Историја лингвистике — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 6. јул 2023. у 21:35

Лингвистика је научно проучавање језика.^[1] То укључује анализу језичког облика, значења језика и језика у контексту.^[2]

Употреба језика је први пут систематски документована у Месопотамији, са постојећим лексичким листама од 3. до 2. миленија пре нове ере, нудећи глосаре о употреби и значењу сумерског клинастог писма, као и фонетске речнике страних језика.^[3]^[4] Лингвистику је систематски почео проучавати индијски научник Панини у 6. веку пре нове ере.^[5] Почевши око 4. века пре нове ере, Кина је такође развила своје граматичке традиције. Темеље западне лингвистике Аристотел је поставио као део проучавања реторике у својој Поетици 335 пне.^[6] Традиције арапске граматике и хебрејске граматике развијале су се током средњег века у религијском контексту попут Панинијеве санскртске граматике.

Савремени приступи почели су се развијати у 18. веку када је класична реторика била постепено уклоњена. Током 19. века лингвистика се сматрала припадањем било психологији, било биологији, а такви погледи остају темељ данашње главне англоамеричке лингвистике.^[7] Међутим, у 20. веку их је оспорио Фердинанд де Сосир који је успоставио лингвистику као аутономну дисциплину унутар друштвених наука. Следећи Сосиров концепт, општа лингвистика се састоји од проучавања језика као семиотичког система који обухвата потпоља фонологије, морфологије, синтаксе и семантике. Лингвистички приступ њима може бити дијахронички или синхронски.

Данас се сматра да се лингвистика односи на велики број научних приступа и даље је подељена на неколико потпоља укључујући примењену лингвистику, психолингвистику, социолингвистику, рачунску лингвистику и тако даље.

Антика

Across cultures, the early history of linguistics is associated with a need to disambiguate discourse, especially for ritual texts or arguments. This often led to explorations of sound-meaning mappings, and the debate over conventional versus naturalistic origins for these symbols. Finally, this led to the processes by which larger structures are formed from units.

Babylonia

The earliest linguistic texts – written in cuneiform on clay tablets – date almost four thousand years before the present.^[8] In the early centuries of the second millennium BCE, in southern Mesopotamia, there arose a grammatical tradition that lasted more than 2,500 years. The linguistic texts from the earliest parts of the tradition were lists of nouns in Sumerian (a language isolate, that is, a language with no known genetic relatives), the language of religious and legal texts at the time. Sumerian was being replaced in everyday speech by a very different (and unrelated) language, Akkadian; it remained however as a language of prestige and continued to be used in religious and legal contexts. It therefore had to be taught as a foreign language, and to facilitate this, information about Sumerian was recorded in writing by Akkadian-speaking scribes.

Over the centuries, the lists became standardised, and the Sumerian words were provided with Akkadian translations. Ultimately texts emerged that gave Akkadian equivalents for not just single words, but for entire paradigms of varying forms for words: one text, for instance, has 227 different forms of the verb ĝar "to place".

India

Linguistics in ancient India derives its impetus from the need to correctly recite and interpret the Vedic texts. Already in the oldest Indian text, the Rigveda, vāk ("speech") is deified. By 1200 BCE,^[9] the oral performance of these texts becomes standardized, and treatises on ritual recitation suggest splitting up the Sanskrit compounds into words, stems, and phonetic units, providing an impetus for morphology and phonetics.

Some of the earliest activities in the description of language have been attributed to the Indian grammarian Pāṇini (6th century BCE),^[10]^[11]^[12] who wrote a rule-based description of the Sanskrit language in his Aṣṭādhyāyī.^[13]

Pāṇini's rule-based method of linguistic analysis and description has remained relatively unknown to Western linguistics until more recently. Franz Bopp used Pāṇini's work as a linguistic source for his 1807 Sanskrit grammar but disregarded his methodology.^[14] Pāṇini's system also differs from modern formal linguistics in that, since Sanskrit is a free word-order language, it did not provide syntactic rules.^[15] Formal linguistics, as first proposed by Louis Hjelmslev in 1943,^[16] is nonetheless based on the same concept that the expression of meaning is organised on different layers of linguistic form (including phonology and morphology).^[17]

Извори

^ Halliday, Michael A.K.; Jonathan Webster (2006). On Language and Linguistics. Continuum International Publishing Group. стр. vii. ISBN 978-0-8264-8824-4.
^ Martinet, André (1960). Elements of General Linguistics. Studies in General Linguistics, vol. i. Превод: Elisabeth Palmer Rubbert. London: Faber. стр. 15.
^ Smith, Sidney; Gadd, C. J.; Peet, T. Eric (1925). „A Cuneiform Vocabulary of Egyptian Words”. The Journal of Egyptian Archaeology. 11 (3/4): 230—240. ISSN 0307-5133. JSTOR 3854146. doi:10.2307/3854146.
^ „Sumerian Lexicon”. www.sumerian.org. Приступљено 2022-01-24.
^ Bod, Rens (2013). A new history of the humanities: the search for principles and patterns from Antiquity to the present (1st изд.). Oxford University Press. ISBN 9780191757471. OCLC 868068245.
^ Swiggers, Pierre; Wouters, Alfons (2001). „Philosophie du langage et linguistique dans l'Antiquité classique”. Ур.: Haspelmath, Martin. Language Typology and Language Universals, Vol. 1. De Gruyter. стр. 181—192. ISBN 978-3-11-019403-6.
^ Joseph, John E. (2002). From Whitney to Chomsky: Essays in the History of American Linguistics. John Benjamins. ISBN 9789027275370.
^ McGregor, William B. (2015). Linguistics: An Introduction. Bloomsbury Academic. стр. 15—16. ISBN 978-0567583529.
^ Staal, J. F., The Fidelity of Oral Tradition and the Origins of Science. North-Holland Publishing Company, 1986. p. 27
^ Rens Bod (2014). A New History of the Humanities: The Search for Principles and Patterns from Antiquity to the Present. Oxford University Press. ISBN 978-0199665211.
^ Sanskrit Literature The Imperial Gazetteer of India, v. 2 (1909), p. 263.
^ François & Ponsonnet (2013).
^ S.C. Vasu (Tr.) (1996). The Ashtadhyayi of Panini (2 Vols.). Vedic Books. ISBN 9788120804098.
^ The science of language, Chapter 16, in Gavin D. Flood, ed. The Blackwell Companion to Hinduism Blackwell Publishing, 2003, 599 pages ISBN 0-631-21535-2, ISBN 978-0-631-21535-6. p. 357-358
^ Kiparsky, Paul (2015). „On the Architecture of Pāṇini's Grammar”. Ур.: Huet, G.; Kulkarni, A.; Scharf, P. Sanskrit Computational Linguistics, ISCLS 2007, ISCLS 2008. Lecture Notes in Computer Science, Vol. 5402. Lecture Notes in Computer Science. 5402. Springer. стр. 33—94. ISBN 978-3-642-00155-0. doi:10.1007/978-3-642-00155-0_2.
^ Seuren, Pieter A. M. (1998). Western linguistics: An historical introduction. Wiley-Blackwell. стр. 160—167. ISBN 0-631-20891-7.
^ Hjelmslev, Louis (1969) [First published 1943]. Prolegomena to a Theory of Language. University of Wisconsin Press. ISBN 0299024709.

