Танзанија
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
Координате: 1°-12° ЈГШ, 29°-40° ИГД
| крилатица: Uhuru na Umoja (свахили: Слобода и јединство) |
|
| Химна Mungu ibariki Afrika |
|
| Главни град | Додома |
| Највећи град | Дар ес Салам |
| Службени језик | Свахили |
| Председник: | Џакаја Мришо Киквете |
| Премијер: | Мизенго Пинда |
| Независност: | Од УК 26. априла 1964. |
| Површина | |
| - Укупно | 945.087 km² (30.) |
| - Вода (%) | 6,2 |
| Становништво | |
| - 2009. | 43.739.000 (32.) |
| - Густина | 41/km² (159.) |
| Валута | Шилинг (TZS) |
| Временска зона | UTC +3 |
| Интернет домен | .tz |
| Позивни број | +255 |
Уједињена Република Танзанија (свах. Jamhuri ya Muungano wa Tanzania) је држава на источној обали Африке. Граничи се са Кенијом и Угандом на северу, Руандом, Бурундијем и Конгом на западу, Замбијом, Малавијем и Мозамбиком на југу, и Индијским океаном на истоку. Име је добила по Тангањики, континенталном делу државе, и острву Занзибар.
Земља је била члан Комонвелта све до стицања независности 1961. Тангањика се 1964. ујединила са Занзибаром и острвом Пемба чиме је настала Уједињена Република Тангањика и Занзибар, касније преименована у Уједињена Република Танзанија. 1996. престоница Танзаније је премештена из Дар ес Салама у Додому.
Садржај |
Историја [уреди]
| За више информација погледајте чланак Историја Танзаније |
Танзанија је била део Немачке источне Африке од 1880-их до 1919. када је постала Британски протекторат све до стицања независности 1961. Џулијус Њерере је постао 1960. премијер Тангањике, положај на коме је остао и по стицању независности. Тангањика и суседни Занзибар, који је стекао независност 1963., су се ујединили 1964. у Танзанију. Њерере је увео афрички социјализам (Ујама) који је наглашавао правду и једнакост. Међутим Ујама се претворио у економску катастрофу те је, због пропасти колективних фарми, довео до несташице хране.
1979. Танзанија је објавила рат Уганди, након што је ова покушала да освоји територије на северу Танзаније. Танзанија је не само ослободила своје територије него је и извршила и инвазију на Уганду и свргнула Иди Амина. Њерере је 1985. предао власт Али Хасан Мвинију, али је задржао место председника водеће странке Чама Ча Мапиндузи (ЦЦМ) све до 1990. када је предао контролу Мвинију.
Године 1990. у Танзанији је првим вишестраначким изборима завршено доба једностраначја. Међутим ЦЦМ је надмоћно добио изборе, а њихов кандидад Бењамин Мкапа је постао нови председник.
2001. најмање 21 особа је (углавном чланова партије Сивик јунајтед фронт) убијено на Занзибару када је полиција отворила ватру на демонстранте који су захтевали понављање избора.
Крајем 2004. земљотрес на другој страни Индијског океана и цунами који се притом подигао стигао је и до обала Танзаније, при чему је живот изгубило 11 особа. У луци Дар ес Салем, танкер је избачен на обалу при чему је дошло до оштећења нафтовода.
Географија [уреди]
| За више информација погледајте чланак Географија Танзаније |
Танзанија има површину од 945,087 квадратних километра. У североисточном делу земље се налазе планине, међу којима Меру и Килиманџаро, обе активни вулкани. Природна лепота Килиманџара, и чињеница да је са 6010 метра највиши врх Африке, привлачи на хиљаде туриста годишње.
Западно од њих се налази Национални парк Серенгети, чувен по годишњој миграцији милиона гнуа, и по великом броју лавова, леопарда, слонова, носорога и бивола. Близу парка се налази Олдуваји клисура у којој су пронађени многи од најстаријих људских фосила.
Даље на западу се налази Викторијино језеро, највеће афричко језеро и извор Нила. Југозападно од њега, раздвајајући Танзанију од Демократске Републике Конго, се налази језеро Тангањика, које је друго најстарије и друго по дубини језеро на свету после Бајкалског језера.
Централни део Танзаније чини велики плато, са низијама и плодном земљом, у њему се налази нова престоница Додома.
Источна обала је топла и влажна, на њој се налази бивша престоница и највећи град Дар ес Салем. Северно од Дар ес Салема се налази острво Занзибар, полу-аутономна територија Танзаније познат по зачинима. На северу од Занзибара се налази мање познато острво Пемба.
Клима Танзаније варира од топле и влажне на обали, до умереније климе на узвишеном централном платоу. Танзанија има две кишне сезоне, једну дужу од марта до маја, и краћу од новембра до јануара.
Демографија [уреди]
| За више информација погледајте чланак Демографија Танзаније |
Јула 2003. популација Танзаније је била процењена на 35.992.454 становника.
Густина насељености Танзаније варира од 1 особе по квадратном километру у сувим регионима до 51 особе по квадратном километру на висоравнима са доста воду до 134 особе по квадратном километру у Занзибару, просечна густина насељености је 20 особа по квадратном километру. Више од 80% становништва живи на селу.
Афричка популација се састоји од више од 120 етничких група, од којих Сукума, Хаја, Ниакиуса, Ниамвези и Чага имају више од милион чланова. Већина Танзанијаца, укључујући и племена као што су Хехе, Сукума и Ниамвези, припадају Банту групи. Групи Ниолитских народа припадају номадска племена Масаи и Луо, који се већем броју могу наћи у Кенији. Две мале групе говоре говоре језике који припадају Косијанској групи, то су Бушмани и Коикои. Групе које говоре Кушитски, пореклом из етиопске висоравни, живе у неколико подручја Танзаније.
Иако већина афричке популације на Занзибару долази са континента, једна група позната као Ширази води порекло од персијских насељеника на острву. Не-африканци чине 1% становништва. Азијска заједница, међу којима Хинду, Сики, Гоанци, Шитски и Сунитски муслимани, је опала за 50% у последњој деценији на 50.000 на континенту и 4.000 на Занзибару. Број Арапа је процењен на 70.000 а Европљана који живе у Танзанији је 10,000.
Свака етничка група говори сопствени језик, али је национални језик свахили.
Административна подела [уреди]
| За више информација погледајте чланак Региони Танзаније |
Танзанија је подељена у двадесет шест региона.
- Аруша - Аруша - (34,516 km²)
- Дар ес Салам - Дар ес Салам - (13,393 km²)
- Додома - Додома - (41,311 km²)
- Занзибар град/запад - Занзибар - (230 km²)
- Занзибар север - Мкокотони - (470 km²)
- Занзибар центар/југ - Коани - (854 km²)
- Иринга - Иринга - (58,936 km²)
- Кагера - Букоба - (39,627 km²)
- Кигома - Кигома - (45,066 km²)
- Килиманџаро - Моши - (13,309 km²)
- Линди - Линди - (66,046 km²)
- Мањара - Бабати - (47,913 km²)
- Мара - Мусома - (30,158 km²)
- Мбеја - Мбеја - (62,420 km²)
- Мванза - Мванза - (30,548 km²)
- Морогоро - Морогоро - (70,799 km²)
- Мтвара - Мтвара - (16,707 km²)
- Пвани - Кибахи - (32,407 km²)
- Пемба југ - Мкоани - (332 km²)
- Пемба север - Вете - (574 km²)
- Рувума - Сонгеа - (67,372 km²)
- Руква - Сумбаванга - (75,240 km²)
- Сингида - Сингида - (49,341 km²)
- Табора - Табора - (76,151 km²)
- Танга - Танга - (26,808 km²)
- Шињанга - Шињанга - (50,781 km²)
Привреда [уреди]
| За више информација погледајте чланак Привреда Танзаније |
Танзанија је једна од најсиромашнијих земаља у свету. Привреда пре свега зависи од пољопривреде, која представља половину бруто домаћег производа, чини 85% извоза и запошљава 90% радне снаге. Топографија и климатски услови ограничавају плодно земљиште на само 4% територије. Индустрија је углавном ограничена на прераду пољопривредних производа и једноставну робу широке производње. Светска Банка, Међународни Монетарни Фонд и билатерални донатори осигурали су средства за рехабилитацију Танзанијске економске инфраструктуре. Танзанија има богате природне ресурсе као што су налазишта злата и прелепе националне паркове који остају неразвијени. Економски раст 1991. - 1999. укључио је подизање индустријске производње и значајан пораст рударства. Недавне банковне реформе помогле су повећању раста приватног сектора и инвестиција. Краткорочни економски напредак зависи и од сузбијања корупције и смањивања јавне потрошње.
Види још [уреди]
|
||||||||||||||
|
|||||||