Белова парализа — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 52: Ред 52:


Једна болест коју је тешко искључити у [[Диференцијална дијагноза|диференцијалној дијагнози]] је захваћеност фацијалног нерва у инфекцијама [[Зостер (обољење)|вирусом херпес зостер]] . Главне разлике у овом стању су присуство малих пликова, или ''везикула'', на спољашњем уху, значајан бол у вилици, ушном лицу и/или сметњама у врату и слуху, али ови налази повремено могу изостати ( [[Зостер (обољење)|зостер сине херпете]] ) . Реактивација постојеће инфекције [[Зостер (обољење)|херпес зостером]] која доводи до парализе лица у обрасцу типа Беллове парализе је позната као [[Ремзи Хантов синдром тип 2]] . Прогноза за пацијенте са Белловом парализом је генерално много боља него за пацијенте са Ремзи Хантовим синдромом типа 2. <ref>{{Cite book|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK557409/|title=Ramsay Hunt Syndrome|publisher=StatPearls|year=2022}}</ref>
Једна болест коју је тешко искључити у [[Диференцијална дијагноза|диференцијалној дијагнози]] је захваћеност фацијалног нерва у инфекцијама [[Зостер (обољење)|вирусом херпес зостер]] . Главне разлике у овом стању су присуство малих пликова, или ''везикула'', на спољашњем уху, значајан бол у вилици, ушном лицу и/или сметњама у врату и слуху, али ови налази повремено могу изостати ( [[Зостер (обољење)|зостер сине херпете]] ) . Реактивација постојеће инфекције [[Зостер (обољење)|херпес зостером]] која доводи до парализе лица у обрасцу типа Беллове парализе је позната као [[Ремзи Хантов синдром тип 2]] . Прогноза за пацијенте са Белловом парализом је генерално много боља него за пацијенте са Ремзи Хантовим синдромом типа 2. <ref>{{Cite book|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK557409/|title=Ramsay Hunt Syndrome|publisher=StatPearls|year=2022}}</ref>

== Лечење ==
Показало се да су стероиди ефикасни у побољшању опоравка код Беллове парализе, док антивирусни нису. <ref name="CPG20134">{{Cite journal|displayauthors=6|date=November 2013|title=Clinical practice guideline: Bell's Palsy executive summary|journal=Otolaryngology–Head and Neck Surgery|volume=149|issue=5|pages=656–63|doi=10.1177/0194599813506835|pmid=24190889}}</ref> Код оних који не могу да склопе очи, потребне су мере заштите очију. <ref name="CPG20134" /> Лечење током трудноће је слично лечењу код нетрудних. <ref name="Preg20173">{{Cite journal|date=May 2017|title=Bell's facial nerve palsy in pregnancy: a clinical review|journal=Journal of Obstetrics and Gynaecology|volume=37|issue=4|pages=409–15|doi=10.1080/01443615.2016.1256973|pmid=28141956}}</ref>

=== Стероиди ===
[[Kortikosteroidi|Кортикостероиди]] као што је [[Prednizon|преднизон]] побољшавају опоравак након 6 месеци и стога се препоручују. <ref name="ReferenceA">{{Cite journal|date=July 2016|title=Corticosteroids for Bell's palsy (idiopathic facial paralysis)|journal=The Cochrane Database of Systematic Reviews|volume=2016|issue=7|pages=CD001942|doi=10.1002/14651858.CD001942.pub5|pmc=6457861|pmid=27428352}}</ref> Рани третман (у року од 3 дана од почетка) је неопходан за добробит <ref name="Surgery09">{{Cite journal|date=November 2009|title=Medical and surgical management of facial nerve palsy|journal=Current Opinion in Ophthalmology|volume=20|issue=6|pages=440–50|doi=10.1097/ICU.0b013e3283313cbf|pmid=19696671}}</ref> са 14% већом вероватноћом опоравка. <ref name="Evidence-based guideline update: st">{{Cite journal|date=November 2012|title=Evidence-based guideline update: steroids and antivirals for Bell palsy: report of the Guideline Development Subcommittee of the American Academy of Neurology|journal=Neurology|volume=79|issue=22|pages=2209–13|doi=10.1212/WNL.0b013e318275978c|pmid=23136264|doi-access=free}}</ref>

