Научна фантастика

Поглед на страну планету са колонизованог месеца; аутор: Франк Левек

Научна фантастика (скраћ. НФ; често и SF или sci-fi, од енгл. science fiction – досл. „научна фикција“) је књижевни жанр у којем део или цела прича зависи од утицаја науке, било стварног или замишљеног, да створи услове или догађаје који се у стварности још нису десили (а који никада и не морају да се десе). Naučna fantastika je umetnički žanr koji obrađuje razne opштeljudske situacije smještене у замишљену будућу реалност која се темељи на данас знаним научним подацима за разлику од жанра тзв. „чисте” или фантастике у ширем смислу која се не темељи на науци. Границе жанра нису јасно дефинисане као ни границе поџанрова. Многа научнофантастична дела садрже обележја других уметничких жанрова, попут криминалистичких романа, романа страве и ужаса, историјских романа и фантастике. Традиционално се сматра да су данас покојна тројка Ајзак Асимов, Артур Ч. Кларк и Роберт А. Хајнлајн највећи књижевни мајстори овог жанра који се много променио од времена у коме су живели, а који се често назива „златним добом”.

Историја

За родоначелника жанра се сматра Мери Шели са њеним делом Франкенштајн или модерни Прометеј, које говори о научнику који трага за тајном живота. То је прво дело чија радња не би била могућа без науке тј. чији је наука саставни и неизоставни део.

Значајни представници научне фантастике из друге половине 19. на прелазу у 20. век су Жил Верн и Херберт Џорџ Велс. Верну се често приписивао пророчки карактер, пошто су многа научна достигнућа која су описана у његовим књигама у дужем или кратком временском периоду постала реалност, али те тврдње занемарују чињеницу да се Верн кретао у научним круговима тог времена и да је био пријатељ са научницима, тако да је био изложен њиховим идејама и слободно их је користио у својим делима. Велс је пак познатији по томе што се углавном бавио негативним последицама научног напретка тако да ова два писца представљају својеврсне супротности научне фантастике свог доба.

Велики раст популарности научне фантастике збио се почетком 20. века, када је иста објављивана у петпарачким романима. Број дела који је изашао у то време је био огроман, али је општи квалитет био врло низак. Из тог времена је чувена изјава једног од тадашњих аутора, Теодора Стерџена:

Тачно је да је 90% научне фантастике ђубре; али 90% свега је ђубре.

Од тога потиче и карактеризација научне фантастике као шунд литературе која се пише углавном за широку публику и има врло мале или никакве литерарне вредности. У том су времену међутим свој рад започели неки писци чија су дела касније учинила да научна фантастика постане призната као литерарно вредна, а најчешће се помињу Ајзак Асимов, Артур Ч. Кларк, Реј Бредбери, Харлан Елисон. Амерички часопис Amazing stories настао 1926. године је први часопис посвећен искључиво научној фантастици који је помогао дефинисању овог књижевног жанра.

Крајем 1960-их година, са хипи револуцијом дешава се и револуција у научној фантастици - из тог времена је запажена збирка кратких прича - приповедака разних аутора, Опасне визије, коју је сачинио Харлан Елисон, и за коју се сматра да је донела својеврсну револуцију у жанру. Често се говори да је списак аутора који се појављују у збирци својеврсни „Ко је ко у научној фантастици 1960-их година“ а многе приче из те збирке су добиле научнофантастичне награде „Хуго“ и/или „Небула“.

Касније године су донеле критичко признање научној фантастици, чему су допринели и филмови као што су Соларис Андреја Тарковског и 2001: Одисеја у свемиру Стенлија Кјубрика.

Поџанрови научне фантастике

Поџанрови научне фантастике се обично означавају и класифицирају зависну од главне теме, односно мотива дела. Оне могу бити разновсрна, па је погрешно, као што је то дуго времена био случај код већине нефанова, жанр поистовећивати искључиво са свемирским истраживањима или ванземаљцима. У овом тексту су наведене неке од најпопуларнијих мотива научне фантастике заједно са примерима; потпуну класификацију је тешко спровести због различитих тумачења и критерија, али и због тога што многа СФ-дела садрже више споменутих мотива.

