Телстар — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
Новија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
KrleNS преместио је страницу Телстар на Адидас Телстар преко преусмерења
ознака: ново преусмерење
 
Направљено превођењем странице „Telstar”
Ред 1: Ред 1:

#Преусмери [[Адидас Телстар]]
'''Телстар''' је назив за различите [[Komunikacioni satelit|комуникационе сателите]] . Прва два Телстар сателита су била експериментална и скоро идентична. Телстар 1 лансиран је на врху ракете Тор-Делта 10. јула 1962. године. Успешно је пренео кроз свемир прве телевизијске слике, телефонске позиве и телеграфске слике, и обезбедио први трансатлантски телевизијски пренос уживо. Телстар 2 лансиран је 7. маја 1963. године. Телстар 1 и 2—иако више нису функционални—и даље круже око Земље. <ref>{{Cite web|url=https://usspaceobjectsregistry.state.gov/Lists/SpaceObjects/DispForm.aspx?ID=90|title=1962-ALPHA EPSILON 1|date=2013-06-19|website=US Space Objects Registry|archive-url=https://web.archive.org/web/20131005021146/https://usspaceobjectsregistry.state.gov/Lists/SpaceObjects/DispForm.aspx?ID=90|archive-date=2013-10-05|url-status=bot: unknown|access-date=2013-10-02}}</ref>

Оригинални Телстар је припадао компанији АТ&Т, а био је део мултинационалног споразума између АТ&Т (САД), [[Bell Labs|Белових телефонских лабораторија]] (САД), [[Наса|НАСА]] (САД), ГПО (Уједињено Краљевство) и Натионал ПТТ (Француска) за развој експерименталних [[Komunikacioni satelit|сателитских комуникација]] преко Атлантског океана. Белове лабораторе су имале уговор са НАСА-ом, плаћајући агенцији за свако лансирање, независно од успеха.{{Чињеница|датум=July 2012}}

Саграђено је шест земаљских станица за комуникацију са Телстаром, по једна у САД, Француској, Великој Британији, Канади, Западној Немачкој и Италији. Америчка земаљска станица — коју су изградиле Белове лабораторије — била је [[Земљина станица Андовер|земаљска станица Андовер]], у Андоверу, у држави Мејн. Главна британска земаљска станица била је у [[Сателитска земаљска станица Гоонхилли|Гунхили Давнсу]], Корнвол. [[BBC|ББЦ]], као међународни координатор, користио је ову локацију. [[405-линијски телевизијски систем|Опрему]] за конверзију стандарда [[NTSC|525/405]] (која је пунила велику просторију) је истражио и развио ББЦ и лоцирао се у [[ББЦ телевизијски центар|телевизијском центру ББЦ]] у Лондону. Француска земаљска станица била је у Племер-Бодоу {{Напомена|[[:fr:Centre de télécommunication spatiale de Pleumeur-Bodou|Pleumeur-Bodou]] ({{Coord|48|47|10|N|3|31|26|W}})}} . Канадска земаљска станица била је у [[Чарлстон, Нова Шкотска|Чарлстону, Нова Шкотска]] . Немачка земаљска станица била је у Рајтингу у [[Баварска|Баварској]] . Италијанска земаљска станица ( [[свемирски центар Фучино]] ) налазила се у Фучину, близу [[Авецано|Авецана]], у [[Абруцо|Абруцу]] .

