Трчање — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne izmene
.
Ред 2: Ред 2:
[[Датотека:Running form.ogv|мини|Видео о трчању]]
[[Датотека:Running form.ogv|мини|Видео о трчању]]


'''Трчање''' је метод земаљског покретања, које омогућава људима и животињама да се крећу јако брзо. Трчање је тип хода који карактерише ваздушна фаза, приликом које су стопала изнад земље, иако има изузетака.<ref>{{cite web|url=http://rspb.royalsocietypublishing.org/content/271/1543/ short |title=Gait selection in the ostrich: mechanical and metabolic characteristics of walking and running with and without an aerial phase|date=22. 5. 2004|accessdate=22. 1. 2018|work=rspb.royalsocietypublishing.org}}</ref> То је у супротности са [[пешачење|ходањем]], код којег је једна нога увијек у контакту са земљом, ноге се углавном држе право, док је [[Центар масе|центар за гравитацију]] изнад свода стопала у стилу обрнутог клатна.<ref name="Bie">Biewener, A. A. 2003. Animal Locomotion. Oxford University Press, US. {{page|year=1091|isbn=978-0-19-850022-3|pages=}} [https://books.google.com/books?id=yMaN9pk8QJAC&dq=biomechanics+biewener&source=gbs_navlinks_s books.google.com]</ref> Карактеристична одлика тијела приликом трчања са тачке гледишта је промјена у кинетичкој и потенцијалној енергији у кораку, која се јавља истовремено, док се чување енергије испуњава помоћу гипких тетива и еластичности неактивних мишића.<ref>{{Cite journal | last =Cavagna| first = G. A. | last2 =Saibene| first2 = F. P. | last3 =Margaria| first3 = R.
'''Трчање''' је метод земаљског покретања, које омогућава људима и животињама да се крећу јако брзо. Трчање је тип хода који карактерише ваздушна фаза, приликом које су стопала изнад земље, иако има изузетака.<ref>{{cite web|url=http://rspb.royalsocietypublishing.org/content/271/1543/ |title=Gait selection in the ostrich: mechanical and metabolic characteristics of walking and running with and without an aerial phase|date=22. 5. 2004|accessdate=22. 1. 2018|work=rspb.royalsocietypublishing.org}}</ref> То је у супротности са [[пешачење|ходањем]], код којег је једна нога увијек у контакту са земљом, ноге се углавном држе право, док је [[Центар масе|центар за гравитацију]] изнад свода стопала у стилу обрнутог клатна.<ref name="Bie">Biewener, A. A. 2003. Animal Locomotion. Oxford University Press, US. {{page|year=1091|isbn=978-0-19-850022-3|pages=}} [https://books.google.com/books?id=yMaN9pk8QJAC&dq=biomechanics+biewener&source=gbs_navlinks_s books.google.com]</ref> Карактеристична одлика тијела приликом трчања са тачке гледишта је промјена у кинетичкој и потенцијалној енергији у кораку, која се јавља истовремено, док се чување енергије испуњава помоћу гипких тетива и еластичности неактивних мишића.<ref>{{Cite journal | last =Cavagna| first = G. A. | last2 =Saibene| first2 = F. P. | last3 =Margaria| first3 = R.
| title = Mechanical Work in Running
| title = Mechanical Work in Running
| journal = Journal of Applied Physiology
| journal = Journal of Applied Physiology
Ред 17: Ред 17:
Предложена теорија сматра да се еволуција трчања код првих људи развила кроз вјежбање лова на животиње, активног праћења и гоњења док плијен не постане превише изморен да би побјегао, подлегавши "гоњењу [[Миопатија|миопатије]]"; на тај начин су људи развили [[нухални лигамент]], [[Знојна жлијезда|знојну жлијезду]], [[Ахилова тетива|ахилову тетиву]], зглоб [[Колено|кољена]] и највећи стражњи мишић, на којима су промјене настале оваквим активностима.<ref>{{cite journal|last=Chen|first=Ingfei|url=http://discovermagazine.com/2006/may/tramps-like-us |title=Born To Run: |work=Discover |date=мај 2006|accessdate=23. 1. 2018 }}</ref><ref name="Liebenberg ">{{cite journal|jstor=10.1086/508695 |last=Liebenberg|first=Louis|title=Persistence Hunting by Modern Hunter‐Gatherers |date=децембар 2006|publisher=Current Anthropology & The University of Chicago Press}}</ref><ref name="Sears ">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=vxxOw3FvOgwC&printsec=frontcover&dq=History+of+Running&hl=en&sa=X&ei=HgKDT6bEGsLQ0QXAq_CEBw&ved=0CDsQ6AEwAQ#v=onepage&q=History%20of%20Running&f=false|last=Sears|first=Edward Seldon|title=Running Through the Ages |publisher=McFarland, 2001| accessdate=23. 1. 2018 }}</ref> Теорија која је прво предложена користила је компаративне физиолошке доказе и природне навике животиња док трче, указујући вјероватноћу ове активности као успјешног метода лова. Будући докази са посматрања са посматрања модерних вјежби лова такође указују на ову вјероватноћу.<ref name="Sears "/><ref name=" David R. Carrier, A. K. Kapoor, Tasuku Kimura, Martin K. Nickels, Satwanti, Eugenie C. Scott, Joseph K. So and Erik Trinkaus">{{cite journal|url=https://www.jstor.org/discover/10.2307/2742907?uid=3738032&uid=2129&uid=2&uid=70&uid=4&sid=56012220803|last=Carrier|first=David R., A. K. Kapoor, Tasuku Kimura, Martin K. Nickels, Satwanti, Eugenie C. Scott, Joseph K. So and Erik Trinkaus |title=The Energetic Paradox of Human Running and Hominid Evolution and Comments and Reply |publisher=The University of Chicago Press|accessdate=23. 1. 2018 |doi=10.2307/2742907}}</ref> Судећи по Серсу (страна12) научна истраживања скелета обезбиједили су будуће доказе за ту теорију.<ref name="Walker, & Leakey ">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=3jNburL7OcgC&printsec=frontcover#v=onepage&q=running&f=false |last=Walker|first=Alan|last2=Leakey|first2=Richard|title=The Nariokotome Homo Erectus Skeleton |publisher=Springer, 1993| accessdate=23. 1. 2018 |pages=414}}</ref>
Предложена теорија сматра да се еволуција трчања код првих људи развила кроз вјежбање лова на животиње, активног праћења и гоњења док плијен не постане превише изморен да би побјегао, подлегавши "гоњењу [[Миопатија|миопатије]]"; на тај начин су људи развили [[нухални лигамент]], [[Знојна жлијезда|знојну жлијезду]], [[Ахилова тетива|ахилову тетиву]], зглоб [[Колено|кољена]] и највећи стражњи мишић, на којима су промјене настале оваквим активностима.<ref>{{cite journal|last=Chen|first=Ingfei|url=http://discovermagazine.com/2006/may/tramps-like-us |title=Born To Run: |work=Discover |date=мај 2006|accessdate=23. 1. 2018 }}</ref><ref name="Liebenberg ">{{cite journal|jstor=10.1086/508695 |last=Liebenberg|first=Louis|title=Persistence Hunting by Modern Hunter‐Gatherers |date=децембар 2006|publisher=Current Anthropology & The University of Chicago Press}}</ref><ref name="Sears ">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=vxxOw3FvOgwC&printsec=frontcover&dq=History+of+Running&hl=en&sa=X&ei=HgKDT6bEGsLQ0QXAq_CEBw&ved=0CDsQ6AEwAQ#v=onepage&q=History%20of%20Running&f=false|last=Sears|first=Edward Seldon|title=Running Through the Ages |publisher=McFarland, 2001| accessdate=23. 1. 2018 }}</ref> Теорија која је прво предложена користила је компаративне физиолошке доказе и природне навике животиња док трче, указујући вјероватноћу ове активности као успјешног метода лова. Будући докази са посматрања са посматрања модерних вјежби лова такође указују на ову вјероватноћу.<ref name="Sears "/><ref name=" David R. Carrier, A. K. Kapoor, Tasuku Kimura, Martin K. Nickels, Satwanti, Eugenie C. Scott, Joseph K. So and Erik Trinkaus">{{cite journal|url=https://www.jstor.org/discover/10.2307/2742907?uid=3738032&uid=2129&uid=2&uid=70&uid=4&sid=56012220803|last=Carrier|first=David R., A. K. Kapoor, Tasuku Kimura, Martin K. Nickels, Satwanti, Eugenie C. Scott, Joseph K. So and Erik Trinkaus |title=The Energetic Paradox of Human Running and Hominid Evolution and Comments and Reply |publisher=The University of Chicago Press|accessdate=23. 1. 2018 |doi=10.2307/2742907}}</ref> Судећи по Серсу (страна12) научна истраживања скелета обезбиједили су будуће доказе за ту теорију.<ref name="Walker, & Leakey ">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=3jNburL7OcgC&printsec=frontcover#v=onepage&q=running&f=false |last=Walker|first=Alan|last2=Leakey|first2=Richard|title=The Nariokotome Homo Erectus Skeleton |publisher=Springer, 1993| accessdate=23. 1. 2018 |pages=414}}</ref>


Такмичарско трчање развило се на религиозним фестивалима у неколико области, као што су [[Грчка]], [[Египат]], [[Азија]] и [[Источноафрички рифт|Источноафричком рифту]] у [[Африка|Африци]]. Талтанске игре, ирски спортски фестивал, у част бога [[Талтју]]а, датирају од 1829 године прије нове ере и оне су једне од најранијих такмичења на којима се појавило трчање.<ref name=":0" /> Поријекло трчања на [[Античке олимпијске игре|античким олимпијским играма]] и [[маратон]]а умотано је у митове и легенде, а прво забиљежено такмичење у трчању на античким играма датира из 776 године прије нове ере.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=cgkzWTugSj0C&pg=PA201&dq=first+recorded+victor+of+the+stade-race+in+776&q=first%20recorded%20victor%20of%20the%20stade-race%20in%20776 |title=The Ancient Olympics – Google
Такмичарско трчање развило се на религиозним фестивалима у неколико области, као што су [[Грчка]], [[Египат]], [[Азија]] и [[Источноафрички рифт|Источноафричком рифту]] у [[Африка|Африци]]. Талтанске игре, ирски спортски фестивал, у част бога [[Талтју]]а, датирају од 1829 године прије нове ере и оне су једне од најранијих такмичења на којима се појавило трчање.<ref name=":0" /> Поријекло трчања на [[Античке олимпијске игре|античким олимпијским играма]] и [[маратон]]а умотано је у митове и легенде, а прво забиљежено такмичење у трчању на античким играма датира из 776 године прије нове ере.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=cgkzWTugSj0C&pg=PA201&dq=first+recorded+victor+of+the+stade-race+in+776&q=first%20recorded%20victor%20of%20the%20stade-race%20in%20776 |title=The Ancient Olympics – Google Books |accessdate=23. 1. 2018 |isbn=978-0-19-280604-8 |date=8. 6. 2006 | author = Spivey |first=Nigel }}</ref>
Books |accessdate=23. 1. 2018 |isbn=978-0-19-280604-8 |date=8. 6. 2006 | author = Spivey |first=Nigel }}</ref>


{{quote|... Претпостављам да су сунце, мјесец, земља, звијезде и небо, које су и даље богови многих варвара, једини богови познати по домороцима Хеленима. Гледајући то да су се они увијек кретали и трчали, због њихове тркачке природе, звали су их боговима или тркачима. |[[Сократ]] у платоу Цратилус <ref>{{cite web|url=http://classics.mit.edu/Plato/cratylus.html |title=Cratylus |publisher=classics.mit.edu |accessdate=23. 1. 2018}}</ref>}}
{{quote|... Претпостављам да су сунце, мјесец, земља, звијезде и небо, које су и даље богови многих варвара, једини богови познати по домороцима Хеленима. Гледајући то да су се они увијек кретали и трчали, због њихове тркачке природе, звали су их боговима или тркачима. |[[Сократ]] у платоу Цратилус <ref>{{cite web|url=http://classics.mit.edu/Plato/cratylus.html |title=Cratylus |publisher=classics.mit.edu |accessdate=23. 1. 2018}}</ref>}}

== Опис ==
[[File:Muybridge runner.jpg|thumb|[[Едвард Мајбриџ]]ова фото секвенца]]
{{рут}}
Running gait can be divided into two phases in regard to the lower [[Limb (anatomy)|extremity]]: stance and swing.<ref name="Anderson 1996 76–89">{{cite journal|last=Anderson|first=T|title=Biomechanics and Running Economy|journal=Sports Medicine|year=1996|volume=22|issue=2|pages=76–89|doi=10.2165/00007256-199622020-00003|pmid=8857704|s2cid=22159220}}</ref><ref name="Nicola 2012 187–201">{{cite journal |last1=Nicola |first1=T. L. |last2=Jewison |first2=D. J. |title=The Anatomy and Biomechanics of Running|journal=Clinical Journal of Sport Medicine|year=2012|volume=31|issue=2 |pages=187–201|doi=10.1016/j.csm.2011.10.001|pmid=22341011 }}</ref><ref name="Novacheck 1998 77–95">{{cite journal|last=Novacheck|first=T.F.|title=The biomechanics of running|journal=Gait & Posture|year=1998|volume=7|issue=1|pages=77–95|doi=10.1016/s0966-6362(97)00038-6|pmid=10200378}}</ref><ref name="Schache 1999 30–47">{{cite journal|last=Schache|first=A.G.|title=The coordinated movement of the lumbo-pelvic-hip complex during running: a literature review|journal=Gait & Posture|year=1999|volume=10|issue=1|pages=30–47|doi=10.1016/s0966-6362(99)00025-9|pmid=10469939}}</ref> These can be further divided into absorption, propulsion, initial swing and terminal swing. Due to the continuous nature of running gait, no certain point is assumed to be the beginning. However, for simplicity, it will be assumed that absorption and footstrike mark the beginning of the running cycle in a body already in motion.

