Палеозоик

Из Википедије, слободне енциклопедије

Палеозоик је дуга геолошка ера у развоју Земље која је почела пре око 542 а трајала је до пре око 251 милиона година, рачунајући од садашњег времена. Назив потиче од грчких речи „палео“ (стари) и „зооик“ (живот). Палеозоик је прва (најстарија) ера еона фанерозоика.

Подела[уреди]

Дели се на периоде, идући од најстарије ка најмлађој:

Ера:
Палеозоик
Периоде:
Камбријум
Ордовицијум
Силур
Девон
Карбон
Перм

Живи свет[уреди]

Камбријумска периода представља периоду зачетка живота. У камбријуму, пре око 540 милиона година, на копну није било никаквог живота, али су зато у мору живеле разноврсне биљке и животиње меког тела: мекушци, медузе, сунђери. Познато је да су трилобити имали велико хоризонтално распрострањење али и да је велики број родова изумро крајем камбријума. Током наредних 160 милиона година појавиле су се нове морске животиње: корали и морски љиљани, као и необичне рибе без чељусти зване агнати или „округлоусташи“. Оне су уједно и први кичмењаци. Убрзо су мора и океане настаниле разне врсте риба које су потом кренуле и у слатку воду — језера и реке.

На копну, на обалама мочвара, почеле су да расту биљке. Тиме се појавила храна на копну, па су настали и инсекти. Почетком карбона, пре 360 милиона година, биљке су мало помало освојиле обале. Први кичмењаци су изашли из водеводоземци који су научили удисати ваздух и имају 4 ноге за ходање. Постају све бројнији, а из њих се развијају гмизавци (Naosaurus) који су у стању да се ван воде легу из љуске.

Копно[уреди]

Током перма окончало се стварање Лауразије, а Гондвана се увећала чијим спајањем се формирала Пангеа.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Британски палеозоички фосили (енгл. British Palaeozoic Fossils), 1975, Музеј природњачке историје, Лондон.