Сателит је направио тим у Беловим телефонским лабораторијама који је укључивао Џона Робинсона Пирса, који је креирао пројекат; <ref name="sun">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=z3bN76jIBjkC&pg=PA180|title=Something New Under the Sun: Satellites and the Beginning of the Space Age|last=Gavaghan|first=Helen|publisher=Springer|year=1998|isbn=0-387-94914-3}}</ref> Руди Компфнер, који је изумео транспондер са [[Цијев са прогресивним таласом|путујућим таласима]] који је користио сателит; <ref name="sun" /> <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=o2o1R7I8rvEC&pg=PA3|title=Microwave Tube Transmitters|last=Sivan|first=Leo|publisher=Springer|year=1994|isbn=0-412-57950-2}}</ref> и Џејмс М. Ерли, који је дизајнирао његове транзисторе и соларне панеле. <ref>{{Cite web|url=https://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=9F0DE0D71739F93AA25752C0A9629C8B63|title=James Early, engineer, 81; Helped Create A Transistor|last=Markoff|first=John|date=2004-01-19|website=Obituaries|publisher=The New York Times}}</ref> Сателит је отприлике сферичан, око {{Convert|34.5|in|mm|sp=us}} дуг и тежио око {{Convert|170|lb|kg|abbr=on|sp=us}} . Његове димензије су биле ограничене оним што би стало на једну од НАСА-иних [[Делта ракета|ракета Делта]] . Телстар је био [[Контрола става|стабилизован]], а његова спољна површина била је прекривена [[Solarna ćelija|соларним ћелијама које]] су могле да генеришу 14&nbsp;вати електричне снаге.

Оригинални Телстар је имао један иновативни [[Транспондер (сателитске комуникације)|транспондер]] који је могао да преноси податке, један телевизијски канал или [[Мултиплексирање са поделом фреквенције|мултиплексирана]] телефонска кола. Како се сателит ротирао, био је потребан низ антена око његовог "екватора" за непрекидну микроталасну комуникацију са Земљом. [[Омнидирецтионал антенна|Вишесмерни]] низ малих елемената антена са шупљином око сателитског „екватора“ примао је [[Микроталаси|микроталаснe]] сигналe од 6 GHz за пренос назад земаљским станицама. Транспондер је [[Фреквентни миксер|конвертовао фреквенцију]] у 4&nbsp;GHz, појачао је сигнале у цеви са путујућим таласима и поново их емитовао у свим смеровима преко суседног низа већих шупљина у облику кутије. Истакнута [[спирална антена]] примала је [[Телекоманда|телекоманде]] са земаљске станице.

Сателит је лансирала [[Наса|НАСА]] [[Делта ракета|ракетом Делта]] са [[Станица ваздухопловних снага Цапе Цанаверал|Кејп Канаверала]] 10. јула 1962. године. Телстар 1 је био први сателит чије је лансирање у сателит платила нека приватна компанија. Телстар је био сателит средње величине, Телстар, постављен је у [[елиптична орбита|елиптичну]] [[Орбита|орбиту]] која се завршава сваких 2 сата и 37 минута, нагнута под углом од приближно 45 степени према екватору, са [[Apsida (astronomija)|перигејем]] око {{Convert|952|km|abbr=on|sp=us}} од Земље и {{Convert|5933|km||abbr=on|sp=us}} око 5.933 од Земље <ref name="orbit" /> Ово је у супротности са ''[[Интелсат И|Ерлиберд]]'' [[Интелсат]] из 1965. и каснијим сателитима који путују кружним [[Геостационарна орбита|геостационарним орбитама]] . <ref name="orbit">[https://books.google.co.uk/books?id=m9sGhgZbmd8C&pg=PA3 ''An Introduction to Satellite Communications''], page 3, D. I. Dalgleish, 1989</ref>

Због своје [[Геосинхрона орбита|негеосинхроне орбите]], сличне [[Молнииа орбит|орбити Молније]], доступност [[Телстар 1|Телстара 1]] за [[wiktionary:transatlantic|трансатлантске]] сигнале била је ограничена на 30 минута у свакој орбити од 2,5 сата када је сателит прелазио преко Атлантског океана. Земаљске антене су морале да прате сателит са грешком усмеравања мањом од 0,06 степени док се кретао по небу брзином до 1,5 степени у секунди.{{Чињеница|датум=July 2012}}
[[Датотека:Relay_1_antenna_USA.jpg|мини| Рогата антена дуга 177 стопа на АТ&Т-овој [[Земаљске сателитске станице|сателитској земаљској станици]] у Андоверу, у држави Мејн, изграђена да комуницира са Телстаром]]
Пошто предајници и пријемници на Телстар-у нису били довољни јаки, земаљске антене су морале бити огромне. Инжењери Белових лабораторија пројектовали су велику хоризонталну конусну рогату антену са параболичним рефлектором свом крају који је одбијао сноп. Овај конкретан дизајн је имао веома ниске бочне режњеве, и тако је омогућио пријем шумова веома ниских температура. Отвор антена је био {{Convert|3600|sqft|m2|abbr=on|sp=us}} . Антене су биле дуге {{Convert|177|ft|m|abbr=on|sp=us}} и тешке {{Convert|380|short ton|kg|abbr=on|sp=us}} . Морими Ивама и Јан Нортон из Белових лабораторија били су задужени за пројектовање и изградњу електричних делова система азимут-елевације који је управљао антенама. Антене су биле смештене у радаре величине пословне зграде од 14 спратова. Две од ових антена су коришћене, једна у Андоверу, у држави Мејн, а друга у Француској у [[Плеумеур-Бодоу|Племер-Бодоу]] . ГПО антена у [[Сателитска земаљска станица Гоонхилли|Гунхили Даунсу]] у Великој Британији била је конвенционални параболоид пречника 26 метара.

== У служби ==
Телстар 1 је 11. јула 1962. пренео своје прве, и тајну, телевизијску слику (заставу испред земаљске станице Андовер) пријемнику у Племер-Бодоу <ref name="transmit">{{Cite web|url=http://www.ieee.org/web/aboutus/history_center/telstar_maine.html|title=IEEE History Center: First Transatlantic Transmission of a Television Signal via Satellite, 1962|year=2002|website=[[IEEE]] History Center|access-date=2009-07-23}}</ref> . Скоро две недеље касније, 23. јула, у 15.00 часова [[Источно летње време|ЕДТ]], пренео је први јавно доступан трансатлантски телевизијски сигнал уживо. <ref name="Walter">{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=FgplIWibv4Q|title=Telstar|last=Walter Cronkite|publisher=[[National Public Radio|NPR]]|access-date=2009-07-23}}</ref> Пренос је приказан у Европи на [[Евровизија (мрежа)|Евровизији]] иу Северној Америци на [[NBC|НБЦ]], [[CBS|ЦБС]], [[American Broadcasting Company|АБЦ]] и [[Канадска радиодифузна корпорација|ЦБЦ]] . <ref name="Walter" /> У првом јавном емитовању приказани су [[Volter Kronkajt|Волтер Кронкајт]] из ЦБС-а и [[Цхет Хунтлеи|Чет Хантли]] са Ен-Би-Сија у Њујорку, и [[Рицхард Димблеби|Ричард Димблби]] са Би-Би-Сија у Бриселу. <ref name="Walter" /> Прве слике биле су [[Статуа слободе]] у Њујорку и [[Ајфелова кула]] у Паризу. <ref name="Walter" /> Прво емитовање требало је да буде примедбе председника [[Џон Кенеди|Џона Ф. Кенедија]], али сигнал је добијен пре него што је председник био спреман, па су инжењери попунили уводно време кратким сегментом телевизијске утакмице између [[Сезона Филаделфије Филис 1962|Филаделфија Филис]] и [[Сезона Чикаго Кабса 1962|Чикаго Кабса]] на [[Вриглеи Фиелд|Ригли Филду]]. <ref name="Walter" /> <ref>{{Cite web|url=http://www.baseball-almanac.com/box-scores/boxscore.php?boxid=196207230CHN|title=Philadelphia Phillies vs Chicago Cubs|date=1962-07-23|website=Box Score|publisher=Baseball-Almanac.com|access-date=2012-07-15}}</ref> Ударач, [[Тони Тејлор (бејзбол)|Тони Тејлор]], виђен је како удара лопту коју је [[Цал Коонце|Кал Кунце]] подбацио десном играчу [[Џорџ Алтман|Џорџу Алтману]] . Одатле, видео се прво пребацио у Вашингтон, затим до [[Станица ваздухопловних снага Цапе Цанаверал|Кејп Канаверала]], Флорида; на [[Центури 21 Екпоситион|светску изложбу у Сијетлу]] ; затим у [[Квебек]] и на крају у [[Стратфорд (Онтарио)|Стратфорд, Онтарио]] . <ref name="Walter" /> Сегмент из Вашингтона је укључивао говор председника Кенедија који је говорио о цени [[Амерички долар|америчког долара]], што је изазивало забринутост у Европи. Када је Кенеди порекао да ће Сједињене Државе девалвирати долар, он је одмах ојачао на светским тржиштима; Кронкајт је касније рекао да смо „сви видели нешто од праве снаге инструмента који смо направили“. <ref name="Walter" /> <ref>[https://www.youtube.com/watch?v=FgplIWibv4Q Telstar, Kennedy, and World Gold & Currency Markets], YouTube</ref>