Литература

Keith Allan (2007). The Western Classical Tradition in Linguistics. London: Equinox.
Roy Harris; Talbot J. Taylor (1989). Landmarks in Linguistic Thought: The Western Tradition from Socrates to Saussure. London: Routledge. ISBN 0-415-00290-7. Roy Harris; Talbot J. Taylor (1989). Landmarks in Linguistic Thought: The Western Tradition from Socrates to Saussure. London: Routledge. ISBN 0-415-00290-7. Roy Harris; Talbot J. Taylor (1989). Landmarks in Linguistic Thought: The Western Tradition from Socrates to Saussure. London: Routledge. ISBN 0-415-00290-7.
John E. Joseph; Nigel Love; Talbot J. Taylor (2001). Landmarks in Linguistic Thought II: The Western Tradition in the Twentieth Century. London: Routledge. ISBN 0-415-06396-5. John E. Joseph; Nigel Love; Talbot J. Taylor (2001). Landmarks in Linguistic Thought II: The Western Tradition in the Twentieth Century. London: Routledge. ISBN 0-415-06396-5. John E. Joseph; Nigel Love; Talbot J. Taylor (2001). Landmarks in Linguistic Thought II: The Western Tradition in the Twentieth Century. London: Routledge. ISBN 0-415-06396-5.
W. P. Lehmann, ур. (1967). A Reader in Nineteenth Century Historical Indo-European Linguistics. Indiana University Press. ISBN 0-253-34840-4. Архивирано из оригинала 2008-04-26. г. W. P. Lehmann, ур. (1967). A Reader in Nineteenth Century Historical Indo-European Linguistics. Indiana University Press. ISBN 0-253-34840-4. Архивирано из оригинала 2008-04-26. г. W. P. Lehmann, ур. (1967). A Reader in Nineteenth Century Historical Indo-European Linguistics. Indiana University Press. ISBN 0-253-34840-4. Архивирано из оригинала 2008-04-26. г.
Bimal Krishna Matilal (1990). The Word and the World: India's Contribution to the Study of Language. Delhi; New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-562515-3. Bimal Krishna Matilal (1990). The Word and the World: India's Contribution to the Study of Language. Delhi; New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-562515-3. Bimal Krishna Matilal (1990). The Word and the World: India's Contribution to the Study of Language. Delhi; New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-562515-3.
Frederick J. Newmeyer (2005). The History of Linguistics. Linguistic Society of America. ISBN 0-415-11553-1. Архивирано из оригинала 2007-02-10. г. Приступљено 2007-01-17. Frederick J. Newmeyer (2005). The History of Linguistics. Linguistic Society of America. ISBN 0-415-11553-1. Архивирано из оригинала 2007-02-10. г. Приступљено 2007-01-17. Frederick J. Newmeyer (2005). The History of Linguistics. Linguistic Society of America. ISBN 0-415-11553-1. Архивирано из оригинала 2007-02-10. г. Приступљено 2007-01-17.
Mario Pei (1965). Invitation to Linguistics. Doubleday & Company. ISBN 0-385-06584-1. Mario Pei (1965). Invitation to Linguistics. Doubleday & Company. ISBN 0-385-06584-1. Mario Pei (1965). Invitation to Linguistics. Doubleday & Company. ISBN 0-385-06584-1.
Robert Henry Robins (1997). A Short History of Linguistics. London: Longman. ISBN 0-582-24994-5. Robert Henry Robins (1997). A Short History of Linguistics. London: Longman. ISBN 0-582-24994-5. Robert Henry Robins (1997). A Short History of Linguistics. London: Longman. ISBN 0-582-24994-5.
Pieter A. M. Seuren (1998). Western linguistics: An historical introduction. Wiley-Blackwell. ISBN 0-631-20891-7. Pieter A. M. Seuren (1998). Western linguistics: An historical introduction. Wiley-Blackwell. ISBN 0-631-20891-7. Pieter A. M. Seuren (1998). Western linguistics: An historical introduction. Wiley-Blackwell. ISBN 0-631-20891-7.
Kees Versteegh (1997). Landmarks in Linguistic Thought III: The Arabic Linguistic Tradition. London; New York: Routledge. ISBN 0-415-14062-5. Kees Versteegh (1997). Landmarks in Linguistic Thought III: The Arabic Linguistic Tradition. London; New York: Routledge. ISBN 0-415-14062-5. Kees Versteegh (1997). Landmarks in Linguistic Thought III: The Arabic Linguistic Tradition. London; New York: Routledge. ISBN 0-415-14062-5.
Ранди Аллен Харрис (1995) Тхе Лингуистицс Варс, Окфорд Университи Пресс, ISBN 0-19-509834-X
Бригитте Нерлицх (1992). Семантичке теорије у Европи, 1830-1930. Амстердам: Јохн Бењаминс, ISBN 90-272-4546-0
Бригитте Нерлицх и Давид Д. Цларке (1996). Језик, радња и контекст. Амстердам: Јохн Бењаминс, ISBN 90-272-4567-3

