the populations are quite distinct, although the evolutionary evidence suggests species may have crossed the equator on a number of occasions before once again becoming geographically isolated.^[5]^[6]

Пошто су ларве свих пролетњака неотпорне на загађеност животне средине, ови инсекти се користе као биоиндикатори. ^[7]

Морфолошке и еколошке карактеристике

Пролетњаци су хемиметаболни инсекти, чије ларве живе у незагађеним слатководним екосистемима (језерима, рекама, потоцима). Ларве се пресвалаче и до 10 пута, пре изласка из воде и пресвлачења у адулте. Адултне јединке не напуштају околину места где су живеле као ларве (филопатрија) и често се одмарају на камењу или површинској вегетацији у воденом екосистему. Адулти су величине до 50 mm и код већине врста поседују крила. Карактеристика по којој су добиле научно име (грч. πλέκειν - плетеница, Plecoptera - упредена крила) је посебан начин уздужног савијања крила услед постојања израженог аналног дела задњих крила^[8]. Сем овим, одрасле јединке се карактеришу и тросегментним тарзусима (само код савремених врста), карактеристичном морфолошком грађом мушког полног органа (едеагус) и делимично сраслим тестисима, додатним циркулаторним органом („церкално срце"), као и дугачким једно- до вишесегментним церцима који полазе са 10. абдоминалног сегмента^[8]^[1]. Ларве такође поседују церке, и они су увек са великим бројем сегмената.^[9]

Ларве се у воденим екосистемима хране ловећи друге артроподе, биљним материјалом или детритусом. Одрасле јединке се, у зависности од еволуционе историје врсте, хране хербиворно или су активни предатори.

Филогенија и систематика реда

Најстарији фосилни налази пролетњака потичу из доњег Перма. Изумрле палеозојске представнике поједини аутори сврставају у засебан ред (Protoperlaria) али су вероватно у питању базалне врсте, којима недостају одређене карактеристике савремених^[1]. Изумрла фамилија Lemmatophoridae чак обухвата врсте са терестричним ларвама. Представници ове, као и фамилија Liomopteridae и Probnidae, имали су тарзусе изграђене из пет сегмената.

Савремени представници реда пролетњака биогеографски и систематски су подељени у оне који насељавају Јужну хемисферу (подред Antarctoperlaria) и оне који насељавају Северну хемисферу (подред Arctoperlaria).^[10] Дивергенција између ових група временски се подудара са разбијањем јединственог континента Пангее на Лауразију и Гондвану током Јуре. Новија истраживања кладистичке систематике указују на парафилетску природу подреда Antarctoperlaria, услед чега се класификациона схема читавог реда своди на постојање две јужне натфамилије и једног северног подреда, који са своје стране обухвата једну фамилију и два инфрареда. Укупан број савремених фамилија је 16.

Одрасла јединак фамилије Taeniopterygidae (Euholognatha)

Одрасла јединак фамилије Perlidae (Systellognatha)

ред Plecoptera

„Protoperlaria"

фамилија †Lemmatophoridae

фамилија †Liomopteridae

фамилија †Probnidae

подред „Antarctoperlaria"

натфамилија Eusthenioidea

фамилија Diamphipnoidae

фамилија Eustheniidae

натфамилија Leptoperloidea

фамилија Austroperlidae

фамилија Gripopterygidae

подред Arctoperlaria

базална фамилија Scopuridae

инфраред Euholognatha, или Filipalpia

фамилија Capniidae

фамилија Leuctridae

фамилија Nemouridae

фамилија Notonemouridae

фамилија Taeniopterygidae

инфраред Systellognatha, Setipalpia, или Subulipalpia

фамилија Chloroperlidae

фамилија Peltoperlidae

фамилија Perlidae

фамилија Perlodidae

фамилија Pteronarcyidae

фамилија Styloperlidae

Референце

^ ^а ^б ^в Grimaldi D., Engel M.S. 2005. Evolution of the Insects. Cambridge University Press: New York, USA. ISBN 0-521-82149-5
^ S. C. Woodhouse (1910). English-Greek Dictionary - a Vocabulary of the Attic Language. London: George Routledge & Sons.
^ Romolo Fochetti; José Manuel Tierno de Figueroa (2008). „Global diversity of stoneflies (Plecoptera; Insecta) in freshwater”. Ур.: E. V. Balian; C. Lévêque; H. Segers; K. Martens. Freshwater Animal Diversity Assessment. Hydrobiologia. 595. стр. 265—377. ISBN 978-1-4020-8258-0. doi:10.1007/978-1-4020-8259-7_39.
^ Brittain, 1987
^ ^а ^б Peter Zwick (2000). „Phylogenetic system and zoogeography of the Plecoptera”. Annual Review of Entomology. 45: 709—746. doi:10.1146/annurev.ento.45.1.709.
^ H. B. N. Hynes (1993). Adults and Nymphs of British Stoneflies. Freshwater Biological Association. ISBN 978-0-900386-28-2.
^ Nelson, Riley. „Clean water has bugs in it, says BYU Biology Professor Riley Nelson”. Приступљено 16. 5. 2013.
^ ^а ^б Stewart K.W. 2005. Plecoptera. In: Resh V.H, Cardé R.T. (eds) Encyclopedia of Insects. Academic Press: California, USA. ISBN 0-12-586990-8
^ Hoell, H.V.; Doyen, J.T.; Purcell, A.H. (1998). Introduction to Insect Biology and Diversity (2nd изд.). Oxford University Press. стр. 383—386. ISBN 978-0-19-510033-4.
^ C. Riley Nelson (1. 1. 1996). „Plecoptera. Stoneflies”. Tree of Life Web Project. Приступљено 31. 7. 2008.

Литература

Zwick P. 2000. Phylogenetic System and Zoogeography of the Plecoptera. Annu. Rev. Entomol. 45: 709-746. doi:10.1146/annurev.ento.45.1.709

Спољашње везе

Riley N.C. 1996. Tree of Life Web Project - Plecoptera. Верзија 01.01.1996., Приступљено 31. 07. 2008.

[evolution-1] а ^б ^в Grimaldi D., Engel M.S. 2005. Evolution of the Insects. Cambridge University Press: New York, USA. ISBN 0-521-82149-5

[2] S. C. Woodhouse (1910). English-Greek Dictionary - a Vocabulary of the Attic Language. London: George Routledge & Sons.

[3] Romolo Fochetti; José Manuel Tierno de Figueroa (2008). „Global diversity of stoneflies (Plecoptera; Insecta) in freshwater”. Ур.: E. V. Balian; C. Lévêque; H. Segers; K. Martens. Freshwater Animal Diversity Assessment. Hydrobiologia. 595. стр. 265—377. ISBN 978-1-4020-8258-0. doi:10.1007/978-1-4020-8259-7_39.

[4] Brittain, 1987

[Zwick-5] а ^б Peter Zwick (2000). „Phylogenetic system and zoogeography of the Plecoptera”. Annual Review of Entomology. 45: 709—746. doi:10.1146/annurev.ento.45.1.709.

[6] H. B. N. Hynes (1993). Adults and Nymphs of British Stoneflies. Freshwater Biological Association. ISBN 978-0-900386-28-2.

[7] Nelson, Riley. „Clean water has bugs in it, says BYU Biology Professor Riley Nelson”. Приступљено 16. 5. 2013.

[encyclopedia-8] а ^б Stewart K.W. 2005. Plecoptera. In: Resh V.H, Cardé R.T. (eds) Encyclopedia of Insects. Academic Press: California, USA. ISBN 0-12-586990-8

[IIBD-9] Hoell, H.V.; Doyen, J.T.; Purcell, A.H. (1998). Introduction to Insect Biology and Diversity (2nd изд.). Oxford University Press. стр. 383—386. ISBN 978-0-19-510033-4.

