Посттрауматски стресни поремећај

Из Википедије, слободне енциклопедије
Посттрауматски стресни поремећај
Класификација и спољашњи ресурси

Манифестације ПТСП код Аустралијских војника у Првом светском рату
ICD-10 F43.1
ICD-9 309.81
DiseasesDB 33846
MedlinePlus 000925
eMedicine med/1900
MeSH D013313

Посттрауматски стресни поремећај (ПТСП) (енгл. posttraumatic stress disorder) је врста анксиозности као последица психолошког излагања стресним доживљајима, који укључују смртну опасност, озбиљне физичке повреде или претњу физичком интегритету особе, које та особа доживљава крајње трауматично.[1][2][3]

Етиопатогенеза[уреди]

Посттрауматски стресни поремећај се може јавити у било ком узрасту, појавом специфичних симптома који обично почињу 3 месеца од трауматског догађаја. Међутим, симптоми ПТСП могу се јавити и са закашњењем од неколико месеци или година. ПТСП је најчешће пратећа појава грађанских сукоба, ратних дејстава, природних катастрофа (поплаве, земљотрес, пожара) или догађаја као што су:[4]

На пример, Нато бомбардовање СРЈ и Сукоби на Косову и Метохији 1999. изазвало је ПТСП код неких људи који су били изложени бомбардовању, код људи који су доживели или видели погибију на Косову, и код људи који су у изгубили рођаке и пријатеље у овим догађајима.

Ветерани по повратку својим кућама из рата често оболевају од ПТСП.[5] Особе које су доживеле мобинг на радном месту такође чешће оболевају од ПТСП.

Симптоми и знаци ПТСП су одговор тела на стрес. Тачан узрок (механизам настанка) ПТСП је непознат. На његову појаву и развој симптома могу утицати многобројни психолошки, генетички, физички и социјални фактори. Постојање већ доживљене психичке трауме у животу неке особе, код ње може да повећа ризик од настанка ПТСП након недавно доживљеног стресног догађаја.

Није познато зашто трауматски догађаји изазивају ПТСП код неких људи, али не и код других.

Предиспозиција[уреди]

Постоји много покушаја утврђивања фактора који предиспонирају појаву ПТСП. Након многобројних истраживања која су подразумевала различита испитивања људи код којих се након трауматског догађаја (као што су пожари, експлозије, ратиште) јавио ПТСП, и оних код којих није било симптома ПТСП утврђени су неки од следећих психолошких фактора који су битни за појаву ПТСП након трауматског догађаја:

  • Постојање психичких поремећаја пре трауме
  • Постојање психичких поремећаја у породици
  • Висок неуротицизам
  • Спољашњи локус контроле
  • Трансгенерацијска траума, односно постојање искуства трауме у ранијој генерацији у породици [1]
  • Постојање ранијих трауматских искустава

Особе које имају висок ниво менталног здравље пре трауме најмање су изложене ризику за ПТСП. Али ако је трауматско искуство довољно застрашујуће, претходно добро психолошко здравље га вероватно неће заштитити. Такође према неким истраживањима, недостатак социјалне подршке када је она највише потребна, може утицати да претходно психолошки здраве особе подлегну трауми.

Генетичке предиспозиције су још један од фактора битних за појаву ПТСП. На основу обимног истраживања које је спроведено у Америци на вијетнамским ветеранима близанцима, утврђено је да једнојајчани близанци имају сличнији ниво ПТСП од двојајчаних близанаца, што указује на значај генетичких фактора код ПТСП.

Извори[уреди]

  1. ^ American Psychiatric Association (1994). Diagnostic and statistical manual of mental disorders: DSM-IV. Washington, DC: American Psychiatric Association. ISBN 0-89042-061-0. 
  2. ^ David Satcher et al. (1999). „Chapter 4.2“. Mental Health: A Report of the Surgeon General. Surgeon General of the United States. 
  3. ^ Brunet A, Akerib V, Birmes P (2007). „Don't throw out the baby with the bathwater (PTSD is not overdiagnosed)“ (PDF). Can J Psychiatry 52 (8): 501-2; discussion 503. PMID 17955912 Приступљено 12. 3. 2008.. 
  4. ^ Bisson J, Andrew M. Psychological treatment of post-traumatic stress disorder (PTSD). Cochrane Database Syst Rev. 2007;3:CD003388.
  5. ^ Yaffe K, Vittinghoff E, Lindquist K, Barnes D, Covinsky KE, Neylan T, et al. Posttraumatic stress disorder and risk of dementia among US veterans. Arch Gen Psychiatry. Jun 2010;67(6):608-13.

Литература[уреди]

  • American Psychiatric Association (1994). Diagnostic and statistical manual of mental disorders: DSM-IV. Washington, DC: American Psychiatric Association. ISBN 0-89042-061-0. 
  • David Satcher et al. (1999). „Chapter 4.2“. Mental Health: A Report of the Surgeon General. Surgeon General of the United States. 

Спољашње везе[уреди]



Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).