Масаји

Из Википедије, слободне енциклопедије
Традиционални Масаи плес са скакањем

Масаји (Maasai) је народ источно-суданске породице народа (нилско-сахарска), огранак Нилота. Према проценама их има око 900 хиљада од чега је данас око по половина настањена у Кенији и у Танзанији. Масаи су изворно прави полу-номадски пастирски народ, који се ради испаше креће за својим стадима стоке. За територију на којој живе Масаји, са обе стране кенијско-танзанијске границе, користи се и назив Масајиленд. На овом простору се налазе национални паркови и резервати Серенгети, Масаји-Мара, Амбосели, Цаво.

Основна друштвена јединица је бома састављена од полигинијских породица, 20-50 бома чини село. Међу Масајима постоји систем старосних категорија, у којим су мушкарци подељени у 3 групе: младиће, ратнике (моран) и старце. Иницијацијом младићи прелазе у категорију ратника и мењају пребивалиште, одлазе у посебно село звано мануата. У мануати живе ратници, њихове мајке, сестре и неинициране девојке-љубавнице. Насупрот мануати бома се састоји од ожењених 'стараца' (мушкарци који више нису ратници) и њихових породица. Ратник којем је дужност да штити село (племе) се не жени. Тек ислужени ратник сме да се ожени, након чега напушта мануату и одлази у бому.

Масаји говоре Маа језик који припада групи нило-сахарских језика. Народ Самбуру који живи у близини планине Кенија такође говори Маа језик и веома блиски су сродници народа Масаји. Традиционална Масаји религија је монотеистичка и Бог се назива Нгаи.

Спољашње везе[уреди]