Пређи на садржај

Избегавајући поремећај личности — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м ref pocetak
уф
Ред 1: Ред 1:
{{Мало инлајн референци}}
{{Мало инлајн референци}}{{ФИЛФ42020}}


'''Избегавајући поремећај личности (F60.6)''', понекад и анксиозни поремећај личности, [[Поремећај личности|поремећај]] је личности који карактеришу осећања тензије, несигурности и инфериорности. Особе са избегавајућим поремећајем личности осећају потребу да се допадају другима, да буду прихваћене од стране других људи, заједно са претераном осетљивошћу на стварно или замишљено одбацивање или изругивање. Како би избегли одбацивање, критику или поругу, избегавају свакодневне ситуације приликом којих могу доћи у интеракцију са другима, преувеличавајући потенцијалне ризике и опасности у којима би се могли наћи<ref>{{Cite web|url=https://icd.who.int/browse10/2016/en#/F60.6|title=ICD-10 Version:2016|website=icd.who.int|access-date=2020-05-16}}</ref>.
'''Избегавајући поремећај личности (F60.6)''', понекад и анксиозни поремећај личности, [[Поремећај личности|поремећај]] је личности који карактеришу осећања тензије, несигурности и инфериорности. Особе са избегавајућим поремећајем личности осећају потребу да се допадају другима, да буду прихваћене од стране других људи, заједно са претераном осетљивошћу на стварно или замишљено одбацивање или изругивање. Како би избегли одбацивање, критику или поругу, избегавају свакодневне ситуације приликом којих могу доћи у интеракцију са другима, преувеличавајући потенцијалне ризике и опасности у којима би се могли наћи<ref>{{Cite web|url=https://icd.who.int/browse10/2016/en#/F60.6|title=ICD-10 Version:2016|website=icd.who.int|access-date=2020-05-16}}</ref>.


Поремећај може спречити особе да нормално функционишу професионално и друштвено, избегавајући школу, посао и друштвена окупљања. Често су изоловане и не добијају подршку која им је неопходна. У друштву особе са избегавајућим поремећајем личности могу избегавати да скрећу пажњу на себе или искажу своје мишљење страхујући да ће рећи нешто погрешно, поцрвенети, замуцкивати или се обрукати на неки други начин. Непрестано надгледају изразе, покрете и речи окружења како би закључили да ли се понашају како треба и какав утисак остављају на друге. Њихов анксиозни приступ и страх заиста могу изазвати подсмех или негативну процену, потврђујући њихове страхове. Други их најчешће процењују као стидљиве, усамљене и изоловане.
Поремећај може спречити особе да нормално функционишу професионално и друштвено, избегавајући школу, посао и друштвена окупљања. Често су изоловане и не добијају подршку која им је неопходна. У друштву особе са избегавајућим поремећајем личности могу избегавати да скрећу пажњу на себе или искажу своје мишљење страхујући да ће рећи нешто погрешно, поцрвенети, замуцкивати или се обрукати на неки други начин. Непрестано надгледају изразе, покрете и речи окружења како би закључили да ли се понашају како треба и какав утисак остављају на друге. Њихов анксиозни приступ и страх заиста могу изазвати подсмех или негативну процену, потврђујући њихове страхове. Други их најчешће процењују као стидљиве, усамљене и изоловане<ref>{{Cite web|url=https://psychcentral.com/disorders/avoidant-personality-disorder/,%20https://psychcentral.com/disorders/avoidant-personality-disorder/|title=Avoidant Personality Disorder|last=Grohol|first=John M.|last2=read|first2=Psy D. Last updated: 14 Jan 2020~ 4 min|date=2017-11-07|website=psychcentral.com|language=en-US|access-date=2020-05-16}}</ref>.


Особе са избегавајућим поремећајем личности свесне су свог проблема, и он им ствара изузетну нелагоду и тешкоће.
Особе са избегавајућим поремећајем личности свесне су свог проблема, и он им ствара изузетну нелагоду и тешкоће.


