Лисп машина — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
Новија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Написан чланак на српском језику о Лисп машинама, тренутно без референци
 
Додате референце, слике и спољашње везе
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:LISP machine.jpg|мини|''Knight'' машина сачувана у Музеју МИТ-а]]
'''Лисп машине''' су рачунари опште намене дизајнирани да ефикасно покрећу [[Lisp (programski jezik)|Лисп]] као свој главни софтвер и [[програмски језик]], обично путем хардверске подршке. Они су пример [[Архитектура рачунара|рачунарске архитектуре]] са [[Програмски језик високог нивоа|језиком високог нивоа]] и на неки начин су били прве комерцијалне радне станице за појединачне кориснике ([[Енглески језик|енгл]]. ''single user''). Упркос скромном броју (можда 7.000 јединица укупно од 1988. године), Лисп машине су биле претеча многих данас уобичајених технологија, укључујући ефикасно сакупљање смећа, ласерско штампање, системе за прозоре, рачунарске мишеве, [[Растерска графика|растерску графику]] високе резолуције , рачунарско графичко приказивање и иновације у умрежавању као што је ''[[Chaosnet]]''. Неколико компанија је 1980-их производило и продавало Лисп машине: ''[[Symbolics]] ([[Symbolics 3600|3600]], [[Symbolics 3640|3640]], [[Symbolics KSL1200|KSL1200]], [[Symbolics MacIvori|MacIvori]]'' и други модели''), [[Lisp Machines Incorporated]] ([[LMI Lambda|LMI-Lambda]]), [[Texas Instruments]] ([[Explorer]]'' и ''[[MicroExplorer]])'' и ''[[Xerox]] ([[Interlisp]]-D workstations).'' Оперативни системи су били написани у Лиспу (енгл. ''[[Lisp Machine Lisp]])'', Интерлиспу (енгл. ''Interlisp)'', а касније делимично и у ''[[Common Lisp]]-у''.
'''Лисп машине''' су рачунари опште намене дизајнирани да ефикасно покрећу [[Lisp (programski jezik)|Лисп]] као свој главни софтвер и [[програмски језик]], обично путем хардверске подршке. Они су пример [[Архитектура рачунара|рачунарске архитектуре]] са [[Програмски језик високог нивоа|језиком високог нивоа]] и на неки начин су били прве комерцијалне радне станице за појединачне кориснике ([[Енглески језик|енгл]]. ''single user''). Упркос скромном броју (можда 7.000 јединица укупно од 1988. године<ref>Newquist, HP. ''The Brain Makers'', Sams Publishing, 1994. {{ISBN|0-672-30412-0}}.</ref>), Лисп машине су биле претеча многих данас уобичајених технологија, укључујући ефикасно [[Сакупљање смећа (рачунарство)|сакупљање смећа]], [[Ласерски штампач|ласерско штампање]], системе за прозоре, [[Рачунарски миш|рачунарске мишеве]], [[Растерска графика|растерску графику]] високе резолуције, рачунарско графичко приказивање и иновације у умрежавању као што је ''[[Chaosnet]]''.<ref>{{Cite web|url=https://twobithistory.org/2018/09/30/chaosnet.html|title=Two-Bit History|website="A Short History of Chaosnet"|publisher=Sinclair Target|language=Енглески|url-status=live|access-date=14. septembar 2021.}}</ref> Неколико компанија је 1980-их производило и продавало Лисп машине: ''[[Symbolics]] ([[Symbolics 3600|3600]], [[Symbolics 3640|3640]], [[Symbolics KSL1200|KSL1200]], [[Symbolics MacIvori|MacIvori]]'' и други модели''), [[Lisp Machines Incorporated]] ([[LMI Lambda|LMI-Lambda]]), [[Texas Instruments]] ([[Explorer]]'' и ''[[MicroExplorer]])'' и ''[[Xerox]] ([[Interlisp]]-D workstations).'' Оперативни системи су били написани у Лиспу (енгл. ''[[Lisp Machine Lisp]])'', Интерлиспу (енгл. ''Interlisp)'', а касније делимично и у ''[[Common Lisp]]-у''.


== Историја ==
== Историја ==


=== Историјски контекст ===
=== Историјски контекст ===
[[Датотека:Symbolics3640 Modified.JPG|мини|Лисп машина ''Symbolics 3640'']]
Рачунарски програми за [[Вештачка интелигенција|вештачку интелигенцију]] 1960-их и 1970-их су захтевали оно што се тада сматрало огромном снагом рачунара, која се одређивала брзином процесора и меморијским простором. Снага рачунара потребна за истраживања [[Вјештачка интелигенција|вештачке интелигенције]] погоршана је симболичким програмским језиком [[Lisp (programski jezik)|Лисп]], када је комерцијални хардвер дизајниран и оптимизован за програмске језике сличне [[Асемблер|Асемблеру]] и [[Fortran|Фортрану]].
Рачунарски програми за [[Вештачка интелигенција|вештачку интелигенцију]] 1960-их и 1970-их су захтевали оно што се тада сматрало огромном снагом рачунара, која се одређивала брзином процесора и меморијским простором. Снага рачунара потребна за истраживања [[Вјештачка интелигенција|вештачке интелигенције]] погоршана је симболичким програмским језиком [[Lisp (programski jezik)|Лисп]], када је комерцијални хардвер дизајниран и оптимизован за програмске језике сличне [[Асемблер|Асемблеру]] и [[Fortran|Фортрану]].


Ред 11: Ред 13:
1973. године, [[Ричард Гринблат]] (енгл. Richard Greenblatt) и [[Томас Најт]] (енгл. Thomas Knight), програмери у Лабораторији за вештачку интелигенцију на [[Масачусетски технолошки институт|Масачусетском технолошком институту]] ([[Енглески језик|енгл.]] ''Massachusetts Institute of Technology (MIT) Artificial Intelligence Laboratory (AI Lab)'') покренули су Пројекат Лисп Машина, када су први пут започели изградњу рачунара ожиченог за покретање одређених основних операција програмског језика Лисп, уместо да их покреће у софтверу, у 24-битној архитектури. Машина је такође извршавала инкрементално (или ''Arena'') [[Сакупљање смећа (рачунарство)|сакупљање смећа]]. Тачније, с обзиром на то да се Лисп променљиве укуцавају у време извођења, уместо у време компајлирања, једноставно додавање две променљиве би могло трајати пет пута дуже на конвенционалном хардверу, због инструкција тестирања и гранања. Лисп Машине су изводиле тестове паралелно са конвенционалнијим додацима појединачних инструкција. Уколико истовремени тестови не би успели, резултат би био одбачен и поново израчунат; то би у многим случајевима значило повећање брзине за неколико фактора. Овај приступ истовремене провере коришћен је и при тестирању граница [[Низ (структура података)|низова]] при позивању, и другим потребама управљања меморијом (не само сакупљање смећа или низови).
1973. године, [[Ричард Гринблат]] (енгл. Richard Greenblatt) и [[Томас Најт]] (енгл. Thomas Knight), програмери у Лабораторији за вештачку интелигенцију на [[Масачусетски технолошки институт|Масачусетском технолошком институту]] ([[Енглески језик|енгл.]] ''Massachusetts Institute of Technology (MIT) Artificial Intelligence Laboratory (AI Lab)'') покренули су Пројекат Лисп Машина, када су први пут започели изградњу рачунара ожиченог за покретање одређених основних операција програмског језика Лисп, уместо да их покреће у софтверу, у 24-битној архитектури. Машина је такође извршавала инкрементално (или ''Arena'') [[Сакупљање смећа (рачунарство)|сакупљање смећа]]. Тачније, с обзиром на то да се Лисп променљиве укуцавају у време извођења, уместо у време компајлирања, једноставно додавање две променљиве би могло трајати пет пута дуже на конвенционалном хардверу, због инструкција тестирања и гранања. Лисп Машине су изводиле тестове паралелно са конвенционалнијим додацима појединачних инструкција. Уколико истовремени тестови не би успели, резултат би био одбачен и поново израчунат; то би у многим случајевима значило повећање брзине за неколико фактора. Овај приступ истовремене провере коришћен је и при тестирању граница [[Низ (структура података)|низова]] при позивању, и другим потребама управљања меморијом (не само сакупљање смећа или низови).


Провера [[Tipovi podataka|типова]] је додатно побољшана и аутоматизована када је конвенционална [[Реч (архитектура рачунара)|реч]] од 32 [[Бит (рачунарство)|бита]] продужена на 36 битова за Лисп машине модела ''Symbolics 3600'' и на крају на 40 битова или више (обично су се додатни битови, који нису искоришћени на даље наведен начин, користили у [[Detekcija i korekcija grešaka|кодовима за исправљање грешака]]). Прва група додатних битова коришћена је за чување података о типу, чинећи машину означеном архитектуром (енгл. tagged architecture) , а преостали битови су коришћени за имплементацију [[CDR кодирање|''CDR'' кодирања]] (при чему су уобичајени повезани елементи листе компресовани тако да заузимају отприлике половину простора), што помаже сакупљању смећа. Додатно побољшање су биле две инструкције у [[Микропрограм|микропрограму]] које су посебно подржавале Лисп функције, умањујући трошкове позивања функције на скоро 20 циклуса такта, у неким имплементацијама ''Symbolics-''а.
Провера [[Tipovi podataka|типова]] је додатно побољшана и аутоматизована када је конвенционална [[Реч (архитектура рачунара)|реч]] од 32 [[Бит (рачунарство)|бита]] продужена на 36 битова за Лисп машине модела ''Symbolics 3600''<ref>{{Cite journal|last=Moon|first=David A.|year=1985|title=Architecture of the Symbolics 3600|url=|journal=ACM SIGARCH Computer Architecture News|publisher=Portal.acm.org|volume=13|issue=3|pages=76–83|doi=10.1145/327070.327133}}</ref> и на крају на 40 битова или више (обично су се додатни битови, који нису искоришћени на даље наведен начин, користили у [[Detekcija i korekcija grešaka|кодовима за исправљање грешака]]). Прва група додатних битова коришћена је за чување података о типу, чинећи машину означеном архитектуром (енгл. tagged architecture) , а преостали битови су коришћени за имплементацију [[CDR кодирање|''CDR'' кодирања]] (при чему су уобичајени повезани елементи листе компресовани тако да заузимају отприлике половину простора), што помаже сакупљању смећа. Додатно побољшање су биле две инструкције у [[Микропрограм|микропрограму]] које су посебно подржавале Лисп функције, умањујући трошкове позивања функције на скоро 20 циклуса такта, у неким имплементацијама ''Symbolics-''а.


