Пређи на садржај

Ареопаг — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: исправљена преусмерења
мНема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{bez_izvora}}
{{bez_izvora}}
[[Слика:Areopagus from the Acropolis.jpg|мини|Ареопаг, посматран са [[Акропољ (Атина)|Акропоља]]]]
[[Слика:Areopagus from the Acropolis.jpg|мини|Ареопаг, посматран са [[Акропољ (Атина)|Акропоља]]]]
'''Ареопаг''' је било веће у [[Античка Грчка|Античкој Грчкој]], које је назив добило по брду посвећеном богу [[Ареј|Аресу]], на коме је заседало. У ареопаг су улазили некадашњи [[архонт]]и. Ово веће је надгледало све државне послове и чувало [[Атина|атинске]] [[закон]]е. Ареопаг је изгубио на значају за време [[Перикле|Перикла]], када су му била поверене само судске функције у верским преступима, као што је, на пример, скрнављење светих [[маслина]] посвећених богињи [[Атина (богиња)|Атини]].
'''Ареопаг''' је било веће у [[Античка Грчка|Античкој Грчкој]], смештено северозападно од Акропоља у Атини, које је назив добило по брду посвећеном богу [[Ареј|Аресу]], на коме је заседало. У ареопаг су улазили некадашњи [[архонт]]и. Ово веће је надгледало све државне послове и чувало [[Атина|атинске]] [[закон]]е. У класично доба, на месту суда, који се често називао и Ареопаг, судили су ce случајеви намерних убистава, рањавања и верских питања, као и случајеви подметања пожара или скрнављење маслина.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/20663324|title=The law in classical Athens|last=MacDowell, Douglas M. (Douglas Maurice),|isbn=0-8014-9365-X|location=Ithaca, N.Y.|oclc=20663324}}</ref><ref>{{Citation|title=Der triumphierende Perseus|url=http://dx.doi.org/10.1007/978-3-322-98846-1_1|publisher=VS Verlag für Sozialwissenschaften|date=1960|accessdate=2020-12-09|isbn=978-3-322-98173-8|pages=7–43|first=Langlotz|last=Ernst}}</ref> [[Арес]]<nowiki/>у је требало да су судили богови на Ареопагу због убиства Посејдоновог сина Галирофија (типичан пример етиолошког мита). Ареопаг је изгубио на значају за време [[Перикле|Перикла]], када су му била поверене само судске функције у верским преступима, као што је скрнављење светих [[маслина]] посвећених богињи [[Атина (богиња)|Атини]].


== Историја ==
== Спољашње везе ==
{{портал|Античка Грчка}}Порекло имена није јасно. На старогрчком, παγος (пагос) значи „велики комад стене“. Ареиос је могао доћи из [[Арес|Ареса]] или из [[Ериније|Еринија]], <ref>{{Citation|title=Eumenides and Newmenides: Academic Furies in Edwardian Cambridge|url=http://dx.doi.org/10.1163/9789004348820_016|publisher=BRILL|date=2017-01-01|accessdate=2020-12-09|isbn=978-90-04-34882-0|pages=362–380}}</ref>пошто је на његовом подножју подигнут храм посвећен Еринијама, где су убице некада налазиле уточиште како се не би суочиле са последицама својих поступака. Касније су [[Римљани]] стеновито брдо називали „Марсовим брдом“, након [[Марс (бог)|Марс]]<nowiki/>а, римске верзије грчког Бога рата.<ref>{{Cite journal|date=2020|title=Preface to the New American Bible: First Edition of the New Testament|url=http://dx.doi.org/10.5040/9780567701145.gen|journal=New American Bible|doi=10.5040/9780567701145.gen}}</ref>У близини Ареопага изграђена је и базилика [[Дионисије Ареопагит|Дионисија Ареопагита]].
{{портал|Античка Грчка}}
{{Commonscat|Areopagus}}


У предкласична времена (пре 5. века п. н. е.) Ареопаг је био савет старешина града, сличан римском Сенату. Попут Сената, његово чланство било је ограничено на оне који су уживали високе јавне функције, у овом случају Архонове.<ref>{{Citation|title=CONSTITUTION OF THE ATHENIANS|url=http://dx.doi.org/10.2307/j.ctv160bt2z.10|publisher=Liverpool University Press|date=2017-07-17|accessdate=2020-12-09|isbn=978-1-80034-579-9|pages=39–173}}</ref> 594. пре Христа Ареопаг се сложио да преда своје функције [[Солон|Солону]] на реформу. Увео је демократске реформе, обновио јој чланство и вратио контролу у организацију. <ref>{{Citation|title=8. Athens|url=http://dx.doi.org/10.1093/actrade/9780199601349.003.0008|publisher=Oxford University Press|date=2011-10-01|accessdate=2020-12-09|isbn=978-0-19-960134-9|pages=62–79|first=Paul|last=Cartledge}}</ref>

Према [[Клистен из Атине|Клистен]]<nowiki/>овим реформама донетим 508/507. пре Христа, Боуле (βουλη) или савет је проширен са 400 на 500 људи и формиран је од 50 људи из сваког од десет кланова или филаја (φυλαι).

462. пре Христа, [[Ефијалт (митологија)|Ефијалт]] је спровео реформе којима је Ареопаг лишио готово свих његових функција, осим функције суда за убиства у корист Хелиаје.

У Еумениду из [[Есхил|Есхила]] (458. п. н. е.) Ареопаг је место суђења [[Орест|Оресту]] због убиства његове мајке ([[Клитемнестра|Клитемнестре]]) и њеног љубавника ([[Егист|Егиста]]).

Фрина, хетера из 4. века пре нове ере која је била позната по својој лепоти, појавила се пред Ареопагом оптуженим за оскврњивање елеусинских мистерија. Једна прича је да пушта да јој се огртач спусти и тако импресионира судије својим готово божанским обликом да је накратко ослобођена. <ref>{{Citation|title=Ethnography and Authorial Voice in Athenaeus' Deipnosophistae|url=http://dx.doi.org/10.5040/9781472554529.ch-008|publisher=Bloomsbury Academic|accessdate=2020-12-09|isbn=978-1-84966-890-3}}</ref>

У необичном развоју догађаја, Ареопаг је стекао нову функцију у 4. веку пре нове ере, истражујући корупцију, и ако је моћ осуде остала у рукама [[Еклесија|Еклесије]].

Ареопаг је, као и већина градских институција, и даље функционисао у [[римско доба]], и управо је са овог места, црпећи од потенцијалног значаја атинског олтара Непознатом Богу, речено да је [[апостол Павле]] одржао чувени говор , "Сад ћу вам прогласити оно што обожавате као нешто непознато. Бог који је створио свет и све у њему је Господар неба и земље и не живи у храмовима изграђеним рукама." (Проповед Ареопаг, Дела 17:24)

Израз „Ареопаг“ односи се и на правосудно тело аристократског порекла које је накнадно формирало виши суд модерне Грчке.

== Савремене референце ==

* Енглески песник [[Džon Milton|Џон Милтон]] насловио је своју одбрану слободе штампе „[[Ареопагитица]]“, тврдећи да цензори древне Атине, са седиштем у Ареопагу, нису практиковали ону врсту претходног суздржавања од објављивања које се тражило у енглеском парламенту у Милтоново време .
* Друштво Ареопагус, основано 1893. године, један је од најстаријих клубова у припремној школи Хочкинс, у држави [[Конектикат]], САД и окупља се ради расправе о одређеним темама.<ref>{{Cite journal|last=Tuan|first=Tran Anh|last2=Elbassuoni|first2=Shady|last3=Preda|first3=Nicoleta|last4=Weikum|first4=Gerhard|date=2011|title=CATE|url=http://dx.doi.org/10.1145/1963192.1963306|journal=Proceedings of the 20th international conference companion on World wide web - WWW '11|location=New York, New York, USA|publisher=ACM Press|doi=10.1145/1963192.1963306|isbn=978-1-4503-0637-9}}</ref>
* „Ареопаг“ је наслов друге песме у збирци ирског песника Луиса Макниса из 1952. године, [[google:Ten+Burnt+Offerings&rlz=1C1CHBF_enRS819RS819&oq=Ten+Burnt+Offerings&aqs=chrome..69i57&sourceid=chrome&ie=UTF-8|Десет спаљених понуда]], .