Преваленца поремећаја у општој популацији креће се од 1,5 до 2,5%<ref>{{Cite journal|last=Hasin|first=Deborah S.|last2=Stinson|first2=Frederick S.|last3=Ogburn|first3=Elizabeth|last4=Grant|first4=Bridget F.|date=2007-07-01|title=Prevalence, Correlates, Disability, and Comorbidity of DSM-IV Alcohol Abuse and Dependence in the United States: Results From the National Epidemiologic Survey on Alcohol and Related Conditions|url=https://jamanetwork.com/journals/jamapsychiatry/fullarticle/482349|journal=Archives of General Psychiatry|language=en|volume=64|issue=7|pages=830–842|doi=10.1001/archpsyc.64.7.830|issn=0003-990X}}</ref>, иако у зависности од оштрине критеријума овај проценат може бити знатно виши (од 6,6<ref>{{Cite journal|last=Tillfors|first=Maria|title=Social phobia and avoidant personality disorder: One spectrum disorder?|url=https://www.academia.edu/33284284/Social_phobia_and_avoidant_personality_disorder_One_spectrum_disorder|journal=Nordic Journal of Psychiatry|language=en}}</ref> до 9,3%<ref>{{Cite journal|last=Quirk|first=Shae E|last2=Berk|first2=Michael|last3=Pasco|first3=Julie A|last4=Brennan-Olsen|first4=Sharon L|last5=Chanen|first5=Andrew M|last6=Koivumaa-Honkanen|first6=Heli|last7=Burke|first7=Lisa M|last8=Jackson|first8=Henry J|last9=Hulbert|first9=Carol|date=2016-07-11|title=The prevalence, age distribution and comorbidity of personality disorders in Australian women|url=https://journals.sagepub.com/doi/10.1177/0004867416649032|journal=Australian & New Zealand Journal of Psychiatry|language=en-US|volume=51|issue=2|pages=141–150|doi=10.1177/0004867416649032|issn=0004-8674}}</ref>).
Преваленца поремећаја у општој популацији креће се од 1,5 до 2,5%, иако у зависности од оштрине критеријума овај проценат може бити знатно виши (од 6,6 до 9,3%). Поједине студије показују да су жене у већем ризику од избегавајућег поремећаја личности.


== Дијагноза ==
== Дијагноза ==
По [[Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje|Дијагностичком и статистичком приручнику за менталне поремећаје]], избегавајући поремећај личности односи се на первазивност инхибиције у односу са људима, осећања неадекватности и неприлагођености и велику осетљивост на негативну процену. Како би се дијагноза избегавајућег поремећаја личности утврдила, особа мора да испуњава бар четири од следећих критеријума:
По [[Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje|Дијагностичком и статистичком приручнику за менталне поремећаје]], избегавајући поремећај личности односи се на первазивност инхибиције у односу са људима, осећања неадекватности и неприлагођености и велику осетљивост на негативну процену. Како би се дијагноза избегавајућег поремећаја личности утврдила, особа мора да испуњава бар четири од следећих критеријума<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/830807378|title=Diagnostic and statistical manual of mental disorders : DSM-5.|date=2013|publisher=American Psychiatric Association|others=American Psychiatric Association., American Psychiatric Association. DSM-5 Task Force.|isbn=978-0-89042-554-1|edition=5th ed|location=Arlington, VA|oclc=830807378}}</ref>:


# Избегавање активности у којима је могућ значајан интерперсонални контакт из страха од критике, одбацивања или негативне процене
# Избегавање активности у којима је могућ значајан интерперсонални контакт из страха од критике, одбацивања или негативне процене
Ред 28: Ред 28:
* [[Посттрауматски стресни поремећај]]
* [[Посттрауматски стресни поремећај]]
* Поремећаји у исхрани (нарочито [[анорексија нервоза]] или поремећај преједања)
* Поремећаји у исхрани (нарочито [[анорексија нервоза]] или поремећај преједања)
* [[Болест зависности|Болести зависности]] (нарочито од [[Алкохолизам|алкохола]], [[Бензодиазепин|бензодиазепина]] и [[Хероин|хероина]])
* [[Болест зависности|Болести зависности]] (нарочито од [[Алкохолизам|алкохола]], [[Бензодиазепин|бензодиазепина]] и [[Хероин|хероина]])<ref name=":0">{{Cite journal|last=Lampe|first=Lisa|last2=Malhi|first2=Gin S|date=2018-03-08|title=Avoidant personality disorder: current insights|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5848673/|journal=Psychology Research and Behavior Management|volume=11|pages=55–66|doi=10.2147/PRBM.S121073|issn=1179-1578|pmc=5848673|pmid=29563846}}</ref>


