Археоптерикс

Archaeopteryx Временски распон: Касна јура,
Archaeopteryx lithographica
The Berlin Archaeopteryx specimen (A. siemensii).
Статус угрожености
Изумро
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Archaeopterygiformes
Породица:	Archaeopterygidae
Род:	Archaeopteryx Мајер, 1861
Врсте
A. lithographica Мајер, 1861.
Синоними
Синоними рода Griphosaurus Wagner, 1861 Griphornis Woodward, 1862 Archaeornis Petronievics, 1917 Jurapteryx? Howgate, 1985 Wellnhoferia? Elżanowski, 2001 Синоними врсте Griphosaurus problematicus Wagner, 1862 vide Woodward 1862 nomen rejectum Griphornis longicaudatus Owen 1862 vide Woodward 1862 nomen rejectum Griphosaurus longicaudatus (Owen 1862 vide Woodward 1862) Owen 1862 vide Brodkorb 1863 nomen rejectum Archaeopteryx macrura Owen, 1862 (rejected name) Archaeopteryx siemensii? (Dames, 1897) Archaeornis siemensii (Dames, 1897) Peteronievics vide Petroneivics & Woodward 1917 Archaeopteryx owenii Petronievics, 1917 (rejected name) Archaeopteryx recurva Howgate, 1984 Jurapteryx recurva (Howgate, 1984) Howgate 1985 Archaeopteryx bavarica Wellnhofer, 1993 ? Wellnhoferia grandis Elżanowski, 2001

Археоптерикс (лат. Archaeopteryx; од грч. ἀρχαῖος — „древна“ и грч. πτέρυξ — „крило“) је најстарија позната птица. Овај род диносаура налик на птице представља прелаз између нептичијих диносауруса са перјем и модерних птица. Живела је у периоду касне Јуре, пре око 150-145 милиона година, у данашњој јужној Немачкој, а такође и у Португалији, током времена када је Европа била архипелаг острва у плитком топлом тропском мору, много ближе екватору него што је сада.

Археоптерикс је Била сличне величине и облика као данашња сврака, дуга око 30 cm, тешка 300-500 грама. Имала је распон крила од 50 cm и дуг кљун. Током периода од касног деветнаестог века до раног 20. века, палеонтолози и популарне референтне књиге су генерално прихватили род Archaeopteryx као најстарији познати род птица (члан групе Avialae). Од тада су идентификоване старије птице, укључујући Anchiornis, Xiaotingia, и Aurornis. The largest species of Archaeopteryx could grow to about 05 m (16 ft) in length. Despite their small size, broad wings, and inferred ability to fly or glide, Archaeopteryx had more in common with other small Mesozoic dinosaurs than with modern birds. In particular, they shared the following features with the dromaeosaurids and troodontids: jaws with sharp teeth, three fingers with claws, a long bony tail, hyperextensible second toes ("killing claw"), feathers (which also suggest warm-bloodedness), and various features of the skeleton.

These features make Archaeopteryx a clear candidate for a transitional fossil between non-avian dinosaurs and birds. Thus, Archaeopteryx plays an important role, not only in the study of the origin of birds, but in the study of dinosaurs. It was named from a single feather in 1861, though that feather would eventually prove to be non-avian. That same year, the first complete specimen of Archaeopteryx was announced. Over the years, ten more fossils of Archaeopteryx have surfaced. Despite variation among these fossils, most experts regard all the remains that have been discovered as belonging to a single species, although this is still debated.

Палеобиологија

Перје

Слика берлинског примерка из 1880. која показује развијено перје ногу

Примерци врсте Archaeopteryx су очити доказ да је ова птица имала добро развијено перје за летење. Било је изразито асиметрично и имало је структуру као и летно перје данашњих птица. Репно перје било је мање асиметрично, такође у складу са данашњим птицама. Палац, међутим, није имао покретне ресе на перју.

Перје на телу је мање документовано и само је правилно истражен берлински примерак. На берлинском примерку постоји добро развијено перје на ногама; нека од тих пера имају основне обрисне структуре перја, док је у неким деловима перје чврсто и може подржавати лет.

Постојао је слој контурног перја које пролази дуж леђа и слично је контурном перју тела данашњих птица, симетрично је и чврсто, али не круто као перје повезано с летом.

