Танзанија

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 1°-12° ЈГШ, 29°-40° ИГД

Уједињена Република Танзанија
Jamhuri ya Muungano wa Tanzania
Застава Танзаније Грб Танзаније
Застава Грб
крилатица: Uhuru na Umoja
(свахили: Слобода и јединство)
Химна
Mungu ibariki Afrika
Положај Танзаније
Главни град Додома
6°00′S 35°00′E
Највећи град Дар ес Салам
Службени језик Свахили
Председник: Џакаја Мришо Киквете
Премијер: Мизенго Пинда
Независност: Од УК
26. априла 1964.
Површина  
 — укупно 945.087 km² (30.)
 — вода (%) 6,2
Становништво  
 — 2009. 43.739.000 (32.)
 — густина 41/km² (159.)
Валута Шилинг (TZS)
Временска зона UTC +3
Интернет домен .tz
Позивни број +255

Танзанија, или званично Уједињена Република Танзанија (свах. Jamhuri ya Muungano wa Tanzania) је држава у источној Африци[1]. Граничи се са Кенијом и Угандом на северу, Руандом, Бурундијем и Конгом на западу, Замбијом, Малавијем и Мозамбиком на југу, и Индијским океаном на истоку. Име је добила по Тангањики, континенталном делу државе, и острву Занзибар.

Земља је била члан Комонвелта све до стицања независности 1961. Тангањика се 1964. ујединила са Занзибаром и острвом Пемба чиме је настала Уједињена Република Тангањика и Занзибар, касније преименована у Уједињена Република Танзанија. 1996. престоница Танзаније је премештена из Дар ес Салама у Додому.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Танзаније

Танзанија је била део Немачке источне Африке од 1880-их до 1919. када је постала Британски протекторат све до стицања независности 1961. Џулијус Њерере је постао 1960. премијер Тангањике, положај на коме је остао и по стицању независности. Тангањика и суседни Занзибар, који је стекао независност 1963., су се ујединили 1964. у Танзанију. Њерере је увео афрички социјализам (Ујама) који је наглашавао правду и једнакост. Међутим Ујама се претворио у економску катастрофу те је, због пропасти колективних фарми, довео до несташице хране.

1979. Танзанија је објавила рат Уганди, након што је ова покушала да освоји територије на северу Танзаније. Танзанија је не само ослободила своје територије него је и извршила и инвазију на Уганду и свргнула Иди Амина. Њерере је 1985. предао власт Али Хасан Мвинију, али је задржао место председника водеће странке Чама Ча Мапиндузи (ЦЦМ) све до 1990. када је предао контролу Мвинију.

Године 1990. у Танзанији је првим вишестраначким изборима завршено доба једностраначја. Међутим ЦЦМ је надмоћно добио изборе, а њихов кандидад Бењамин Мкапа је постао нови председник.

2001. најмање 21 особа је (углавном чланова партије Сивик јунајтед фронт) убијено на Занзибару када је полиција отворила ватру на демонстранте који су захтевали понављање избора.

Крајем 2004. земљотрес на другој страни Индијског океана и цунами који се притом подигао стигао је и до обала Танзаније, при чему је живот изгубило 11 особа. У луци Дар ес Салем, танкер је избачен на обалу при чему је дошло до оштећења нафтовода.

Географија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Географија Танзаније
Карта Танзаније

Танзанија има површину од 945,087 квадратних километра. У североисточном делу земље се налазе планине, међу којима Меру и Килиманџаро, обе активни вулкани. Природна лепота Килиманџара, и чињеница да је са 6010 метра највиши врх Африке, привлачи на хиљаде туриста годишње.

Западно од њих се налази Национални парк Серенгети, чувен по годишњој миграцији милиона гнуа, и по великом броју лавова, леопарда, слонова, носорога и бивола. Близу парка се налази Олдуваји клисура у којој су пронађени многи од најстаријих људских фосила.

Даље на западу се налази Викторијино језеро, највеће афричко језеро и извор Нила. Југозападно од њега, раздвајајући Танзанију од Демократске Републике Конго, се налази језеро Тангањика, које је друго најстарије и друго по дубини језеро на свету после Бајкалског језера.

Централни део Танзаније чини велики плато, са низијама и плодном земљом, у њему се налази нова престоница Додома.

Источна обала је топла и влажна, на њој се налази бивша престоница и највећи град Дар ес Салем. Северно од Дар ес Салема се налази острво Занзибар, полу-аутономна територија Танзаније познат по зачинима. На северу од Занзибара се налази мање познато острво Пемба.

Клима Танзаније варира од топле и влажне на обали, до умереније климе на узвишеном централном платоу. Танзанија има две кишне сезоне, једну дужу од марта до маја, и краћу од новембра до јануара.

Маунт Улугуру и плантаже сисала близу Морогороа

Демографија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Танзаније

Јула 2003. популација Танзаније је била процењена на 35.992.454 становника.

Густина насељености Танзаније варира од 1 особе по квадратном километру у сувим регионима до 51 особе по квадратном километру на висоравнима са доста воду до 134 особе по квадратном километру у Занзибару, просечна густина насељености је 20 особа по квадратном километру. Више од 80% становништва живи на селу.

Афричка популација се састоји од више од 120 етничких група, од којих Сукума, Хаја, Ниакиуса, Ниамвези и Чага имају више од милион чланова. Већина Танзанијаца, укључујући и племена као што су Хехе, Сукума и Ниамвези, припадају Банту групи. Групи Ниолитских народа припадају номадска племена Масаи и Луо, који се већем броју могу наћи у Кенији. Две мале групе говоре говоре језике који припадају Косијанској групи, то су Бушмани и Коикои. Групе које говоре Кушитски, пореклом из етиопске висоравни, живе у неколико подручја Танзаније.

Иако већина афричке популације на Занзибару долази са континента, једна група позната као Ширази води порекло од персијских насељеника на острву. Не-африканци чине 1% становништва. Азијска заједница, међу којима Хинду, Сики, Гоанци, Шитски и Сунитски муслимани, је опала за 50% у последњој деценији на 50.000 на континенту и 4.000 на Занзибару. Број Арапа је процењен на 70.000 а Европљана који живе у Танзанији је 10,000.

Свака етничка група говори сопствени језик, али је национални језик свахили.

Административна подела[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Региони Танзаније
Региони Танзаније

Танзанија је подељена у двадесет шест региона.

Привреда[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Привреда Танзаније
Седиште Банке Танзаније

Танзанија је једна од најсиромашнијих земаља у свету. Привреда пре свега зависи од пољопривреде, која представља половину бруто домаћег производа, чини 85% извоза и запошљава 90% радне снаге. Топографија и климатски услови ограничавају плодно земљиште на само 4% територије. Индустрија је углавном ограничена на прераду пољопривредних производа и једноставну робу широке производње. Светска Банка, Међународни Монетарни Фонд и билатерални донатори осигурали су средства за рехабилитацију Танзанијске економске инфраструктуре. Танзанија има богате природне ресурсе као што су налазишта злата и прелепе националне паркове који остају неразвијени. Економски раст 19911999. укључио је подизање индустријске производње и значајан пораст рударства. Недавне банковне реформе помогле су повећању раста приватног сектора и инвестиција. Краткорочни економски напредак зависи и од сузбијања корупције и смањивања јавне потрошње.

Референце[уреди]

Види још[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :