Гну

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили другу одредницу, погледајте чланак Гну (вишезначна одредница).
гну
Плави Гну у Етоша националном парку
Плави Гну у Етоша националном парку
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
подтип: Vertebrata
класа: Mammalia
ред: Artiodactyla
породица: Bovidae
род: Connochaetes
Lichtenstein, 1812
врсте

Connochaetes gnou
Connochaetes taurinus

Екологија таксона

Гну (лат. Connochaetes) је род великих папкара који укључује две врсте које обе живе у Африци: црни гну (Connochaetes gnou) и плави гну (Connochaetes taurinus). Гну је висок од 1,15 до 1,4 метара у раменима и може да тежи од 150 до 250 килограма. Насељавају равнице и ретке шуме у јужној Африци, посебно Серенгети. Гну може да живи и више од 20 година.

Претежно се хране травом. Сезонски карактер афричких травњака — савана — присиљава гнуове да мигрирају у току године. Главна миграција је у мају, када више од милион животиња напушта ливаде и одлази у шуме. У новембру са првим кишама се враћају у равнице.

Гну који пасе

Женке гнуа се теле лети у равницама. Теле може да хода неколико минута после рођења, а после неколико дана може да прати крдо.

После телења почиње сезона парења. Доминантни мужјаци бране територију коју су обележили балегом и феромонима који су произведени у мирисним жлездама у копитима. Потчињени мужјаци формирају крда самаца.

Гну је важан део екосистема савана. Њихова балега ђубри земљиште а њихова паша и гажење копитама подстиче нови раст траве.

Они су важан плен за грабљивице као што су лавови и хијене. У Зимбабвеу се гну налази у нижим пределима централног платоа на североистоку, југу и југозападу. Нису присутни у долини Замбезија највероватније због мува Це-Це. Спактакуларне концентрације гнуа се могу видети у националном парку Хванге на степама Нгамо за време кишног периода.

Име „гну“ је настало од ономатопеје гласа гнуа.

Спољашње везе[уреди]

  • Енциклопедија Колумбија: „Гну“ ((en))