=== Антивирусна средства ===
Један преглед је открио да су [[Antivirusni lek|антивирусни лекови]] (као што је [[Aciklovir|ацикловир]] ) неефикасни у побољшању опоравка од Беллове парализе осим стероида само код благе до умерене болести. <ref name="Antiviral treatment of Bell's palsy">{{Cite journal|date=June 2015|title=Antiviral treatment of Bell's palsy based on baseline severity: a systematic review and meta-analysis|journal=The American Journal of Medicine|volume=128|issue=6|pages=617–28|doi=10.1016/j.amjmed.2014.11.033|pmid=25554380}}</ref> Други преглед је открио корист када се комбинује са кортикостероидима, али је наведено да докази нису баш добри да подрже овај закључак. <ref name="Gag20152">{{Cite journal|date=November 2015|title=Antiviral treatment for Bell's palsy (idiopathic facial paralysis)|url=http://discovery.dundee.ac.uk/ws/files/743606/Lockhart_2010.pdf|journal=The Cochrane Database of Systematic Reviews|issue=11|pages=CD001869|doi=10.1002/14651858.CD001869.pub8|pmid=26559436}}</ref>

Код тешке болести то је такође нејасно. Један преглед из 2015. није нашао никакав ефекат без обзира на озбиљност. <ref name="Antiviral treatment of Bell's palsy2">{{Cite journal|date=June 2015|title=Antiviral treatment of Bell's palsy based on baseline severity: a systematic review and meta-analysis|journal=The American Journal of Medicine|volume=128|issue=6|pages=617–28|doi=10.1016/j.amjmed.2014.11.033|pmid=25554380}}</ref> Друга рецензија је открила малу корист када се дода стероидима. <ref name="Gag20153">{{Cite journal|date=November 2015|title=Antiviral treatment for Bell's palsy (idiopathic facial paralysis)|url=http://discovery.dundee.ac.uk/ws/files/743606/Lockhart_2010.pdf|journal=The Cochrane Database of Systematic Reviews|issue=11|pages=CD001869|doi=10.1002/14651858.CD001869.pub8|pmid=26559436}}</ref>

Обично се прописују због теоријске везе између Беллове парализе и вируса [[Херпес|херпес симплекса]] и [[Варицелла зостер вирус|варичела зостер]] . <ref name="Sullivan-NEJM">{{Cite journal|displayauthors=6|date=October 2007|title=Early treatment with prednisolone or acyclovir in Bell's palsy|journal=The New England Journal of Medicine|volume=357|issue=16|pages=1598–607|doi=10.1056/NEJMoa072006|pmid=17942873}}</ref> Још увек постоји могућност да они доведу до користи мање од 7%, јер то није искључено. <ref name="Evidence-based guideline update: st2">{{Cite journal|date=November 2012|title=Evidence-based guideline update: steroids and antivirals for Bell palsy: report of the Guideline Development Subcommittee of the American Academy of Neurology|journal=Neurology|volume=79|issue=22|pages=2209–13|doi=10.1212/WNL.0b013e318275978c|pmid=23136264|doi-access=free}}</ref>

=== Заштита очију ===
Када Белова парализа утиче на рефлекс трептања и спречава потпуно затварање ока, препоручује се честа употреба капи за очи или масти за очи налик сузама током дана, а за време спавања и одмора препоручује се заштита очију фластерима или затварање траком. <ref name="garro_20183">{{Cite journal|date=May 2018|title=Managing Peripheral Facial Palsy|journal=Annals of Emergency Medicine|volume=71|issue=5|pages=618–24|doi=10.1016/j.annemergmed.2017.08.039|pmid=29110887|doi-access=free}}</ref> <ref name="OTC-Drops">{{Cite web|url=https://www.reviewofophthalmology.com/article/otc-drops-telling-the-tears-apart|title=OTC Drops: Telling the Tears Apart|date=October 4, 2012|website=Review of Ophtalmology|publisher=Jobson Medical Information LLC|access-date=April 16, 2019}}</ref>


