Национални парк Серенгети — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
ознака: везе до вишезначних одредница
Ред 12: Ред 12:
}}
}}


'''Национални парк Серенгети''' налази се у области [[Серенгети]] у [[Танзанија|Танзанији]]. Најпознатији је по годишњој сеоби преко милиона [[гну]]а и двеста хиљада [[зебра|зебри]].
'''Национални парк Серенгети''' налази се у области [[Серенгети]] у [[Танзанија|Танзанији]] који се протеже на {{cvt|14763|km2}}.<ref>{{cite news |title=Black rhino dies aged 43 in Tanzania's Serengeti National Park-Xinhua |url=https://english.news.cn/20220322/4aecaaf3d4e240b58dcdd6073559bdc8/c.html |access-date=17 April 2022 |work=english.news.cn}}</ref> Најпознатији је по годишњој сеоби преко милиона [[гну]]а и двеста хиљада [[зебра|зебри]].
{{рут}}
The Serengeti is well known for the largest annual animal migration in the world of over 1.5&nbsp;million [[blue wildebeest]] and 250,000 zebra along with smaller herds of [[Thomson's gazelle]] and [[Common eland|eland]].<ref>{{cite book|author= Sinclair, Anthony Ronald Entrican| title = Serengeti II: Dynamics, Management, and Conservation of an Ecosystem |year=1995 |page=15 |publisher= University of Chicago Press}}</ref> The national park is also home to the largest [[lion]] population in Africa. It is under threat from [[deforestation]], population growth and ranching.


== Историја ==
== Историја ==

Народ [[Масаји]] је током више од двеста година напасао стоку у овим пределима пре него што су дошли европски истраживачи и колонизовали ове крајеве. Име Серенгети потиче из језика народа Масаји и има значење „бескрајна равница”. Оскар Бауман, немачки географ и истраживач, дошао је у ово подручје 1892.<ref>[http://www.ntz.info/gen/n00051.html Dr. Oscar Baumann], Приступљено 15. април 2013.</ref> и убио три носорога. Први британски истраживач био је Едвард Вајт који је са својом групом убио педесет лавова.<ref>[http://www.ntz.info/gen/n00683.html Stewart Edward White], Приступљено 15. 4. 2013.</ref> Лов на лавове угрозио је популацију ових животиња, те су Британци одлучили да 1921. оснују резерват на делу територије, а 1929. на целој територији која је 1951. године постала национални парк.<ref>[http://www.glcom.com/hassan/serengeti.html Serengeti], Приступљено 15. 4. 2013.</ref> Приликом оснивања парка, колонијалне власти су донеле контроверзну одлуку да преселе аутохтоно Масаи становништво у суседну област Нгоронгоро. Серенгети је најстарији [[национални парк]] у Танзанији и привлачи велики број [[сафари]] туриста.
Народ [[Масаји]] је током више од двеста година напасао стоку у овим пределима пре него што су дошли европски истраживачи и колонизовали ове крајеве. Име Серенгети потиче из језика народа Масаји и има значење „бескрајна равница”.<ref name="NGM">{{Cite magazine |title=Heartbreak on the Serengeti (continued) |date=2012 |author=Poole, R. M. |magazine=National Geographic Magazine |url=https://www.nationalgeographic.com/magazine/ |archive-url=https://archive.today/20120629025350/http://ngm.nationalgeographic.com/ngm/0602/feature1/text4.html |url-status=dead|archive-date=29 June 2012|access-date=26 September 2019}}</ref><ref>{{Cite web|title=Serengeti National Park – Kalama Safaris|url=https://kalamasafaris.com/portfolio/serengeti-national-park/|access-date=3 August 2021|language=en-US}}</ref> Оскар Бауман, немачки географ и истраживач, дошао је у ово подручје 1892.<ref>[http://www.ntz.info/gen/n00051.html Dr. Oscar Baumann], Приступљено 15. април 2013.</ref> и убио три носорога. Први британски истраживач био је Едвард Вајт који је са својом групом убио педесет лавова.<ref>[http://www.ntz.info/gen/n00683.html Stewart Edward White], Приступљено 15. 4. 2013.</ref> Лов на лавове угрозио је популацију ових животиња, те су Британци одлучили да 1921. оснују резерват на делу територије, а 1929. на целој територији која је 1951. године постала национални парк.<ref>[http://www.glcom.com/hassan/serengeti.html Serengeti], Приступљено 15. 4. 2013.</ref> Приликом оснивања парка, колонијалне власти су донеле контроверзну одлуку да преселе аутохтоно Масаи становништво у суседну област Нгоронгоро. Серенгети је најстарији [[национални парк]] у Танзанији и привлачи велики број [[сафари]] туриста.

In 1930, an area of {{Convert|2286|km2}} was designated as a game reserve in southern and eastern Serengeti.<ref>{{Cite web|title=Serengeti National Park travel information - Tanzania|url=https://www.serengeti.com/information-serengeti-national-park.php|access-date=3 August 2021|website=serengeti.com|language=en}}</ref> In the 1930s, the government of [[Tanganyika (territory)|Tanganyika]] established a system of national parks compliant with the [[Convention Relative to the Preservation of Fauna and Flora in their Natural State]]. The area became a national park in 1940. It was granted strict protection in 1948 when the Serengeti National Park Board of Trustees was formed to administer the national park. The government restricted the movements of the resident Maasai people, and the park boundaries were finalized in 1951.<ref>{{cite journal|author=Neumann, R.P. |year=1995 |title=Ways of seeing Africa: colonial recasting of African society and landscape in Serengeti National Park |journal=Ecumene |volume=2 |issue=2 |pages=149–169 |doi=10.1177/147447409500200203 |s2cid=145421779 |url=https://www.researchgate.net/publication/240728470}}</ref> In 1959, an area of {{cvt|8300|km2}} was split off in the eastern part of the national park and re-established as [[Ngorongoro Conservation Area]] intended to accommodate the traditional land use interests of the Maasai people in a multiple land use area.<ref>{{cite journal |author1=Wanitzek, U. |author2=Sippel, H. |year=1998 |title=Land rights in conservation areas in Tanzania |journal=GeoJournal |volume=46 |issue=2 |pages=113–128 |doi=10.1023/A:1006953325298|s2cid=150734077 }}</ref> In 1981, the Serengeti National Park covered {{cvt|12950|km2}}, which was less than half of the [[Serengeti]].<ref>{{cite journal |author1=Makacha, S. |author2=Msingwa, M.J. |author3=Frame, G.W. |year=1982 |title=Threats to the Serengeti herds |journal=Oryx |volume=16 |issue=5 |pages=437–444 |doi=10.1017/S0030605300018111 |doi-access=free}}</ref>

The Serengeti gained fame after [[Bernhard Grzimek]] and his son [[Michael Grzimek|Michael]] produced a book and documentary titled ''[[Serengeti Shall Not Die]]'' in 1959.<ref>{{cite journal|author=Boes, T. |year=2013 |title=Political animals: ''Serengeti Shall Not Die'' and the cultural heritage of mankind|journal=German Studies Review |volume=36|issue=1|pages=41–59|jstor=43555291}}</ref>


== Географија ==
== Географија ==
Површина парка је 14763 -{km}-² травнатих равница, [[савана]], шумовитих предела уз реке и жбуновитих предела. Национални парк се налази у северном делу Танзаније на граници са [[Кенија|Кенијом]], где се наставља у заштићену област [[Масаи Мара]]. Југоисточно од националног парка налази се заштићена област Нгоронгоро. Насељавање је забрањено у националном парку са изузетком истраживачког насеља Серонера у коме се налази управа парка (''TANAPA — Tanzania National Parks''), неколико хотела и мала авионска писта.
Површина парка је 14763 -{km}-² травнатих равница, [[савана]], шумовитих предела уз реке и жбуновитих предела. Национални парк се налази у северном делу Танзаније на граници са [[Кенија|Кенијом]], где се наставља у заштићену област [[Масаи Мара]]. Југоисточно од националног парка налази се заштићена област Нгоронгоро. Насељавање је забрањено у националном парку са изузетком истраживачког насеља Серонера у коме се налази управа парка (''TANAPA — Tanzania National Parks''), неколико хотела и мала авионска писта.