Prvi kontakt

Prvi kontakt je jedan od najstarijih podžanrova. On opisuje prvi susret ljudi i vanzemaljaca, a njegov prvi uspješan i danas još veoma popularan primjer je Wellsov Rat svjetova iz 1898. godine koji se također može svesti i u apokaliptički podžanr. Najpoznatiji primjeri potpuno čistih primeraka ovog podžanra bi bili Clarkeov Sastanak sa Ramom, koji opisuje prolazak golemog vanzemaljskog svemirskog broda kroz Sunčev sustav, Spielbergov film Bliski susreti treće vrste o prvom kontaktu s dobroćudnim svemircima na našoj planeti, roman Kontakt Carla Sagana u kojemu Zemlja dobije tehnologiju za slanje predstavnika na susret sa vanzemaljcima, te Farewell to the Master iz 1940. po kojoj je snimljen klasični The Day the Earth Stood Still te kultna priča To serve man Damona Knighta iz 1950. koja je poslužila kao inspiracija za televizijsku miniseriju V i njen remake.

U najosnovnijoj interpretaciji podžanra prvi kontakt se bavi s prvim susretom ljudi i svemiraca te nesporazumima i problemima koji iz toga nastaju. Ukoliko oni dovode do ratova, takva djela često sadrže elemente drugih podržanrova.

Apokaliptični SF

Главни чланак: Apokaliptički i postapokaliptički žanr

Udar meteorita je jedan od popularnih motiva apokaliptičkog podžanra

Apokaliptični i postapokaliptični SF je podžanr naučne fantastike koja se bavi nekom općom katastrofom ili događajima nakon nje. Sama vrsta katastofe da bi delo ušlo u ovaj podžanr je potpuno nevažna, a njeni najpopularniji oblici su nuklearni rat (i događaji nakon njega), epidemije koje unište po 95% ili više stanovnika, udar asteroida, napad svemiraca čiji je cilj istrebljenje homo sapiensa i slično.

Uz Wellsov Rat svjetova, jedno od najranijih djela žanra je The Scarlet Plague koje je 1912. napisao Jack London koji opisuje svijet šezdeset godina nakon epidemije koja je opustošila svijet. Motive globalne pošasti koristi klasični i više puta ekranizirani roman Ja sam legenda Richarda Mathesona iz 1954. godine, kao i popularna BBC-jeva serija Survivors iz 1970-ih koja je prikazivala napore šačice preživjelih da prežive i obnove civilizaciju.

Jedan od najpopularnijih motiva ovog podžanra jesu djela koja opisuju udar kometa, asteroida ili sličnu kozmičku kataklizmu i njene posljedice po Zemlju. Među romanima se ističe Lucifer's Hammer Larryja Nivena i Jerryja Pournellea iz 1977. godine. Sličan motiv predstavljaju i napadi vanzemaljaca; primjeri takvih djela bi mogli biti film Dan nezavisnosti iz 1996. godine

Poseban poticaj apokaliptičkom i postapokaliptičkom žanru je u doba hladnog rata pružio koncept nuklearnog holokausta, koji je potakao niz dan-danas popularnih i uticajnih djela, počevši od Andersonove priče Tomorrow's Children iz 1947. godine, preko romana On the Beach Nevillea Shuttea iz 1957. o radioaktivnom trovanju posljednjih ljudi u Australiji, pa do Alas, Babylon Pata Franka iz 1959. godine. Isti je podžanr zaslužan i za neka od najhvaljenijih djela britanske televizije - pseudodokumentarni film War Games iz 1965. godine i TV-seriju Threads 1980-ih.