== Референце ==
== Референце ==

Верзија на датум 16. фебруар 2022. у 21:16

Беллова парализа је врста парализе лица која резултира привременом немогућношћу контроле мишића лица на захваћеној страни лица. [1] Симптоми могу варирати од благих до тешких. [1] Они могу укључивати трзање мишића, слабост или потпуни губитак способности кретања једне или, у ретким случајевима, обе стране лица. [1] Остали симптоми укључују спуштање капака, промену укуса и бол око уха. Обично се симптоми јављају након 48 сати. [1] Беллова парализа може изазвати повећану осетљивост на звук познат као хиперакузија . [2]

Узрок Беллове парализе је непознат. [3] Фактори ризика укључују дијабетес, недавну инфекцију горњих дисајних путева и трудноћу . [3] [4] Настаје услед дисфункције ВИИ кранијалног нерва (фацијалног нерва). [3] Многи верују да је то због вирусне инфекције која доводи до отока. [3] Дијагноза се заснива на изгледу особе и искључујући друге могуће узроке. [3] Остала стања која могу изазвати слабост лица су тумор на мозгу, мождани удар, Ремзи Хантов синдром тип 2, мијастенија гравис и Лајмска болест . [5]

Стање се обично побољшава само од себе, а већина постиже нормалну или скоро нормалну функцију. [6] Утврђено је да кортикостероиди побољшавају исходе, док антивирусни лекови могу бити од мале додатне користи. [7] Око треба заштитити од исушивања употребом капи за очи или фластера за очи. [6] Операција се генерално не препоручује. [6] Често знаци побољшања почињу у року од 14 дана, са потпуним опоравком у року од шест месеци. [6] Неки се можда неће потпуно опоравити или ће се симптоми поново појавити. [6]

Беллова парализа је најчешћи узрок једностране парализе фацијалног нерва (70%). [8] [9] Јавља се код 1 до 4 на 10.000 људи годишње. [8] Око 1,5% људи је погођено у неком тренутку свог живота. [10] Најчешће се јавља код људи између 15 и 60 година [11] . Мушкарци и жене су подједнако погођени. [11] Име је добио по шкотском хирургу Чарлсу Белу (1774–1842), који је први описао везу фацијалног нерва са овим стањем. [11]

Знаци и симптоми

Беллову парализу карактерише једнострано обољење лица које се јавља у року од 72 сата. [12] У ретким случајевима (<1%), може се јавити на обе стране што доводи до тоталне парализе лица. [13] [14]

Фацијални нерв контролише бројне функције, као што су трептање и затварање очију, осмех, мрштење, сузење, лучење пљувачке, ширење ноздрва и подизање обрва . Такође преноси осећај укуса из предње две трећине језика, кроз тимпани нерв цхорда (грана фацијалног нерва). Због тога, људи са Белловом парализом могу имати губитак осећаја укуса у предњем делу​2⁄3 језика на захваћеној страни. [15]

Иако фацијални нерв инервира стапедиусни мишић средњег ува (кроз бубну грану ), осетљивост на звук, што доводи до тога да се нормални звуци перципирају као веома гласни ( хиперакуза ), и дискакуза су могући, али једва да су клинички евидентни. [16] [17]

Иако је дефинисан као мононеуритис (који укључује само један нерв), људи са дијагнозом Белл-ове парализе могу имати „безброј неуролошких симптома“ укључујући „пецкање лица, умерену или јаку главобољу/бол у врату, проблеме са памћењем, проблеме са равнотежом, ипсилатералне парестезије удова, ипсилатералну слабост удова, и осећај неспретности" који су "необјашњиви дисфункцијом фацијалног нерва". [18]

Узрок

Фацијални нерв : језгра фацијалног нерва су у можданом стаблу (на дијаграму представљено са "θ"). Наранџаста: нерви који долазе из леве хемисфере мозга, жута: нерви који долазе из десне хемисфере. Имајте на уму да мишићи чела добијају инервацију са обе хемисфере (жуте и наранџасте)