== Фауна ==
== Геологија ==
[[File:Lava_lengai.jpg|thumb|250п|Carbonatite lava at [[Ol Doinyo Lengai]] volcano]]

The [[basement complex]] consists of [[Archaen]] Nyanzian System [[Greenstone belt|greenstones]] (2.81–2.63 Ga in age), Archaean [[granite]]-[[gneiss]] [[pluton]]s (2.72–2.56 [[Giga annum|Ga]] in age), which were [[geologic uplift|uplifted]] 180 [[megaannum|Ma ago]]) forming [[koppie]]s and elongated hills, the [[Neoproterozoic]] [[Mozambique Belt]] consisting of [[quartzite]] and granite, and the Neoproterozoic Ikorongo Group, consisting of [[sandstone]], [[shale]] and [[siltstone]] that form linear ridges. The southeast portion of the park contains [[Neogene]]-aged [[volcanic rock]] and [[Oldoinyo Lengai]] [[Holocene]]-aged [[volcanic ash]]. The Grumeti, Mara, Mbalageti, and Orangi rivers flow westward to [[Lake Victoria]], while the Oldupai River flows eastward into the Olbalbal Swamps.<ref name="Scoon">{{cite book |last1=Scoon |first1=Roger |title=Geology of National Parks of Central/ Southern Kenya and Northern Tanzania: Geotourism of the Gregory Rift Valley, Active Volcanism and Regional Plateaus |date=2018 |publisher=Springer |isbn=9783319737843 |pages=69–79}}</ref>

On the eastern portion of the park lies the [[Serengeti volcanic grasslands]] which is a [[Tropical and subtropical grasslands, savannas, and shrublands|Tropical Grassland]] Ecozone. The grasslands grow on deposits of volcanic ash from the Kerimasi Volcano, which erupted 150,000 years ago, and also from the Ol Doinyo Lengai volcanic eruptions, which created layers of [[calcareous tuff]] and calcitic hard-pan soil ([[vertisol]]s) from rapid weathering of the [[natrocarbonatite]] [[lava]] produced by the [[volcano]]es.<ref>{{Cite web|title=Global Volcanism Program {{!}} Ol Doinyo Lengai|url=https://volcano.si.edu/volcano.cfm?vn=222120|access-date=25 May 2021|website=Smithsonian Institution {{!}} Global Volcanism Program|language=en}}</ref><ref>{{Cite web|title=Hawaiian Volcano Observatory|url=https://volcanoes.usgs.gov/observatories/hvo/hvo_volcano_watch.html?vwid=652|access-date=25 June 2021|website=volcanoes.usgs.gov}}</ref><ref>Kindt, R., Lillesø, J.-P. B., van Breugel, P., Bingham, M., Sebsebe Demissew, Dudley, C., Friis, I., Gachathi, F., Kalema, J., Mbago, F., Minani, V., Moshi, H. N., Mulumba, J., Namaganda, M., Ndangalasi, H.J., Ruffo, C.K., Jamnadass, R. and Graudal, L. 2011. ''Potential natural vegetation of eastern Africa.'' Volume 5: Description and tree species composition for other potential natural vegetation types. Forest & Landscape Working Paper 65-2011</ref>

== Дивљи свет ==

Serengeti National Park forms a Lion Conservation Unit since 2005 together with [[Maasai Mara National Reserve]].<ref>{{cite book |author=IUCN Cat Specialist Group |year=2006 |title= Conservation Strategy for the Lion ''Panthera leo'' in Eastern and Southern Africa |publisher=IUCN |location=Pretoria, South Africa}}</ref>
More than 3,000 lions live in this ecosystem.<ref>{{cite report |author1=Mésochina, P. |author2=Mbangwa, O. |author3=Chardonnet, P. |author4=Mosha, R. |author5=Mtui, B. |author6=Drouet, N. |author7=Kissui, B. |year=2010 |title=Conservation status of the lion (''Panthera leo'' Linnaeus, 1758) in Tanzania |publisher=SCI Foundation, MNRT-WD, TAWISA & IGF Foundation |place=Paris}}</ref> The population density of the [[African leopard]] is estimated at 5.41 individuals per {{cvt|100|km2}} in the dry season.<ref>{{cite journal |author1=Allen, M.L. |author2=Wang, S. |author3=Olson, L.O. |author4=Li, Q. |author5=Krofel, M. |year=2020 |title=Counting cats for conservation: seasonal estimates of leopard density and drivers of distribution in the Serengeti |journal=Biodiversity and Conservation |volume=29 |issue=13 |pages=3591–3608 |doi=10.1007/s10531-020-02039-w |s2cid=221167378 |url=https://repozitorij.uni-lj.si/Dokument.php?id=135461&dn=}}</ref>