[10] C. Riley Nelson (1. 1. 1996). „Plecoptera. Stoneflies”. Tree of Life Web Project. Приступљено 31. 7. 2008.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 {{Taxobox
 | name = пролетњаци, -{Plecoptera}-
-| fossil_range = [[Perm (perioda)|Перм]]<ref name="evolution">-{Grimaldi D., Engel M.S. 2005. Evolution of the Insects. Cambridge University Press: New York, USA. ISBN 0-521-82149-5}-</ref> - данас
+| fossil_range = {{fossil_range|299|0}} [[Perm (perioda)|Перм]]<ref name="evolution">-{Grimaldi D., Engel M.S. 2005. Evolution of the Insects. Cambridge University Press: New York, USA. ISBN 0-521-82149-5}-</ref> - данас
 | image = Perla bipunctata Lisinsk5.JPG
 | image_caption = [[ларва]] врсте ''-{Perla bipunctata}-'', [[Lisinska reka|Лисинска река]]
-| image_width = 220п
+| image_width = 250п
+| image2 = Eusthenia sp.jpg
+| image2_width = 250п
+| image2_caption = -{''[[Eusthenia]]'' sp.}-
 | regnum = -{[[Животиње|Animalia]]}-
 | phylum = -{[[Зглавкари|Arthropoda]]}-
@@ Ред 19: / Ред 22: @@
 -{Arctoperlaria}-
 }}
-'''Пролетњаци (-{Plecoptera}-)''' су ред [[крилати инсекти|крилатих инсеката]] са богатом и дугом [[Еволуција (биологија)|еволуционом]] историјом. Савремена светска [[фауна]] обухвата преко 2000 [[врста]] пролетњака, а ред је скоро [[космополит]]ски распрострањен (одсуствује једино на [[Антарктик]]у). Пошто су [[ларва|ларве]] свих пролетњака неотпорне на загађеност [[животна средина|животне средине]], ови инсекти се користе као [[биоиндикатор]]и.
+'''Пролетњаци (-{Plecoptera}-)'''<ref>{{cite book |author=S. C. Woodhouse |year=1910 |title=English-Greek Dictionary - a Vocabulary of the Attic Language |publisher=George Routledge & Sons |location=London |url=https://www.lib.uchicago.edu/efts/Woodhouse/}}</ref> су ред [[крилати инсекти|крилатих инсеката]] са богатом и дугом [[Еволуција (биологија)|еволуционом]] историјом. Савремена светска [[фауна]] обухвата преко 3.500 [[врста (биологија)|врста]] пролетњака,<ref>{{cite book |author=Romolo Fochetti |author2= José Manuel Tierno de Figueroa |year=2008 |chapter=Global diversity of stoneflies (Plecoptera; Insecta) in freshwater |journal=[[Hydrobiologia]] |volume=595 |pages=265–377 |doi=10.1007/978-1-4020-8259-7_39 |title=Freshwater Animal Diversity Assessment |editor1=E. V. Balian |editor2=C. Lévêque |editor3=H. Segers |editor4=K. Martens |isbn=978-1-4020-8258-0 }}</ref> и нове врсте се још увек откривају. Овај ред је скоро [[космополит]]ски распрострањен (одсуствује једино на [[Антарктик]]у).<ref>Brittain, 1987</ref>
+{{rut}}
+Stoneflies are believed to be one of the most primitive groups of [[Neoptera]], with close relatives identified from the [[Carboniferous]] and Lower [[Permian]] geological periods, while true stoneflies are known from fossils only a bit younger. The modern diversity, however, apparently is of [[Mesozoic]] origin.<ref name="Zwick">{{cite journal |author=Peter Zwick |year=2000 |title=Phylogenetic system and zoogeography of the Plecoptera |journal=[[Annual Review of Entomology]] |volume=45 |pages=709–746 |doi=10.1146/annurev.ento.45.1.709}}</ref>
+Plecoptera are found in both the [[Southern hemisphere|Southern]] and [[Northern Hemisphere]]s, and the populations are quite distinct, although the [[evolution]]ary evidence suggests species may have crossed the equator on a number of occasions before once again becoming geographically isolated.<ref name="Zwick"/><ref>{{cite book |author=H. B. N. Hynes |year=1993 |title=Adults and Nymphs of British Stoneflies |publisher=[[Freshwater Biological Association]] |isbn=978-0-900386-28-2}}</ref>