[1] Halliday, Michael A.K.; Jonathan Webster (2006). On Language and Linguistics. Continuum International Publishing Group. стр. vii. ISBN 978-0-8264-8824-4.

[Martinet-2] Martinet, André (1960). Elements of General Linguistics. Studies in General Linguistics, vol. i. Превод: Elisabeth Palmer Rubbert. London: Faber. стр. 15.

[3] Smith, Sidney; Gadd, C. J.; Peet, T. Eric (1925). „A Cuneiform Vocabulary of Egyptian Words”. The Journal of Egyptian Archaeology. 11 (3/4): 230—240. ISSN 0307-5133. JSTOR 3854146. doi:10.2307/3854146.

[4] „Sumerian Lexicon”. www.sumerian.org. Приступљено 2022-01-24.

[Bod-5] Bod, Rens (2013). A new history of the humanities: the search for principles and patterns from Antiquity to the present (1st изд.). Oxford University Press. ISBN 9780191757471. OCLC 868068245.

[Swiggers&Wouters_2001-6] Swiggers, Pierre; Wouters, Alfons (2001). „Philosophie du langage et linguistique dans l'Antiquité classique”. Ур.: Haspelmath, Martin. Language Typology and Language Universals, Vol. 1. De Gruyter. стр. 181—192. ISBN 978-3-11-019403-6.

[Joseph_2002-7] Joseph, John E. (2002). From Whitney to Chomsky: Essays in the History of American Linguistics. John Benjamins. ISBN 9789027275370.

[8] McGregor, William B. (2015). Linguistics: An Introduction. Bloomsbury Academic. стр. 15—16. ISBN 978-0567583529.

[9] Staal, J. F., The Fidelity of Oral Tradition and the Origins of Science. North-Holland Publishing Company, 1986. p. 27

[10] Rens Bod (2014). A New History of the Humanities: The Search for Principles and Patterns from Antiquity to the Present. Oxford University Press. ISBN 978-0199665211.

[11] Sanskrit Literature The Imperial Gazetteer of India, v. 2 (1909), p. 263.

[FPencyclo-12] François & Ponsonnet (2013).

[13] S.C. Vasu (Tr.) (1996). The Ashtadhyayi of Panini (2 Vols.). Vedic Books. ISBN 9788120804098.

[14] The science of language, Chapter 16, in Gavin D. Flood, ed. The Blackwell Companion to Hinduism Blackwell Publishing, 2003, 599 pages ISBN 0-631-21535-2, ISBN 978-0-631-21535-6. p. 357-358

[Kiparsky_2009-15] Kiparsky, Paul (2015). „On the Architecture of Pāṇini's Grammar”. Ур.: Huet, G.; Kulkarni, A.; Scharf, P. Sanskrit Computational Linguistics, ISCLS 2007, ISCLS 2008. Lecture Notes in Computer Science, Vol. 5402. Lecture Notes in Computer Science. 5402. Springer. стр. 33—94. ISBN 978-3-642-00155-0. doi:10.1007/978-3-642-00155-0_2.

[Seuren_1998-16] Seuren, Pieter A. M. (1998). Western linguistics: An historical introduction. Wiley-Blackwell. стр. 160—167. ISBN 0-631-20891-7.