== Референце ==

# '''^''' MacDowell, Douglas M. (1978). The law in classical Athens. Ithaca, N.Y.: Cornell University Press. p. 27. <nowiki>ISBN 9780801493652</nowiki>. OCLC 20663324.
# '''^''' Pseudo-Aristotle. "Atheneion Politeia". Perseus. Perseus Tufts. Retrieved 8 February 2016.
# '''^''' Modern writers (C. Wachsmuth, Die Stadt Athen, 1. p. 428 note 2; G. Gilbert, Griech. Staatsalterthiimer,2 1. p. 425 note 4) have suggested that Areopagus (Areios pagos) means 'the hill of cursing,' the first part of the name being derived from ara 'a curse' and the reference being to the Furies who had a sanctuary on the side of the hill, and were sometimes known as Arai, i.e. 'the curses' (Aeschylus, Eumenides, 417)
# '''^''' New American Bible
# '''^''' Aristotle, ''Constitution of the Athenians'' §3
# '''^''' Ancient Greece:Athens Archived December 3, 2010, at the Wayback Machine
# '''^''' (Athenaeus, ''Deipnosophistae'', XIII.590)
# '''^''' "Hotchkiss Timeline". ''www.hotchkissmedia.org''. Retrieved 2017-12-11.
{{клица-историја}}
{{клица-историја}}


Верзија на датум 9. децембар 2020. у 16:46

Ареопаг, посматран са Акропоља

Ареопаг је било веће у Античкој Грчкој, смештено северозападно од Акропоља у Атини, које је назив добило по брду посвећеном богу Аресу, на коме је заседало. У ареопаг су улазили некадашњи архонти. Ово веће је надгледало све државне послове и чувало атинске законе. У класично доба, на месту суда, који се често називао и Ареопаг, судили су ce случајеви намерних убистава, рањавања и верских питања, као и случајеви подметања пожара или скрнављење маслина.[1][2] Аресу је требало да су судили богови на Ареопагу због убиства Посејдоновог сина Галирофија (типичан пример етиолошког мита). Ареопаг је изгубио на значају за време Перикла, када су му била поверене само судске функције у верским преступима, као што је скрнављење светих маслина посвећених богињи Атини.

Историја

Порекло имена није јасно. На старогрчком, παγος (пагос) значи „велики комад стене“. Ареиос је могао доћи из Ареса или из Еринија, [3]пошто је на његовом подножју подигнут храм посвећен Еринијама, где су убице некада налазиле уточиште како се не би суочиле са последицама својих поступака. Касније су Римљани стеновито брдо називали „Марсовим брдом“, након Марса, римске верзије грчког Бога рата.[4]У близини Ареопага изграђена је и базилика Дионисија Ареопагита.

У предкласична времена (пре 5. века п. н. е.) Ареопаг је био савет старешина града, сличан римском Сенату. Попут Сената, његово чланство било је ограничено на оне који су уживали високе јавне функције, у овом случају Архонове.[5] 594. пре Христа Ареопаг се сложио да преда своје функције Солону на реформу. Увео је демократске реформе, обновио јој чланство и вратио контролу у организацију. [6]

Према Клистеновим реформама донетим 508/507. пре Христа, Боуле (βουλη) или савет је проширен са 400 на 500 људи и формиран је од 50 људи из сваког од десет кланова или филаја (φυλαι).

462. пре Христа, Ефијалт је спровео реформе којима је Ареопаг лишио готово свих његових функција, осим функције суда за убиства у корист Хелиаје.

У Еумениду из Есхила (458. п. н. е.) Ареопаг је место суђења Оресту због убиства његове мајке (Клитемнестре) и њеног љубавника (Егиста).

Фрина, хетера из 4. века пре нове ере која је била позната по својој лепоти, појавила се пред Ареопагом оптуженим за оскврњивање елеусинских мистерија. Једна прича је да пушта да јој се огртач спусти и тако импресионира судије својим готово божанским обликом да је накратко ослобођена. [7]

У необичном развоју догађаја, Ареопаг је стекао нову функцију у 4. веку пре нове ере, истражујући корупцију, и ако је моћ осуде остала у рукама Еклесије.