Особе са избегавајућим поремећајем склоне су самоповређујућем понашању, [[Самоубилачка идеја|самоубилачким идејама]] и, у појединим случајевима, покушајима [[Самоубиство|самоубиства]]. Код особе са избегавајућим поремећајем личности са коморбидитетом посттрауматског стресног поремећаја забележена је највећа инциденца самоповређујућих понашања, виша него код особа са [[Гранични поремећај личности|граничним поремећајем личности]].
Особе са избегавајућим поремећајем склоне су самоповређујућем понашању, [[Самоубилачка идеја|самоубилачким идејама]] и, у појединим случајевима, покушајима [[Самоубиство|самоубиства]]. Код особе са избегавајућим поремећајем личности са коморбидитетом посттрауматског стресног поремећаја забележена је највећа инциденца самоповређујућих понашања, виша него код особа са [[Гранични поремећај личности|граничним поремећајем личности]]<ref name=":0" />.


== Диференцијална дијагноза ==
== Диференцијална дијагноза ==
Ред 40: Ред 40:
Нема прецизних закључака о узроку избегавајућег поремећаја, али налази говоре у прилог теоријама да се он јавља као резултат сложаја фактора – биолошких, психолошких и социјалних.
Нема прецизних закључака о узроку избегавајућег поремећаја, али налази говоре у прилог теоријама да се он јавља као резултат сложаја фактора – биолошких, психолошких и социјалних.


Генетски фактори имају утицаја на развој поремећаја – [[Heritabilnost|херитабилност]] се креће до 0,64, и постоји вероватноћа да родитељи пренесу поремећај на децу. Социјално, интеракције са окружењем, са родитељима и вршњацима, може утицати на развој поремећаја. У односима са родитељима и старатељима, особе са избегавајућим поремећајем извештавају о мање охрабрујућим и топлим емоционалним односима него просечна особа, те о пребацивању и одбацивању, понекад и запостављању. Родитељи и старатељи и сами чешће немају довољно добро развијене социјалне вештине, те се исти недостаци учењем преносе на децу. Психолошки, темперамент детета и стратегије превладавања околности одрастања су фактори развоја поремећаја. Ако је родитељ недоступан, стално надгледање околине и реакција околине може се показати адаптивно током одрастања, а касније се уопштити на друштвене ситуације. Очекивање негативних интеракција са старатељем или вршњацима може водити одабиру избегавања као стратегије превладавања. [[Ригидност]], инхибованост у понашању и преосетљивост су такође фактори ризика.
Генетски фактори имају утицаја на развој поремећаја – [[Heritabilnost|херитабилност]] се креће до 0,64, и постоји вероватноћа да родитељи пренесу поремећај на децу<ref>{{Cite journal|last=Gjerde|first=L. C.|last2=Czajkowski|first2=N.|last3=Røysamb|first3=E.|last4=Ørstavik|first4=R. E.|last5=Knudsen|first5=G. P.|last6=Østby|first6=K.|last7=Torgersen|first7=S.|last8=Myers|first8=J.|last9=Kendler|first9=K. S.|date=2012-04-06|title=The heritability of avoidant and dependent personality disorder assessed by personal interview and questionnaire|url=http://dx.doi.org/10.1111/j.1600-0447.2012.01862.x|journal=Acta Psychiatrica Scandinavica|volume=126|issue=6|pages=448–457|doi=10.1111/j.1600-0447.2012.01862.x|issn=0001-690X}}</ref>. Социјално, интеракције са окружењем, са родитељима и вршњацима, може утицати на развој поремећаја. У односима са родитељима и старатељима, особе са избегавајућим поремећајем извештавају о мање охрабрујућим и топлим емоционалним односима него просечна особа, те о пребацивању и одбацивању, понекад и запостављању<ref>{{Cite journal|last=Stravynski|first=A.|last2=Elie|first2=R.|last3=Franche|first3=R.-L.|date=1989|title=Perception of early parenting by patients diagnosed avoidant personality disorder: a test of the overprotection hypothesis|url=https://onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1111/j.1600-0447.1989.tb02999.x|journal=Acta Psychiatrica Scandinavica|language=en|volume=80|issue=5|pages=415–420|doi=10.1111/j.1600-0447.1989.tb02999.x|issn=1600-0447}}</ref>. Родитељи и старатељи и сами чешће немају довољно добро развијене социјалне вештине, те се исти недостаци учењем преносе на децу<ref>{{Cite web|url=https://www.unboundmedicine.com/medline/citation/12960713/Childhood_antecedents_of_avoidant_personality_disorder:_a_retrospective_study_|title=PRIME PubMed {{!}} Childhood antecedents of avoidant personality disorder: a retrospective study|website=www.unboundmedicine.com|language=en|access-date=2020-05-16}}</ref>. Психолошки, темперамент детета и стратегије превладавања околности одрастања су фактори развоја поремећаја. Ако је родитељ недоступан, стално надгледање околине и реакција околине може се показати адаптивно током одрастања, а касније се уопштити на друштвене ситуације<ref>{{Cite journal|last=LaFreniere|first=Peter|date=2009-10-14|title=A functionalist perspective on social anxiety and avoidant personality disorder|url=http://dx.doi.org/10.1017/s0954579409990046|journal=Development and Psychopathology|volume=21|issue=4|pages=1065–1082|doi=10.1017/s0954579409990046|issn=0954-5794}}</ref>. Очекивање негативних интеракција са старатељем или вршњацима може водити одабиру избегавања као стратегије превладавања<ref>{{Cite journal|last=Meyer|first=B.|last2=Carver|first2=C. S.|date=2000-01-01|title=Negative childhood accounts, sensitivity, and pessimism: A study of avoidant personality disorder features in college students|url=https://miami.pure.elsevier.com/en/publications/negative-childhood-accounts-sensitivity-and-pessimism-a-study-of-|journal=Journal of Personality Disorders|volume=14|issue=3|pages=233–248|doi=10.1521/pedi.2000.14.3.233|issn=0885-579X|pmid=11019747}}</ref>. [[Ригидност]], инхибованост у понашању и преосетљивост су такође фактори ризика<ref>{{Cite journal|last=Eggum|first=Natalie D.|last2=Eisenberg|first2=Nancy|last3=Spinrad|first3=Tracy L.|last4=Valiente|first4=Carlos|last5=Edwards|first5=Alison|last6=Kupfer|first6=Anne S.|last7=Reiser|first7=Mark|date=2009-07-07|title=Predictors of withdrawal: Possible precursors of avoidant personality disorder|url=http://dx.doi.org/10.1017/s0954579409000443|journal=Development and Psychopathology|volume=21|issue=3|pages=815–838|doi=10.1017/s0954579409000443|issn=0954-5794}}</ref>.