[[African bush elephant]] herds recovered from a population low in the 1980s caused by [[poaching]], and numbered over 5,000 individuals by 2014.<ref>{{cite report |author1=Mduma, H. |author2=Musyoki, C. |author3=Maliti Kyale, D. |author4=Nindi, S. |author5=Hamza, K. |author6=Ndetei, R. |author7=Machoke, M. |author8=Kimutai, D. |author9=Muteti, D. |author10=Maloba, M. |author11=Bakari, S. |author12=Kohi, E. |title=Aerial Total Count of Elephants and Buffaloes in the Serengeti-Mara Ecosystem |date=2014 |publisher=WWF-World Wide Fund For Nature |place=Nairobi, Kenya |url=http://www.kws.go.ke/kws/sites/default/files/Mara%20Elephant%20Count%20Report.pdf|archive-url=https://web.archive.org/web/20160909055741/http://www.kws.go.ke/kws/sites/default/files/Mara%20Elephant%20Count%20Report.pdf |archive-date=9 September 2016}}</ref> The [[African buffalo]] population declined between 1976 and 1996 due to poaching, but increased to 28,524 individuals by 2008.<ref>{{cite journal |author1=Metzger, K.L. |author2=Sinclair, A.R.E. |author3=Hilborn, R. |author4=Hopcraft, J.G.C. |author5=Mduma, S.A. |year=2010 |title=Evaluating the protection of wildlife in parks: the case of African buffalo in Serengeti |journal=Biodiversity and Conservation |volume=19 |issue=12 |pages=3431–3444 |doi=10.1007/s10531-010-9904-z |doi-access=free}}</ref> The [[Eastern black rhinoceros|black rhinoceros]] population was reduced to about 10 individuals in the 1980s due to poaching, and less than 70 individuals survive in the park today.<ref>{{cite news |title=How black rhinos and local communities help each other in Namibia |url=https://news.mongabay.com/2015/01/how-black-rhinos-and-local-communities-help-each-other-in-namibia/ |work=Mongabay Environmental News |date=2015}}</ref> Rhinos mostly browse on grasses, woody ''[[Indigofera]]'', ''[[Acacia]]'' and ''[[Crotalaria]]'' [[forb]]s and shrubs.<ref>{{cite journal |author1=Anderson, T.M. |author2=Ngoti, P.M. |author3=Nzunda, M.L. |author4=Griffith, D.M. |author5=Speed, J.D. |author6=Fossøy, F. |author7=Røskaft, E. |author8=Graae, B.J. |title=The burning question: does fire affect habitat selection and forage preference of the black rhinoceros ''Diceros bicornis'' in East African savannahs? |year=2020 |journal=Oryx |volume=54 |issue=2 |pages=234–243 |doi=10.1017/S0030605318000388 |doi-access=free}}</ref>

=== Фауна ===
Парк је познат по сеобама животиња, али и по присуству многобројне дивљачи која се у овом парку лови, пет врста се посебно издваја као трофејни плен ловаца:
Парк је познат по сеобама животиња, али и по присуству многобројне дивљачи која се у овом парку лови, пет врста се посебно издваја као трофејни плен ловаца:
* [[лав]]: сматра се да се у парку Серенгети налази најбројнија популација афричких лавова
* [[лав]]: сматра се да се у парку Серенгети налази најбројнија популација афричких лавова
Ред 29: Ред 50:


У парку се налазе и многе друге животињске врсте, међу којима су: [[гепард]], [[Томпсонова газела|газела]], [[хијена]], [[павијан]], [[жирафа]], те око 500 врста птица попут [[ној]]а и сл.
У парку се налазе и многе друге животињске врсте, међу којима су: [[гепард]], [[Томпсонова газела|газела]], [[хијена]], [[павијан]], [[жирафа]], те око 500 врста птица попут [[ној]]а и сл.