Ареопаг је, као и већина градских институција, и даље функционисао у римско доба, и управо је са овог места, црпећи од потенцијалног значаја атинског олтара Непознатом Богу, речено да је апостол Павле одржао чувени говор , "Сад ћу вам прогласити оно што обожавате као нешто непознато. Бог који је створио свет и све у њему је Господар неба и земље и не живи у храмовима изграђеним рукама." (Проповед Ареопаг, Дела 17:24)

Израз „Ареопаг“ односи се и на правосудно тело аристократског порекла које је накнадно формирало виши суд модерне Грчке.

Савремене референце

  • Енглески песник Џон Милтон насловио је своју одбрану слободе штампе „Ареопагитица“, тврдећи да цензори древне Атине, са седиштем у Ареопагу, нису практиковали ону врсту претходног суздржавања од објављивања које се тражило у енглеском парламенту у Милтоново време .
  • Друштво Ареопагус, основано 1893. године, један је од најстаријих клубова у припремној школи Хочкинс, у држави Конектикат, САД и окупља се ради расправе о одређеним темама.[8]
  • „Ареопаг“ је наслов друге песме у збирци ирског песника Луиса Макниса из 1952. године, Десет спаљених понуда, .

Референце

  1. ^ MacDowell, Douglas M. (1978). The law in classical Athens. Ithaca, N.Y.: Cornell University Press. p. 27. ISBN 9780801493652. OCLC 20663324.
  2. ^ Pseudo-Aristotle. "Atheneion Politeia". Perseus. Perseus Tufts. Retrieved 8 February 2016.
  3. ^ Modern writers (C. Wachsmuth, Die Stadt Athen, 1. p. 428 note 2; G. Gilbert, Griech. Staatsalterthiimer,2 1. p. 425 note 4) have suggested that Areopagus (Areios pagos) means 'the hill of cursing,' the first part of the name being derived from ara 'a curse' and the reference being to the Furies who had a sanctuary on the side of the hill, and were sometimes known as Arai, i.e. 'the curses' (Aeschylus, Eumenides, 417)
  4. ^ New American Bible
  5. ^ Aristotle, Constitution of the Athenians §3
  6. ^ Ancient Greece:Athens Archived December 3, 2010, at the Wayback Machine
  7. ^ (Athenaeus, Deipnosophistae, XIII.590)
  8. ^ "Hotchkiss Timeline". www.hotchkissmedia.org. Retrieved 2017-12-11.
Икона за клице

Овај чланак везан за историју је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

  1. ^ MacDowell, Douglas M. (Douglas Maurice),. The law in classical Athens. Ithaca, N.Y. ISBN 0-8014-9365-X. OCLC 20663324. 
  2. ^ Ernst, Langlotz (1960), Der triumphierende Perseus, VS Verlag für Sozialwissenschaften, стр. 7—43, ISBN 978-3-322-98173-8, Приступљено 2020-12-09 
  3. ^ Eumenides and Newmenides: Academic Furies in Edwardian Cambridge, BRILL, 2017-01-01, стр. 362—380, ISBN 978-90-04-34882-0, Приступљено 2020-12-09 
  4. ^ „Preface to the New American Bible: First Edition of the New Testament”. New American Bible. 2020. doi:10.5040/9780567701145.gen. 
  5. ^ CONSTITUTION OF THE ATHENIANS, Liverpool University Press, 2017-07-17, стр. 39—173, ISBN 978-1-80034-579-9, Приступљено 2020-12-09 
  6. ^ Cartledge, Paul (2011-10-01), 8. Athens, Oxford University Press, стр. 62—79, ISBN 978-0-19-960134-9, Приступљено 2020-12-09 
  7. ^ Ethnography and Authorial Voice in Athenaeus' Deipnosophistae, Bloomsbury Academic, ISBN 978-1-84966-890-3, Приступљено 2020-12-09 
  8. ^ Tuan, Tran Anh; Elbassuoni, Shady; Preda, Nicoleta; Weikum, Gerhard (2011). „CATE”. Proceedings of the 20th international conference companion on World wide web - WWW '11. New York, New York, USA: ACM Press. ISBN 978-1-4503-0637-9. doi:10.1145/1963192.1963306. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ареопаг&oldid=23480443”