===Footstrike===
Footstrike occurs when a plantar portion of the foot makes initial contact with the ground. Common footstrike types include forefoot, midfoot and heel strike types.<ref name="Daoud 2012 1325–34">{{cite journal|last=Daoud|first=A.I.|title=Foot Strike and Injury Rates in Endurance Runners: a retrospective study|journal= Medicine and Science in Sports and Exercise|year=2012|volume=44|issue=7|pages=1325–1334|doi=10.1249/mss.0b013e3182465115|pmid=22217561|s2cid=14642908|url=https://semanticscholar.org/paper/c631ea6d9af38687347516d10748825a2c4e0c58}}</ref><ref>{{cite journal|last=Larson|first=P|title=Foot strike patterns of recreational and sub-elite runners in a long-distance road race|journal=Journal of Sports Sciences|year=2011|volume=29|issue=15|pages=1665–1673|doi=10.1080/02640414.2011.610347|pmid=22092253|s2cid=12239202}}</ref><ref>{{cite journal|last=Smeathers|first=J.E.|title=Transient Vibrations Caused by Heel Strike|journal= Proceedings of the Institution of Mechanical Engineers, Part H: Journal of Engineering in Medicine|year=1989|volume=203|issue=4|pages=181–186|doi=10.1243/PIME_PROC_1989_203_036_01|pmid=2701953|s2cid=36483935}}</ref> These are characterized by initial contact of the ball of the foot, ball and heel of the foot simultaneously and heel of the foot respectively. During this time the [[hip joint]] is undergoing extension from being in maximal flexion from the previous swing phase. For proper force absorption, the knee joint should be flexed upon footstrike and the ankle should be slightly in front of the body.<ref name="Davis 1980 1590–95">{{cite journal|last=Davis|first=G.J.|title=Mechanisms of Selected Knee Injuries|journal=Journal of the American Physical Therapy Association|year=1980|volume=60|pages=1590–1595}}</ref> Footstrike begins the absorption phase as forces from initial contact are attenuated throughout the lower extremity. Absorption of forces continues as the body moves from footstrike to midstance due to vertical propulsion from the toe-off during a previous gait cycle.