Узрок Беллове парализе је непознат. [19] Фактори ризика укључују дијабетес, недавну инфекцију горњих дисајних путева и трудноћу . [19] [20]

Сматра се да неки вируси успостављају упорну (или латентну ) инфекцију без симптома, на пример, вирус варичела зостер [21] и Епстеин-Барр вирус, оба из породице херпеса . Реактивација постојеће (успаване) вирусне инфекције је сугерисана као узрок акутне Беллове парализе. [22] Ова нова активација може бити изазвана траумом, факторима околине и метаболичким или емоционалним поремећајима. [23]

Породично наслеђе је пронађено у 4-14% случајева. [24] Такође може постојати повезаност са мигренама . [25]

У децембру 2020, америчка ФДА је препоручила да се примаоци вакцина Пфизер и Модерна ЦОВИД-19 прате због симптома Беллове парализе након што је пријављено неколико случајева међу учесницима клиничког испитивања, иако подаци нису били довољни да се утврди узрочно-последична веза. [26]

Генетика

Метаанализа студије асоцијације на нивоу генома (ГВАС) идентификовала је прву недвосмислену повезаност са Белловом парализом. [27]

Патофизиологија

Беллова парализа је резултат квара фацијалног нерва (ВИИ кранијални нерв ), који контролише мишиће лица. Типична парализа лица је немогућност покретања мишића лица. Парализа је типа инфрануклеарног/доњег моторног неурона.

Сматра се да се као резултат упале фацијалног нерва ствара притисак на нерв где излази из лобање унутар његовог коштаног канала ( стиломастоидни форамен ), блокирајући пренос нервних сигнала или оштећујући нерв. Пацијенти са парализом лица за које се може пронаћи основни узрок не сматра се да имају Беллову парализу пер се . Могући узроци парализе лица су тумор, менингитис, мождани удар, дијабетес мелитус, трауме главе и инфламаторна обољења кранијалних нерава ( саркоидоза, бруцелоза итд. ). У овим условима, неуролошки налази су ретко ограничени на фацијални нерв. Бебе се могу родити са парализом лица. [28] У неколико случајева, билатерална парализа лица је повезана са акутном ХИВ инфекцијом .

У неким истраживањима, вирус херпес симплекса типа 1 (ХСВ-1) је идентификован у већини случајева са дијагнозом Беллове парализе путем узорковања ендонеуралне течности. [29] Друга истраживања су, међутим, идентификовала, од укупно 176 случајева дијагностикованих као Беллова парализа, ХСВ-1 у 31 случају (18%) и херпес зостер у 45 случајева (26%). [30]

Поред тога, инфекција ХСВ-1 повезана је са демијелинизацијом нерава. Овај механизам оштећења нерва се разликује од горе поменутог – да је едем, оток и компресија нерва у уском коштаном каналу одговорни за оштећење нерва. Демијелинизацију можда чак и не изазива директно вирус, већ непознати имунолошки одговор.

Дијагноза

Беллова парализа је дијагноза искључења, што значи да се дијагностикује елиминацијом других разумних могућности. По дефиницији, не може се утврдити никакав конкретан узрок. За постављање дијагнозе нису потребни рутински лабораторијски или сликовни тестови. [31] Степен оштећења нерва може се проценити коришћењем Хоусе-Брацкманнове оцене .

Једна студија је открила да 45% пацијената није упућено специјалистима, што сугерише да лекари сматрају Белову парализу једноставном дијагнозом којом се лако управља. [32]

Остала стања која могу изазвати сличне симптоме укључују херпес зостер, лајмску болест, саркоидозу, мождани удар и туморе мозга . [33]

Диференцијална дијагноза

Када се појави парализа лица, многи људи је могу погрешно схватити као симптом можданог удара; међутим, постоји неколико суптилних разлика. Мождани удар обично изазива неколико додатних симптома, као што су утрнулост или слабост у рукама и ногама. И за разлику од Беллове парализе, мождани удар обично омогућава пацијентима да контролишу горњи део свог лица. Особа са можданим ударом обично ће имати боре на челу. [34] [35]