Те вечери, Телстар 1 је такође пренео први сателитски [[телефонски позив]], између америчког потпредседника [[Линдон Џонсон|Линдона Џонсона]] и председника АТ&Т-а, [[Фредерицк Каппел|Фредерика Капела]] . Успешно је преносио факсове, податке и телевизију уживо и снимљену, укључујући први пренос телевизије уживо преко океана од Андовера, Мејн, САД, до Гунхили Даунса, Енглеска, и Племер-Бодуа, Француска. <ref>{{Cite AV media|url=https://archive.org/details/1962-07-12_A_Day_in_History|title=Video: A Day in History. Telstar Brings World Closer, 1962/07/12 (1962)|publisher=[[Universal Newsreel]]|year=1962|access-date=2012-02-20}}</ref>{{Појаснити|date=November 2009}} (Експериментални ''пасивни'' сателит, ''[[Ецхо сателит|Ехо 1]]'', коришћен је за рефлексију и преусмеравање комуникационих сигнала две године раније, 1960. ) У августу 1962. Телстар 1 је постао први сателит који је коришћен за синхронизацију времена између два континента, доводећи Уједињено Краљевство и Сједињене Државе на 1 микросекунду једна од друге (претходни покушаји су били тачни до само 2.000 микросекунди). <ref name="NASA-SP-93">{{Cite web|url=https://ntrs.nasa.gov/archive/nasa/casi.ntrs.nasa.gov/19660009169_1966009169.pdf|title=Significant Achievements in Space Communications and Navigation, 1958–1964|year=1966|website=NASA-SP-93|publisher=NASA|pages=30–32|access-date=2009-10-31}}</ref>

Сателит Телстар 1 је такође преносио компјутерске податке између два рачунара [[ИБМ 1401|IBM1401]]. Тест, обављен 25. октобра 1962, послао је поруку са предајног компјутера у [[Ендикот (Њујорк)|Ендикоту у Њујорку]] на земаљску станицу у Андоверу, у држави Мејн. Порука је прослеђена земаљској станици у Француској, где ју је декодирао други IBM 1401 у Ла Гаудеу у Француској. <ref>{{Cite web|url=https://www.ibm.com/ibm/history/exhibits/space/space_9208ph11.html|title=IBM Archives: IBM and Telstar|date=2003-01-23|website=www.ibm.com|language=en-US|access-date=2019-05-26}}</ref>