===Propulsion phase===
Most recent research, particularly regarding the footstrike debate, has focused solely on the absorption phases for injury identification and prevention purposes. The propulsion phase of running involves the movement beginning at midstance until toe off.<ref name="Nicola 2012 187–201"/><ref name="Novacheck 1998 77–95"/><ref name="Hammer 2010 2709–16">{{cite journal|last=Hammer|first=S.R.|title=Muscle contributions to propulsion and support during running|journal=Journal of Biomechanics|year=2010|volume=43|issue=14|pages=2709–2716|doi=10.1016/j.jbiomech.2010.06.025|pmc=2973845|pmid=20691972}}</ref> From a full stride length model however, components of the terminal swing and footstrike can aid in propulsion.<ref name="Schache 1999 30–47"/><ref name="Ardigo 2008 17–22">{{cite journal|last=Ardigo|first=L.P.|title=Metabolic and mechanical aspects of foot landing type, forefoot and rearfoot strike, in human running|journal=Acta Physiologica Scandinavica|year=2008|volume=155|issue=1|pages=17–22|doi=10.1111/j.1748-1716.1995.tb09943.x|pmid=8553873}}</ref>
Set up for propulsion begins at the end of terminal swing as the hip joint flexes, creating the maximal range of motion for the hip extensors to accelerate through and produce force. As the hip extensors change from reciporatory inhibitors to primary muscle movers, the lower extremity is brought back toward the ground, although aided greatly by the [[stretch reflex]] and gravity.<ref name="Schache 1999 30–47"/> Footstrike and absorption phases occur next with two types of outcomes. This phase can be only a continuation of momentum from the stretch reflex reaction to hip flexion, gravity and light hip extension with a heel strike, which does little to provide force absorption through the ankle joint.<ref name="Hammer 2010 2709–16"/><ref name="Bergmann 2000 817–827">{{cite journal|last=Bergmann|first=G.|title=Influence of shoes and heel strike on the loading of the hip joint|journal=Journal of Biomechanics|year=2000|volume=28|issue=7|pages=817–827|doi=10.1016/0021-9290(94)00129-r|pmid=7657680}}</ref><ref name="Lieberman 2010 531–535">{{cite journal|last=Lieberman|first=D.|title=Foot strike patterns and collision forces in habitually barefoot versus shod runners|journal=Nature|year=2010|volume=463|pages=531–535|doi=10.1038/nature08723|pmid=20111000|issue=7280|bibcode=2010Natur.463..531L|s2cid=216420}}</ref> With a mid/forefoot strike, loading of the gastro-soleus complex from shock absorption will serve to aid in plantar flexion from midstance to toe-off.<ref name="Lieberman 2010 531–535"/><ref name="Williams 2000 210–218">{{cite journal|last=Williams|first=D.S.|title=Lower Extremity Mechanics in Runners with a Converted Forefoot Strike Pattern|journal=Journal of Applied Biomechanics|year=2000|volume=16|issue=2|pages=210–218|doi=10.1123/jab.16.2.210}}</ref>
As the lower extremity enters midstance, true propulsion begins.<ref name="Hammer 2010 2709–16"/> The hip extensors continue contracting along with help from the acceleration of gravity and the stretch reflex left over from maximal hip flexion during the terminal swing phase. Hip extension pulls the ground underneath the body, thereby pulling the runner forward. During midstance, the knee should be in some degree of knee flexion due to elastic loading from the absorption and footstrike phases to preserve forward momentum.<ref name="Kubo 2000 181–187">{{cite journal|last=Kubo|first=K.|title=Elastic properties of muscle-tendon complex in long-distance runners|journal=European Journal of Applied Physiology|year=2000|volume=81|issue=3|pages=181–187|doi=10.1007/s004210050028|pmid=10638375|s2cid=10044650}}</ref><ref name="Magness">{{cite web|last=Magness|first=S.|title=How to Run: Running with proper biomechanics|url=http://www.scienceofrunning.com/2010/08/how-to-run-running-with-proper.html|access-date=3 October 2012|date=2010-08-04}}</ref><ref name="Thys 1975 281–286">{{cite journal|last=Thys|first=H.|title=The role played by elasticity in an exercise involving movements of small amplitude|journal=European Journal of Physiology|year=1975|volume=354|issue=3|pages=281–286|doi=10.1007/bf00584651|pmid=1167681|s2cid=21309186}}</ref> The ankle joint is in [[dorsiflexion]] at this point underneath the body, either elastically loaded from a mid/forefoot strike or preparing for stand-alone concentric plantar flexion.


== Референце ==
== Референце ==
Ред 26: Ред 38:


== Литература ==
== Литература ==
{{refbegin|}}
* {{Cite book| ref=harv|url=https://books.google.com/books?id=cgkzWTugSj0C&pg=PA201&dq=first+recorded+victor+of+the+stade-race+in+776&q=first%20recorded%20victor%20of%20the%20stade-race%20in%20776 |title=The Ancient Olympics – Google
Books |accessdate=23. 1. 2018 |isbn=978-0-19-280604-8 |date=8. 6. 2006 | author = Spivey |first=Nigel }}
* {{Cite book| ref=harv|url=https://books.google.com/books?id=cgkzWTugSj0C&pg=PA201&dq=first+recorded+victor+of+the+stade-race+in+776&q=first%20recorded%20victor%20of%20the%20stade-race%20in%20776 |title=The Ancient Olympics – Google Books |accessdate=23. 1. 2018 |isbn=978-0-19-280604-8 |date=8. 6. 2006 | author = Spivey |first=Nigel }}
* {{Cite book| ref=harv|url=https://books.google.com/books?id=3jNburL7OcgC&printsec=frontcover#v=onepage&q=running&f=false |last=Walker|first=Alan|last2=Leakey|first2=Richard|title=The Nariokotome Homo Erectus Skeleton |publisher=Springer, 1993| accessdate=23. 1. 2018 |pages=414}}
* {{Cite book| ref=harv|url=https://books.google.com/books?id=3jNburL7OcgC&printsec=frontcover#v=onepage&q=running&f=false |last=Walker|first=Alan|last2=Leakey|first2=Richard|title=The Nariokotome Homo Erectus Skeleton |publisher=Springer, 1993| accessdate=23. 1. 2018 |pages=414}}
* {{Cite book| ref=harv|url=https://books.google.com/books?id=vxxOw3FvOgwC&printsec=frontcover&dq=History+of+Running&hl=en&sa=X&ei=HgKDT6bEGsLQ0QXAq_CEBw&ved=0CDsQ6AEwAQ#v=onepage&q=History%20of%20Running&f=false|last=Sears|first=Edward Seldon|title=Running Through the Ages |publisher=McFarland, 2001| accessdate=23. 1. 2018 }}
* {{Cite book| ref=harv|url=https://books.google.com/books?id=vxxOw3FvOgwC&printsec=frontcover&dq=History+of+Running&hl=en&sa=X&ei=HgKDT6bEGsLQ0QXAq_CEBw&ved=0CDsQ6AEwAQ#v=onepage&q=History%20of%20Running&f=false|last=Sears|first=Edward Seldon|title=Running Through the Ages |publisher=McFarland, 2001| accessdate=23. 1. 2018 }}
* {{Cite journal|last=Nilson|first=Finn|last2=Lundkvist|first2=Erik|last3=Wagnsson|first3=Stefan|last4=Gustafsson|first4=Henrik|date=2019-12-19|title=Has the second ‘running boom’ democratized running? A study on the sociodemographic characteristics of finishers at the world’s largest half marathon|url=https://doi.org/10.1080/17430437.2019.1703687|journal=Sport in Society|volume=0|issue=0|pages=1–11|doi=10.1080/17430437.2019.1703687|issn=1743-0437}}