У областима где је Лајмска болест уобичајена, она чини око 25% случајева парализе лица. [36] У САД, Лајм је најчешћи у Новој Енглеској и средњоатлантским државама и деловима Висконсина и Минесоте . [37] Први знак око 80% лајмских инфекција, обично једну или две недеље након уједа крпеља, обично је осип који се шири који може бити праћен главобољом, боловима у телу, умором или температуром. [38] У до 10–15% лајмских инфекција, парализа лица се појављује неколико недеља касније и може бити први знак инфекције који се примећује јер лајмски осип обично не сврби и није болан. [39] [40] Вероватноћа да је парализа лица узрокована лајмском болешћу треба да се процени на основу недавне историје активности на отвореном у вероватним стаништима крпеља током топлијих месеци, недавне историје осипа или симптома као што су главобоља и грозница, и да ли парализа утиче на обе стране лице (много чешће код Лајма него код Белове парализе). Ако је та вероватноћа више него занемарљива, треба урадити серолошки тест на лајмску болест, а ако прелази 10%, започети емпиријску терапију антибиотицима, без кортикостероида, и поново проценити по завршетку лабораторијских тестова на лајмску болест. [36] Утврђено је да кортикостероиди штете исходу парализе лица узроковане лајмском болешћу. [36]

Једна болест коју је тешко искључити у диференцијалној дијагнози је захваћеност фацијалног нерва у инфекцијама вирусом херпес зостер . Главне разлике у овом стању су присуство малих пликова, или везикула, на спољашњем уху, значајан бол у вилици, ушном лицу и/или сметњама у врату и слуху, али ови налази повремено могу изостати ( зостер сине херпете ) . Реактивација постојеће инфекције херпес зостером која доводи до парализе лица у обрасцу типа Беллове парализе је позната као Ремзи Хантов синдром тип 2 . Прогноза за пацијенте са Белловом парализом је генерално много боља него за пацијенте са Ремзи Хантовим синдромом типа 2. [41]

Лечење

Показало се да су стероиди ефикасни у побољшању опоравка код Беллове парализе, док антивирусни нису. [42] Код оних који не могу да склопе очи, потребне су мере заштите очију. [42] Лечење током трудноће је слично лечењу код нетрудних. [43]

Стероиди

Кортикостероиди као што је преднизон побољшавају опоравак након 6 месеци и стога се препоручују. [44] Рани третман (у року од 3 дана од почетка) је неопходан за добробит [45] са 14% већом вероватноћом опоравка. [46]

Антивирусна средства

Један преглед је открио да су антивирусни лекови (као што је ацикловир ) неефикасни у побољшању опоравка од Беллове парализе осим стероида само код благе до умерене болести. [47] Други преглед је открио корист када се комбинује са кортикостероидима, али је наведено да докази нису баш добри да подрже овај закључак. [48]

Код тешке болести то је такође нејасно. Један преглед из 2015. није нашао никакав ефекат без обзира на озбиљност. [49] Друга рецензија је открила малу корист када се дода стероидима. [50]

Обично се прописују због теоријске везе између Беллове парализе и вируса херпес симплекса и варичела зостер . [51] Још увек постоји могућност да они доведу до користи мање од 7%, јер то није искључено. [52]

Заштита очију

Када Белова парализа утиче на рефлекс трептања и спречава потпуно затварање ока, препоручује се честа употреба капи за очи или масти за очи налик сузама током дана, а за време спавања и одмора препоручује се заштита очију фластерима или затварање траком. [53] [54]