== Администрација и заштита ==
[[Датотека:Siam Weed.jpg|thumb|250п|Siam weed, an introduced invasive species]]

The park is listed by the [[UNESCO|United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization]] as a [[World Heritage Site]]. It is designated as a [[IUCN Protected Area Management Categories|Category II protected area]] under the system developed by the [[International Union for Conservation of Nature]], which means that it should be managed to protect the ecosystem or ecological processes.<ref>{{Cite web|title=Category II: National Park|url=https://www.iucn.org/theme/protected-areas/about/protected-areas-categories/category-ii-national-park|access-date=18 June 2020|website=International Union for the Conservation of Nature|date=5 February 2016}}</ref>

The administrative body for all parks in Tanzania is the Tanzania National Parks Authority. [[Myles Turner (park warden)|Myles Turner]] was one of the park's first game wardens and is credited with bringing its rampant poaching under control.<ref>{{cite web|url=http://www.serengeti.org/p_turner.html#top|title=Serengeti – Myles Turner|access-date=22 October 2016}}</ref>

== Опасности ==

Deforestation in the [[Mau Forest]] region has changed the hydrology of the Mara River.<ref name=":0">{{Cite magazine |author=Conniff, R. |date=2015 |title=A New Threat in the Serengeti to the World's Greatest Animal Migration |url=http://www.takepart.com/article/2015/03/06/serengeti-wildebeest-migration-highway-poachers |access-date=23 May 2021|magazine=Take Part}}</ref> There are [[invasive species]] of plants such as [[Siam weed]], [[Opuntia|Prickly pear]], [[Feverfew]] and [[Mexican sunflower]].<ref>{{Cite web|title=Conservation|url=https://grumetifund.org/our-work/conservation/|access-date=26 May 2021|website=Grumeti Fund|language=en-ZA}}</ref> A study in 1996 estimated that the human population of the western side of the park is growing by four percent yearly.<ref name=":1" /> Livestock use is also growing which increased the amount of land turned over to farming and ranching. A study by the [[World Conservation Monitoring Centre]] in 2001 estimated that roughly 200,000 animals are killed by poaching every year.<ref name=":1">{{Cite web|title=Eastern Africa: the Greater Serengeti grassland ecosystem in northern Tanzania {{!}} Ecoregions {{!}} WWF |access-date=7 June 2021 |url=https://www.worldwildlife.org/ecoregions/at0714|website=World Wildlife Fund}}</ref>


== Референце ==
== Референце ==
Ред 44: Ред 76:
* [https://archive.is/19970710092414/http://www.wcmc.org.uk/protected_areas/data/wh/serenget.html/ World Heritage Sites Protected Areas — Serengeti]
* [https://archive.is/19970710092414/http://www.wcmc.org.uk/protected_areas/data/wh/serenget.html/ World Heritage Sites Protected Areas — Serengeti]
* [http://www.safarimappers.com/area.aspx?lngareaid=27 Map of Serengeti National Park]
* [http://www.safarimappers.com/area.aspx?lngareaid=27 Map of Serengeti National Park]
* [https://artsandculture.google.com/story/serengeti-national-park/8wJCssEUhmZXLQ Explore Serengeti National Park in the UNESCO collection on Google Arts and Culture]


{{нормативна контрола}}
{{нормативна контрола}}

Верзија на датум 13. фебруар 2023. у 11:39

Национални парк Серенгети
Serengeti National Park, Hifadhi ya Serengeti
Светска баштина Унеска
Званично имеНационални парк Серенгети
МестоСеренгети, Танзанија, Мара, Simiyu Region, Танзанија Уреди на Википодацима
Координате2° 19′ 58″ Ј; 34° 34′ 00″ И / 2.3328° Ј; 34.5667° И / -2.3328; 34.5667
Површина1.476.300 ha (1,5891×1011 sq ft)
Критеријумприродна: vii, x
Референца156
Упис1981. (5. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/156

Национални парк Серенгети налази се у области Серенгети у Танзанији који се протеже на 14.763 km2 (5.700 sq mi).[1] Најпознатији је по годишњој сеоби преко милиона гнуа и двеста хиљада зебри.

The Serengeti is well known for the largest annual animal migration in the world of over 1.5 million blue wildebeest and 250,000 zebra along with smaller herds of Thomson's gazelle and eland.[2] The national park is also home to the largest lion population in Africa. It is under threat from deforestation, population growth and ranching.