Прва машина се звала [[CONS машина|''CONS'' машина]], названа по конструктору у језику Лисп. Често је била називана и ''Knight'' машина, због тога што је Томас Најт (енгл. Thomas Knight) написао своју магистарску тезу на ту тему која је била изузетно добро прихваћена. Касније је унапређена у ''[[CADR mašina|CADR]]'' верзију која је, у суштини, била базирана на истој архитектури. Око 25 прототипова ''CADR'' машине продато је унутар и изван [[Масачусетски технолошки институт|МИТ]]-а за отприлике 50.000 америчких долара. Брзо је постала омиљена машина за хаковање, велики број популарних софтверских алата је пренето на њу. Машина је била толико добро прихваћена на конференцији за вештачку интелигенцију, која је одржана на МИТ-у 1978. године, да је Агенција за напредне истраживачке одбрамбене пројекте (''[[DARPA]]'') почела да финансира њен развој.
Прва машина се звала [[CONS машина|''CONS'' машина]], названа по конструктору у језику Лисп. Често је била називана и ''Knight'' машина, због тога што је Томас Најт (енгл. Thomas Knight) написао своју магистарску тезу на ту тему која је била изузетно добро прихваћена. Касније је унапређена у ''[[CADR mašina|CADR]]'' верзију која је, у суштини, била базирана на истој архитектури. Око 25 прототипова ''CADR'' машине продато је унутар и изван [[Масачусетски технолошки институт|МИТ]]-а за отприлике 50.000 америчких долара. Брзо је постала омиљена машина за хаковање, велики број популарних софтверских алата је пренето на њу. Машина је била толико добро прихваћена на конференцији за вештачку интелигенцију, која је одржана на МИТ-у 1978. године, да је Агенција за напредне истраживачке одбрамбене пројекте (''[[DARPA]]'') почела да финансира њен развој.
Ред 22: Ред 24:
У том тренутку се полако саставило Нофтскерово предузеће ''Symbolics.'' Иако је Нофтскер плаћао своје запослене, он није имао зграду, нити опрему на којој би хакери могли да раде. Нагодио се са Патриком Винстоном (енгл. Patrick Winston) да ће, у замену за дозволу да запослени ''Symbolics-''а наставе да раде на МИТ-у, ''Symbolics'' дозволити МИТ-у да интерно и слободно користи сав софтвер који је ''Symbolics'' развио. Око осам месеци након поразне ситуације са Нофтскером, консултант из ''[[Control Data Corporation|CDC]]''-а (''Control Data Corporation''), који је покушавао да направи рачунарску апликацију у [[Природни програмски језик|природном програмском језику]], заједно са групом програмера са западне обале, дошао је код Гринблата тражећи Лисп машину на којој би његова група могла да ради. Гринблат је одлучио да оснује своју ривалску фирму Лисп машина, али му није ишло од руке. Консултант, Александер Јакобсон (енгл. Alexander Jacobson) схватио је да, једини начин да Гринблат покрене фирму и направи Лисп машину коју је Јакобсон толико очајнички желео, јесте да му Јакобскон помогне и да га погура. Јакобсон је саставио пословне планове, управни одбор и нашао партнера за Гринблата. Новооснована фирма названа је ''LISP Machine, Inc. (LMI),'' а финансирана је била од стране ''CDC-''а, преко Јакобсона.
У том тренутку се полако саставило Нофтскерово предузеће ''Symbolics.'' Иако је Нофтскер плаћао своје запослене, он није имао зграду, нити опрему на којој би хакери могли да раде. Нагодио се са Патриком Винстоном (енгл. Patrick Winston) да ће, у замену за дозволу да запослени ''Symbolics-''а наставе да раде на МИТ-у, ''Symbolics'' дозволити МИТ-у да интерно и слободно користи сав софтвер који је ''Symbolics'' развио. Око осам месеци након поразне ситуације са Нофтскером, консултант из ''[[Control Data Corporation|CDC]]''-а (''Control Data Corporation''), који је покушавао да направи рачунарску апликацију у [[Природни програмски језик|природном програмском језику]], заједно са групом програмера са западне обале, дошао је код Гринблата тражећи Лисп машину на којој би његова група могла да ради. Гринблат је одлучио да оснује своју ривалску фирму Лисп машина, али му није ишло од руке. Консултант, Александер Јакобсон (енгл. Alexander Jacobson) схватио је да, једини начин да Гринблат покрене фирму и направи Лисп машину коју је Јакобсон толико очајнички желео, јесте да му Јакобскон помогне и да га погура. Јакобсон је саставио пословне планове, управни одбор и нашао партнера за Гринблата. Новооснована фирма названа је ''LISP Machine, Inc. (LMI),'' а финансирана је била од стране ''CDC-''а, преко Јакобсона.


Отприлике у то време, Нофтскерова фирма ''Symbolics'' је почела са радом. Фирма је била ометена великим кашњењима у набављању ризичног капитала и Нофтскеровим обећањем према Гринблату да ће му дати годину дана предности. ''Symbolics'' су и даље били у великој предности јер је око 14 хакера из Лабораторије за вештачку интелигенцију остало да ради за њих, док је само троје или четворо прешло да ради за Гринблата. Двојица хакера из Лабораторије, [[Ричард Столман]] (енгл. Richard Stallman) и [[Марвин Мински]] (енгл. Marvin Minsky), нису се запослили ни у једној, ни у другој фирми. Столман је ипак окривио ''Symbolics'' за опадање хакерске заједнице из Лабораторије. Сталман је, током периода од две године, од 1982. до краја 1983. радио сам на клонирању производа који су правили програмери у ''Symbolics-''у, са циљем да их спречи да стекну монопол на лабораторијским рачунарима.
Отприлике у то време, Нофтскерова фирма ''Symbolics'' је почела са радом. Фирма је била ометена великим кашњењима у набављању ризичног капитала и Нофтскеровим обећањем према Гринблату да ће му дати годину дана предности. ''Symbolics'' су и даље били у великој предности јер је око 14 хакера из Лабораторије за вештачку интелигенцију остало да ради за њих, док је само троје или четворо прешло да ради за Гринблата. Двојица хакера из Лабораторије, [[Ричард Столман]] (енгл. Richard Stallman) и [[Марвин Мински]] (енгл. Marvin Minsky), нису се запослили ни у једној, ни у другој фирми. Столман је ипак окривио ''Symbolics'' за опадање хакерске заједнице из Лабораторије. Сталман је, током периода од две године, од 1982. до краја 1983. радио сам на клонирању производа који су правили програмери у ''Symbolics-''у, са циљем да их спречи да стекну монопол на лабораторијским рачунарима.<ref>Levy, S: ''Hackers''. Penguin USA, 1984</ref>


Након низа интерних борби, ''Symbolics'' су ипак успели да се уздигну 1980/1981. године, продавши ''CADR'' машину као ''[[Symbolics LM-2|LM-2]]'', док су је ''Lisp Machines Incorporated'' продали као ''[[LMI-CADR]]''. ''Symbolics'' нису намеравали да произведу много ''LM-2'' машина, јер је породица ''3600'' машине Лисп требало брзо да се испоручи, али је било доста одлагања, и ''Symbolics'' су на крају направили око 100 ''LM-2'' машина, где је свака појединачно коштала 70.000 америчких долара. Обе фирме су развиле производе друге генерације засноване на ''CADR'': ''Symbolics 3600'' и ''LMI-LAMBDA'' (од којих је продато око 200 ''LMI'' машина). Машина ''3600'', која је испоручена годину дана касније него што је требало, надограђена је у односу на ''CADR'' тако што је машинска реч проширена на 36 битова, а адресни простор на 28 битова, и додат је хардвер за убрзање одређених уобичајених функција које су имплементиране у [[Микропрограм|микропрограму]] на ''CADR'' машини. Машина ''LMI-LAMBDA'', која је изашла годину дана након машине ''3600'', 1983. године, била је компатибилна са ''CADR'' машином (могла је да покрене ''CADR'' микропрограм), али су постојале хардверске разлике. Компанија ''Texas Instruments (TI)'' придружили су се такмичењу када су лиценцирали дизајн ''LMI-LAMBDA'' и направили своју верзију - ''Explorer''. Неки од ''LMI-LAMBDA'' и ''TI Explorer'' модела били су двоструки системи (енгл. ''dual boot''), имали су и ''Lisp'' и ''[[Unix]]'' процесор. ''Texas Instruments'' су такође развили верзију свог Лисп процесора са 32-битним [[Микропроцесор|микропроцесором]] за ''Explorer''. Овај Лисп чип је такође коришћен за ''MicroExplorer'' - [[NuBus плоча|''NuBus'' плочу]] за ''[[Apple Inc.|Apple]] [[Макинтош II|Macintosh II]]'' (''NuBus'' плоча је првобитно развијена на МИТ-у за употребу на Лисп машинама).
Након низа интерних борби, ''Symbolics'' су ипак успели да се уздигну 1980/1981. године, продавши ''CADR'' машину као ''[[Symbolics LM-2|LM-2]]'', док су је ''Lisp Machines Incorporated'' продали као ''[[LMI-CADR]]''. ''Symbolics'' нису намеравали да произведу много ''LM-2'' машина, јер је породица ''3600'' машине Лисп требало брзо да се испоручи, али је било доста одлагања, и ''Symbolics'' су на крају направили око 100 ''LM-2'' машина, где је свака појединачно коштала 70.000 америчких долара. Обе фирме су развиле производе друге генерације засноване на ''CADR'': ''Symbolics 3600'' и ''LMI-LAMBDA'' (од којих је продато око 200 ''LMI'' машина). Машина ''3600'', која је испоручена годину дана касније него што је требало, надограђена је у односу на ''CADR'' тако што је машинска реч проширена на 36 битова, а адресни простор на 28 битова,<ref>Moon 1985</ref> и додат је хардвер за убрзање одређених уобичајених функција које су имплементиране у [[Микропрограм|микропрограму]] на ''CADR'' машини. Машина ''LMI-LAMBDA'', која је изашла годину дана након машине ''3600'', 1983. године, била је компатибилна са ''CADR'' машином (могла је да покрене ''CADR'' микропрограм), али су постојале хардверске разлике. Компанија ''Texas Instruments (TI)'' придружили су се такмичењу када су лиценцирали дизајн ''LMI-LAMBDA'' и направили своју верзију - ''Explorer''. Неки од ''LMI-LAMBDA'' и ''TI Explorer'' модела били су двоструки системи (енгл. ''dual boot''), имали су и ''Lisp'' и ''[[Unix]]'' процесор. ''Texas Instruments'' су такође развили верзију свог Лисп процесора са 32-битним [[Микропроцесор|микропроцесором]] за ''Explorer''. Овај Лисп чип је такође коришћен за ''MicroExplorer'' - [[NuBus плоча|''NuBus'' плочу]] за ''[[Apple Inc.|Apple]] [[Макинтош II|Macintosh II]]'' (''NuBus'' плоча је првобитно развијена на МИТ-у за употребу на Лисп машинама).