+Пошто су [[ларва|ларве]] свих пролетњака неотпорне на загађеност [[животна средина|животне средине]], ови инсекти се користе као [[биоиндикатор]]и.
+<ref>{{cite web|last=Nelson|first=Riley|title=Clean water has bugs in it, says BYU Biology Professor Riley Nelson|url=http://news.byu.edu/archive13-may-stoneflies.aspx|accessdate=16 May 2013}}</ref>
 == Морфолошке и еколошке карактеристике ==
-Пролетњаци су [[метаморфоза|хемиметаболни]] инсекти, чије ларве живе у незагађеним слатководним екосистемима ([[језеро|језерима]], [[река]]ма, [[поток|потоцима]]). Ларве се пресвалаче и до 10 пута, пре изласка из воде и пресвлачења у адулте. Адултне јединке не напуштају околину места где су живеле као ларве ([[филопатрија]]) и често се одмарају на камењу или површинској вегетацији у воденом [[екосистем]]у. Адулти су величине до 50 -{mm}- и код већине врста поседују [[крило|крила]]. Карактеристика по којој су добиле научно име ({{јез-грч|πλέκειν}} - плетеница, -{Plecoptera}- - упредена крила) је посебан начин уздужног савијања крила услед постојања израженог аналног дела задњих крила<ref name="encyclopedia">-{Stewart K.W. 2005. Plecoptera. In: Resh V.H, Cardé R.T. (eds) Encyclopedia of Insects. Academic Press: California, USA. ISBN 0-12-586990-8}-</ref>. Сем овим, одрасле јединке се карактеришу и тросегментним [[тарзус]]има (само код савремених врста), карактеристичном морфолошком грађом мушког полног органа ([[едеагус]]) и делимично сраслим [[тестис]]има, додатним циркулаторним органом („церкално срце"), као и дугачким једно- до вишесегментним [[церци]]ма који полазе са 10. абдоминалног сегмента<ref name="encyclopedia"/><ref name="evolution"/>. Ларве такође поседују церке, и они су увек са великим бројем сегмената.
+Пролетњаци су [[Метаморфоза (биологија)|хемиметаболни]] инсекти, чије ларве живе у незагађеним слатководним екосистемима ([[језеро|језерима]], [[река]]ма, [[поток|потоцима]]). Ларве се пресвалаче и до 10 пута, пре изласка из воде и пресвлачења у адулте. Адултне јединке не напуштају околину места где су живеле као ларве ([[филопатрија]]) и често се одмарају на камењу или површинској вегетацији у воденом [[екосистем]]у. Адулти су величине до 50 -{mm}- и код већине врста поседују [[крило|крила]]. Карактеристика по којој су добиле научно име ({{јез-грч|πλέκειν}} - плетеница, -{Plecoptera}- - упредена крила) је посебан начин уздужног савијања крила услед постојања израженог аналног дела задњих крила<ref name="encyclopedia">-{Stewart K.W. 2005. Plecoptera. In: Resh V.H, Cardé R.T. (eds) Encyclopedia of Insects. Academic Press: California, USA. ISBN 0-12-586990-8}-</ref>. Сем овим, одрасле јединке се карактеришу и тросегментним [[тарзус]]има (само код савремених врста), карактеристичном морфолошком грађом мушког полног органа ([[едеагус]]) и делимично сраслим [[тестис]]има, додатним циркулаторним органом („церкално срце"), као и дугачким једно- до вишесегментним [[церци]]ма који полазе са 10. абдоминалног сегмента<ref name="encyclopedia"/><ref name="evolution"/>. Ларве такође поседују церке, и они су увек са великим бројем сегмената.<ref name=IIBD>{{cite book |author= Hoell, H.V. |author2=Doyen, J.T. |author3= Purcell, A.H. |year=1998 |title=Introduction to Insect Biology and Diversity |edition= 2nd |publisher= Oxford University Press |pages= 383–386|isbn= 978-0-19-510033-4}}</ref>