Историја

Народ Масаји је током више од двеста година напасао стоку у овим пределима пре него што су дошли европски истраживачи и колонизовали ове крајеве. Име Серенгети потиче из језика народа Масаји и има значење „бескрајна равница”.[3][4] Оскар Бауман, немачки географ и истраживач, дошао је у ово подручје 1892.[5] и убио три носорога. Први британски истраживач био је Едвард Вајт који је са својом групом убио педесет лавова.[6] Лов на лавове угрозио је популацију ових животиња, те су Британци одлучили да 1921. оснују резерват на делу територије, а 1929. на целој територији која је 1951. године постала национални парк.[7] Приликом оснивања парка, колонијалне власти су донеле контроверзну одлуку да преселе аутохтоно Масаи становништво у суседну област Нгоронгоро. Серенгети је најстарији национални парк у Танзанији и привлачи велики број сафари туриста.

In 1930, an area of 2.286 km2 (883 sq mi) was designated as a game reserve in southern and eastern Serengeti.[8] In the 1930s, the government of Tanganyika established a system of national parks compliant with the Convention Relative to the Preservation of Fauna and Flora in their Natural State. The area became a national park in 1940. It was granted strict protection in 1948 when the Serengeti National Park Board of Trustees was formed to administer the national park. The government restricted the movements of the resident Maasai people, and the park boundaries were finalized in 1951.[9] In 1959, an area of 8.300 km2 (3.200 sq mi) was split off in the eastern part of the national park and re-established as Ngorongoro Conservation Area intended to accommodate the traditional land use interests of the Maasai people in a multiple land use area.[10] In 1981, the Serengeti National Park covered 12.950 km2 (5.000 sq mi), which was less than half of the Serengeti.[11]

The Serengeti gained fame after Bernhard Grzimek and his son Michael produced a book and documentary titled Serengeti Shall Not Die in 1959.[12]

Географија

Површина парка је 14763 km² травнатих равница, савана, шумовитих предела уз реке и жбуновитих предела. Национални парк се налази у северном делу Танзаније на граници са Кенијом, где се наставља у заштићену област Масаи Мара. Југоисточно од националног парка налази се заштићена област Нгоронгоро. Насељавање је забрањено у националном парку са изузетком истраживачког насеља Серонера у коме се налази управа парка (TANAPA — Tanzania National Parks), неколико хотела и мала авионска писта.

Геологија

Carbonatite lava at Ol Doinyo Lengai volcano

The basement complex consists of Archaen Nyanzian System greenstones (2.81–2.63 Ga in age), Archaean granite-gneiss plutons (2.72–2.56 Ga in age), which were uplifted 180 Ma ago) forming koppies and elongated hills, the Neoproterozoic Mozambique Belt consisting of quartzite and granite, and the Neoproterozoic Ikorongo Group, consisting of sandstone, shale and siltstone that form linear ridges. The southeast portion of the park contains Neogene-aged volcanic rock and Oldoinyo Lengai Holocene-aged volcanic ash. The Grumeti, Mara, Mbalageti, and Orangi rivers flow westward to Lake Victoria, while the Oldupai River flows eastward into the Olbalbal Swamps.[13]

On the eastern portion of the park lies the Serengeti volcanic grasslands which is a Tropical Grassland Ecozone. The grasslands grow on deposits of volcanic ash from the Kerimasi Volcano, which erupted 150,000 years ago, and also from the Ol Doinyo Lengai volcanic eruptions, which created layers of calcareous tuff and calcitic hard-pan soil (vertisols) from rapid weathering of the natrocarbonatite lava produced by the volcanoes.[14][15][16]

Дивљи свет

Serengeti National Park forms a Lion Conservation Unit since 2005 together with Maasai Mara National Reserve.[17] More than 3,000 lions live in this ecosystem.[18] The population density of the African leopard is estimated at 5.41 individuals per 100 km2 (39 sq mi) in the dry season.[19]

African bush elephant herds recovered from a population low in the 1980s caused by poaching, and numbered over 5,000 individuals by 2014.[20] The African buffalo population declined between 1976 and 1996 due to poaching, but increased to 28,524 individuals by 2008.[21] The black rhinoceros population was reduced to about 10 individuals in the 1980s due to poaching, and less than 70 individuals survive in the park today.[22] Rhinos mostly browse on grasses, woody Indigofera, Acacia and Crotalaria forbs and shrubs.[23]