Референце

  1. ^ а б в г „Bell's Palsy Fact Sheet”. NINDS. 5. 2. 2016. Архивирано из оригинала 8. 4. 2011. г. Приступљено 8. 8. 2016. 
  2. ^ Purves D (2012). Neuroscience (5th изд.). Sunderland, Massachusetts: Sinauer. стр. 283. ISBN 9780878936953. 
  3. ^ а б в г д „Bell's Palsy Fact Sheet”. NINDS. 5. 2. 2016. Архивирано из оригинала 8. 4. 2011. г. Приступљено 8. 8. 2016. 
  4. ^ „Bell's facial nerve palsy in pregnancy: a clinical review”. Journal of Obstetrics and Gynaecology. 37 (4): 409—15. мај 2017. PMID 28141956. doi:10.1080/01443615.2016.1256973. 
  5. ^ „Bell's palsy syndrome: mimics and chameleons”. Practical Neurology. 16 (6): 439—44. децембар 2016. PMID 27034243. doi:10.1136/practneurol-2016-001383. 
  6. ^ а б в г д „Bell's Palsy Fact Sheet”. NINDS. 5. 2. 2016. Архивирано из оригинала 8. 4. 2011. г. Приступљено 8. 8. 2016. 
  7. ^ „Antiviral treatment for Bell's palsy (idiopathic facial paralysis)” (PDF). The Cochrane Database of Systematic Reviews (11): CD001869. новембар 2015. PMID 26559436. doi:10.1002/14651858.CD001869.pub8. 
  8. ^ а б „Bell's palsy syndrome: mimics and chameleons”. Practical Neurology. 16 (6): 439—44. децембар 2016. PMID 27034243. doi:10.1136/practneurol-2016-001383. 
  9. ^ Dickson G (2014). Primary Care ENT, An Issue of Primary Care: Clinics in Office Practice. Elsevier Health Sciences. стр. 138. ISBN 978-0323287173. Архивирано из оригинала 2016-08-20. г. 
  10. ^ Grewal DS (2014). Atlas of Surgery of the Facial Nerve: An Otolaryngologist's Perspective. Jaypee Brothers Publishers. стр. 46. ISBN 978-9350905807. Архивирано из оригинала 2016-08-20. г. 
  11. ^ а б в „Bell's Palsy Fact Sheet”. NINDS. 5. 2. 2016. Архивирано из оригинала 8. 4. 2011. г. Приступљено 8. 8. 2016. 
  12. ^ „Clinical practice guideline: Bell's Palsy executive summary”. Otolaryngology–Head and Neck Surgery. 149 (5): 656—63. новембар 2013. PMID 24190889. doi:10.1177/0194599813506835. 
  13. ^ „Bilateral simultaneous facial nerve palsy”. The Journal of Laryngology and Otology. 116 (1): 46—48. јануар 2002. PMID 11860653. doi:10.1258/0022215021910113. 
  14. ^ „Bilateral facial paralysis: case presentation and discussion of differential diagnosis”. Journal of General Internal Medicine. 21 (7): C7—10. јул 2006. PMC 1924702 Слободан приступ. PMID 16808763. doi:10.1111/j.1525-1497.2006.00466.x. 
  15. ^ Mumenthaler M, Mattle H (2006). Fundamentals of NeurologyСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Germany: Thieme. стр. 197. ISBN 978-3131364517. 
  16. ^ Mumenthaler M, Mattle H (2006). Fundamentals of NeurologyСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Germany: Thieme. стр. 197. ISBN 978-3131364517. 
  17. ^ Moore KL, Dalley AF, Agur AM (2013). Clinically Oriented Anatomy. Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 978-1451119459. 
  18. ^ „Annualized incidence and spectrum of illness from an outbreak investigation of Bell's palsy”. Neuroepidemiology. 21 (5): 255—61. 2002. PMID 12207155. doi:10.1159/000065645. Архивирано из оригинала 2009-07-13. г. 
  19. ^ а б „Bell's Palsy Fact Sheet”. NINDS. 5. 2. 2016. Архивирано из оригинала 8. 4. 2011. г. Приступљено 8. 8. 2016. 
  20. ^ „Bell's facial nerve palsy in pregnancy: a clinical review”. Journal of Obstetrics and Gynaecology. 37 (4): 409—15. мај 2017. PMID 28141956. doi:10.1080/01443615.2016.1256973. 