''Symbolics'' су наставили да развијају породицу ''3600'' и њен оперативни систем ''[[Genera operativni sistem|Genera]]'', и направили су ''[[Ivory procesor|Ivory]]'', ''[[VLSI]]'' имплементацију ''Symbolics'' архитектуре. Почевши од 1987. године, развијено је неколико машина базираних на ''Ivory'' процесору: плоче за ''Sun'' и ''Mac'', самосталне радне станице, па чак и [[Уграђени систем|уграђене системе]] (''[[I-Machine Custom LSI]], [[Symbolics XL-400]], [[UX-400]], [[MacIvory II]]''; 1989. године доступне платформе су биле: ''[[Symbolics XL-1200]], [[MacIvory III]], [[UX-1200]], [[Zora Symbolics|Zora]], [[NXP1000 "pizza box"]]''). ''Texas Instruments'' претворили су ''Explorer'' у силицијум као ''MicroExplorer'' који је био понуђен као картица за ''[[Макинтош II|Apple Mac II]]''. ''[[Lisp Machines Incorporated|LMI]]'' је напустио ''CADR'' архитектуру и развио сопствену ''[[K-Machine]]'', али је ''LMI'' банкротирао пре него што је машина могла да се стави на тржиште. Пре него што је пропао, ''LMI'' је радио на дистрибуираном систему за ''LAMBDA'' користећи [[Moby простор|''Moby'' простор]].
''Symbolics'' су наставили да развијају породицу ''3600'' и њен оперативни систем ''[[Genera operativni sistem|Genera]]'', и направили су ''[[Ivory procesor|Ivory]]'', ''[[VLSI]]'' имплементацију ''Symbolics'' архитектуре. Почевши од 1987. године, развијено је неколико машина базираних на ''Ivory'' процесору: плоче за ''Sun'' и ''Mac'', самосталне радне станице, па чак и [[Уграђени систем|уграђене системе]] (''[[I-Machine Custom LSI]], [[Symbolics XL-400]], [[UX-400]], [[MacIvory II]]''; 1989. године доступне платформе су биле: ''[[Symbolics XL-1200]], [[MacIvory III]], [[UX-1200]], [[Zora Symbolics|Zora]], [[NXP1000 "pizza box"]]''). ''Texas Instruments'' претворили су ''Explorer'' у силицијум као ''MicroExplorer'' који је био понуђен као картица за ''[[Макинтош II|Apple Mac II]]''. ''[[Lisp Machines Incorporated|LMI]]'' је напустио ''CADR'' архитектуру и развио сопствену ''[[K-Machine]]'',<ref>{{Citation|title=Lisp Machine Inc. K-machine|url=http://fare.tunes.org/tmp/emergent/kmachine.htm}}</ref> али је ''LMI'' банкротирао пре него што је машина могла да се стави на тржиште. Пре него што је пропао, ''LMI'' је радио на дистрибуираном систему за ''LAMBDA'' користећи [[Moby простор|''Moby'' простор]].


Ове машине су имале хардверску подршку за разне примитивне Лисп операције (тестирање типа података, [[CDR кодирање|''CDR'' кодирање]]), затим хардверску подршку за инкрементално сакупљање смећа и такође су веома ефикасно покретале велике Лисп програме. ''Symbolics'' машина била је конкурент многим комерцијалним супер мини компјутерима, али никада није прилагођена за конвенционалне сврхе. ''Symbolics'' Лисп машине су такође продаване на неким тржиштима која нису везана за вештачку интелигенцију, попут [[Рачунарска графика|рачунарске графике]], моделирања и [[Рачунарска анимација|анимације]].
Ове машине су имале хардверску подршку за разне примитивне Лисп операције (тестирање типа података, [[CDR кодирање|''CDR'' кодирање]]), затим хардверску подршку за инкрементално сакупљање смећа и такође су веома ефикасно покретале велике Лисп програме. ''Symbolics'' машина била је конкурент многим комерцијалним супер мини компјутерима, али никада није прилагођена за конвенционалне сврхе. ''Symbolics'' Лисп машине су такође продаване на неким тржиштима која нису везана за вештачку интелигенцију, попут [[Рачунарска графика|рачунарске графике]], моделирања и [[Рачунарска анимација|анимације]].
Ред 33: Ред 35:


=== ''Interlisp, BBN'' и ''Xerox'' ===
=== ''Interlisp, BBN'' и ''Xerox'' ===
Болт, Беранек и Њуман (енгл. ''Bolt'', ''Beranek'' and ''Newman (BBN)'') развили су своју властиту Лисп машину и назвали су је ''[[Jericho BBN|Jericho]]'', која је покретала верзију ''Interlisp''-а. Никада је нису пласирали на тржиште. Исфрустрирани, сви из групе за вештачку интелигенцију су поднели оставку и већина је прешла да ради за ''Xerox.'' Дакле, ''Xerox'' истраживачки центар Пало Алто (енгл. ''Xerox Palo Alto Research Center'') је, паралелно са Гринблатовим развојем машине на МИТ-у, развијао своје Лисп машине, које су биле дизајниране да покрећу ''InterLisp'', а касније и ''Common Lisp''. Исти хардвер је коришћен са различитим софтвером, и као ''[[Smalltalk]]'' машине, и као ''[[Xerox Star 1801|Xerox Star]]'' информациони систем (укључујући: [[Xerox 1100, Dolphin (1979)|''Xerox 1100'', ''Dolphin (1979)'']]; [[Xerox 1132, Dorado|''Xerox 1132'', ''Dorado'']]; [[Xerox 1108, Dandelion (1981)|''Xerox 1108'', ''Dandelion (1981)'']]; [[Xerox 1109, Dandetiger|''Xerox 1109'', ''Dandetiger'']]; и ''[[Xerox 1186/6085, Daybreak]]''). Оперативни систем ''Xerox'' Лисп машина такође је пренесен на [[Виртуелна машина|виртуелну машину]] и доступан је за неколико платформи као производ под именом ''[[Medley]]''. ''Xerox'' машина је била позната по свом напредном развојном окружењу (''InterLisp-D''), ''ROOMS'' прозор менаџеру, по свом раном [[Grafički korisnički interfejs|графичком корисничком интерфејсу]] и по новим апликацијама попут ''[[NoteCards]]'' (једна од првих [[Хипертекст|хипертекстуалних]] апликација).
Болт, Беранек и Њуман (енгл. ''Bolt'', ''Beranek'' and ''Newman (BBN)'') развили су своју властиту Лисп машину и назвали су је ''[[Jericho BBN|Jericho]]'',<ref>{{Cite journal|year=1981|title=Computing Facilities for AI: A Survey of Present and Near-Future Options|url=http://www.aaai.org/ojs/index.php/aimagazine/article/download/94/93|journal=AI Magazine|volume=2|issue=1}}</ref> која је покретала верзију ''Interlisp''-а. Никада је нису пласирали на тржиште. Исфрустрирани, сви из групе за вештачку интелигенцију су поднели оставку и већина је прешла да ради за ''Xerox.'' Дакле, ''Xerox'' истраживачки центар Пало Алто (енгл. ''Xerox Palo Alto Research Center'') је, паралелно са Гринблатовим развојем машине на МИТ-у, развијао своје Лисп машине, које су биле дизајниране да покрећу ''InterLisp'', а касније и ''Common Lisp''. Исти хардвер је коришћен са различитим софтвером, и као ''[[Smalltalk]]'' машине, и као ''[[Xerox Star 1801|Xerox Star]]'' информациони систем (укључујући: [[Xerox 1100, Dolphin (1979)|''Xerox 1100'', ''Dolphin (1979)'']]; [[Xerox 1132, Dorado|''Xerox 1132'', ''Dorado'']]; [[Xerox 1108, Dandelion (1981)|''Xerox 1108'', ''Dandelion (1981)'']]; [[Xerox 1109, Dandetiger|''Xerox 1109'', ''Dandetiger'']]; и ''[[Xerox 1186/6085, Daybreak]]''). Оперативни систем ''Xerox'' Лисп машина такође је пренесен на [[Виртуелна машина|виртуелну машину]] и доступан је за неколико платформи као производ под именом ''[[Medley]]''. ''Xerox'' машина је била позната по свом напредном развојном окружењу (''InterLisp-D''), ''ROOMS'' прозор менаџеру, по свом раном [[Grafički korisnički interfejs|графичком корисничком интерфејсу]] и по новим апликацијама попут ''[[NoteCards]]'' (једна од првих [[Хипертекст|хипертекстуалних]] апликација).