Фауна

Парк је познат по сеобама животиња, али и по присуству многобројне дивљачи која се у овом парку лови, пет врста се посебно издваја као трофејни плен ловаца:

  • лав: сматра се да се у парку Серенгети налази најбројнија популација афричких лавова
  • леопард: ови месождери се често виђају у околини насеља Серонера
  • слон: популација се обнавља након пада броја јединки 1980-их; налазе се углавном у северним деловима парка
  • црни носорог: малобројна популација се налази у централним деловима парка
  • афрички биво: и даље присутни у великим бројевима, мада их угрожава присуство болести

У парку се налазе и многе друге животињске врсте, међу којима су: гепард, газела, хијена, павијан, жирафа, те око 500 врста птица попут ноја и сл.

Администрација и заштита

Siam weed, an introduced invasive species

The park is listed by the United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization as a World Heritage Site. It is designated as a Category II protected area under the system developed by the International Union for Conservation of Nature, which means that it should be managed to protect the ecosystem or ecological processes.[24]

The administrative body for all parks in Tanzania is the Tanzania National Parks Authority. Myles Turner was one of the park's first game wardens and is credited with bringing its rampant poaching under control.[25]

Опасности

Deforestation in the Mau Forest region has changed the hydrology of the Mara River.[26] There are invasive species of plants such as Siam weed, Prickly pear, Feverfew and Mexican sunflower.[27] A study in 1996 estimated that the human population of the western side of the park is growing by four percent yearly.[28] Livestock use is also growing which increased the amount of land turned over to farming and ranching. A study by the World Conservation Monitoring Centre in 2001 estimated that roughly 200,000 animals are killed by poaching every year.[28]