  21. ^ Facial Nerve Problems and Bell's Palsy Information on MedicineNet.com Архивирано 2008-04-23 на сајту Wayback Machine
  22. ^ „Herpes simplex virus type 1 reactivation and antiviral therapy in patients with acute peripheral facial palsy”. Auris, Nasus, Larynx. 28 Suppl (Suppl): S13—17. мај 2001. PMID 11683332. doi:10.1016/S0385-8146(00)00105-X. 
  23. ^ „Clinical data and prognosis in 1521 cases of Bell's palsy”. International Congress Series. 1240: 641—47. октобар 2003. doi:10.1016/S0531-5131(03)00757-X. 
  24. ^ „Familial idiopathic facial palsy”. European Archives of Oto-Rhino-Laryngology. 257 (3): 117—19. 2000. PMID 10839481. doi:10.1007/s004050050205. Архивирано из оригинала 2013-01-06. г. 
  25. ^ „Does migraine produce facial palsy? For whom the Bell tolls”. Neurology. 84 (2): 108—09. јануар 2015. PMID 25520314. doi:10.1212/WNL.0000000000001136. 
  26. ^ Higgins-Dunn, Noah (2020-12-15). „FDA staff recommends watching for Bell's palsy in Moderna and Pfizer vaccine recipients”. CNBC (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-15. 
  27. ^ Skuladottir, Astros Th (2021-02-18). „A meta-analysis uncovers the first sequence variant conferring risk of Bell's palsy”. Scientific Reports (на језику: енглески). 11 (1): 4188. Bibcode:2021NatSR..11.4188S. PMC 7893061 Слободан приступ. PMID 33602968. doi:10.1038/s41598-021-82736-w. 
  28. ^ MedlinePlus Medical Encyclopedia: Facial nerve palsy due to birth trauma Архивирано 2008-10-01 на сајту Wayback Machine retrieved 10 September 2008
  29. ^ „Bell palsy and herpes simplex virus: identification of viral DNA in endoneurial fluid and muscle”. Annals of Internal Medicine. 124 (1 Pt 1): 27—30. јануар 1996. PMID 7503474. doi:10.7326/0003-4819-124-1_Part_1-199601010-00005. 
  30. ^ „Herpes simplex virus type 1 reactivation and antiviral therapy in patients with acute peripheral facial palsy”. Auris, Nasus, Larynx. 28 Suppl (Suppl): S13—17. мај 2001. PMID 11683332. doi:10.1016/S0385-8146(00)00105-X. 
  31. ^ „Clinical practice guideline: Bell's Palsy executive summary”. Otolaryngology–Head and Neck Surgery. 149 (5): 656—63. новембар 2013. PMID 24190889. doi:10.1177/0194599813506835. 
  32. ^ „Annualized incidence and spectrum of illness from an outbreak investigation of Bell's palsy”. Neuroepidemiology. 21 (5): 255—61. 2002. PMID 12207155. doi:10.1159/000065645. Архивирано из оригинала 2009-07-13. г. 
  33. ^ „Clinical practice guideline: Bell's Palsy executive summary”. Otolaryngology–Head and Neck Surgery. 149 (5): 656—63. новембар 2013. PMID 24190889. doi:10.1177/0194599813506835. 
  34. ^ S.C. TV Reporter Loses Her Smile after a Bell's Palsy Attack Архивирано 2016-03-05 на сајту Wayback Machine
  35. ^ „Managing Peripheral Facial Palsy”. Annals of Emergency Medicine. 71 (5): 618—24. мај 2018. PMID 29110887. doi:10.1016/j.annemergmed.2017.08.039 Слободан приступ. 
  36. ^ а б в „Managing Peripheral Facial Palsy”. Annals of Emergency Medicine. 71 (5): 618—24. мај 2018. PMID 29110887. doi:10.1016/j.annemergmed.2017.08.039 Слободан приступ. 
  37. ^ „Lyme Disease Data and surveillance”. Lyme Disease. Centers for Disease Control and Prevention. Приступљено 12. 4. 2019. 
  38. ^ „Lyme disease rashes and look-alikes”. Lyme Disease. Centers for Disease Control and Prevention. Приступљено 18. 4. 2019. 