''Xerox'' је такође радио на Лисп машини заснованој на раду са [[Рачунар са смањеним скупом инструкција|смањеним скупом инструкција]], користећи ''<nowiki/>'Xerox Common Lisp Processor''' процесор, и било је планирано пласирање на тржиште, што се ипак није догодило.
''Xerox'' је такође радио на Лисп машини заснованој на раду са [[Рачунар са смањеним скупом инструкција|смањеним скупом инструкција]], користећи ''<nowiki/>'Xerox Common Lisp Processor''' процесор, и било је планирано пласирање на тржиште 1987. године,<ref>{{Cite journal|year=1987|title=The AAAI-86 Conference Exhibits: New Directions for Commercial AI, VLSI Lisp Machine Implementations Are Coming|url=http://www.aaai.org/ojs/index.php/aimagazine/article/download/94/93|journal=AI Magazine|volume=8|issue=1}}</ref> што се ипак није догодило.


=== Развој Лисп машина изван Сједињених Држава ===
=== Развој Лисп машина изван Сједињених Држава ===
У периоду од 1984. до 1985. године, британска фирма ''[[Racal-Norsk]]'', заједничка подружница ''Racal''-а и ''Norsk Data'', покушала је да пренамени ''Norsk Data''-ин ''[[ND-500 supermini]]'' као микрокодирану Лисп машину, са ''CADR'' софтвером: Систем за обраду знања ''(''енгл. ''Knowledge Processing System (KPS)'').
У периоду од 1984. до 1985. године, британска фирма ''[[Racal-Norsk]]'', заједничка подружница ''Racal''-а и ''Norsk Data'', покушала је да пренамени ''Norsk Data''-ин ''[[ND-500 supermini]]'' као микрокодирану Лисп машину, са ''CADR'' софтвером: Систем за обраду знања ''(''енгл. ''Knowledge Processing System (KPS)'').<ref>{{cite document|title=Computer Algebra in Norway, Racal-Norsk KPS-5 and KPS-10 Multi-User Lisp Machines|publisher=Springer link|doi=10.1007/3-540-15984-3_297}}</ref>


Било је неколико покушаја јапанских произвођача да се прикључе тржишту Лисп машина: копроцесор [[Мејнфрејм рачунар|мејнфрејм рачунара]] - [[Фуџицу]]-ов (енгл. ''Fujitsu) [[Facom-alpha]]'', [[NTT Elis|''NTT''-ов ''Elis'']], [[Toshiba|Тошибин]] (енгл. Toshiba) процесор за вештачку интелигенцију и [[NEC's LIME|''NEC''-ов ''LIME'']]. Неколико универзитета је успело да произведе радне прототипе, међу којима су ''[[TAKITAC-7]]'' са [[Коби Универзитет|Коби Универзитета]] (енгл. ''Kobe University''), ''[[FLATS]]'' са Рикен института (енгл. ''RIKEN''), и  ''[[EVLIS]]'' са [[Универзитет Осака|Универзитета Осака]] (енгл. ''Osaka University'').
Било је неколико покушаја јапанских произвођача да се прикључе тржишту Лисп машина: копроцесор [[Мејнфрејм рачунар|мејнфрејм рачунара]] - [[Фуџицу]]-ов (енгл. ''Fujitsu) [[Facom-alpha]]'',<ref>{{Cite web|url=http://museum.ipsj.or.jp/en/computer/other/0006.html|title=Facom Alpha|website=Computer Museum|language=енглески|url-status=live|access-date=14. септембар 2021.}}</ref> [[NTT Elis|''NTT''-ов ''Elis'']],<ref>{{Cite web|url=http://museum.ipsj.or.jp/en/computer/other/0004.html|title=NTT ELIS|date=9 September 1983|website=Computer Museum|publisher=IPSJ|language=енглески|url-status=live|access-date=14. септембар 2021.}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://ci.nii.ac.jp/naid/110002673521/en|title=A 32-bit LISP Processor for the Al Workstation ELIS with a Multiple Programming Paradigm Language, TAO|date=25 August 1990|publisher=NII|language=енглески|url-status=live|access-date=14. септембар 2021.}}</ref> [[Toshiba|Тошибин]] (енгл. Toshiba) процесор за вештачку интелигенцију<ref>{{Cite web|url=http://ci.nii.ac.jp/naid/110002673519|title=Architecture of an AI Processor Chip (IP1704)|date=25 August 1990|publisher=NII|language=енглески|url-status=live|access-date=14. септембар 2021.}}</ref> и [[NEC's LIME|''NEC''-ов ''LIME'']].<ref>{{Cite web|url=http://museum.ipsj.or.jp/en/computer/other/0008.html|title=NEC LIME Lisp Machine|website=Computer Museum|publisher=IPSJ|language=енглески|url-status=live|access-date=14. септембар 2021.}}</ref> Неколико универзитета је успело да произведе радне прототипе, међу којима су ''[[TAKITAC-7]]'' <ref>{{Cite web|url=http://museum.ipsj.or.jp/en/computer/other/0001.html|title=Kobe University Lisp Machine|date=10 February 1979|website=Computer Museum|publisher=IPSJ|language=енглески|url-status=live|access-date=14. септембар 2021.}}</ref> са [[Коби Универзитет|Коби Универзитета]] (енгл. ''Kobe University''), ''[[FLATS]]'' <ref>{{Cite web|url=http://museum.ipsj.or.jp/en/computer/other/0005.html|title=RIKEN FLATS Numerical Processing Computer|website=Computer Museum|publisher=IPSJ|language=енглески|url-status=live|access-date=14. септембар 2021.}}</ref> са Рикен института (енгл. ''RIKEN''), и  ''[[EVLIS]]'' <ref>{{Cite web|url=http://museum.ipsj.or.jp/en/computer/other/0003.html|title=EVLIS Machine|website=Computer Museum|publisher=IPSJ|language=енглески|url-status=live|access-date=14. септембар 2021.}}</ref> са [[Универзитет Осака|Универзитета Осака]] (енгл. ''Osaka University'').


У Француској су се појавила два таква пројекта: ''M3L'' на Универзитету Пол Сабатјер у Тулузу (енгл. ''Toulouse Paul Sabatier University'') и, касније, пројекат ''MAIA''.
У Француској су се појавила два таква пројекта: ''M3L''<ref>{{Cite journal|date=6 May 1980|title=M3L: A list-directed architecture|url=https://dl.acm.org/doi/10.1145/800053.801915|journal=ISCA '80: Proceedings of the 7th annual symposium on Computer Architecture|language=енглески|publisher=Association for Computing Machinery|pages=105–112}}</ref> на Универзитету Пол Сабатјер у Тулузу (енгл. ''Toulouse Paul Sabatier University'') и, касније, пројекат ''MAIA''.


[[Сименс (предузеће)|Сименс]] (енгл. ''Siemens'') је у Немачкој развио ''RISC'', који је био базиран на Лисп копроцесору ''[[Simens COLIBRI|COLIBRI]].''<ref>{{Citation|title=COLIBRI: A Coprocessor for LISP based on RISC|last=Hafer|first=Christian|date=1991|work=VLSI for Artificial Intelligence and Neural Networks|DOI=10.1007/978-1-4615-3752-6_5|ISBN=978-1-4613-6671-3|publisher=Springer|publication-place=Boston, MA|language=engleski}}</ref><ref>{{Citation|title=RISC-Architekturen|last=Müller-Schloer|publication-date=1988|editor-last=Bode|editor-first=A|trans_title=Risc architectures|contribution=Bewertung der RISC-Methodik am Beispiel COLIBRI|publisher=BI|language=немачки}}</ref><ref>{{Citation|title=COLIBRI: Ein RISC-LISP-System|last=Hafer|first=Christian|date=7–9 Mar 1990|work=Architektur von Rechensystemen, Tagungsband|trans_title=Colibri: a RISC, Lisp system|publication-place=München, [[Germany|DE]]|publisher=11. ITG/GI-Fachtagung|language=немачки}}</ref><ref>{{Citation|title=Die Befehlspipeline des Colibri-Systems|last=Legutko|first=Christian|date=9–11 Mar 1988|work=Architektur und Betrieb von Rechensystemen, Tagungsband|volume=168|pages=142–151|trans_title=The instruction pipeline of the Colibri system|series=Informatik-Fachberichte|publication-place=Paderborn, [[Germany|DE]]|publisher=10. ITG/GI-Fachtagung|DOI=10.1007/978-3-642-73451-9_12|ISBN=978-3-540-18994-7|language=немачки}}</ref>
[[Сименс (предузеће)|Сименс]] (енгл. ''Siemens'') је у Немачкој развио ''RISC'', који је био базиран на Лисп копроцесору ''[[Simens COLIBRI|COLIBRI]].''


=== Крај Лисп машина ===
=== Крај Лисп машина ===
Са доласком ''AI winter'' (раздобље смањеног интересовања за област вештачке интелигенције од 1980-их до 2000-их) и почецима микрокомпјутерске револуције, која ће однети у заборав произвођаче минирачунара и радних станица, појавили су се јефтинији [[Десктоп рачунар|десктоп рачунари]] који су Лисп програме могли да покрећу чак и брже од Лисп машина и то без употребе хардвера специјалне намене. Са пропадањем високопрофитног бизниса заснованог на производњи хардвера, већина произвођача Лисп машина је престала са радом до раних 1990-их. На тржишту су опстале само софтверске фирме попут ''[[Lucid Inc.]]'' и некадашњи произвођачи хардвера који су се на време преоријентисали на израду софтвера и пружање услуга. Од јануара 2015. године, поред ''Xerox''-а и ''TI''-а, једини произвођачи Лисп машина који су успели да опстану били су ''Symbolics'', који се бавио продајом софтверског окружења за Лисп машине ''Open Genera'' и система рачунарске алгебре ''[[Максима|Macsyma]]''.
Са доласком ''AI winter'' (раздобље смањеног интересовања за област вештачке интелигенције од 1980-их до 2000-их) и почецима микрокомпјутерске револуције, која ће однети у заборав произвођаче минирачунара и радних станица, појавили су се јефтинији [[Десктоп рачунар|десктоп рачунари]] који су Лисп програме могли да покрећу чак и брже од Лисп машина и то без употребе хардвера специјалне намене. Са пропадањем високопрофитног бизниса заснованог на производњи хардвера, већина произвођача Лисп машина је престала са радом до раних 1990-их. На тржишту су опстале само софтверске фирме попут ''[[Lucid Inc.]]'' и некадашњи произвођачи хардвера који су се на време преоријентисали на израду софтвера и пружање услуга. Од јануара 2015. године, поред ''Xerox''-а и ''TI''-а, једини произвођачи Лисп машина који су успели да опстану били су ''Symbolics'', који се бавио продајом софтверског окружења за Лисп машине ''Open Genera'' и система рачунарске алгебре ''[[Максима|Macsyma]]''.<ref>{{Cite web|url=http://www.lispmachine.net/symbolics.txt|title=symbolics.txt|language=енглески|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://fare.tunes.org/LispM.html|title=A few things I know about LISP Machines|language=енглески|url-status=live}}</ref>


=== Наслеђе ===
=== Наслеђе ===
Учињено је неколико покушаја писања емулатора [[Softver otvorenog koda|отвореног кода]] за различите Лисп машине: ''[[CADR Emulation]]'', ''[[Symbolics L Lisp Machine Emulation]]'', [[E3 Project (TI Explorer II Emulation)|''E3 Project'' (''TI Explorer II Emulation'')]], [[Meroko (TI Explorer I)|''Meroko'' (''TI Explorer I'')]] и [[Nevermore (TI Explorer I)|''Nevermore'' (''TI Explorer I'')]]. Институ за технологију у Масачусетсу (енгл''. MIT – Massachusetts Institute of Technology'') је 3. октобра 2005. године лансирао софтвер отвореног кода ''CADR Lisp Machine''.
Учињено је неколико покушаја писања емулатора [[Softver otvorenog koda|отвореног кода]] за различите Лисп машине: ''[[CADR Emulation]]'',<ref>{{Cite web|url=http://www.unlambda.com/cadr/|title=CADR Emulation|publisher=Unlambda|language=енглески|url-status=live}}</ref> ''[[Symbolics L Lisp Machine Emulation]]'',<ref>{{Cite web|url=http://www.unlambda.com/l-machine/|title=Symbolics L Lisp Machine Emulation|date=28 May 2004|publisher=Unlambda|language=енглески|url-status=live}}</ref> [[E3 Project (TI Explorer II Emulation)|''E3 Project'' (''TI Explorer II Emulation'')]],<ref>{{Cite web|url=http://www.unlambda.com/lisp/e3.page|title=The E3 Project, TI Explorer II emulation|publisher=Unlambda|language=енглески|url-status=live}}</ref> [[Meroko (TI Explorer I)|''Meroko'' (''TI Explorer I'')]] <ref>{{Cite web|url=http://www.unlambda.com/lisp/meroko.page|title=Meroko Emulator (TI Explorer I)|publisher=Unlambda|language=енглески|url-status=live}}</ref> и [[Nevermore (TI Explorer I)|''Nevermore'' (''TI Explorer I'')]].<ref>{{Cite web|url=http://www.unlambda.com/lisp/nevermore.page|title=Nevermore Emulator (TI Explorer I)|publisher=Unlambda|language=енглески|url-status=live}}</ref> Институ за технологију у Масачусетсу (енгл''. MIT – Massachusetts Institute of Technology'') је 3. октобра 2005. године лансирао софтвер отвореног кода ''CADR Lisp Machine''.<ref>{{Cite web|url=http://www.heeltoe.com/retro/mit/mit_cadr_lmss.html|title=MIT CADR Lisp Machine Source code|publisher=Heeltoe|language=енглески|url-status=live}}</ref>


У септембру 2014. године, програмер Александер Бургер (енгл. Alexander Burger) је најавио ''[[PilMCU]]'', као примену програмског језика ''[[PicoLisp]]'' у хардверу.
У септембру 2014. године, програмер Александер Бургер (енгл. Alexander Burger) је најавио ''[[PilMCU]]'', као примену програмског језика ''[[PicoLisp]]'' у хардверу.<ref>{{Cite web|url=http://www.mail-archive.com/picolisp@software-lab.de/msg04823.html|title=Announce: PicoLisp in Hardware (PilMCU)|language=енглески|url-status=live}}</ref>


У ''[[Bitsaver]]'' aрхиви ''PDF'' докумената сачувана је опсежна документација за Лисп машине ''Symbolics'', ''TI Explorer,'' ''MicroExplorer'' и ''Xerox Interlisp-D''.
У ''[[Bitsaver]]'' aрхиви ''PDF'' докумената <ref>{{Cite web|url=http://www.bitsavers.org/|title=Bitsavers' PDF Document Archive|publisher=Bitsavers|language=енглески|url-status=live}}</ref> сачувана је опсежна документација за Лисп машине ''Symbolics'',<ref>{{Cite web|url=http://www.bitsavers.org/pdf/symbolics/|title=Symbolics documentation|publisher=Bitsavers|language=енглески|url-status=live}}</ref> ''TI Explorer,''<ref>{{Cite web|url=http://www.bitsavers.org/pdf/ti/explorer/|title=TI Explorer documentation|date=15 May 2003|publisher=Bitsavers|language=енглески|url-status=live}}</ref> ''MicroExplorer'' <ref>{{Cite web|url=http://www.bitsavers.org/pdf/ti/microexplorer/|title=TI MicroExplorer documentation|date=9 September 2003|publisher=Bitsavers|language=енглески|url-status=live}}</ref> и ''Xerox Interlisp-D''.<ref>{{Cite web|url=http://www.bitsavers.org/pdf/xerox/interlisp|title=Xerox Interlisp documentation|date=24 March 2004|publisher=Bitsavers|language=енглески|url-status=live}}</ref>


=== Примена ===
=== Примена ===
Домени који су користили Лисп машине су најчешће припадали широкој области примене вештачке интелигенције, али и областима као што су компјутерска графика, обрада слике у медицини и друге.
Домени који су користили Лисп машине су најчешће припадали широкој области примене вештачке интелигенције, али и областима као што су компјутерска графика, обрада слике у медицини и друге.


Најзначајнији комерцијални [[Ekspertski sistemi|експертски системи]] током 1980-их били су: ''[[Intellicorp]]-''ов ''[[Knowledge Engineering Environment (KEE)]], [[Knowledge Craft]]'' Карнеги Групе ''(''енгл''. The Carnegie Group Inc.)'' и [[ART (Automated Reasoning Tool)|''ART'' (''Automated Reasoning Tool'')]] корпорације ''Inference''.
Најзначајнији комерцијални [[Ekspertski sistemi|експертски системи]] током 1980-их били су: ''[[Intellicorp]]-''ов ''[[Knowledge Engineering Environment (KEE)]], [[Knowledge Craft]]'' Карнеги Групе ''(''енгл''. The Carnegie Group Inc.)'' и [[ART (Automated Reasoning Tool)|''ART'' (''Automated Reasoning Tool'')]] корпорације ''Inference''.<ref>Richter, Mark: ''AI Tools and Techniques''. Ablex Publishing Corporation USA, 1988, Chapter 3, An Evaluation of Expert System Development Tools</ref>


== Преглед техничких карактеристика ==
== Преглед техничких карактеристика ==
Ред 68: Ред 70:
Ране Лисп машине су користиле микро код за инструкције. За неколико операција, провера типа и отпремање су обављани хардверски, током рада. На пример, само једна операција сабирања могла се користити са различитим нумеричким типовима – целим, децималним, рационалним и комплексним бројевима (енгл. ''integer, float, rational, complex numbers''). Резултат је био врло компактан компајловани приказ Лисп кода.
Ране Лисп машине су користиле микро код за инструкције. За неколико операција, провера типа и отпремање су обављани хардверски, током рада. На пример, само једна операција сабирања могла се користити са различитим нумеричким типовима – целим, децималним, рационалним и комплексним бројевима (енгл. ''integer, float, rational, complex numbers''). Резултат је био врло компактан компајловани приказ Лисп кода.


Следећи пример користи функцију која броји елементе листе за коју предикат враћа вредност  true.
Следећи пример користи функцију која броји елементе листе за коју предикат враћа вредност <code>true</code>.<syntaxhighlight lang="lisp">
(defun example-count (predicate list)
(let ((count 0))
(dolist (i list count)
(when (funcall predicate i)
(incf count)))))
</syntaxhighlight>Растављени машински код за горе наведену функцију (за микропроцесор ''Ivory'' из компаније ''Symbolics''):<syntaxhighlight lang="nasm">
Command: (disassemble (compile #'example-count))

0 ENTRY: 2 REQUIRED, 0 OPTIONAL ;Creating PREDICATE and LIST
2 PUSH 0 ;Creating COUNT
3 PUSH FP|3 ;LIST
4 PUSH NIL ;Creating I
5 BRANCH 15
6 SET-TO-CDR-PUSH-CAR FP|5
7 SET-SP-TO-ADDRESS-SAVE-TOS SP|-1
10 START-CALL FP|2 ;PREDICATE
11 PUSH FP|6 ;I
12 FINISH-CALL-1-VALUE
13 BRANCH-FALSE 15
14 INCREMENT FP|4 ;COUNT
15 ENDP FP|5
16 BRANCH-FALSE 6
17 SET-SP-TO-ADDRESS SP|-2
20 RETURN-SINGLE-STACK
</syntaxhighlight>Оперативни систем је користио виртуелну меморију како би се обезбедио велики адресни простор. Управљање меморијом је обављано сакупљањем смећа. Сав код је делио један адресни простор. Сви објекти података су били складиштени са ознаком у меморији, тако да се тип могао одредити током извођења. Подржано је више нити извођења које су назване процесима. Сви процеси су покретани у једном адресном простору.