[Hjelmslev_1969-17] Hjelmslev, Louis (1969) [First published 1943]. Prolegomena to a Theory of Language. University of Wisconsin Press. ISBN 0299024709.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
+{{short description|Аспект историје}}
 {{Лингвистика}}
 [[Лингвистика]] је [[Наука|научно]] проучавање [[језик]]а.<ref>{{Cite book|title=On Language and Linguistics|last=Halliday|first=Michael A.K.|last2=Jonathan Webster|publisher=Continuum International Publishing Group|year=2006|isbn=978-0-8264-8824-4|page=vii|author-link=Michael Halliday}}</ref> То укључује анализу језичког облика, [[Семантика|значења]] језика и језика у [[Контекст комуникације|контексту]].<ref name="Martinet">{{Cite book|title=Elements of General Linguistics|last=Martinet|first=André|publisher=Faber|year=1960|series=Studies in General Linguistics, vol. i.|location=London|page=15|translator-last=Elisabeth Palmer Rubbert|author-link=André Martinet}}</ref>
-Лингвистику је систематски почео проучавати индијски научник [[Panini|Панини]] у 6. веку пре нове ере.<ref name="Bod">{{Cite book|title=A new history of the humanities: the search for principles and patterns from Antiquity to the present|url=https://archive.org/details/newhistoryofhuma0000bodr|last=Bod|first=Rens|date=2013|publisher=[[Oxford University Press]]|isbn=9780191757471|edition=1st|oclc=868068245}}</ref> Почевши око 4. века пре нове ере, [[Период зараћених држава|Кина је]] такође развила своје граматичке традиције. Темеље западне лингвистике [[Аристотел|Аристотел је]] поставио као део проучавања [[Реторика|реторике]] у својој [[Поетика (Аристотел)|''Поетици'']] 335 пне.<ref name="Swiggers&Wouters_2001">{{Cite book|title=Language Typology and Language Universals, Vol. 1|last=Swiggers|first=Pierre|last2=Wouters|first2=Alfons|date=2001|publisher=De Gruyter|isbn=978-3-11-019403-6|editor-last=Haspelmath|editor-first=Martin|pages=181–192|chapter=Philosophie du langage et linguistique dans l'Antiquité classique}}</ref> Традиције [[Граматика арапског језика|арапске граматике]] и [[Хебрејски језик|хебрејске граматике]] развијале су се током средњег века у религијском контексту попут Панинијеве санскртске граматике.
+Употреба језика је први пут систематски документована у [[Mesopotamia|Месопотамији]], са постојећим [[lexical lists|лексичким листама]] од 3. до 2. миленија пре нове ере, нудећи глосаре о употреби и значењу [[Sumerian language|сумерског]] [[cuneiform|клинастог писма]], као и фонетске речнике страних језика.<ref>{{Cite journal|last1=Smith|first1=Sidney|last2=Gadd|first2=C. J.|last3=Peet|first3=T. Eric|date=1925|title=A Cuneiform Vocabulary of Egyptian Words|url=https://www.jstor.org/stable/3854146|journal=The Journal of Egyptian Archaeology|volume=11|issue=3/4|pages=230–240|doi=10.2307/3854146|jstor=3854146 |issn=0307-5133}}</ref><ref>{{Cite web|title=Sumerian Lexicon|url=https://www.sumerian.org/sumerlex.htm|access-date=2022-01-24|website=www.sumerian.org}}</ref> Лингвистику је систематски почео проучавати индијски научник [[Panini|Панини]] у 6. веку пре нове ере.<ref name="Bod">{{Cite book|title=A new history of the humanities: the search for principles and patterns from Antiquity to the present|url=https://archive.org/details/newhistoryofhuma0000bodr|last=Bod|first=Rens|date=2013|publisher=[[Oxford University Press]]|isbn=9780191757471|edition=1st|oclc=868068245}}</ref> Почевши око 4. века пре нове ере, [[Период зараћених држава|Кина је]] такође развила своје граматичке традиције. Темеље западне лингвистике [[Аристотел|Аристотел је]] поставио као део проучавања [[Реторика|реторике]] у својој [[Поетика (Аристотел)|''Поетици'']] 335 пне.<ref name="Swiggers&Wouters_2001">{{Cite book|title=Language Typology and Language Universals, Vol. 1|last=Swiggers|first=Pierre|last2=Wouters|first2=Alfons|date=2001|publisher=De Gruyter|isbn=978-3-11-019403-6|editor-last=Haspelmath|editor-first=Martin|pages=181–192|chapter=Philosophie du langage et linguistique dans l'Antiquité classique}}</ref> Традиције [[Граматика арапског језика|арапске граматике]] и [[Хебрејски језик|хебрејске граматике]] развијале су се током средњег века у религијском контексту попут Панинијеве санскртске граматике.
 Савремени приступи почели су се развијати у 18. веку када је класична реторика била постепено уклоњена. Током 19. века лингвистика се сматрала припадањем било [[Психологија|психологији,]] било [[Биологија|биологији]], а такви погледи остају темељ данашње главне англоамеричке лингвистике.<ref name="Joseph_2002">{{Cite book|url=|title=From Whitney to Chomsky: Essays in the History of American Linguistics|last=Joseph|first=John E.|publisher=John Benjamins|year=2002|isbn=9789027275370|pages=|access-date=}}</ref> Међутим, у 20. веку их је оспорио [[Фердинанд де Сосир]] који је успоставио лингвистику као аутономну дисциплину унутар [[Друштвене науке|друштвених наука]]. Следећи Сосиров концепт, општа лингвистика се састоји од проучавања језика као [[Семиотика|семиотичког]] система који обухвата потпоља [[Фонологија|фонологије]], [[Морфологија (лингвистика)|морфологије]], [[Синтакса|синтаксе]] и [[Семантика|семантике]]. Лингвистички приступ њима може бити дијахронички или синхронски.
 Данас се сматра да се лингвистика односи на велики број научних приступа и даље је подељена на неколико потпоља укључујући [[Примењена лингвистика|примењену лингвистику]], [[Психолингвистика|психолингвистику]], [[Социолингвистика|социолингвистику]], [[Računarska lingvistika|рачунску лингвистику]] и тако даље.
+== Антика ==
+{{рут}}
+Across cultures, the early history of linguistics is associated with a need to disambiguate discourse, especially for ritual texts or arguments.  This often led to explorations of sound-meaning mappings, and the debate over conventional versus naturalistic origins for these symbols. Finally, this led to the processes by which larger structures are formed from units.
+=== Babylonia ===
+The earliest linguistic texts – written in [[Cuneiform script|cuneiform]] on clay tablets – date almost four thousand years before the present.<ref>{{Cite book|title=Linguistics: An Introduction|last=McGregor|first=William B.|publisher=Bloomsbury Academic|year=2015|isbn=978-0567583529|pages=15–16}}</ref> In the early centuries of the second millennium BCE, in southern [[Mesopotamia]], there arose a grammatical tradition that lasted more than 2,500 years. The linguistic texts from the earliest parts of the tradition were lists of [[noun]]s in [[Sumerian language|Sumerian]] (a [[language isolate]], that is, a language with no known genetic relatives), the language of religious and legal texts at the time. Sumerian was being replaced in everyday speech by a very different (and unrelated) language, [[Akkadian language|Akkadian]]; it remained however as a language of prestige and continued to be used in religious and legal contexts. It therefore had to be taught as a foreign language, and to facilitate this, information about Sumerian was recorded in writing by Akkadian-speaking scribes.
+Over the centuries, the lists became standardised, and the Sumerian words were provided with Akkadian translations. Ultimately texts emerged that gave Akkadian equivalents for not just single words, but for entire paradigms of varying forms for words: one text, for instance, has 227 different forms of the verb ''ĝar'' "to place".
+===India===
+{{main|Vyakarana|Tolkāppiyam}}
+Linguistics in [[Vedic civilization|ancient India]] derives its impetus from the need to correctly recite and interpret the [[Vedas|Vedic]] texts. Already in the oldest Indian text, the [[Rigveda]], {{IAST|''[[vāk]]''}} ("speech") is deified.  By 1200 BCE,<ref>Staal, J. F., ''The Fidelity of Oral Tradition and the Origins of Science''. North-Holland Publishing Company, 1986.  p. 27
+</ref> the oral performance of these texts becomes standardized, and treatises on ritual recitation suggest splitting up the [[Sanskrit]] compounds into words, [[word stem|stem]]s, and phonetic units, providing an impetus for [[morphology (linguistics)|morphology]] and [[phonetics]].
+Some of the earliest activities in the [[descriptive linguistics|description of language]] have been attributed to the [[India]]n grammarian [[Pāṇini]] (6th century BCE),<ref>{{Cite book|title=A New History of the Humanities: The Search for Principles and Patterns from Antiquity to the Present|author=Rens Bod|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0199665211|year=2014|url=https://books.google.com/books?id=KaOcAQAAQBAJ&pg=PA14}}</ref><ref>Sanskrit Literature The Imperial Gazetteer of India, v. 2 (1909), p. 263.</ref><ref name="FPencyclo">[[#FPencyclo|François & Ponsonnet (2013)]].</ref> who wrote a rule-based description of the [[Sanskrit|Sanskrit language]] in his ''[[Aṣṭādhyāyī]]''.<ref>{{Cite book|title=The Ashtadhyayi of Panini (2 Vols.) |author=S.C. Vasu (Tr.) |publisher=Vedic Books |year=1996 |isbn=9788120804098|url=http://www.vedicbooks.net/ashtadhyayi-panini-vols-p-2313.html}}</ref>
+Pāṇini's rule-based method of linguistic analysis and description has remained relatively unknown to Western linguistics until more recently. [[Franz Bopp]] used Pāṇini's work as a linguistic source for his 1807 Sanskrit grammar but disregarded his methodology.<ref>The science of language, Chapter 16, in [[Gavin D. Flood]], ed. ''The Blackwell Companion to Hinduism'' [[Blackwell Publishing]], 2003, 599 pages {{ISBN|0-631-21535-2}}, {{ISBN|978-0-631-21535-6}}.  p. 357-358</ref> Pāṇini's system also differs from modern [[formal linguistics]] in that, since Sanskrit is a free word-order language, it did not provide [[syntax|syntactic]] rules.<ref name="Kiparsky_2009">{{cite book |last=Kiparsky |first=Paul |editor-last1=Huet |editor-first1=G. |editor-last2=Kulkarni |editor-first2=A. |editor-last3=Scharf |editor-first3=P. |title=Sanskrit Computational Linguistics, ISCLS 2007, ISCLS 2008. Lecture Notes in Computer Science, Vol. 5402 |publisher=Springer |date=2015 |pages=33–94 |chapter= On the Architecture of Pāṇini's Grammar |series=Lecture Notes in Computer Science |volume=5402 |doi=10.1007/978-3-642-00155-0_2|isbn= 978-3-642-00155-0 }}</ref> Formal linguistics, as first proposed by [[Louis Hjelmslev]] in 1943,<ref name="Seuren_1998">{{cite book |author=Seuren, Pieter A. M. |title=Western linguistics: An historical introduction |publisher=Wiley-Blackwell |isbn=0-631-20891-7 |pages=160–167 |date=1998}}</ref> is nonetheless based on the same concept that the expression of [[semantics|meaning]] is organised on different layers of linguistic form (including phonology and morphology).<ref name="Hjelmslev_1969">{{cite book |last=Hjelmslev |first=Louis |title=Prolegomena to a Theory of Language |publisher=University of Wisconsin Press |date=1969 |orig-year=First published 1943 |isbn= 0299024709 |author-link=Louis_Hjelmslev}}</ref>
 == Извори ==