== Лечење ==
== Лечење ==
Како су особе са избегавајућим поремећајем свесне поремећаја и желе да побољшају своје стање, могу бити веома мотивисане да прате савете лекара и терапеута.
Како су особе са избегавајућим поремећајем свесне поремећаја и желе да побољшају своје стање, могу бити веома мотивисане да прате савете лекара и терапеута<ref name=":1">{{Cite web|url=https://my.clevelandclinic.org/health/diseases/9761-avoidant-personality-disorder/management-and-treatment|title=Avoidant Personality Disorder Management and Treatment|website=Cleveland Clinic|access-date=2020-05-16}}</ref>.


[[Психотерапија]] је најчешћи приступ лечењу избегавајућег поремећаја личности. [[Когнитивно-бихевиорална терапија]] се посебно показала као погодном, јер се суочава са неадаптивним мислима оболелог, ради се на промени нереалистичних уверења и очекивања која изазивају страх, а тежи се превладавању препрека и инхибиција присутних у понашању.
[[Психотерапија]] је најчешћи приступ лечењу избегавајућег поремећаја личности. [[Когнитивно-бихевиорална терапија]] се посебно показала као погодном, јер се суочава са неадаптивним мислима оболелог, ради се на промени нереалистичних уверења и очекивања која изазивају страх, а тежи се превладавању препрека и инхибиција присутних у понашању<ref name=":1" />.


Психофармаци се употребљавају када је избегавајући поремећај личности коморбидитет другог поремећаја – [[Depresija (raspoloženje)|депресије]] (када се користе [[Антидепресив|антидепресиви]] и стабилизатори расположења) или [[Анксиозност|анксиозности]] ([[Anksiolitik|анксиолитици]] и стабилизатори расположења). Употреба лекова и терапије показала се као најефикаснија, уз подршку и подстицање од стране чланова породице и окружења.
Психофармаци се употребљавају када је избегавајући поремећај личности коморбидитет другог поремећаја – [[Depresija (raspoloženje)|депресије]] (када се користе [[Антидепресив|антидепресиви]] и стабилизатори расположења) или [[Анксиозност|анксиозности]] ([[Anksiolitik|анксиолитици]] и стабилизатори расположења)<ref>{{Cite web|url=https://www.psychologytoday.com/conditions/avoidant-personality-disorder|title=Avoidant Personality Disorder|website=Psychology Today|language=en|access-date=2020-05-16}}</ref>. Употреба лекова и терапије показала се као најефикаснија, уз подршку и подстицање од стране чланова породице и окружења<ref>{{Cite web|url=https://my.clevelandclinic.org/health/diseases/9761-avoidant-personality-disorder/management-and-treatment|title=Avoidant Personality Disorder Management and Treatment|website=Cleveland Clinic|access-date=2020-05-16}}</ref>.


== Референце ==
== Референце ==
<references />
<references responsive="" />


== Литература ==
== Литература ==

Верзија на датум 16. мај 2020. у 20:03

Избегавајући поремећај личности (F60.6), понекад и анксиозни поремећај личности, поремећај је личности који карактеришу осећања тензије, несигурности и инфериорности. Особе са избегавајућим поремећајем личности осећају потребу да се допадају другима, да буду прихваћене од стране других људи, заједно са претераном осетљивошћу на стварно или замишљено одбацивање или изругивање. Како би избегли одбацивање, критику или поругу, избегавају свакодневне ситуације приликом којих могу доћи у интеракцију са другима, преувеличавајући потенцијалне ризике и опасности у којима би се могли наћи[1].

Поремећај може спречити особе да нормално функционишу професионално и друштвено, избегавајући школу, посао и друштвена окупљања. Често су изоловане и не добијају подршку која им је неопходна. У друштву особе са избегавајућим поремећајем личности могу избегавати да скрећу пажњу на себе или искажу своје мишљење страхујући да ће рећи нешто погрешно, поцрвенети, замуцкивати или се обрукати на неки други начин. Непрестано надгледају изразе, покрете и речи окружења како би закључили да ли се понашају како треба и какав утисак остављају на друге. Њихов анксиозни приступ и страх заиста могу изазвати подсмех или негативну процену, потврђујући њихове страхове. Други их најчешће процењују као стидљиве, усамљене и изоловане[2].

Особе са избегавајућим поремећајем личности свесне су свог проблема, и он им ствара изузетну нелагоду и тешкоће.

Преваленца поремећаја у општој популацији креће се од 1,5 до 2,5%[3], иако у зависности од оштрине критеријума овај проценат може бити знатно виши (од 6,6[4] до 9,3%[5]).

Дијагноза

По Дијагностичком и статистичком приручнику за менталне поремећаје, избегавајући поремећај личности односи се на первазивност инхибиције у односу са људима, осећања неадекватности и неприлагођености и велику осетљивост на негативну процену. Како би се дијагноза избегавајућег поремећаја личности утврдила, особа мора да испуњава бар четири од следећих критеријума[6]:

  1. Избегавање активности у којима је могућ значајан интерперсонални контакт из страха од критике, одбацивања или негативне процене
  2. Неспремност за улазак у интерперсоналне односе осим ако су сигурне да се допадају другој особи
  3. Повученост, уздржаност и инхибиција у интимним односима из страха да ће бити исмеване или изложене порузи
  4. Преокупираност идејама да ће бити критиковане или одбачене у друштвеним ситуацијама
  5. Инхибиција у новим међуљудским односима из осећања неприлагођености и неадекватности
  6. Самопроцена као друштвено неприлагођених, непривлачних и инфериорних другима
  7. Неуобичајена неспремност на ризиковање или започињање нових активности због могућности да се обрукају

Коморбидитети и компликације

Уз избегавајући поремећај личности често се јављају и:

Особе са избегавајућим поремећајем склоне су самоповређујућем понашању, самоубилачким идејама и, у појединим случајевима, покушајима самоубиства. Код особе са избегавајућим поремећајем личности са коморбидитетом посттрауматског стресног поремећаја забележена је највећа инциденца самоповређујућих понашања, виша него код особа са граничним поремећајем личности[7].