Сав софтвер оперативног система написан је у Лиспу. ''Xerox'' је користио ''Interlisp''. ''Symbolics'', ''LMI'' и ''TI'' су користили ''Lisp Machine Lisp'' (потомак ''MacLisp''-а). Са појавом ''Common Lisp''-а, ''Common Lisp'' је подржан на Лисп машинама, и неки системски софтвер је пренесен на ''Common Lisp'' или је касније написан у ''Common Lisp''-у.

Неке касније направљене Лисп машине (попут ''TI MicroExplorer''-а, ''Symbolics''-овог ''MacIvory''-а или ''Symbolics'' ''UX400/1200'') више нису биле потпуне радне станице, већ плоче дизајниране за уграђивање у рачунаре домаћине: ''Apple Macintosh II'' и ''SUN 3'' или ''4''.

Неке Лисп машине, попут ''Symbolics XL1200'', имале су опсежне графичке способности јер су користиле посебне графичке плоче. Ове машине су коришћене у областима као што су медицинска обрада слика, [[Рачунарска анимација|''3D'' анимација]] и ''CAD''.


== Референце ==
== Референце ==
<references />
{{извори}}

== Спољашње везе ==

* ''[http://www.symbolics-dks.com/ Symbolics website]''
* [https://web.archive.org/web/20080516233113/http://top2bottom.net/medley.html Medley]

* Bitsavers, PDF документа
** [http://www.bitsavers.org/pdf/lmi LMI докумантација]
** [http://www.bitsavers.org/pdf/mit/cons MIT CONS документација]
** [http://www.bitsavers.org/pdf/mit/cadr MIT CADR документација]
* Lisp Machine Manual, Chinual
** [http://www.bitsavers.org/pdf/mit/cadr/chinual_4thEd_Jul81.pdf "The Lisp Machine manual, 4th Edition, July 1981"]
** [https://hanshuebner.github.io/lmman/frontpage.html "The Lisp Machine manual, 6th Edition, HTML/XSL version"]
** [http://doi.acm.org/10.1145/1056737.1056738 "The Lisp Machine manual"]
* {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150623075159/http://www.ugcs.caltech.edu/~weel/lispm.php|date=23. June 2015|title=Jaap Weel's Lisp Machine Webpage}} – Скуп линкова и локално ускладиштених докумената који се односе на све врсте Лисп машина
* [http://fare.tunes.org/LispM.html "A Few Things I Know About LISP Machines"] – Скуп линкова, углавном везаних за куповину Лисп машина
* [https://web.archive.org/web/20060307230903/http://starfish.rcsri.org/rcs/VCF-East-2001/Images.html Vintage Computer Festival pictures of some Lisp machines, one running Genera]
* [http://www.lispmachine.net/ LISPMACHINE.NET – Lisp Books and Information]
* [https://web.archive.org/web/20180204160249/http://www.andromeda.com/people/ddyer/lisp/ Lisp machines timeline] – хронологија ''Symbolics''-ових и других Лисп машина
* [https://www.gnu.org/gnu/rms-lisp.html "My Lisp Experiences and the Development of GNU Emacs"] – транскрипт говора [[Ричард Столман|Ричарда Столмана]] о ''Emacs,'' Лиспу и Лисп машинама

Верзија на датум 14. септембар 2021. у 22:29

Knight машина сачувана у Музеју МИТ-а

Лисп машине су рачунари опште намене дизајнирани да ефикасно покрећу Лисп као свој главни софтвер и програмски језик, обично путем хардверске подршке. Они су пример рачунарске архитектуре са језиком високог нивоа и на неки начин су били прве комерцијалне радне станице за појединачне кориснике (енгл. single user). Упркос скромном броју (можда 7.000 јединица укупно од 1988. године[1]), Лисп машине су биле претеча многих данас уобичајених технологија, укључујући ефикасно сакупљање смећа, ласерско штампање, системе за прозоре, рачунарске мишеве, растерску графику високе резолуције, рачунарско графичко приказивање и иновације у умрежавању као што је Chaosnet.[2] Неколико компанија је 1980-их производило и продавало Лисп машине: Symbolics (3600, 3640, KSL1200, MacIvori и други модели), Lisp Machines Incorporated (LMI-Lambda), Texas Instruments (Explorer и MicroExplorer) и Xerox (Interlisp-D workstations). Оперативни системи су били написани у Лиспу (енгл. Lisp Machine Lisp), Интерлиспу (енгл. Interlisp), а касније делимично и у Common Lisp-у.

Историја

Историјски контекст

Лисп машина Symbolics 3640

Рачунарски програми за вештачку интелигенцију 1960-их и 1970-их су захтевали оно што се тада сматрало огромном снагом рачунара, која се одређивала брзином процесора и меморијским простором. Снага рачунара потребна за истраживања вештачке интелигенције погоршана је симболичким програмским језиком Лисп, када је комерцијални хардвер дизајниран и оптимизован за програмске језике сличне Асемблеру и Фортрану.

У почетку, с обзиром на високу цену таквог хардвера, исти је морао бити дељен између већег броја корисника. Како је технологија интегрисаних кола смањила величину и цену рачунара 1960-их и раних 1970-их година, а потребе програма вештачке интелигенције за меморијским простором су почеле да премашују адресни простор уобичајеног истраживачког рачунара (DEC PDP-10), истраживачи су размотрили нови приступ: рачунар дизајниран специјално за развој и покретање великих програма вештачке интелигенције, прилагођен семантици језика Лисп. Да би оперативни систем остао релативно једноставан, ове машине се нису делиле, већ су биле намењене појединачним корисницима.

Почетни развој

1973. године, Ричард Гринблат (енгл. Richard Greenblatt) и Томас Најт (енгл. Thomas Knight), програмери у Лабораторији за вештачку интелигенцију на Масачусетском технолошком институту (енгл. Massachusetts Institute of Technology (MIT) Artificial Intelligence Laboratory (AI Lab)) покренули су Пројекат Лисп Машина, када су први пут започели изградњу рачунара ожиченог за покретање одређених основних операција програмског језика Лисп, уместо да их покреће у софтверу, у 24-битној архитектури. Машина је такође извршавала инкрементално (или Arena) сакупљање смећа. Тачније, с обзиром на то да се Лисп променљиве укуцавају у време извођења, уместо у време компајлирања, једноставно додавање две променљиве би могло трајати пет пута дуже на конвенционалном хардверу, због инструкција тестирања и гранања. Лисп Машине су изводиле тестове паралелно са конвенционалнијим додацима појединачних инструкција. Уколико истовремени тестови не би успели, резултат би био одбачен и поново израчунат; то би у многим случајевима значило повећање брзине за неколико фактора. Овај приступ истовремене провере коришћен је и при тестирању граница низова при позивању, и другим потребама управљања меморијом (не само сакупљање смећа или низови).

Провера типова је додатно побољшана и аутоматизована када је конвенционална реч од 32 бита продужена на 36 битова за Лисп машине модела Symbolics 3600[3] и на крају на 40 битова или више (обично су се додатни битови, који нису искоришћени на даље наведен начин, користили у кодовима за исправљање грешака). Прва група додатних битова коришћена је за чување података о типу, чинећи машину означеном архитектуром (енгл. tagged architecture) , а преостали битови су коришћени за имплементацију CDR кодирања (при чему су уобичајени повезани елементи листе компресовани тако да заузимају отприлике половину простора), што помаже сакупљању смећа. Додатно побољшање су биле две инструкције у микропрограму које су посебно подржавале Лисп функције, умањујући трошкове позивања функције на скоро 20 циклуса такта, у неким имплементацијама Symbolics-а.

Прва машина се звала CONS машина, названа по конструктору у језику Лисп. Често је била називана и Knight машина, због тога што је Томас Најт (енгл. Thomas Knight) написао своју магистарску тезу на ту тему која је била изузетно добро прихваћена. Касније је унапређена у CADR верзију која је, у суштини, била базирана на истој архитектури. Око 25 прототипова CADR машине продато је унутар и изван МИТ-а за отприлике 50.000 америчких долара. Брзо је постала омиљена машина за хаковање, велики број популарних софтверских алата је пренето на њу. Машина је била толико добро прихваћена на конференцији за вештачку интелигенцију, која је одржана на МИТ-у 1978. године, да је Агенција за напредне истраживачке одбрамбене пројекте (DARPA) почела да финансира њен развој.

Комерцијализација технологије МИТ Лисп машине

Године 1979. Расел Нофтскер (енгл. Russell Noftsker), убеђен да Лисп машине имају светлу комерцијалну будућност због снаге језика Лисп и омогућавајућег фактора хардверског убрзања, предложио је Ричарду Гринблату (енгл. Richard Greenblatt) да комерцијализују технологију. Гринблат је пристао, надајући се да би могао да рекреира неформалну и продуктивну атмосферу Лабораторије у правом пословном окружењу. Његове идеје и циљеви су се знатно разликовали од Нофтскерових. Дуго су преговарали, али ниједан није пристао на компромис. С обзиром на то да је предложена фирма могла успети само уз заједничку помоћ групе хакера из Лабораторије, Нофтскер и Гринблат су одлучили да је судбина предузећа у њиховим рукама, па су избор препустили хакерима.

Расправе о избору које су уследиле поделиле су лабораторију у две групе. У фебруару 1979. године ствари су дошле до врхунца. Хакери су подржали Нофтскера, верујући да смела комерцијална компанија подржана фондовима има веће шансе да опстане и комерцијализује Лисп машине, него Гринблатова самоодржива старт-ап компанија.