Телстар 1, који је започео ново доба комерцијалне употребе технологије, постао је жртва војне технологије из доба [[Хладни рат|Хладног рата]] . Дан пре лансирања Телстарa 1, америчка нуклеарна бомба која је детонирана на великим висинама (названа [[Старфисх Приме|Старфиш Прајм]] ) појачала је Земљин [[Van Alenov pojas|Ван Аленов појас]] где је Телстар 1 отишао у орбиту. Ово огромно повећање радијационог појаса, у комбинацији са накнадним експлозијама на великим висинама, укључујући совјетски тест у октобру, било је превише за Телстарове крхке транзисторе. <ref>{{Cite web|url=http://roland.lerc.nasa.gov/~dglover/sat/telstar.html|title=TELSTAR|last=Glover|first=Daniel R.|date=2005-04-12|website=NASA Experimental Communications Satellites|archive-url=https://web.archive.org/web/20070905171036/http://roland.lerc.nasa.gov/~dglover/sat/telstar.html|archive-date=2007-09-05|url-status=dead|access-date=2007-09-01}}</ref> <ref name="jme-smecc90">{{Cite web|url=http://www.smecc.org/james_early___telstar.htm|title=Telstar I – Dawn of a New Age|last=Early|first=James M.|year=1990|publisher=Southwest Museum of Engineering, Communications and Computation|access-date=2012-07-11}}</ref> <ref>{{Cite journal|last=Mayo|first=J.S.|displayauthors=etal|date=July 1963|title=The Command System Malfunction of the Telstar Satellite|url=http://www.alcatel-lucent.com/bstj/vol42-1963/bstj-vol42-issue04.html|journal=Bell System Technical Journal|volume=42|issue=4|pages=1631–1657|doi=10.1002/j.1538-7305.1963.tb04044.x|archive-url=https://web.archive.org/web/20130810124948/http://www3.alcatel-lucent.com/bstj/vol42-1963/articles/bstj42-4-1631.pdf|archive-date=2013-08-10|access-date=2016-05-18}}</ref> Телстар је изашао из употребе у новембру 1962. године, након што је обрадио преко 400 телефонских, телеграфских, факсимилних и телевизијских преноса. Поново је покренут заобиланим решењем почетком јануара 1963. <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=g-UOdh34utQC&q=telstar+transistors+radiation+starfish&pg=RA2-PA266|title=Space Systems Failures: Disasters and Rescues of Satellites, Rocket and Space Probes|last=Lorenz|first=Ralph D.|last2=Harland|first2=David Michael|publisher=Springer|year=2005|isbn=0-387-21519-0|page=266}}</ref>  Додатно зрачење повезано са његовим повратком на пуну сунчеву светлост{{Појаснити|date=November 2009}} још једном је изазвао квар транзистора, овог пута непоправљив, и Телстар 1 је повучен из употребе 21. фебруара 1963. године.

Експерименти су настављени и до 1964. године два Телстара, две [[Релејни програм|релејне]] јединице (из [[РЦА]] ) и две ''[[Синцом|Синком]]'' јединице (из Hughes Aircraft Company ) су успешно радиле у свемиру. ''[[Синцом 2|Синком 2]]'' је био први [[геосинхрони сателит]] и његов наследник, ''Синком 3'', емитовао је слике са [[Летње олимпијске игре 1964.|Летњих олимпијских игара 1964.]] у Токију. Први комерцијални геосинхрони сателит био је [[Интелсат И|Интелсат I]] („Ерлиберт“ - Раноранилац ) лансиран 1965. године.

Телстар се сматрао техничким успехом. Према анкети Информативне агенције САД (УСИА), Телстар је био познатији у Великој Британији него [[Спутњик 1|Спутњик]] 1957. <ref name="NASAExpSat">{{Cite web|url=https://history.nasa.gov/SP-4217/ch6.htm|title=Chapter 6, NASA Experimental Communications Satellites, 1958–1995|last=Glover|first=Daniel R.|publisher=NASA|access-date=2011-10-23}}</ref>
[[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]]

Верзија на датум 25. децембар 2022. у 16:54

Телстар је назив за различите комуникационе сателите . Прва два Телстар сателита су била експериментална и скоро идентична. Телстар 1 лансиран је на врху ракете Тор-Делта 10. јула 1962. године. Успешно је пренео кроз свемир прве телевизијске слике, телефонске позиве и телеграфске слике, и обезбедио први трансатлантски телевизијски пренос уживо. Телстар 2 лансиран је 7. маја 1963. године. Телстар 1 и 2—иако више нису функционални—и даље круже око Земље. [1]

Оригинални Телстар је припадао компанији АТ&Т, а био је део мултинационалног споразума између АТ&Т (САД), Белових телефонских лабораторија (САД), НАСА (САД), ГПО (Уједињено Краљевство) и Натионал ПТТ (Француска) за развој експерименталних сателитских комуникација преко Атлантског океана. Белове лабораторе су имале уговор са НАСА-ом, плаћајући агенцији за свако лансирање, независно од успеха.[тражи се извор]