 Ларве се у воденим екосистемима хране ловећи друге артроподе, биљним материјалом или [[стеља|детритусом]]. Одрасле јединке се, у зависности од еволуционе историје врсте, хране хербиворно или су активни предатори.
@@ Ред 31: / Ред 42: @@
 Најстарији [[фосил]]ни налази пролетњака потичу из доњег [[Perm (perioda)|Перма]]. Изумрле [[палеозоик|палеозојске]] представнике поједини аутори сврставају у засебан ред (-{Protoperlaria}-) али су вероватно у питању базалне врсте, којима недостају одређене карактеристике савремених<ref name="evolution"/>. Изумрла фамилија -{Lemmatophoridae}- чак обухвата врсте са терестричним ларвама. Представници ове, као и фамилија -{Liomopteridae}- и -{Probnidae}-, имали су тарзусе изграђене из пет сегмената.
-Савремени представници реда пролетњака [[биогеографија|биогеографски]] и [[систематика|систематски]] су подељени у оне који насељавају [[Земља|Јужну хемисферу]] (подред -{Antarctoperlaria}-) и оне који насељавају Северну хемисферу (подред -{Arctoperlaria}-). Дивергенција између ових група временски се подудара са разбијањем јединственог континента [[Пангеа|Пангее]] на [[Лауразија|Лауразију]] и [[Гондвана|Гондвану]] током [[Јура|Јуре]]. Новија истраживања [[кладистичке систематике]] указују на парафилетску природу подреда -{Antarctoperlaria}-, услед чега се класификациона схема читавог реда своди на постојање две јужне натфамилије и једног северног подреда, који са своје стране обухвата једну фамилију и два инфрареда. Укупан број савремених фамилија је 16.
+Савремени представници реда пролетњака [[биогеографија|биогеографски]] и [[систематика|систематски]] су подељени у оне који насељавају [[Земља|Јужну хемисферу]] (подред -{Antarctoperlaria}-) и оне који насељавају Северну хемисферу (подред -{Arctoperlaria}-).<ref>{{cite web |author=C. Riley Nelson |work=[[Tree of Life Web Project]] |url=http://tolweb.org/Plecoptera/8245/1996.01.01 |title=Plecoptera. Stoneflies |date=January 1, 1996 |accessdate=July 31, 2008}}</ref> Дивергенција између ових група временски се подудара са разбијањем јединственог континента [[Пангеа|Пангее]] на [[Лауразија|Лауразију]] и [[Гондвана|Гондвану]] током [[Јура|Јуре]]. Новија истраживања [[кладистичке систематике]] указују на парафилетску природу подреда -{Antarctoperlaria}-, услед чега се класификациона схема читавог реда своди на постојање две јужне натфамилије и једног северног подреда, који са своје стране обухвата једну фамилију и два инфрареда. Укупан број савремених фамилија је 16.
+[[File:Plecoptera-taeniopterygidae.gif|thumb|right|250п|Одрасла јединак фамилије -{[[Taeniopterygidae]] ([[Euholognatha]])}-]]
+[[File:Plecoptera-perlidae1-sp.png|thumb|right|250п|Одрасла јединак фамилије -{[[Perlidae]] ([[Systellognatha]])}-]]
 ; ред -{Plecoptera}-
 : „-{Protoperlaria}-"
@@ Ред 65: / Ред 78: @@
 == Литература ==
+{{refbegin}}
+* -{Zwick P. 2000. [http://dx.doi.org/10.1146%2Fannurev.ento.45.1.709 Phylogenetic System and Zoogeography of the Plecoptera]. Annu. Rev. Entomol. 45: 709-746. doi:10.1146/annurev.ento.45.1.709}-
+{{refend}}
 == Спољашње везе ==
 {{Commonscat|Plecoptera}}
-* -{Zwick P. 2000. [http://dx.doi.org/10.1146%2Fannurev.ento.45.1.709 Phylogenetic System and Zoogeography of the Plecoptera]. Annu. Rev. Entomol. 45: 709-746. doi:10.1146/annurev.ento.45.1.709}-
 * -{Riley N.C. 1996. [http://tolweb.org/Plecoptera/8245/1996.01.01 Tree of Life Web Project - Plecoptera].}- Верзија 01.01.1996., Приступљено 31. 07. 2008.
+{{Taxonbar|from=Q203547}}
 [[Категорија:Пролетњаци|*]]