Диференцијална дијагноза

Избегавајући поремећај личности треба разликовати од шизоидног поремећаја личности. Иако су оба поремећаја карактерисана избегавањем друштвених ситуација, особе са шизоидним поремећајем не осећају потребу да припадају и није им важно да се другима допадну, што јесте случај код избегавајућег поремећаја – оне страхују да неће бити прихваћене, да ће бити процењене као лоше или инфериорне, и зато избегавају друштвене ситуације[8].

И избегавајући и зависни поремећај личности карактерисани су ниским самопоуздањем и недостатком асертивности[9], али особе са поремећајима имају потпуно другачије приступе међуљудским односима. Додатно, иако је страх од одбацивања заједнички, код избегавајућег поремећаја личности тај страх потиче из уверења да друге одбијају њихове дубоко укорењене мане или недостаци, док код зависног потиче из помисли да ће бити остављени да се сами брину о себи[10].

Узроци

Нема прецизних закључака о узроку избегавајућег поремећаја, али налази говоре у прилог теоријама да се он јавља као резултат сложаја фактора – биолошких, психолошких и социјалних.

Генетски фактори имају утицаја на развој поремећаја – херитабилност се креће до 0,64, и постоји вероватноћа да родитељи пренесу поремећај на децу[11]. Социјално, интеракције са окружењем, са родитељима и вршњацима, може утицати на развој поремећаја. У односима са родитељима и старатељима, особе са избегавајућим поремећајем извештавају о мање охрабрујућим и топлим емоционалним односима него просечна особа, те о пребацивању и одбацивању, понекад и запостављању[12]. Родитељи и старатељи и сами чешће немају довољно добро развијене социјалне вештине, те се исти недостаци учењем преносе на децу[13]. Психолошки, темперамент детета и стратегије превладавања околности одрастања су фактори развоја поремећаја. Ако је родитељ недоступан, стално надгледање околине и реакција околине може се показати адаптивно током одрастања, а касније се уопштити на друштвене ситуације[14]. Очекивање негативних интеракција са старатељем или вршњацима може водити одабиру избегавања као стратегије превладавања[15]. Ригидност, инхибованост у понашању и преосетљивост су такође фактори ризика[16].

Лечење

Како су особе са избегавајућим поремећајем свесне поремећаја и желе да побољшају своје стање, могу бити веома мотивисане да прате савете лекара и терапеута[17].

Психотерапија је најчешћи приступ лечењу избегавајућег поремећаја личности. Когнитивно-бихевиорална терапија се посебно показала као погодном, јер се суочава са неадаптивним мислима оболелог, ради се на промени нереалистичних уверења и очекивања која изазивају страх, а тежи се превладавању препрека и инхибиција присутних у понашању[17].

Психофармаци се употребљавају када је избегавајући поремећај личности коморбидитет другог поремећаја – депресије (када се користе антидепресиви и стабилизатори расположења) или анксиозности (анксиолитици и стабилизатори расположења)[18]. Употреба лекова и терапије показала се као најефикаснија, уз подршку и подстицање од стране чланова породице и окружења[19].