Саграђено је шест земаљских станица за комуникацију са Телстаром, по једна у САД, Француској, Великој Британији, Канади, Западној Немачкој и Италији. Америчка земаљска станица — коју су изградиле Белове лабораторије — била је земаљска станица Андовер, у Андоверу, у држави Мејн. Главна британска земаљска станица била је у Гунхили Давнсу, Корнвол. ББЦ, као међународни координатор, користио је ову локацију. Опрему за конверзију стандарда 525/405 (која је пунила велику просторију) је истражио и развио ББЦ и лоцирао се у телевизијском центру ББЦ у Лондону. Француска земаљска станица била је у Племер-Бодоу [а] . Канадска земаљска станица била је у Чарлстону, Нова Шкотска . Немачка земаљска станица била је у Рајтингу у Баварској . Италијанска земаљска станица ( свемирски центар Фучино ) налазила се у Фучину, близу Авецана, у Абруцу .

Сателит је направио тим у Беловим телефонским лабораторијама који је укључивао Џона Робинсона Пирса, који је креирао пројекат; [2] Руди Компфнер, који је изумео транспондер са путујућим таласима који је користио сателит; [2] [3] и Џејмс М. Ерли, који је дизајнирао његове транзисторе и соларне панеле. [4] Сателит је отприлике сферичан, око 345 in (8.800 mm) дуг и тежио око 170 lb (77 kg) . Његове димензије су биле ограничене оним што би стало на једну од НАСА-иних ракета Делта . Телстар је био стабилизован, а његова спољна површина била је прекривена соларним ћелијама које су могле да генеришу 14 вати електричне снаге.

Оригинални Телстар је имао један иновативни транспондер који је могао да преноси податке, један телевизијски канал или мултиплексирана телефонска кола. Како се сателит ротирао, био је потребан низ антена око његовог "екватора" за непрекидну микроталасну комуникацију са Земљом. Вишесмерни низ малих елемената антена са шупљином око сателитског „екватора“ примао је микроталаснe сигналe од 6 GHz за пренос назад земаљским станицама. Транспондер је конвертовао фреквенцију у 4 GHz, појачао је сигнале у цеви са путујућим таласима и поново их емитовао у свим смеровима преко суседног низа већих шупљина у облику кутије. Истакнута спирална антена примала је телекоманде са земаљске станице.

Сателит је лансирала НАСА ракетом Делта са Кејп Канаверала 10. јула 1962. године. Телстар 1 је био први сателит чије је лансирање у сателит платила нека приватна компанија. Телстар је био сателит средње величине, Телстар, постављен је у елиптичну орбиту која се завршава сваких 2 сата и 37 минута, нагнута под углом од приближно 45 степени према екватору, са перигејем око 952 km (592 mi) од Земље и 5.933 km (3.687 mi) око 5.933 од Земље [5] Ово је у супротности са Ерлиберд Интелсат из 1965. и каснијим сателитима који путују кружним геостационарним орбитама . [5]

Због своје негеосинхроне орбите, сличне орбити Молније, доступност Телстара 1 за трансатлантске сигнале била је ограничена на 30 минута у свакој орбити од 2,5 сата када је сателит прелазио преко Атлантског океана. Земаљске антене су морале да прате сателит са грешком усмеравања мањом од 0,06 степени док се кретао по небу брзином до 1,5 степени у секунди.[тражи се извор]

Рогата антена дуга 177 стопа на АТ&Т-овој сателитској земаљској станици у Андоверу, у држави Мејн, изграђена да комуницира са Телстаром

Пошто предајници и пријемници на Телстар-у нису били довољни јаки, земаљске антене су морале бити огромне. Инжењери Белових лабораторија пројектовали су велику хоризонталну конусну рогату антену са параболичним рефлектором свом крају који је одбијао сноп. Овај конкретан дизајн је имао веома ниске бочне режњеве, и тако је омогућио пријем шумова веома ниских температура. Отвор антена је био 3.600 sq ft (330 m2) . Антене су биле дуге 177 ft (54 m) и тешке 380 short tons (340.000 kg) . Морими Ивама и Јан Нортон из Белових лабораторија били су задужени за пројектовање и изградњу електричних делова система азимут-елевације који је управљао антенама. Антене су биле смештене у радаре величине пословне зграде од 14 спратова. Две од ових антена су коришћене, једна у Андоверу, у држави Мејн, а друга у Француској у Племер-Бодоу . ГПО антена у Гунхили Даунсу у Великој Британији била је конвенционални параболоид пречника 26 метара.