Na sličan način je naftni šok 1973. godine potakao postapokaliptična djela u kojima civilizacija nestaje uslijed naizgled banalnih događaja koji potkopaju o složenoj tehnologiji ovisno društvo. Klasičan primjer je Jeremiah, strip Hermanna Huppena o Americi koja je nakon krvavog građanskog rata svedena na izolirane feudalne enklave, a koji je, pak, značajno uticao na Pobješnjeli Maks 2 u kome je nestanak nafte od nekoć civiliziranih zemalja stvorio pustoš kojom tumaraju beskrupulozni barbarski pljačkaši.

Dio takvih djela ponekad ima i optimističan ton, odnosno kao junake prikazuje idealističke pojedince koji se žrtvuju kako bi obnovili civilizaciju ili barem sačuvaju njeno sjeme za daleku budućnost. Klasična djela tog žanra A Canticle for Leibowitz Waltera M. Millera Jr. i Poštar Davida Brina.

Putovanje kroz vreme

TARDIS, vremenska mašina u popularnoj BBC-voj seriji Doctor Who

Putovanje kroz vrijeme je podžanr koji čine djela koja se bave putovanjima u prošlost ili budućnost pomoću vremenske mašine ili na neke druge načine. Koncept, pogotovo kada je u pitanju putovanje u prošlost, izaziva česte rasprave o njegovoj naučnoj utemeljnosti, ne samo među SF-piscima, nego i među ozbiljnim fizičarima. Najčešće se pri tome kao argument koristi tzv. vremenski ili djedov paradoks, odnosno mogućnost vremenskog putnika da ode u prošlost, ubije vlastitog pretka, ali time istovremeno ukloni i sebe, odnosno jedinu osobu koja je mogla doći iz budućnosti i napraviti taj čin.

SF-pisci su dugo vremena nastojali riješiti problem vremenskog paradoksa u svojim pričama, nastojeći stvoriti razne mehanizme koji spriječavaju vremenske putnike da mijenjaju prošlost. Među takvim primjerima se može naći Millennium Johna Varleya u kojem vremenski putnici mogu imati slobodnu interakciju samo sa osobama pred smrt ili nestankom, kao i apokaliptični film 12 Monkeys iz 1996. godine u kome vremenskim putnici iz budućnosti vode unaprijed izgubljenu bitku za zaustavljanje apokaliptične zaraze u prošlosti. Jedan u posljednje vrijeme najpoznatijih djela koje koristi motiv putovanja kroz vrijeme, a istovremeno ga kombinira sa ljubavnom pričom, je Žena vremenskog putnika, roman Audrey Niffeneger iz 2003. godine.

Drugi SF-pisci pak omogućavaju vremenskim putnicima da mijenjaju prošlost, često sa raznim neočekivanim posljedicama. Među takvim djelima se ističe klasični Asimovljev roman Kraj vječnosti i Andersonove priče gdje vrijeme čuva Vremenska patrola. Djela u kojima je vremenskim putnicima moguće mijenjati prošlost često kao dodatni motiv koriste koncept paralelnih univerzuma (stvorenih intervencijom u "normalni" vremenski tok) i alternativne historije.

Писци

• Радмило Анђелковић
• Ајзак Асимов
• Реј Бредбери
• Вилијам Гибсон
• Филип К. Дик
• Томас Диш
• Харлан Елисон
• Зоран Живковић (такође и теоретичар научне фантастике и издавач)
• Оливер Јовановић
• Зоран Јакшић
• Артур Ч. Кларк
• Урсула Ле Гвин
• Станислав Лем
• Тамара Лујак
• Александар Марковић
• Орсон Скот Кард
• Нил Стивенсон
• Браћа Стругацки
• Филип Хозе Фармер
• Роберт Хајнлајн
• Ден Симонс
• Јан де Фаст
• Грег Бер
• Роџер Зелазни
• Жил Верн
• Даглас Адамс
• Октавија Батлер