{{refend}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
Ред 35: Ред 51:
* {{Cite EB1911|wstitle=Running}}
* {{Cite EB1911|wstitle=Running}}


{{Authority control}}
⚫
[[Категорија:Трчање| ]]

⚫
[[Категорија:Вежбање]]

Верзија на датум 23. новембар 2020. у 05:01

Тркачи на маратону у Карлсбаду, 2013
Видео о трчању

Трчање је метод земаљског покретања, које омогућава људима и животињама да се крећу јако брзо. Трчање је тип хода који карактерише ваздушна фаза, приликом које су стопала изнад земље, иако има изузетака.[1] То је у супротности са ходањем, код којег је једна нога увијек у контакту са земљом, ноге се углавном држе право, док је центар за гравитацију изнад свода стопала у стилу обрнутог клатна.[2] Карактеристична одлика тијела приликом трчања са тачке гледишта је промјена у кинетичкој и потенцијалној енергији у кораку, која се јавља истовремено, док се чување енергије испуњава помоћу гипких тетива и еластичности неактивних мишића.[3] Појам трчање може да се односи на било коју варијанту брзинског кретања, од џогинга до спринта.

Процијењено је да су преци модерних људи развили способност трчања прије око 2,6 милиона година, вјероватно са циљем да лове животиње.[4] Трчање у такмичарском смислу развило се на бројним религиозним фестивалима. Први запис о такмичењу у трчању датира са Талтанских игара у Ирској 1829 године прије нове ере,[5] док се трчање на Олимпијским играма нашло први пут 776 године прије нове ере. Трчање је описано као најдоступнији спорт.[6]

Историја

Сцена трчања, са Панатенејских игара из Античке Грчке, 333 године прије нове ере.

Сматра се да се људско трчање развило прије најмање четири и по милиона година након еволуције из мајмуна, као Аустралопитекус, рани предак људи, који је развио способност ходања исправно на двије ноге.[7]

Предложена теорија сматра да се еволуција трчања код првих људи развила кроз вјежбање лова на животиње, активног праћења и гоњења док плијен не постане превише изморен да би побјегао, подлегавши "гоњењу миопатије"; на тај начин су људи развили нухални лигамент, знојну жлијезду, ахилову тетиву, зглоб кољена и највећи стражњи мишић, на којима су промјене настале оваквим активностима.[8][9][10] Теорија која је прво предложена користила је компаративне физиолошке доказе и природне навике животиња док трче, указујући вјероватноћу ове активности као успјешног метода лова. Будући докази са посматрања са посматрања модерних вјежби лова такође указују на ову вјероватноћу.[10][11] Судећи по Серсу (страна12) научна истраживања скелета обезбиједили су будуће доказе за ту теорију.[12]

Такмичарско трчање развило се на религиозним фестивалима у неколико области, као што су Грчка, Египат, Азија и Источноафричком рифту у Африци. Талтанске игре, ирски спортски фестивал, у част бога Талтјуа, датирају од 1829 године прије нове ере и оне су једне од најранијих такмичења на којима се појавило трчање.[5] Поријекло трчања на античким олимпијским играма и маратона умотано је у митове и легенде, а прво забиљежено такмичење у трчању на античким играма датира из 776 године прије нове ере.[13]

... Претпостављам да су сунце, мјесец, земља, звијезде и небо, које су и даље богови многих варвара, једини богови познати по домороцима Хеленима. Гледајући то да су се они увијек кретали и трчали, због њихове тркачке природе, звали су их боговима или тркачима.