У служби

Телстар 1 је 11. јула 1962. пренео своје прве, и тајну, телевизијску слику (заставу испред земаљске станице Андовер) пријемнику у Племер-Бодоу [6] . Скоро две недеље касније, 23. јула, у 15.00 часова ЕДТ, пренео је први јавно доступан трансатлантски телевизијски сигнал уживо. [7] Пренос је приказан у Европи на Евровизији иу Северној Америци на НБЦ, ЦБС, АБЦ и ЦБЦ . [7] У првом јавном емитовању приказани су Волтер Кронкајт из ЦБС-а и Чет Хантли са Ен-Би-Сија у Њујорку, и Ричард Димблби са Би-Би-Сија у Бриселу. [7] Прве слике биле су Статуа слободе у Њујорку и Ајфелова кула у Паризу. [7] Прво емитовање требало је да буде примедбе председника Џона Ф. Кенедија, али сигнал је добијен пре него што је председник био спреман, па су инжењери попунили уводно време кратким сегментом телевизијске утакмице између Филаделфија Филис и Чикаго Кабса на Ригли Филду. [7] [8] Ударач, Тони Тејлор, виђен је како удара лопту коју је Кал Кунце подбацио десном играчу Џорџу Алтману . Одатле, видео се прво пребацио у Вашингтон, затим до Кејп Канаверала, Флорида; на светску изложбу у Сијетлу ; затим у Квебек и на крају у Стратфорд, Онтарио . [7] Сегмент из Вашингтона је укључивао говор председника Кенедија који је говорио о цени америчког долара, што је изазивало забринутост у Европи. Када је Кенеди порекао да ће Сједињене Државе девалвирати долар, он је одмах ојачао на светским тржиштима; Кронкајт је касније рекао да смо „сви видели нешто од праве снаге инструмента који смо направили“. [7] [9]

Те вечери, Телстар 1 је такође пренео први сателитски телефонски позив, између америчког потпредседника Линдона Џонсона и председника АТ&Т-а, Фредерика Капела . Успешно је преносио факсове, податке и телевизију уживо и снимљену, укључујући први пренос телевизије уживо преко океана од Андовера, Мејн, САД, до Гунхили Даунса, Енглеска, и Племер-Бодуа, Француска. [10][појаснити] (Експериментални пасивни сателит, Ехо 1, коришћен је за рефлексију и преусмеравање комуникационих сигнала две године раније, 1960. ) У августу 1962. Телстар 1 је постао први сателит који је коришћен за синхронизацију времена између два континента, доводећи Уједињено Краљевство и Сједињене Државе на 1 микросекунду једна од друге (претходни покушаји су били тачни до само 2.000 микросекунди). [11]

Сателит Телстар 1 је такође преносио компјутерске податке између два рачунара IBM1401. Тест, обављен 25. октобра 1962, послао је поруку са предајног компјутера у Ендикоту у Њујорку на земаљску станицу у Андоверу, у држави Мејн. Порука је прослеђена земаљској станици у Француској, где ју је декодирао други IBM 1401 у Ла Гаудеу у Француској. [12]

Телстар 1, који је започео ново доба комерцијалне употребе технологије, постао је жртва војне технологије из доба Хладног рата . Дан пре лансирања Телстарa 1, америчка нуклеарна бомба која је детонирана на великим висинама (названа Старфиш Прајм ) појачала је Земљин Ван Аленов појас где је Телстар 1 отишао у орбиту. Ово огромно повећање радијационог појаса, у комбинацији са накнадним експлозијама на великим висинама, укључујући совјетски тест у октобру, било је превише за Телстарове крхке транзисторе. [13] [14] [15] Телстар је изашао из употребе у новембру 1962. године, након што је обрадио преко 400 телефонских, телеграфских, факсимилних и телевизијских преноса. Поново је покренут заобиланим решењем почетком јануара 1963. [16]  Додатно зрачење повезано са његовим повратком на пуну сунчеву светлост[појаснити] још једном је изазвао квар транзистора, овог пута непоправљив, и Телстар 1 је повучен из употребе 21. фебруара 1963. године.

