Артур Ч. Кларк

Артур Кларк
Слика Артура Кларка са потписом
Пуно име	Артур Чарлс Кларк
Датум рођења:	16. децембар 1917.
Место рођења:	Мајнхед (Уједињено Краљевство)
Датум смрти:	19. март 2008.
Место смрти:	Коломбо (Шри Ланка)

Сер Артур Чарлс Кларк (енгл. Sir Arthur Charles Clarke; 16. децембар 1917, Мајнхед, Сомерсет, Енглеска — 19. март 2008, Коломбо, Шри Ланка) је британски писац и проналазач. Уз Ајзака Асимова сматра се најпознатијим писцем научне фантастике али за разлику од њега Кларк се чврсто држи науке и њених реалних домета и хипотеза. Главне теме његових романа и прича су истраживање космоса, мора и времена, место човека у васиони и последице људских контаката са ванземаљским интелигенцијама.

Рођен је у Мајнхеду у Сомерсету у Енглеској. После средње школе, пошто није имао пара да плати универзитетско образовање, запослио се као ревизор у једном министарству. Током Другог светског рата служио је у РАФ-у као специјалиста за радаре и учествовао је у изградњи првих система за рано узбуњивање и аутоматско навођење пилота са земље. Његова једина не-научно-фантастична књига Glide Path базирана је на том раду. После рата завршио је Краљевски Колеџ у Лондону и магистрирао математику и физику 1948.

Оженио се американком Мерилин Мејфилд (Marilyn Mayfield) у јуну 1953. али су се већ у децембру исте године развели. Како је сам касније рекао "То је био кључни доказ да ја нисам за брак. Али мислим да сваки човек то мора да проба барем једном у животу".

Његов највећи допринос науци је идеја да би геостационарни сателити могли да се користе као комуникациони релеји. У његову част, Међународна астрономска унија назвала је геостационарну орбиту (42.000 km) Кларковом орбитом.

Године 1951. написао је кратку причу Стражар (енгл. The Sentinel) коју је послао на једно БиБиСи-јево такмичење. Прича је одбијена на том такмичењу и комисија ју је оценила веома лошом. Међутим, 1964. ће та прича постати главна инспирација за његово вероватно најпознатије дело и филм које је написао заједно са Стенлијем Кјубриком - 2001: Одисеја у свемиру (премијерно приказан 1968). Иако се на корицама књиге не налази Кјубриково име а на шпици филма под редитељ не стоји и Кларково, сам Кларк је често говорио да би на књизи морало да стоји: "Написали Артур Кларк и Стенли Кјубрик" а на филму „Режирали Стенли Кјубрик и Артур Кларк“.

Од 1956. године живи у Коломбу у Шри Ланки. 1988. константовано је да болује од пост поли синдрома и од тада је везан за инвалидска колица. Британска краљица Елизабета II га је 1998. године прогласила витезом. Преминуо је 19. марта 2008.

Библиографија

• Prelude to Space (1951)
• Песак Марса (The Sands of Mars) (1951)
• Острва на небу (Islands in the Sky) (1952)
• Ка спуштању ноћи (Against the Fall of Night) (1953)
• Крај детињства (Childhood's End) (1953)
• Expedition to Earth (1953), збирка приповедака
• Светлост Земаљска (Earthlight) (1955)
• Reach for Tomorrow (1956), збирка приповедака
• Град и звезде (The City and the Stars) (1956)
• Tales from the White Hart (1957), збирка приповедака
• Дубоко понирање (The Deep Range) (1957)
• С друге стране неба (The Other Side of the Sky) (1958), збирка приповедака
• Пад месечеве прашине (A Fall of Moondust) (1961)
• Tales of Ten Worlds (1962), збирка приповедака
• Острво делфина (Dolphin Island) (1963)
• Glide Path (1963) - његова једина не-научно-фантастича књига
• The Nine Billion Names of God (1967), збирка приповедака
• 2001: Одисеја у свемиру (2001: A Space Odyssey) (1968), са Стелнијем Кјубриком
• The Lion of Comarre & Against the Fall of Night (1968)
• Of Time and Stars (1972), збирка приповедака
• Сунчани ветар (The Wind from the Sun) (1972), збирка приповедака
• Састанак са Рамом (Rendezvous with Rama) (1973)
• The Best of Arthur C. Clarke (1973), збирка приповедака
• Матица Земља (Imperial Earth) (1975)
• Рајски водоскоци (The Fountains of Paradise) (1979)
• 2010: Друга одисеја (2010: Odyssey Two) (1982)
• Стражар (The Sentinel) (1983), збирка приповедака
• Свет загонетних сила (World of strange powers) (1984), по истоименој ТВ серији
• Песме далеке земље (The Songs of Distant Earth) (1986)
• 2061: Трећа одисеја (2061: Odyssey Three) (1988)
• Сусрет са медузом (A Meeting With Medusa) (1988)
• Колевка (Cradle) (1988), са Џентријем Лијем (енгл. Gentry Lee)
• Рама II (Rama II) (1989), са Џентријем Лијем
• Beyond the Fall of Night (1990), са Грегоријем Бенфордом (енгл. Gregory Benford)
• Tales From Planet Earth (1990), збирка приповедака
• The Ghost from the Grand Banks (1990)
• More Than One Universe (1991), збирка приповедака
• Врт Раме (The Garden of Rama) (1991), са Џентри Лијем
• Откривени Рама (Rama Revealed) (1993), са Џентри Лијем
• Божји чекић (The Hammer of God) (1993)
• The Snows of Olympus - A Garden on Mars (1994), албум слика са коментарима
• Апокалипса Америке (Richter 10) (1996), са Мајком МекКвејом (енгл. Mike McQuay)
• 3001: Коначна одисеја (3001: The Final Odyssey) (1997)
• Окидач (The Trigger) (1999)
• Светлост других дана (The Light of Other Days) (2000), са Стивеном Бакстером (енгл. Stephen Baxter)
• Око времена (Time's Eye) (2004), са Стивеном Бакстером
• Олуја са сунца (Sunstorm) (2005), са Стивеном Бакстером
• Прворођени (Firstborn) (2007), са Стивеном Бакстером
• Последња теорема (The last Theorem) (2008), са Фредериком Полом

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Артур Ч. Кларк

• Преминуо Артур Кларк