У том тренутку се полако саставило Нофтскерово предузеће Symbolics. Иако је Нофтскер плаћао своје запослене, он није имао зграду, нити опрему на којој би хакери могли да раде. Нагодио се са Патриком Винстоном (енгл. Patrick Winston) да ће, у замену за дозволу да запослени Symbolics-а наставе да раде на МИТ-у, Symbolics дозволити МИТ-у да интерно и слободно користи сав софтвер који је Symbolics развио. Око осам месеци након поразне ситуације са Нофтскером, консултант из CDC-а (Control Data Corporation), који је покушавао да направи рачунарску апликацију у природном програмском језику, заједно са групом програмера са западне обале, дошао је код Гринблата тражећи Лисп машину на којој би његова група могла да ради. Гринблат је одлучио да оснује своју ривалску фирму Лисп машина, али му није ишло од руке. Консултант, Александер Јакобсон (енгл. Alexander Jacobson) схватио је да, једини начин да Гринблат покрене фирму и направи Лисп машину коју је Јакобсон толико очајнички желео, јесте да му Јакобскон помогне и да га погура. Јакобсон је саставио пословне планове, управни одбор и нашао партнера за Гринблата. Новооснована фирма названа је LISP Machine, Inc. (LMI), а финансирана је била од стране CDC-а, преко Јакобсона.

Отприлике у то време, Нофтскерова фирма Symbolics је почела са радом. Фирма је била ометена великим кашњењима у набављању ризичног капитала и Нофтскеровим обећањем према Гринблату да ће му дати годину дана предности. Symbolics су и даље били у великој предности јер је око 14 хакера из Лабораторије за вештачку интелигенцију остало да ради за њих, док је само троје или четворо прешло да ради за Гринблата. Двојица хакера из Лабораторије, Ричард Столман (енгл. Richard Stallman) и Марвин Мински (енгл. Marvin Minsky), нису се запослили ни у једној, ни у другој фирми. Столман је ипак окривио Symbolics за опадање хакерске заједнице из Лабораторије. Сталман је, током периода од две године, од 1982. до краја 1983. радио сам на клонирању производа који су правили програмери у Symbolics-у, са циљем да их спречи да стекну монопол на лабораторијским рачунарима.[4]

Након низа интерних борби, Symbolics су ипак успели да се уздигну 1980/1981. године, продавши CADR машину као LM-2, док су је Lisp Machines Incorporated продали као LMI-CADR. Symbolics нису намеравали да произведу много LM-2 машина, јер је породица 3600 машине Лисп требало брзо да се испоручи, али је било доста одлагања, и Symbolics су на крају направили око 100 LM-2 машина, где је свака појединачно коштала 70.000 америчких долара. Обе фирме су развиле производе друге генерације засноване на CADR: Symbolics 3600 и LMI-LAMBDA (од којих је продато око 200 LMI машина). Машина 3600, која је испоручена годину дана касније него што је требало, надограђена је у односу на CADR тако што је машинска реч проширена на 36 битова, а адресни простор на 28 битова,[5] и додат је хардвер за убрзање одређених уобичајених функција које су имплементиране у микропрограму на CADR машини. Машина LMI-LAMBDA, која је изашла годину дана након машине 3600, 1983. године, била је компатибилна са CADR машином (могла је да покрене CADR микропрограм), али су постојале хардверске разлике. Компанија Texas Instruments (TI) придружили су се такмичењу када су лиценцирали дизајн LMI-LAMBDA и направили своју верзију - Explorer. Неки од LMI-LAMBDA и TI Explorer модела били су двоструки системи (енгл. dual boot), имали су и Lisp и Unix процесор. Texas Instruments су такође развили верзију свог Лисп процесора са 32-битним микропроцесором за Explorer. Овај Лисп чип је такође коришћен за MicroExplorer - NuBus плочу за Apple Macintosh II (NuBus плоча је првобитно развијена на МИТ-у за употребу на Лисп машинама).

Symbolics су наставили да развијају породицу 3600 и њен оперативни систем Genera, и направили су Ivory, VLSI имплементацију Symbolics архитектуре. Почевши од 1987. године, развијено је неколико машина базираних на Ivory процесору: плоче за Sun и Mac, самосталне радне станице, па чак и уграђене системе (I-Machine Custom LSI, Symbolics XL-400, UX-400, MacIvory II; 1989. године доступне платформе су биле: Symbolics XL-1200, MacIvory III, UX-1200, Zora, NXP1000 "pizza box"). Texas Instruments претворили су Explorer у силицијум као MicroExplorer који је био понуђен као картица за Apple Mac II. LMI је напустио CADR архитектуру и развио сопствену K-Machine,[6] али је LMI банкротирао пре него што је машина могла да се стави на тржиште. Пре него што је пропао, LMI је радио на дистрибуираном систему за LAMBDA користећи Moby простор.

Ове машине су имале хардверску подршку за разне примитивне Лисп операције (тестирање типа података, CDR кодирање), затим хардверску подршку за инкрементално сакупљање смећа и такође су веома ефикасно покретале велике Лисп програме. Symbolics машина била је конкурент многим комерцијалним супер мини компјутерима, али никада није прилагођена за конвенционалне сврхе. Symbolics Лисп машине су такође продаване на неким тржиштима која нису везана за вештачку интелигенцију, попут рачунарске графике, моделирања и анимације.

Лисп машине изведене из МИТ-а имале су Лисп дијалект који се звао Lisp Machine Lisp, изведен из МИТ-овог Maclisp-а. Оперативни системи су били написани од темеља у Лиспу, често користећи објектно-оријентисане екстензије. Касније, ове Лисп машине су такође подржавале различите верзије Common Lisp-а (Flavors, New Flavors, и Common Lisp Object System (CLOS)).

Interlisp, BBN и Xerox

Болт, Беранек и Њуман (енгл. Bolt, Beranek and Newman (BBN)) развили су своју властиту Лисп машину и назвали су је Jericho,[7] која је покретала верзију Interlisp-а. Никада је нису пласирали на тржиште. Исфрустрирани, сви из групе за вештачку интелигенцију су поднели оставку и већина је прешла да ради за Xerox. Дакле, Xerox истраживачки центар Пало Алто (енгл. Xerox Palo Alto Research Center) је, паралелно са Гринблатовим развојем машине на МИТ-у, развијао своје Лисп машине, које су биле дизајниране да покрећу InterLisp, а касније и Common Lisp. Исти хардвер је коришћен са различитим софтвером, и као Smalltalk машине, и као Xerox Star информациони систем (укључујући: Xerox 1100, Dolphin (1979); Xerox 1132, Dorado; Xerox 1108, Dandelion (1981); Xerox 1109, Dandetiger; и Xerox 1186/6085, Daybreak). Оперативни систем Xerox Лисп машина такође је пренесен на виртуелну машину и доступан је за неколико платформи као производ под именом Medley. Xerox машина је била позната по свом напредном развојном окружењу (InterLisp-D), ROOMS прозор менаџеру, по свом раном графичком корисничком интерфејсу и по новим апликацијама попут NoteCards (једна од првих хипертекстуалних апликација).

Xerox је такође радио на Лисп машини заснованој на раду са смањеним скупом инструкција, користећи 'Xerox Common Lisp Processor' процесор, и било је планирано пласирање на тржиште 1987. године,[8] што се ипак није догодило.

Развој Лисп машина изван Сједињених Држава

У периоду од 1984. до 1985. године, британска фирма Racal-Norsk, заједничка подружница Racal-а и Norsk Data, покушала је да пренамени Norsk Data-ин ND-500 supermini као микрокодирану Лисп машину, са CADR софтвером: Систем за обраду знања (енгл. Knowledge Processing System (KPS)).[9]

Било је неколико покушаја јапанских произвођача да се прикључе тржишту Лисп машина: копроцесор мејнфрејм рачунара - Фуџицу-ов (енгл. Fujitsu) Facom-alpha,[10] NTT-ов Elis,[11][12] Тошибин (енгл. Toshiba) процесор за вештачку интелигенцију[13] и NEC-ов LIME.[14] Неколико универзитета је успело да произведе радне прототипе, међу којима су TAKITAC-7 [15] са Коби Универзитета (енгл. Kobe University), FLATS [16] са Рикен института (енгл. RIKEN), и  EVLIS [17] са Универзитета Осака (енгл. Osaka University).

У Француској су се појавила два таква пројекта: M3L[18] на Универзитету Пол Сабатјер у Тулузу (енгл. Toulouse Paul Sabatier University) и, касније, пројекат MAIA.

Сименс (енгл. Siemens) је у Немачкој развио RISC, који је био базиран на Лисп копроцесору COLIBRI.[19][20][21][22]

Крај Лисп машина

Са доласком AI winter (раздобље смањеног интересовања за област вештачке интелигенције од 1980-их до 2000-их) и почецима микрокомпјутерске револуције, која ће однети у заборав произвођаче минирачунара и радних станица, појавили су се јефтинији десктоп рачунари који су Лисп програме могли да покрећу чак и брже од Лисп машина и то без употребе хардвера специјалне намене. Са пропадањем високопрофитног бизниса заснованог на производњи хардвера, већина произвођача Лисп машина је престала са радом до раних 1990-их. На тржишту су опстале само софтверске фирме попут Lucid Inc. и некадашњи произвођачи хардвера који су се на време преоријентисали на израду софтвера и пружање услуга. Од јануара 2015. године, поред Xerox-а и TI-а, једини произвођачи Лисп машина који су успели да опстану били су Symbolics, који се бавио продајом софтверског окружења за Лисп машине Open Genera и система рачунарске алгебре Macsyma.[23][24]

Наслеђе

Учињено је неколико покушаја писања емулатора отвореног кода за различите Лисп машине: CADR Emulation,[25] Symbolics L Lisp Machine Emulation,[26] E3 Project (TI Explorer II Emulation),[27] Meroko (TI Explorer I) [28] и Nevermore (TI Explorer I).[29] Институ за технологију у Масачусетсу (енгл. MIT – Massachusetts Institute of Technology) је 3. октобра 2005. године лансирао софтвер отвореног кода CADR Lisp Machine.[30]

У септембру 2014. године, програмер Александер Бургер (енгл. Alexander Burger) је најавио PilMCU, као примену програмског језика PicoLisp у хардверу.[31]

У Bitsaver aрхиви PDF докумената [32] сачувана је опсежна документација за Лисп машине Symbolics,[33] TI Explorer,[34] MicroExplorer [35] и Xerox Interlisp-D.[36]

Примена

Домени који су користили Лисп машине су најчешће припадали широкој области примене вештачке интелигенције, али и областима као што су компјутерска графика, обрада слике у медицини и друге.