Експерименти су настављени и до 1964. године два Телстара, две релејне јединице (из РЦА ) и две Синком јединице (из Hughes Aircraft Company ) су успешно радиле у свемиру. Синком 2 је био први геосинхрони сателит и његов наследник, Синком 3, емитовао је слике са Летњих олимпијских игара 1964. у Токију. Први комерцијални геосинхрони сателит био је Интелсат I („Ерлиберт“ - Раноранилац ) лансиран 1965. године.

Телстар се сматрао техничким успехом. Према анкети Информативне агенције САД (УСИА), Телстар је био познатији у Великој Британији него Спутњик 1957. [17]

  1. ^ „1962-ALPHA EPSILON 1”. US Space Objects Registry. 2013-06-19. Архивирано из оригинала 2013-10-05. г. Приступљено 2013-10-02. 
  2. ^ а б Gavaghan, Helen (1998). Something New Under the Sun: Satellites and the Beginning of the Space Age. Springer. ISBN 0-387-94914-3. 
  3. ^ Sivan, Leo (1994). Microwave Tube Transmitters. Springer. ISBN 0-412-57950-2. 
  4. ^ Markoff, John (2004-01-19). „James Early, engineer, 81; Helped Create A Transistor”. Obituaries. The New York Times. 
  5. ^ а б An Introduction to Satellite Communications, page 3, D. I. Dalgleish, 1989
  6. ^ „IEEE History Center: First Transatlantic Transmission of a Television Signal via Satellite, 1962”. IEEE History Center. 2002. Приступљено 2009-07-23. 
  7. ^ а б в г д ђ е Walter Cronkite. „Telstar”. NPR. Приступљено 2009-07-23. 
  8. ^ „Philadelphia Phillies vs Chicago Cubs”. Box Score. Baseball-Almanac.com. 1962-07-23. Приступљено 2012-07-15. 
  9. ^ Telstar, Kennedy, and World Gold & Currency Markets, YouTube
  10. ^ Video: A Day in History. Telstar Brings World Closer, 1962/07/12 (1962). Universal Newsreel. 1962. Приступљено 2012-02-20. 
  11. ^ „Significant Achievements in Space Communications and Navigation, 1958–1964” (PDF). NASA-SP-93. NASA. 1966. стр. 30—32. Приступљено 2009-10-31. 
  12. ^ „IBM Archives: IBM and Telstar”. www.ibm.com (на језику: енглески). 2003-01-23. Приступљено 2019-05-26. 
  13. ^ Glover, Daniel R. (2005-04-12). „TELSTAR”. NASA Experimental Communications Satellites. Архивирано из оригинала 2007-09-05. г. Приступљено 2007-09-01. 
  14. ^ Early, James M. (1990). „Telstar I – Dawn of a New Age”. Southwest Museum of Engineering, Communications and Computation. Приступљено 2012-07-11. 
  15. ^ Mayo, J.S.; et al. (јул 1963). „The Command System Malfunction of the Telstar Satellite” (PDF). Bell System Technical Journal. 42 (4): 1631—1657. doi:10.1002/j.1538-7305.1963.tb04044.x. Архивирано из оригинала 2013-08-10. г. Приступљено 2016-05-18. 
  16. ^ Lorenz, Ralph D.; Harland, David Michael (2005). Space Systems Failures: Disasters and Rescues of Satellites, Rocket and Space Probes. Springer. стр. 266. ISBN 0-387-21519-0. 
  17. ^ Glover, Daniel R. „Chapter 6, NASA Experimental Communications Satellites, 1958–1995”. NASA. Приступљено 2011-10-23. 


Грешка код цитирања: Постоје ознаке <ref> за групу с именом „lower-alpha“, али нема одговарајуће ознаке <references group="lower-alpha"/>

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Телстар&oldid=25455130”