— Сократ у платоу Цратилус [14]

Опис

Едвард Мајбриџова фото секвенца

Running gait can be divided into two phases in regard to the lower extremity: stance and swing.[15][16][17][18] These can be further divided into absorption, propulsion, initial swing and terminal swing. Due to the continuous nature of running gait, no certain point is assumed to be the beginning. However, for simplicity, it will be assumed that absorption and footstrike mark the beginning of the running cycle in a body already in motion.

Footstrike

Footstrike occurs when a plantar portion of the foot makes initial contact with the ground. Common footstrike types include forefoot, midfoot and heel strike types.[19][20][21] These are characterized by initial contact of the ball of the foot, ball and heel of the foot simultaneously and heel of the foot respectively. During this time the hip joint is undergoing extension from being in maximal flexion from the previous swing phase. For proper force absorption, the knee joint should be flexed upon footstrike and the ankle should be slightly in front of the body.[22] Footstrike begins the absorption phase as forces from initial contact are attenuated throughout the lower extremity. Absorption of forces continues as the body moves from footstrike to midstance due to vertical propulsion from the toe-off during a previous gait cycle.

Propulsion phase

Most recent research, particularly regarding the footstrike debate, has focused solely on the absorption phases for injury identification and prevention purposes. The propulsion phase of running involves the movement beginning at midstance until toe off.[16][17][23] From a full stride length model however, components of the terminal swing and footstrike can aid in propulsion.[18][24] Set up for propulsion begins at the end of terminal swing as the hip joint flexes, creating the maximal range of motion for the hip extensors to accelerate through and produce force. As the hip extensors change from reciporatory inhibitors to primary muscle movers, the lower extremity is brought back toward the ground, although aided greatly by the stretch reflex and gravity.[18] Footstrike and absorption phases occur next with two types of outcomes. This phase can be only a continuation of momentum from the stretch reflex reaction to hip flexion, gravity and light hip extension with a heel strike, which does little to provide force absorption through the ankle joint.[23][25][26] With a mid/forefoot strike, loading of the gastro-soleus complex from shock absorption will serve to aid in plantar flexion from midstance to toe-off.[26][27] As the lower extremity enters midstance, true propulsion begins.[23] The hip extensors continue contracting along with help from the acceleration of gravity and the stretch reflex left over from maximal hip flexion during the terminal swing phase. Hip extension pulls the ground underneath the body, thereby pulling the runner forward. During midstance, the knee should be in some degree of knee flexion due to elastic loading from the absorption and footstrike phases to preserve forward momentum.[28][29][30] The ankle joint is in dorsiflexion at this point underneath the body, either elastically loaded from a mid/forefoot strike or preparing for stand-alone concentric plantar flexion.