Фосили

Досад је нађено десет фосилних остатака ове врсте и једно перо. Прво је 1860. године у близини Солнофена (Немачка) нађено перо ове птице, а описао га је годину дана касније немачки научник Кристијан Ерик Херман фон Мајер. Сви остали остаци археоптерикса пронађени су такође у Солнофену. Први костур нађен је 1861. године.

Сличност са диносаурусима и данашњим птицама

Сматра се да врста археоптерикс представља прелазни облик између диносауруса и птица, па зато има велику улогу у проучавању порекла птица и диносауруса. Као и диносауруси, ова птица је имала много шиљатих зуба у чељустима, реп дуг око 30 cm, са 20-23 пршљена, и канџе на предњим ногама. Неки фосили показују да је имала и стопала слична диносаурусима. Међутим, имала је и особине данашњих птица, као што су перје, танке кости предњих ногу и крила. Иако је имала крила, њене летачке способноси досад нису доказане, иако нека истраживања показују да је имала све физичке и мождане предиспозиције за летење.

Archaeopteryx у популарној култури

Нетачна илустрација археоптерикса коју је насликао Хајнрих Хардер, настала око 1916.

Најпознатија је рана птица, па је због тога добила доста пажње. Њен препознатљив изглед и занимање јавности учинили су је обележјем светске популарне културе.

Астероидни појас 9860 Archaeopteryx откривен 1990. године, добио је име по њој.

Једно од “најчуднијих” појављивања археоптерикса у популарној култури јесте дело Алфреда Жарија из 1897, Ubu cocu, ou l'Archéopteryx..

Друга књига из серије књига за децу „Временска машина“, У потрази за диносаурусима, враћа читаоце у доба мезозоика, да нађе и фотографише археоптерикса.

Галерија

• 
• 
• 
• 

Литература

• G. R. de Beer (1954). Archaeopteryx lithographica: a study based upon the British Museum specimen. Trustees of the British Museum, London.
• P. Chambers Bones of Contention: The Fossil that Shook Science.. John Murray. . London. 2002. ISBN 978-0-7195-6059-0. .
• A. Feduccia The Origin and Evolution of Birds. . New Haven: Yale University Press. 1996. ISBN 978-0-300-06460-5. .
• Heilmann, G. (1926). The Origin of Birds. Witherby, London.
• T. H. Huxley. (1871). Manual of the anatomy of vertebrate animals. London.
• H. von Meyer (1861). Archaeopterix lithographica (Vogel-Feder) und Pterodactylus von Solenhofen. Neues Jahrbuch für Mineralogie, Geognosie, Geologie und Petrefakten-Kunde. 1861: 678–679, plate V. [Article in German]. Full text, Google Books.
• P. Shipman Taking Wing: Archaeopteryx and the Evolution of Bird Flight. Weidenfeld & Nicolson. . London. 1998. ISBN 978-0-297-84156-2. .
• P. Wellnhofer Archaeopteryx — Der Urvogel von Solnhofen (in German). Verlag Friedrich Pfeil, Munich. 2008. ISBN 978-3-89937-076-8..
• L. M. Chiappe; L. M. Witme, ур. (2002). Mesozoic birds: above the heads of dinosaurs. Berkeley and Los Angeles, California: University of California Press. стр. 151. ISBN 978-0-520-20094-4. 
• Witmer, Lawrence M. (4. 8. 2004). „Inside the oldest bird brain”. Nature. 430 (7000): 619—620. PMID 15295579. S2CID 1317955. doi:10.1038/430619a. CS1 одржавање: Формат датума (веза)</ref>
• Zweers, G. A.; Van den Berge, J. C. (1997). „Evolutionary patterns of avian trophic diversification”. Zoology: Analysis of Complex Systems. 100: 25—57. ISSN 0944-2006. 

Спољашње везе

• All About Archaeopteryx, from Talk.Origins.
• Use of SSRL X-ray takes 'transformative glimpse' — A look at chemicals linking birds and dinosaurs.
• Archaeopteryx: An Early Bird — University of California Museum of Paleontology.
• Are Birds Really Dinosaurs? — University of California Museum of Paleontology.