Референце

  1. ^ „Black rhino dies aged 43 in Tanzania's Serengeti National Park-Xinhua”. english.news.cn. Приступљено 17. 4. 2022. 
  2. ^ Sinclair, Anthony Ronald Entrican (1995). Serengeti II: Dynamics, Management, and Conservation of an Ecosystem. University of Chicago Press. стр. 15. 
  3. ^ Poole, R. M. (2012). „Heartbreak on the Serengeti (continued)”. National Geographic Magazine. Архивирано из оригинала 29. 6. 2012. г. Приступљено 26. 9. 2019. 
  4. ^ „Serengeti National Park – Kalama Safaris” (на језику: енглески). Приступљено 3. 8. 2021. 
  5. ^ Dr. Oscar Baumann, Приступљено 15. април 2013.
  6. ^ Stewart Edward White, Приступљено 15. 4. 2013.
  7. ^ Serengeti, Приступљено 15. 4. 2013.
  8. ^ „Serengeti National Park travel information - Tanzania”. serengeti.com (на језику: енглески). Приступљено 3. 8. 2021. 
  9. ^ Neumann, R.P. (1995). „Ways of seeing Africa: colonial recasting of African society and landscape in Serengeti National Park”. Ecumene. 2 (2): 149—169. S2CID 145421779. doi:10.1177/147447409500200203. 
  10. ^ Wanitzek, U.; Sippel, H. (1998). „Land rights in conservation areas in Tanzania”. GeoJournal. 46 (2): 113—128. S2CID 150734077. doi:10.1023/A:1006953325298. 
  11. ^ Makacha, S.; Msingwa, M.J.; Frame, G.W. (1982). „Threats to the Serengeti herds”. Oryx. 16 (5): 437—444. doi:10.1017/S0030605300018111 Слободан приступ. 
  12. ^ Boes, T. (2013). „Political animals: Serengeti Shall Not Die and the cultural heritage of mankind”. German Studies Review. 36 (1): 41—59. JSTOR 43555291. 
  13. ^ Scoon, Roger (2018). Geology of National Parks of Central/ Southern Kenya and Northern Tanzania: Geotourism of the Gregory Rift Valley, Active Volcanism and Regional Plateaus. Springer. стр. 69—79. ISBN 9783319737843. 
  14. ^ „Global Volcanism Program | Ol Doinyo Lengai”. Smithsonian Institution | Global Volcanism Program (на језику: енглески). Приступљено 25. 5. 2021. 
  15. ^ „Hawaiian Volcano Observatory”. volcanoes.usgs.gov. Приступљено 25. 6. 2021. 
  16. ^ Kindt, R., Lillesø, J.-P. B., van Breugel, P., Bingham, M., Sebsebe Demissew, Dudley, C., Friis, I., Gachathi, F., Kalema, J., Mbago, F., Minani, V., Moshi, H. N., Mulumba, J., Namaganda, M., Ndangalasi, H.J., Ruffo, C.K., Jamnadass, R. and Graudal, L. 2011. Potential natural vegetation of eastern Africa. Volume 5: Description and tree species composition for other potential natural vegetation types. Forest & Landscape Working Paper 65-2011
  17. ^ IUCN Cat Specialist Group (2006). Conservation Strategy for the Lion Panthera leo in Eastern and Southern Africa. Pretoria, South Africa: IUCN. 
  18. ^ Mésochina, P.; Mbangwa, O.; Chardonnet, P.; Mosha, R.; Mtui, B.; Drouet, N.; Kissui, B. (2010). Conservation status of the lion (Panthera leo Linnaeus, 1758) in Tanzania (Извештај). Paris: SCI Foundation, MNRT-WD, TAWISA & IGF Foundation. 
  19. ^ Allen, M.L.; Wang, S.; Olson, L.O.; Li, Q.; Krofel, M. (2020). „Counting cats for conservation: seasonal estimates of leopard density and drivers of distribution in the Serengeti”. Biodiversity and Conservation. 29 (13): 3591—3608. S2CID 221167378. doi:10.1007/s10531-020-02039-w. 
  20. ^ Mduma, H.; Musyoki, C.; Maliti Kyale, D.; Nindi, S.; Hamza, K.; Ndetei, R.; Machoke, M.; Kimutai, D.; Muteti, D.; Maloba, M.; Bakari, S.; Kohi, E. (2014). Aerial Total Count of Elephants and Buffaloes in the Serengeti-Mara Ecosystem (PDF) (Извештај). Nairobi, Kenya: WWF-World Wide Fund For Nature. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 9. 2016. г. 
  21. ^ Metzger, K.L.; Sinclair, A.R.E.; Hilborn, R.; Hopcraft, J.G.C.; Mduma, S.A. (2010). „Evaluating the protection of wildlife in parks: the case of African buffalo in Serengeti”. Biodiversity and Conservation. 19 (12): 3431—3444. doi:10.1007/s10531-010-9904-z Слободан приступ. 
  22. ^ „How black rhinos and local communities help each other in Namibia”. Mongabay Environmental News. 2015. 
  23. ^ Anderson, T.M.; Ngoti, P.M.; Nzunda, M.L.; Griffith, D.M.; Speed, J.D.; Fossøy, F.; Røskaft, E.; Graae, B.J. (2020). „The burning question: does fire affect habitat selection and forage preference of the black rhinoceros Diceros bicornis in East African savannahs?”. Oryx. 54 (2): 234—243. doi:10.1017/S0030605318000388 Слободан приступ. 
  24. ^ „Category II: National Park”. International Union for the Conservation of Nature. 5. 2. 2016. Приступљено 18. 6. 2020. 
  25. ^ „Serengeti – Myles Turner”. Приступљено 22. 10. 2016. 
  26. ^ Conniff, R. (2015). „A New Threat in the Serengeti to the World's Greatest Animal Migration”. Take Part. Приступљено 23. 5. 2021. 
  27. ^ „Conservation”. Grumeti Fund (на језику: енглески). Приступљено 26. 5. 2021. 
  28. ^ а б „Eastern Africa: the Greater Serengeti grassland ecosystem in northern Tanzania | Ecoregions | WWF”. World Wildlife Fund. Приступљено 7. 6. 2021. 

Литература

  • Homewood, K.W. and Rodgers, W.A.. Maasailand Ecology: Pastoralist Development and Wildlife Conservation in Ngorongoro, Tanzania, New York. . Cambridge University Press. 1991. ISBN 978-0-521-40002-2. 
  • Turner, Myles. My Serengeti Years: the Memoirs of an African Games Warden, New York: W. W. . Norton & Co Inc. 1988. ISBN 978-0-393-02576-7. 

Спољашње везе

Национални парк Серенгети на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Национални_парк_Серенгети&oldid=25581604”