Референце

  1. ^ „Gait selection in the ostrich: mechanical and metabolic characteristics of walking and running with and without an aerial phase”. rspb.royalsocietypublishing.org. 22. 5. 2004. Приступљено 22. 1. 2018. 
  2. ^ Biewener, A. A. 2003. Animal Locomotion. Oxford University Press, US. 1091. ISBN 978-0-19-850022-3. books.google.com
  3. ^ Cavagna, G. A.; Saibene, F. P.; Margaria, R. (1964). „Mechanical Work in Running”. Journal of Applied Physiology. 19: 249—256. PMID 14155290. 
  4. ^ Magazine, Discover (2006). „Born To Run – Humans can outrun nearly every other animal on the planet over long distances”. стр. 3. 
  5. ^ а б Alpha, Rob (2015). What Is Sport: A Controversial Essay About Why Humans Play Sports. BookBaby. ISBN 9781483555232. 
  6. ^ Soviet Sport: The Success Story. стр. 49, V. Gerlitsyn, 1987
  7. ^ „The Evolution of Human Running: Training & Racing”. runtheplanet.com. Приступљено 23. 1. 2018. 
  8. ^ Chen, Ingfei (мај 2006). „Born To Run:”. Discover. Приступљено 23. 1. 2018. 
  9. ^ Liebenberg, Louis (децембар 2006). „Persistence Hunting by Modern Hunter‐Gatherers”. Current Anthropology & The University of Chicago Press. JSTOR 10.1086/508695. 
  10. ^ а б Sears, Edward Seldon. Running Through the Ages. McFarland, 2001. Приступљено 23. 1. 2018. 
  11. ^ Carrier, David R., A. K. Kapoor, Tasuku Kimura, Martin K. Nickels, Satwanti, Eugenie C. Scott, Joseph K. So and Erik Trinkaus. „The Energetic Paradox of Human Running and Hominid Evolution and Comments and Reply”. The University of Chicago Press. doi:10.2307/2742907. Приступљено 23. 1. 2018. 
  12. ^ Walker, Alan; Leakey, Richard. The Nariokotome Homo Erectus Skeleton. Springer, 1993. стр. 414. Приступљено 23. 1. 2018. 
  13. ^ Spivey, Nigel (8. 6. 2006). The Ancient Olympics – Google Books. ISBN 978-0-19-280604-8. Приступљено 23. 1. 2018. 
  14. ^ „Cratylus”. classics.mit.edu. Приступљено 23. 1. 2018. 
  15. ^ Anderson, T (1996). „Biomechanics and Running Economy”. Sports Medicine. 22 (2): 76—89. PMID 8857704. S2CID 22159220. doi:10.2165/00007256-199622020-00003. 
  16. ^ а б Nicola, T. L.; Jewison, D. J. (2012). „The Anatomy and Biomechanics of Running”. Clinical Journal of Sport Medicine. 31 (2): 187—201. PMID 22341011. doi:10.1016/j.csm.2011.10.001. 
  17. ^ а б Novacheck, T.F. (1998). „The biomechanics of running”. Gait & Posture. 7 (1): 77—95. PMID 10200378. doi:10.1016/s0966-6362(97)00038-6. 
  18. ^ а б в Schache, A.G. (1999). „The coordinated movement of the lumbo-pelvic-hip complex during running: a literature review”. Gait & Posture. 10 (1): 30—47. PMID 10469939. doi:10.1016/s0966-6362(99)00025-9. 
  19. ^ Daoud, A.I. (2012). „Foot Strike and Injury Rates in Endurance Runners: a retrospective study”. Medicine and Science in Sports and Exercise. 44 (7): 1325—1334. PMID 22217561. S2CID 14642908. doi:10.1249/mss.0b013e3182465115. 
  20. ^ Larson, P (2011). „Foot strike patterns of recreational and sub-elite runners in a long-distance road race”. Journal of Sports Sciences. 29 (15): 1665—1673. PMID 22092253. S2CID 12239202. doi:10.1080/02640414.2011.610347. 
  21. ^ Smeathers, J.E. (1989). „Transient Vibrations Caused by Heel Strike”. Proceedings of the Institution of Mechanical Engineers, Part H: Journal of Engineering in Medicine. 203 (4): 181—186. PMID 2701953. S2CID 36483935. doi:10.1243/PIME_PROC_1989_203_036_01. 
  22. ^ Davis, G.J. (1980). „Mechanisms of Selected Knee Injuries”. Journal of the American Physical Therapy Association. 60: 1590—1595. 
  23. ^ а б в Hammer, S.R. (2010). „Muscle contributions to propulsion and support during running”. Journal of Biomechanics. 43 (14): 2709—2716. PMC 2973845 Слободан приступ. PMID 20691972. doi:10.1016/j.jbiomech.2010.06.025. 
  24. ^ Ardigo, L.P. (2008). „Metabolic and mechanical aspects of foot landing type, forefoot and rearfoot strike, in human running”. Acta Physiologica Scandinavica. 155 (1): 17—22. PMID 8553873. doi:10.1111/j.1748-1716.1995.tb09943.x. 
  25. ^ Bergmann, G. (2000). „Influence of shoes and heel strike on the loading of the hip joint”. Journal of Biomechanics. 28 (7): 817—827. PMID 7657680. doi:10.1016/0021-9290(94)00129-r. 
  26. ^ а б Lieberman, D. (2010). „Foot strike patterns and collision forces in habitually barefoot versus shod runners”. Nature. 463 (7280): 531—535. Bibcode:2010Natur.463..531L. PMID 20111000. S2CID 216420. doi:10.1038/nature08723. 
  27. ^ Williams, D.S. (2000). „Lower Extremity Mechanics in Runners with a Converted Forefoot Strike Pattern”. Journal of Applied Biomechanics. 16 (2): 210—218. doi:10.1123/jab.16.2.210. 
  28. ^ Kubo, K. (2000). „Elastic properties of muscle-tendon complex in long-distance runners”. European Journal of Applied Physiology. 81 (3): 181—187. PMID 10638375. S2CID 10044650. doi:10.1007/s004210050028. 
  29. ^ Magness, S. (2010-08-04). „How to Run: Running with proper biomechanics”. Приступљено 3. 10. 2012. 
  30. ^ Thys, H. (1975). „The role played by elasticity in an exercise involving movements of small amplitude”. European Journal of Physiology. 354 (3): 281—286. PMID 1167681. S2CID 21309186. doi:10.1007/bf00584651. 

Литература


Спољашње везе

Трчање на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Трчање&oldid=23449733”