Мртвачке мрље — разлика између измена
замена места |
м →top: претварање ISBN веза у шаблон |
||
| Ред 22: | Ред 22: | ||
Мртрвачке мрље не настају само на спољашњим деловима тела, него се јављају и у унутрашњим органима, на слузокожама и серозним опнама.<ref name="ref1"/><ref name="ref2"/> |
Мртрвачке мрље не настају само на спољашњим деловима тела, него се јављају и у унутрашњим органима, на слузокожама и серозним опнама.<ref name="ref1"/><ref name="ref2"/> |
||
Под дејством [[хладноћа|хладноће]] или [[Тровање угљен-моноксидом|тровања угљен-моноксидом]] мртвачке мрље имају светлоцрвену боју, услед постморталне истрошености [[кисеоник]]а.<ref>''Handbook on Hyperbaric Medicin''e Аутор: Daniel Mathieu Сарадник: Daniel Mathieu Издавач: Springer, 2006 ISBN |
Под дејством [[хладноћа|хладноће]] или [[Тровање угљен-моноксидом|тровања угљен-моноксидом]] мртвачке мрље имају светлоцрвену боју, услед постморталне истрошености [[кисеоник]]а.<ref>''Handbook on Hyperbaric Medicin''e Аутор: Daniel Mathieu Сарадник: Daniel Mathieu Издавач: Springer, 2006 {{ISBN|978-1-4020-4376-5}}, 9781402043765, 812 страница</ref><ref>Krantz T, Thisted P, Strom J, Sorrenson MB. ''Acute carbon monoxide poisoning.'' Acta Anaesthesiol Scan. 1988;32:278-282.</ref> |
||
Патолог може да користи присуство или одсуство мртвачких мрља као средство за одређивање приближног времена смрти. Стварање мртвачких мрља почиње око 20 минута и траје до 3 сата након смрти. Притиском на мртвачке мрље оне се губе у првих 12 часова после [[смрт]]и. Након 24 часа мртвачке мрље се не могу потуснити притиском прста, јер настаје постмортална хемолиза.<ref name="ref1"> Ћерамилац А. ''Патологија механичких повреда, судскомедицински значај.'' Медицинска књига Београд-Загреб, 1973</ref> |
Патолог може да користи присуство или одсуство мртвачких мрља као средство за одређивање приближног времена смрти. Стварање мртвачких мрља почиње око 20 минута и траје до 3 сата након смрти. Притиском на мртвачке мрље оне се губе у првих 12 часова после [[смрт]]и. Након 24 часа мртвачке мрље се не могу потуснити притиском прста, јер настаје постмортална хемолиза.<ref name="ref1"> Ћерамилац А. ''Патологија механичких повреда, судскомедицински значај.'' Медицинска књига Београд-Загреб, 1973</ref> |
||
Верзија на датум 1. фебруар 2020. у 12:43
| Мртвачке мрље | |
|---|---|
| Латински | Livores mortis |
 | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
Мртвачке мрље (лат. Livores mortis) су једна од постморталних промене и знакова смрти, које настају спуштањем крви у доњи део тела, што узрокује црвенкасто љубичасту боју коже. Настају у агонији када срце престане да ради, а циркулација крви се прекине, што има за последицу хипостазу крви у ниже делове тела и таложење еритроцита, у крвној плазми под дејством гравитационе силе.[1]
До промене боје долази због постморталне хемолизе која пребојава зидове крвних судова црвеном бојом. Ове промене се јављају на свим површинама коже изузев на оним које су изложене притиску од стране подлоге на којој лежи умрли, јер су у тим деловима тела капилари изложени притиску и због тога стиснути (предо лопатице, сакрума, бутина и пета).[1]
Мртрвачке мрље не настају само на спољашњим деловима тела, него се јављају и у унутрашњим органима, на слузокожама и серозним опнама.[2][1]
Под дејством хладноће или тровања угљен-моноксидом мртвачке мрље имају светлоцрвену боју, услед постморталне истрошености кисеоника.[3][4]
Патолог може да користи присуство или одсуство мртвачких мрља као средство за одређивање приближног времена смрти. Стварање мртвачких мрља почиње око 20 минута и траје до 3 сата након смрти. Притиском на мртвачке мрље оне се губе у првих 12 часова после смрти. Након 24 часа мртвачке мрље се не могу потуснити притиском прста, јер настаје постмортална хемолиза.[2]
Форензичари такође могу на основу мртвачких мрља да утврде да ли је тело након смрти било померано (нпр, ако је тело нађено лицем окренуто према земљи, али је потамњивање присутно на леђима, истражитељи могу да закључе да је тело првобитно било окренуто лицем на горе).[2]
Присуство мртвачких мрља је такође знак да је особа мртва и да се не почиње са покушајима оживљавања, или да се исти прекине ако је започет.[5]
Извори
| Знакови смрти |
|---|
- ^ а б в Арамбашић М и сар. Општа патологија, Дечје Новине, Горњи Милановац, 1990.
- ^ а б в Ћерамилац А. Патологија механичких повреда, судскомедицински значај. Медицинска књига Београд-Загреб, 1973
- ^ Handbook on Hyperbaric Medicine Аутор: Daniel Mathieu Сарадник: Daniel Mathieu Издавач: Springer, 2006 ISBN 978-1-4020-4376-5, 9781402043765, 812 страница
- ^ Krantz T, Thisted P, Strom J, Sorrenson MB. Acute carbon monoxide poisoning. Acta Anaesthesiol Scan. 1988;32:278-282.
- ^ Ristić M. Klinička propedevtika, Zavod za izdavanje udžbenika i nastavnih sredstava, Beograd 1990
Литература
- Calixto Machado, Brain death: a reappraisal, Springer, 2007, ISBN 0-387-38975-X, p. 74
- Robert G. Mayer, Embalming: history, theory, and practice , McGraw-Hill Professional, 2005, ISBN 0-07-143950-1, pp. 106–109
- Anthony J. Bertino Forensic Science: Fundamentals and Investigations South-Western Cengage Learning, 2008, ISBN 978-0-538-44586-3
Спољашње везе
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