Литература

• Aldiss, Brian. Billion Year Spree: The True History of Science Fiction, 1973.
• Aldiss, Brian, and Wingrove, David. Trillion Year Spree: The History of Science Fiction, revised and updated edition, 1986.
• Amis, Kingsley. New Maps of Hell: A Survey of Science Fiction, 1958.
• Barron, Neil, ed. Anatomy of Wonder: A Critical Guide to Science Fiction (5th ed.). Westport, Conn.: Libraries Unlimited, 2004. ISBN 1-59158-171-0.
• Broderick, Damien. Reading by Starlight: Postmodern Science Fiction. London: Routledge, 1995. Print.
• Clute, John Science Fiction: The Illustrated Encyclopedia. London: Dorling Kindersley, 1995. ISBN 0-7513-0202-3.
• Clute, John and Peter Nicholls, eds., The Encyclopedia of Science Fiction. St Albans, Herts, UK: Granada Publishing, 1979. ISBN 0-586-05380-8.
• Clute, John and Peter Nicholls, eds., The Encyclopedia of Science Fiction. New York: St Martin's Press, 1995. ISBN 0-312-13486-X.
• Disch, Thomas M. The Dreams Our Stuff Is Made Of. New York: The Free Press, 1998. ISBN 978-0-684-82405-5.
• Jameson, Fredric. Archaeologies of the Future: This Desire Called Utopia and Other Science Fictions. London and New York: Verso, 2005.
• Milner, Andrew. Locating Science Fiction. Liverpool: Liverpool University Press, 2012.
• Raja, Masood Ashraf, Jason W. Ellis and Swaralipi Nandi. eds., The Postnational Fantasy: Essays on Postcolonialism, Cosmopolitics and Science Fiction. McFarland 2011. ISBN 978-0-7864-6141-7.
• Reginald, Robert. Science Fiction and Fantasy Literature, 1975–1991. Detroit, MI/Washington, D.C./London: Gale Research, 1992. ISBN 0-8103-1825-3.
• Scholes, Robert E.; Rabkin, Eric S. (1977). Science fiction: history, science, vision. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-502174-5. 
• Suvin, Darko. Metamorphoses of Science Fiction: on the Poetics and History of a Literary Genre. New Haven : Yale University Press, 1979.
• Weldes, Jutta, ed. To Seek Out New Worlds: Exploring Links between Science Fiction and World Politics. New York: Palgrave Macmillan, 2003. ISBN 0-312-29557-X.
• Westfahl, Gary, ed. The Greenwood Encyclopedia of Science Fiction and Fantasy: Themes, Works, and Wonders (three volumes). Westport, Conn.: Greenwood Press, 2005.
• Wolfe, Gary K. Critical Terms for Science Fiction and Fantasy: A Glossary and Guide to Scholarship. New York: Greenwood Press, 1986. ISBN 0-313-22981-3.

Спољашње везе

• SFBay, интернет библиотека домаће научне фантастике.
• Повест људи, покушај заједничког писања научнофантастичне псеудоисторије.
• Naučna Fantastika, online enciklopedija naučne fantastike.
• SF-Serbia Portal, SF-Serbia Live!.
• SF tim, Portal udruženja ljubitelja naučne i epske fantastike.
• Science Fiction (Bookshelf) at Project Gutenberg
• SF Hub—resources for science fiction research, created by the University of Liverpool Library
• Science fiction fanzines (current and historical) online
• SFWA "Suggested Reading" list
• Science Fiction Museum & Hall of Fame
• Science Fiction Research Association
• A selection of articles written by Mike Ashley, Iain Sinclair and others, exploring 19th-century visions of the future. from the British Library's Discovering Literature website.
• Merril Collection of Science Fiction, Speculation and Fantasy at Toronto Public Library
• Science Fiction Studies' Chronological Bibliography of Science Fiction History, Theory, and Criticism