Најзначајнији комерцијални експертски системи током 1980-их били су: Intellicorp-ов Knowledge Engineering Environment (KEE), Knowledge Craft Карнеги Групе (енгл. The Carnegie Group Inc.) и ART (Automated Reasoning Tool) корпорације Inference.[37]

Преглед техничких карактеристика

Лисп машине су у почетку биле дизајниране као персоналне радне станице за развој софтвера у Лиспу. Користила их је само једна особа и није постојала могућност рада у вишекорисничком режиму. Машине су имале велики црно-бели bitmap дисплеј, тастатуру и миша, мрежни адаптер, локалне хард дискове, више од 1 MB RAM меморије, серијске интерфејсе, локалну магистралу за картице за проширење. Графичке картице за приказ у боји, уређаји за рад са тракама (енгл. tape drives) и ласерски штампачи су били опциони.

Процесор није директно покретао Лисп, већ је радио као стек-машина (енгл. stack machine), са похрањеним инструкцијама оптимизованим за компајловани Лисп.

Ране Лисп машине су користиле микро код за инструкције. За неколико операција, провера типа и отпремање су обављани хардверски, током рада. На пример, само једна операција сабирања могла се користити са различитим нумеричким типовима – целим, децималним, рационалним и комплексним бројевима (енгл. integer, float, rational, complex numbers). Резултат је био врло компактан компајловани приказ Лисп кода.

Следећи пример користи функцију која броји елементе листе за коју предикат враћа вредност true.

(defun example-count (predicate list)
  (let ((count 0))
    (dolist (i list count)
      (when (funcall predicate i)
        (incf count)))))

Растављени машински код за горе наведену функцију (за микропроцесор Ivory из компаније Symbolics):

Command: (disassemble (compile #'example-count))

  0  ENTRY: 2 REQUIRED, 0 OPTIONAL      ;Creating PREDICATE and LIST
  2  PUSH 0                             ;Creating COUNT
  3  PUSH FP|3                          ;LIST
  4  PUSH NIL                           ;Creating I
  5  BRANCH 15
  6  SET-TO-CDR-PUSH-CAR FP|5
  7  SET-SP-TO-ADDRESS-SAVE-TOS SP|-1
 10  START-CALL FP|2                    ;PREDICATE
 11  PUSH FP|6                          ;I
 12  FINISH-CALL-1-VALUE
 13  BRANCH-FALSE 15
 14  INCREMENT FP|4                     ;COUNT
 15  ENDP FP|5
 16  BRANCH-FALSE 6
 17  SET-SP-TO-ADDRESS SP|-2
 20  RETURN-SINGLE-STACK

Оперативни систем је користио виртуелну меморију како би се обезбедио велики адресни простор. Управљање меморијом је обављано сакупљањем смећа. Сав код је делио један адресни простор. Сви објекти података су били складиштени са ознаком у меморији, тако да се тип могао одредити током извођења. Подржано је више нити извођења које су назване процесима. Сви процеси су покретани у једном адресном простору.

Сав софтвер оперативног система написан је у Лиспу. Xerox је користио Interlisp. Symbolics, LMI и TI су користили Lisp Machine Lisp (потомак MacLisp-а). Са појавом Common Lisp-а, Common Lisp је подржан на Лисп машинама, и неки системски софтвер је пренесен на Common Lisp или је касније написан у Common Lisp-у.

Неке касније направљене Лисп машине (попут TI MicroExplorer-а, Symbolics-овог MacIvory-а или Symbolics UX400/1200) више нису биле потпуне радне станице, већ плоче дизајниране за уграђивање у рачунаре домаћине: Apple Macintosh II и SUN 3 или 4.

Неке Лисп машине, попут Symbolics XL1200, имале су опсежне графичке способности јер су користиле посебне графичке плоче. Ове машине су коришћене у областима као што су медицинска обрада слика, 3D анимација и CAD.

Референце

  1. ^ Newquist, HP. The Brain Makers, Sams Publishing, 1994. ISBN 0-672-30412-0.
  2. ^ „Two-Bit History”. "A Short History of Chaosnet" (на језику: енглески). Sinclair Target. Приступљено 14. septembar 2021. 
  3. ^ Moon, David A. (1985). „Architecture of the Symbolics 3600”. ACM SIGARCH Computer Architecture News. Portal.acm.org. 13 (3): 76—83. doi:10.1145/327070.327133. 
  4. ^ Levy, S: Hackers. Penguin USA, 1984
  5. ^ Moon 1985
  6. ^ Lisp Machine Inc. K-machine 
  7. ^ „Computing Facilities for AI: A Survey of Present and Near-Future Options”. AI Magazine. 2 (1). 1981. 
  8. ^ „The AAAI-86 Conference Exhibits: New Directions for Commercial AI, VLSI Lisp Machine Implementations Are Coming”. AI Magazine. 8 (1). 1987. 
  9. ^ „Computer Algebra in Norway, Racal-Norsk KPS-5 and KPS-10 Multi-User Lisp Machines”. Springer link. doi:10.1007/3-540-15984-3_297. 
  10. ^ „Facom Alpha”. Computer Museum (на језику: енглески). Приступљено 14. септембар 2021. 
  11. ^ „NTT ELIS”. Computer Museum (на језику: енглески). IPSJ. 9. 9. 1983. Приступљено 14. септембар 2021. 
  12. ^ „A 32-bit LISP Processor for the Al Workstation ELIS with a Multiple Programming Paradigm Language, TAO” (на језику: енглески). NII. 25. 8. 1990. Приступљено 14. септембар 2021. 
  13. ^ „Architecture of an AI Processor Chip (IP1704)” (на језику: енглески). NII. 25. 8. 1990. Приступљено 14. септембар 2021. 
  14. ^ „NEC LIME Lisp Machine”. Computer Museum (на језику: енглески). IPSJ. Приступљено 14. септембар 2021. 
  15. ^ „Kobe University Lisp Machine”. Computer Museum (на језику: енглески). IPSJ. 10. 2. 1979. Приступљено 14. септембар 2021. 
  16. ^ „RIKEN FLATS Numerical Processing Computer”. Computer Museum (на језику: енглески). IPSJ. Приступљено 14. септембар 2021. 
  17. ^ „EVLIS Machine”. Computer Museum (на језику: енглески). IPSJ. Приступљено 14. септембар 2021. 
  18. ^ „M3L: A list-directed architecture”. ISCA '80: Proceedings of the 7th annual symposium on Computer Architecture (на језику: енглески). Association for Computing Machinery: 105—112. 6. 5. 1980. 
  19. ^ Hafer, Christian (1991), „COLIBRI: A Coprocessor for LISP based on RISC”, VLSI for Artificial Intelligence and Neural Networks (на језику: engleski), Boston, MA: Springer, ISBN 978-1-4613-6671-3, doi:10.1007/978-1-4615-3752-6_5 
  20. ^ Müller-Schloer (1988), „Bewertung der RISC-Methodik am Beispiel COLIBRI”, Ур.: Bode, A, RISC-Architekturen [Risc architectures] (на језику: немачки), BI 
  21. ^ Hafer, Christian (7—9. 3. 1990), „COLIBRI: Ein RISC-LISP-System” [Colibri: a RISC, Lisp system], Architektur von Rechensystemen, Tagungsband (на језику: немачки), München, DE: 11. ITG/GI-Fachtagung 
  22. ^ Legutko, Christian (9—11. 3. 1988), „Die Befehlspipeline des Colibri-Systems” [The instruction pipeline of the Colibri system], Architektur und Betrieb von Rechensystemen, Tagungsband, Informatik-Fachberichte (на језику: немачки), Paderborn, DE: 10. ITG/GI-Fachtagung, 168, стр. 142—151, ISBN 978-3-540-18994-7, doi:10.1007/978-3-642-73451-9_12 
  23. ^ „symbolics.txt” (на језику: енглески). 
  24. ^ „A few things I know about LISP Machines” (на језику: енглески). 
  25. ^ „CADR Emulation” (на језику: енглески). Unlambda. 
  26. ^ „Symbolics L Lisp Machine Emulation” (на језику: енглески). Unlambda. 28. 5. 2004. 
  27. ^ „The E3 Project, TI Explorer II emulation” (на језику: енглески). Unlambda. 
  28. ^ „Meroko Emulator (TI Explorer I)” (на језику: енглески). Unlambda. 
  29. ^ „Nevermore Emulator (TI Explorer I)” (на језику: енглески). Unlambda. 
  30. ^ „MIT CADR Lisp Machine Source code” (на језику: енглески). Heeltoe. 
  31. ^ „Announce: PicoLisp in Hardware (PilMCU)” (на језику: енглески). 
  32. ^ „Bitsavers' PDF Document Archive” (на језику: енглески). Bitsavers. 
  33. ^ „Symbolics documentation” (на језику: енглески). Bitsavers. 
  34. ^ „TI Explorer documentation” (на језику: енглески). Bitsavers. 15. 5. 2003. 
  35. ^ „TI MicroExplorer documentation” (на језику: енглески). Bitsavers. 9. 9. 2003. 
  36. ^ „Xerox Interlisp documentation” (на језику: енглески). Bitsavers. 24. 3. 2004. 
  37. ^ Richter, Mark: AI Tools and Techniques. Ablex Publishing Corporation USA, 1988, Chapter 3, An Evaluation of Expert System Development Tools

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лисп_машина&oldid=24042853”