  39. ^ „Diagnosis and management of Lyme disease”. American Family Physician. 85 (11): 1086—93. јун 2012. PMID 22962880. Архивирано из оригинала 27. 9. 2013. г. 
  40. ^ „Clinical practice. Lyme disease” (PDF). The New England Journal of Medicine. 370 (18): 1724—31. мај 2014. PMC 4487875 Слободан приступ. PMID 24785207. doi:10.1056/NEJMcp1314325. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 10. 2016. г. 
  41. ^ Ramsay Hunt Syndrome. StatPearls. 2022. 
  42. ^ а б „Clinical practice guideline: Bell's Palsy executive summary”. Otolaryngology–Head and Neck Surgery. 149 (5): 656—63. новембар 2013. PMID 24190889. doi:10.1177/0194599813506835. 
  43. ^ „Bell's facial nerve palsy in pregnancy: a clinical review”. Journal of Obstetrics and Gynaecology. 37 (4): 409—15. мај 2017. PMID 28141956. doi:10.1080/01443615.2016.1256973. 
  44. ^ „Corticosteroids for Bell's palsy (idiopathic facial paralysis)”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 2016 (7): CD001942. јул 2016. PMC 6457861 Слободан приступ. PMID 27428352. doi:10.1002/14651858.CD001942.pub5. 
  45. ^ „Medical and surgical management of facial nerve palsy”. Current Opinion in Ophthalmology. 20 (6): 440—50. новембар 2009. PMID 19696671. doi:10.1097/ICU.0b013e3283313cbf. 
  46. ^ „Evidence-based guideline update: steroids and antivirals for Bell palsy: report of the Guideline Development Subcommittee of the American Academy of Neurology”. Neurology. 79 (22): 2209—13. новембар 2012. PMID 23136264. doi:10.1212/WNL.0b013e318275978c Слободан приступ. 
  47. ^ „Antiviral treatment of Bell's palsy based on baseline severity: a systematic review and meta-analysis”. The American Journal of Medicine. 128 (6): 617—28. јун 2015. PMID 25554380. doi:10.1016/j.amjmed.2014.11.033. 
  48. ^ „Antiviral treatment for Bell's palsy (idiopathic facial paralysis)” (PDF). The Cochrane Database of Systematic Reviews (11): CD001869. новембар 2015. PMID 26559436. doi:10.1002/14651858.CD001869.pub8. 
  49. ^ „Antiviral treatment of Bell's palsy based on baseline severity: a systematic review and meta-analysis”. The American Journal of Medicine. 128 (6): 617—28. јун 2015. PMID 25554380. doi:10.1016/j.amjmed.2014.11.033. 
  50. ^ „Antiviral treatment for Bell's palsy (idiopathic facial paralysis)” (PDF). The Cochrane Database of Systematic Reviews (11): CD001869. новембар 2015. PMID 26559436. doi:10.1002/14651858.CD001869.pub8. 
  51. ^ „Early treatment with prednisolone or acyclovir in Bell's palsy”. The New England Journal of Medicine. 357 (16): 1598—607. октобар 2007. PMID 17942873. doi:10.1056/NEJMoa072006. 
  52. ^ „Evidence-based guideline update: steroids and antivirals for Bell palsy: report of the Guideline Development Subcommittee of the American Academy of Neurology”. Neurology. 79 (22): 2209—13. новембар 2012. PMID 23136264. doi:10.1212/WNL.0b013e318275978c Слободан приступ. 
  53. ^ „Managing Peripheral Facial Palsy”. Annals of Emergency Medicine. 71 (5): 618—24. мај 2018. PMID 29110887. doi:10.1016/j.annemergmed.2017.08.039 Слободан приступ. 
  54. ^ „OTC Drops: Telling the Tears Apart”. Review of Ophtalmology. Jobson Medical Information LLC. 4. 10. 2012. Приступљено 16. 4. 2019. 

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Белова_парализа&oldid=24382631”