Референце

  1. ^ „ICD-10 Version:2016”. icd.who.int. Приступљено 2020-05-16. 
  2. ^ Grohol, John M.; read, Psy D. Last updated: 14 Jan 2020~ 4 min (2017-11-07). „Avoidant Personality Disorder”. psychcentral.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-16. 
  3. ^ Hasin, Deborah S.; Stinson, Frederick S.; Ogburn, Elizabeth; Grant, Bridget F. (2007-07-01). „Prevalence, Correlates, Disability, and Comorbidity of DSM-IV Alcohol Abuse and Dependence in the United States: Results From the National Epidemiologic Survey on Alcohol and Related Conditions”. Archives of General Psychiatry (на језику: енглески). 64 (7): 830—842. ISSN 0003-990X. doi:10.1001/archpsyc.64.7.830. 
  4. ^ Tillfors, Maria. „Social phobia and avoidant personality disorder: One spectrum disorder?”. Nordic Journal of Psychiatry (на језику: енглески). 
  5. ^ Quirk, Shae E; Berk, Michael; Pasco, Julie A; Brennan-Olsen, Sharon L; Chanen, Andrew M; Koivumaa-Honkanen, Heli; Burke, Lisa M; Jackson, Henry J; Hulbert, Carol (2016-07-11). „The prevalence, age distribution and comorbidity of personality disorders in Australian women”. Australian & New Zealand Journal of Psychiatry (на језику: енглески). 51 (2): 141—150. ISSN 0004-8674. doi:10.1177/0004867416649032. 
  6. ^ Diagnostic and statistical manual of mental disorders : DSM-5. American Psychiatric Association., American Psychiatric Association. DSM-5 Task Force. (5th ed изд.). Arlington, VA: American Psychiatric Association. 2013. ISBN 978-0-89042-554-1. OCLC 830807378. 
  7. ^ а б Lampe, Lisa; Malhi, Gin S (2018-03-08). „Avoidant personality disorder: current insights”. Psychology Research and Behavior Management. 11: 55—66. ISSN 1179-1578. PMC 5848673 Слободан приступ. PMID 29563846. doi:10.2147/PRBM.S121073. 
  8. ^ Winarick, D. J.; Bornstein, R. F. (2015). „Toward resolution of a longstanding controversy in personality disorder diagnosis: Contrasting correlates of schizoid and avoidant traits”. PERSONALITY AND INDIVIDUAL DIFFERENCES. 79: 25—29. ISSN 0191-8869. 
  9. ^ Glass, Richard M. (2009-04-01). „Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders (DSM)”. AMA Manual of Style. doi:10.1093/jama/9780195176339.022.529. 
  10. ^ „Covariation of criteria sets for avoidant, schizoid, and dependent personality disorders”. American Journal of Psychiatry. 144 (6): 767—771. 1987-06-01. ISSN 0002-953X. doi:10.1176/ajp.144.6.767. 
  11. ^ Gjerde, L. C.; Czajkowski, N.; Røysamb, E.; Ørstavik, R. E.; Knudsen, G. P.; Østby, K.; Torgersen, S.; Myers, J.; Kendler, K. S. (2012-04-06). „The heritability of avoidant and dependent personality disorder assessed by personal interview and questionnaire”. Acta Psychiatrica Scandinavica. 126 (6): 448—457. ISSN 0001-690X. doi:10.1111/j.1600-0447.2012.01862.x. 
  12. ^ Stravynski, A.; Elie, R.; Franche, R.-L. (1989). „Perception of early parenting by patients diagnosed avoidant personality disorder: a test of the overprotection hypothesis”. Acta Psychiatrica Scandinavica (на језику: енглески). 80 (5): 415—420. ISSN 1600-0447. doi:10.1111/j.1600-0447.1989.tb02999.x. 
  13. ^ „PRIME PubMed | Childhood antecedents of avoidant personality disorder: a retrospective study”. www.unboundmedicine.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-16. 
  14. ^ LaFreniere, Peter (2009-10-14). „A functionalist perspective on social anxiety and avoidant personality disorder”. Development and Psychopathology. 21 (4): 1065—1082. ISSN 0954-5794. doi:10.1017/s0954579409990046. 
  15. ^ Meyer, B.; Carver, C. S. (2000-01-01). „Negative childhood accounts, sensitivity, and pessimism: A study of avoidant personality disorder features in college students”. Journal of Personality Disorders. 14 (3): 233—248. ISSN 0885-579X. PMID 11019747. doi:10.1521/pedi.2000.14.3.233. 
  16. ^ Eggum, Natalie D.; Eisenberg, Nancy; Spinrad, Tracy L.; Valiente, Carlos; Edwards, Alison; Kupfer, Anne S.; Reiser, Mark (2009-07-07). „Predictors of withdrawal: Possible precursors of avoidant personality disorder”. Development and Psychopathology. 21 (3): 815—838. ISSN 0954-5794. doi:10.1017/s0954579409000443. 
  17. ^ а б „Avoidant Personality Disorder Management and Treatment”. Cleveland Clinic. Приступљено 2020-05-16. 
  18. ^ „Avoidant Personality Disorder”. Psychology Today (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-16. 
  19. ^ „Avoidant Personality Disorder Management and Treatment”. Cleveland Clinic. Приступљено 2020-05-16. 

Литература

  • "Chapter 16: Personality Disorders". DSM-IV-TR Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders. American Psychiatric Publishing. 2000.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Избегавајући_поремећај_личности&oldid=23135994”